“ДОМ КУЛТУРЕ-СОКОЛАНА” У ШИМАНОВЦИМА-80 ГОДИНА ТРАЈАЊА

Постављено дана: 06. 06. 2017.

“ДОМ КУЛТУРЕ-СОКОЛАНА” У ШИМАНОВЦИМА-80 ГОДИНА ТРАЈАЊА

 

Пре осамдесет година, тачније 23. маја. 1937. године постављени су темељи Соколског дома у Шимановцима. Организована је тада, велика манифестација-јавна вежба, на раскршћу и фудбалском стадиону на којoj су Соколске чете из Сурчина, Прогара, Грабоваца, Купинова и уважени гости из матичног друштва Земуна и друштава Старе Пазове и Батајнице приредили спортско надметање и приказали разне вежбе у духу прокламованог телесног васпитања. Посебно је било громогласно поздрављен и наступ «Руског сокола», основаног од емиграната избеглих после победе Октобарске револуције, у којем су Козаци изводили спектакуларне вежбе на коњима у трку.

Соколска чета је основана у Шимановцима 1934., на иницијативу учитеља Ђорђа Јовановића и лекара др.Стевана Радосављевића-зета трговца Саве-Бате Гудурића. За старешину чете изабран је др.Стеван Радосављевић, његов заменик Негован Љубинковић, а секретар и начелник Ђорђе Јовановић, као и још три члана управе били су омладинци. Становници Шимановаца су били одушевљени телесним вежбањима и спортским духом, и од почетних четрдесет чланова Соколске чете, убрзо се број удвостручио. Прво се вежбало у школској учионици, али је постала сувише тесна за гимнастичке справе и све већи број чланова. Чланови шимановачке чете учествовали су, почев од 1935. на свим слетовима у оквиру среза и имали запажене успехе. Учествовали су на слетовима у Загребу, Суботици, као и у Софији 1935. на «Свесоколском слету».

 

 

На једном од јавних наступа, 1936. учитељ Ђорђе Јовановић се обратио мештанима села и представио идеју о градњи великог Соколског дома по узору на сличне у већим местима. Окупљени народ се сложио и цело село одушевљено прихватило предлог. План зграде урадио је бесплатно инж. Јован Станковић, из Земуна, иначе и сам члан матичног Соколског друштва и координатор за рад свих доњосремских сеоских друштава. Направљен је план обезбеђења финансијских средстава и поступак градње. Општина Земун је из буџета финансијски подржала градњу, а омладинци су у више наврата сакупљали добровољна новчана средства по селу. Учитељ Ђорђе Јовановић и бановни (срески) лекар др. Стеван Радосављевић су искористили свој политички и друштвени утицај и успели да обезбеде, као поклон: пола „вагона“ (5.000 кг) цемента од Беочинске фабрике и 40.000 комада цигли од циглана из Старе Пазове и Војке. Мештани села су добровољно и бесплатно превозили на својим коњским запрегама сав потребан грађевински материјал за градњу. Сакупљена су велика и средства од освећења заставе, коју је чети даровао Душан Вујичић, лугар у пензији, а сва имена давалаца од 500 и више динара су била урезана на позлаћене клинце и затим укуцана у копље заставе. Највећи прилог је обезбеђен од организовања велике сеоске томболе, када су чланови чете прикупљали по трговинама и фирмама у Земуну, Ст.Пазови, Београду и осталим  селима. Сакупљено је много: одевних предмета, обуће, платна, посуђа, кућни предмета, пољопривредних алата, а сељаци су давали прилоге у стоци: прасе, јагње, овца, гуска, патка  или у храни: чабар масти, чабрица сира, или метар дрва, чак и балон ракије или буре вина. Сви томболски листићи су распродати и убрзо је, на пролеће, почиње са градњом. Копање темења су добровољно обавили чланови Соколске чете и мештани села. Груби грађевински радови су већ 1938. били завршени. Била је озидана и покривена зграда, и сваке наредне године је довршавана и опремана. Вежбало се предано преко целе године и наши соколи су постизали све веће успехе на слетовима у Купинову и Скопљу 1939. Нај успешнији шимановачки сокол био је Јован Живић-Курло.

Соколски дом постаје и место културних дешавања, па су 1940. глумци позоришта из Београда давали четири вечери за редом представе у препуној сали. Поред мештана Шимановаца присуствовао је и народ из суседних села. Почетком ратних дејстава и доласком окупационе војске 1941. у село престало се са радом, али чланови Соколске чете су одмах масовно приступили у партизанске јединице.

Окончањем рата и успостављања нове Југословенске државе, свим Соколским друштвима забрањен је рад и убрзо је промењан и сам назив зграде, у „Дом културе-Шимановци“. Нове власти у Дому културе одржавају честе политичке скупове, конференције и организују приредбе и игранке. Када је уведена струја у селу 1955. одмах је електрифициран и Дом културе и убрзо су почеле редовне биоскопске представе, двапут недељно и празником, као и гостовања познатих „радио“ певача и позоришних представа. Крајем осамдесетих урађена је до тада највећа поправка на самој згради: реконструисан је улаз са новом настрешницом, замењени подови, реконструисана бина, електро инсталација и остало. У Дому културе се у то време одвијао богат културно-забавни живот све до почетка деведесетих година прошлог века, када полако све замире. Нажалост, и у овом веку се ништа није променило, у Дому културе одржавају се годишње свега неколико фолклорно-школских приредби у току целе године. Зграда је запуштена без сталне људске бриге и контроле, неадекватно се одржава и почиње озбиљно да пропада.

