“ДОМ КУЛТУРЕ-СОКОЛАНА” У ШИМАНОВЦИМА-80 ГОДИНА ТРАЈАЊА

Постављено дана: 06. 06. 2017.

“ДОМ КУЛТУРЕ-СОКОЛАНА” У ШИМАНОВЦИМА-80 ГОДИНА ТРАЈАЊА

 

Пре осамдесет година, тачније 23. маја. 1937. године постављени су темељи Соколског дома у Шимановцима. Организована је тада, велика манифестација-јавна вежба, на раскршћу и фудбалском стадиону на којoj су Соколске чете из Сурчина, Прогара, Грабоваца, Купинова и уважени гости из матичног друштва Земуна и друштава Старе Пазове и Батајнице приредили спортско надметање и приказали разне вежбе у духу прокламованог телесног васпитања. Посебно је било громогласно поздрављен и наступ «Руског сокола», основаног од емиграната избеглих после победе Октобарске револуције, у којем су Козаци изводили спектакуларне вежбе на коњима у трку.

Соколска чета је основана у Шимановцима 1934., на иницијативу учитеља Ђорђа Јовановића и лекара др.Стевана Радосављевића-зета трговца Саве-Бате Гудурића. За старешину чете изабран је др.Стеван Радосављевић, његов заменик Негован Љубинковић, а секретар и начелник Ђорђе Јовановић, као и још три члана управе били су омладинци. Становници Шимановаца су били одушевљени телесним вежбањима и спортским духом, и од почетних четрдесет чланова Соколске чете, убрзо се број удвостручио. Прво се вежбало у школској учионици, али је постала сувише тесна за гимнастичке справе и све већи број чланова. Чланови шимановачке чете учествовали су, почев од 1935. на свим слетовима у оквиру среза и имали запажене успехе. Учествовали су на слетовима у Загребу, Суботици, као и у Софији 1935. на «Свесоколском слету».

 

 

На једном од јавних наступа, 1936. учитељ Ђорђе Јовановић се обратио мештанима села и представио идеју о градњи великог Соколског дома по узору на сличне у већим местима. Окупљени народ се сложио и цело село одушевљено прихватило предлог. План зграде урадио је бесплатно инж. Јован Станковић, из Земуна, иначе и сам члан матичног Соколског друштва и координатор за рад свих доњосремских сеоских друштава. Направљен је план обезбеђења финансијских средстава и поступак градње. Општина Земун је из буџета финансијски подржала градњу, а омладинци су у више наврата сакупљали добровољна новчана средства по селу. Учитељ Ђорђе Јовановић и бановни (срески) лекар др. Стеван Радосављевић су искористили свој политички и друштвени утицај и успели да обезбеде, као поклон: пола „вагона“ (5.000 кг) цемента од Беочинске фабрике и 40.000 комада цигли од циглана из Старе Пазове и Војке. Мештани села су добровољно и бесплатно превозили на својим коњским запрегама сав потребан грађевински материјал за градњу. Сакупљена су велика и средства од освећења заставе, коју је чети даровао Душан Вујичић, лугар у пензији, а сва имена давалаца од 500 и више динара су била урезана на позлаћене клинце и затим укуцана у копље заставе. Највећи прилог је обезбеђен од организовања велике сеоске томболе, када су чланови чете прикупљали по трговинама и фирмама у Земуну, Ст.Пазови, Београду и осталим  селима. Сакупљено је много: одевних предмета, обуће, платна, посуђа, кућни предмета, пољопривредних алата, а сељаци су давали прилоге у стоци: прасе, јагње, овца, гуска, патка  или у храни: чабар масти, чабрица сира, или метар дрва, чак и балон ракије или буре вина. Сви томболски листићи су распродати и убрзо је, на пролеће, почиње са градњом. Копање темења су добровољно обавили чланови Соколске чете и мештани села. Груби грађевински радови су већ 1938. били завршени. Била је озидана и покривена зграда, и сваке наредне године је довршавана и опремана. Вежбало се предано преко целе године и наши соколи су постизали све веће успехе на слетовима у Купинову и Скопљу 1939. Нај успешнији шимановачки сокол био је Јован Живић-Курло.

Соколски дом постаје и место културних дешавања, па су 1940. глумци позоришта из Београда давали четири вечери за редом представе у препуној сали. Поред мештана Шимановаца присуствовао је и народ из суседних села. Почетком ратних дејстава и доласком окупационе војске 1941. у село престало се са радом, али чланови Соколске чете су одмах масовно приступили у партизанске јединице.

Окончањем рата и успостављања нове Југословенске државе, свим Соколским друштвима забрањен је рад и убрзо је промењан и сам назив зграде, у „Дом културе-Шимановци“. Нове власти у Дому културе одржавају честе политичке скупове, конференције и организују приредбе и игранке. Када је уведена струја у селу 1955. одмах је електрифициран и Дом културе и убрзо су почеле редовне биоскопске представе, двапут недељно и празником, као и гостовања познатих „радио“ певача и позоришних представа. Крајем осамдесетих урађена је до тада највећа поправка на самој згради: реконструисан је улаз са новом настрешницом, замењени подови, реконструисана бина, електро инсталација и остало. У Дому културе се у то време одвијао богат културно-забавни живот све до почетка деведесетих година прошлог века, када полако све замире. Нажалост, и у овом веку се ништа није променило, у Дому културе одржавају се годишње свега неколико фолклорно-школских приредби у току целе године. Зграда је запуштена без сталне људске бриге и контроле, неадекватно се одржава и почиње озбиљно да пропада.