    1. маја.2017. одржана је у Шимановцима, већ традиционална „Трећа смотра фолклорних друштава Србије“ уз учешће 15 ансамбала, и том приликом уочено је да се дрвена бина опасно угиба, шкрипи и превише „таласа“ и сваког момента, сви присутни, стрепели да се не уруши и дође до повређивања учесника. Такође, бина по дубини нема довољно простора и јако ограничава могућности, како фолклорне, тако и позоришне представе. Комуникација и кретање учесника се одржава искључиво из сале преко бинских неподесних степеница и тако се успорава и ремети нормалан ток већих манифестација. Стање остале опреме и уређаја је у лошем стању: бинске завесе већ одавно нема, расвета спорадично ради, каљеве пећи су оштећене па фактички нема грејања, прозори оштећени, већина врата се не закључавају, и ко зна шта још. Библиотека је претесна, без читаонице а спиралне степенице за библиотеку су опасне и дотрајале, као и само техничко решење није прихватљиво за јавну употребу. Најбоље је да се образује стручна комисија која ће пописати све недостатке, запажања и тако указати на опасне тачке и спречити даље пропадање.

     

    Када је зидана зграда пре 80 година село је имало скоро дупло мање становника. Према садашњим реалним предвиђањима број становника у Шимановцима ће се сигурно убрзано увећавати, а самим тим и потребе за културним манифестацијама ће бити све изражајније.

    Дому културе предстоји капитална, стручна и хитна реконструкција па овом приликом предлажем идејно решење за:

 

 

АДАПТАЦИЈУ И ПРОШИРЕЊЕ ДОМА КУЛТУРЕ ШИМАНОВЦИ:

Ово техничко решење би створило основне услове за квалитетно одржавање свих врста културних манифестација: позоришне представе, школске приредбе, биоскопске пројекције, музичке концерте и фолклорне фестивале, а на спрату анекса у читаоници: књижевне промоције-вечери, трибине, ликовне изложбе и фунционалан рад сеоске библиотеке.

ГРАЂЕВИНСКИ  РАДОВИ-ТЕХНИЧКИ ОПИС:

Доградња анекса са задње стране зграде Дома културе, дим. Основе 10 ˟ 15 м. а висине као постојећи објекат, без нарушавања облика и висине крова.

Предложени анекс садржаће следеће просторије по етажама:

Приземље анекса:

а) Пробија се зид постојеће зграде и бина се продужава-по дубини за минимум 3 метра. Бина има четири бочна улаза-излаза и посебан технички (повећан) улаз за уношење сценографије.

б) На спољњој страни зграде анекса отвара се посебан бочни улаз у објекат са настрешницом и двокрилним вратима 2 ˟ 2,2 м, по потреби служи као службени улаз за учеснике манифестација и улаз за кориснике библиотеке и читаонице.

в) Централни ходник (ширине 1,5 дужине 15м), повезан је са: позорницом и сценским пролазима(леви и десни), двема просторијама за пресвлачење (4,8 ˟ 4 м), два тоалета и туш кабином и комотним степеништем за одлазак на први спрат.

Први спрат анекса:   

а) Библиотека и депо за књиге укупне површине око 32 м2

б) Читаоница и по потреби сала за књижевне промоције, трибине и ликовне изложбе дим. око 6,5˟8,5 м.

в) Депо за сценску опрему, сценографију, кулисе и слично око 25 м2.

Свуда у свету друштвене заједнице поклањају велику пажњу старим и историјским грађевинама, и друштвена брига о њима је стална и стручна.

Поставља се свима питање, зашто је дошло до оваког немара?

Отворено треба питати надлежне у Општини Пећинци каква је судбина Дома културе у Шимановцима?!

Можда је, послератна комунистичка, неразумна, забрана рада свих «Соколских удружења» још увек на „снази“, па је то разлог за садашње дерастирање овако важног, историјског и лепог здања на раскршћу села.

 

Требало би бар, поставити скромну спомен плочу на улазу у Дом културе, ради очувања успомене, на заслужне мештане, који су личним несебичним трудом и визионарством, пре осам деценија подигли највећу општу друштвену зграду, икада у селу. Спомен плоча треба да потакне садашње и будуће генерације мештана на слична неимарска дела од опште друштвене користи.

Треба по сваку цену сачувати и одржавати „Соколоски дом-Дом културе“, јер то је део наше светле историје, који су нама оставили преци у аманет!

Надам се да ће овај текст и предлог допрети и позитивно утицати на:

– Чланове Савета месне заједнице Шимановци и

– Надлежне службе у Општини Пећинци.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

Оставите коментар

Морате бити улоговоани да би оставили коментар.

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2017.