    1. маја.2017. одржана је у Шимановцима, већ традиционална „Трећа смотра фолклорних друштава Србије“ уз учешће 15 ансамбала, и том приликом уочено је да се дрвена бина опасно угиба, шкрипи и превише „таласа“ и сваког момента, сви присутни, стрепели да се не уруши и дође до повређивања учесника. Такође, бина по дубини нема довољно простора и јако ограничава могућности, како фолклорне, тако и позоришне представе. Комуникација и кретање учесника се одржава искључиво из сале преко бинских неподесних степеница и тако се успорава и ремети нормалан ток већих манифестација. Стање остале опреме и уређаја је у лошем стању: бинске завесе већ одавно нема, расвета спорадично ради, каљеве пећи су оштећене па фактички нема грејања, прозори оштећени, већина врата се не закључавају, и ко зна шта још. Библиотека је претесна, без читаонице а спиралне степенице за библиотеку су опасне и дотрајале, као и само техничко решење није прихватљиво за јавну употребу. Најбоље је да се образује стручна комисија која ће пописати све недостатке, запажања и тако указати на опасне тачке и спречити даље пропадање.

     

    Када је зидана зграда пре 80 година село је имало скоро дупло мање становника. Према садашњим реалним предвиђањима број становника у Шимановцима ће се сигурно убрзано увећавати, а самим тим и потребе за културним манифестацијама ће бити све изражајније.

    Дому културе предстоји капитална, стручна и хитна реконструкција па овом приликом предлажем идејно решење за:

 

 

АДАПТАЦИЈУ И ПРОШИРЕЊЕ ДОМА КУЛТУРЕ ШИМАНОВЦИ:

Ово техничко решење би створило основне услове за квалитетно одржавање свих врста културних манифестација: позоришне представе, школске приредбе, биоскопске пројекције, музичке концерте и фолклорне фестивале, а на спрату анекса у читаоници: књижевне промоције-вечери, трибине, ликовне изложбе и фунционалан рад сеоске библиотеке.

ГРАЂЕВИНСКИ  РАДОВИ-ТЕХНИЧКИ ОПИС:

Доградња анекса са задње стране зграде Дома културе, дим. Основе 10 ˟ 15 м. а висине као постојећи објекат, без нарушавања облика и висине крова.

Предложени анекс садржаће следеће просторије по етажама:

Приземље анекса:

а) Пробија се зид постојеће зграде и бина се продужава-по дубини за минимум 3 метра. Бина има четири бочна улаза-излаза и посебан технички (повећан) улаз за уношење сценографије.

б) На спољњој страни зграде анекса отвара се посебан бочни улаз у објекат са настрешницом и двокрилним вратима 2 ˟ 2,2 м, по потреби служи као службени улаз за учеснике манифестација и улаз за кориснике библиотеке и читаонице.

в) Централни ходник (ширине 1,5 дужине 15м), повезан је са: позорницом и сценским пролазима(леви и десни), двема просторијама за пресвлачење (4,8 ˟ 4 м), два тоалета и туш кабином и комотним степеништем за одлазак на први спрат.

Први спрат анекса:   

а) Библиотека и депо за књиге укупне површине око 32 м2

б) Читаоница и по потреби сала за књижевне промоције, трибине и ликовне изложбе дим. око 6,5˟8,5 м.

в) Депо за сценску опрему, сценографију, кулисе и слично око 25 м2.

Свуда у свету друштвене заједнице поклањају велику пажњу старим и историјским грађевинама, и друштвена брига о њима је стална и стручна.

Поставља се свима питање, зашто је дошло до оваког немара?

Отворено треба питати надлежне у Општини Пећинци каква је судбина Дома културе у Шимановцима?!

Можда је, послератна комунистичка, неразумна, забрана рада свих «Соколских удружења» још увек на „снази“, па је то разлог за садашње дерастирање овако важног, историјског и лепог здања на раскршћу села.

 

Требало би бар, поставити скромну спомен плочу на улазу у Дом културе, ради очувања успомене, на заслужне мештане, који су личним несебичним трудом и визионарством, пре осам деценија подигли највећу општу друштвену зграду, икада у селу. Спомен плоча треба да потакне садашње и будуће генерације мештана на слична неимарска дела од опште друштвене користи.

Треба по сваку цену сачувати и одржавати „Соколоски дом-Дом културе“, јер то је део наше светле историје, који су нама оставили преци у аманет!

Надам се да ће овај текст и предлог допрети и позитивно утицати на:

– Чланове Савета месне заједнице Шимановци и

– Надлежне службе у Општини Пећинци.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

Оставите коментар

Морате бити улоговоани да би оставили коментар.

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Маркетинг

земљорадничка задруга Шимановци YU-MIDI.org - Sajt za muzičare

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2017.