Велики подсетник старих речи и заборављених израза

Овај текст је ауторско дело потписаног Ћирковић В.Ђорђа и представља извод из књиге која је крајем 2012. године изашла из штампе под називом „Ћоле ти дечије”, тако да се шимановачки портал овим путем захваљује господину Ђорђу на уступању текста. Такође Вас овим путем обавештавамо да је свако копирање, умножавање и објављивање на другим сајтовима

 omot-knjiga-cole-ti-decije-komplet

ЗАБРАЊЕНО без сагласности аутора, али је пожељно слати коментаре, нове речи и изразе како би се сaчувао стари сремски језик-дијалект, од заборава и што више обогатио фонд речи и израза. Аутора можете контактирати путем овог портала и ако желите наручити књигу.

Увод

Језик и речник наших предака у Срему био је препун специфичних израза минулог времена а који су настали због: различитог националног окружења, тадашњег начина живота, утицаја цркве и постојећих религија, нек`дашњих занимања и заната, специфичног смисла за хумор и друштвено-политичких утицаја из више држава у којима су живели.

Најбољи пример писања на народном језику старог Срема, са почетка XIX века, пружио нам је, јединствени и непоновљиви сремачки писац и песник Грчић Јован Миленко, рођен 1848. године у Черевићу (умро 1875. године и сахрањен у порти цркве у Беочину), у његовој златној приповетци „Сремска ружа“. Нажалост приповетка није довршена, због неразумних критика да је „слаба и досадна“, ондашњег “Књижевног одељка Матице српске“ од 24. марта 1869. године.

Данас, на срећу, имамо неколико књижевника који пишу на народном језику Срема, они су чувари обичаја и памћења, а то су: Радивоје Прокопљевић – Прока из Петровчића, Ђока Филиповић из Путинаца, Рацковић Ратко – Рале из Руме, Стеван Видовић – Брица из Голубинаца, Драган Илић – Чуча из Јакова, Јасмина Вукомановић рођ. Сремчевић из Буђановаца, Снежана Алексић из Бољеваца, Никола Нинковић из Батајнице, нажалост, пок. Жарковић Илија – Жабар + из Голубинаца и још десетак сремских витезова од пера. Уобичајено на крају неких књига стоји речник, и он се обично назива: „Речник страних и мање познатих речи“. Мислим да је тај израз рогобатан, можда и увреда за наше претке, јер како објаснити данашњој деци појам „сремачких дивана“ у зимским вечерима поред топле пећи или лети на клупи пред кућом на шору. То нису били никакви „странци“ већ наши мили преци и њихов тадашњи свакодневни језик.

Овај „ Сремски словар “има широку примену :

1 . као „подсетник“ за старије Сремце ,

2 . као „помагало“ за млађе Сремце ,

3 . као „речник“ за ново придошле „Сремце“ ,

4 . као „ризница података“ будућим младим сремским писцима , и

5 . као “разбибрига“ за враћање осмеха и успомена на минуло доба .

Посао није завршен јер има још речи и израза који нису забележени и чуче у неком буџаку, да их запишемо и представимо у најлепшем светлу. Сматрам да је на неки начин отворен конкурс, па изволите пошаљите ваша сазнања или примедбе које ћу радо придодати и још више обогатити коначан садржај на сајту и у другом издању књиге.

Лепота једног језика се огледа у мноштву израза и речи, па биле оне архаичне и граматички помало неисправне, али сваки крај има свој говор и своје речи и нормално је да су нама, староседеоцима најлепше и зато не дозволимо да се забораве.

Није ово садашње време заслужило да се одрекнемо, или не дај Боже стидимо, својих успомена, предака и говора, зарад овог чудног американизованог инстант језика који прави више штете него користи. Ипак, једног дана у будућности и он ће бити у музеју старих речи и заборављених израза које ће неки Сремац, са „сетом”, да забележи: ин, аут, бекстејџ, јес, нау, лук, бејби, хепи, сити, тренд, фенси, мега, гига, твитер, феис, бук, бренд, пинк, итд., али уз неизбежно прилагођавање нашем језику и добијања понекад и новог значења .

Ове речи, изразе и фразе пронашао сам у књигама код горе поменутих аутора, памтећи старе диване, разне животне ситуације, дружећи се са комшијама, рођацима и пријатељима на клупи на шору, раскршћу, аутобусу, пијаци, вашару, биртији и записивајући њихова казивања. Такође слушао сам, више прислушкивао, непознате Сремце, кад распале диванити и од којих сам „украо” понеки израз, а да они нису били свесни.

Овом приликом захваљујем се многимa, пре свега добронамерним особама, комшијама, рођацима а посебно младим људима организованих око сајта шимановци.рс који су препознали вредности и значаја старог језика наших предака и уступили простор на овом савременом медију.

Аутор

ПОДСЕТНИК СТАРИХ РЕЧИ И

ЗАБОРАВЉЕНИХ ИЗРАЗА

(IV допуна)

А

  • абаџија – занатлија, претеча шнајдера, који израђује: сукнене прслуке, чакшире, гуњеве, копоране и слично

  • абер – вест, глас; ширити аброве, преносити аброве-оговарати, отрцавати; аброноша-особа која трачара около и својом причом загорчава неком дан

  • абсец , абсоц – лепа повећа стаклена округла тацна са постољем за колаче

  • aбриктовати – 1. преваспитавати и доводити неког у ред , 2. обрађивати или равнати даску на столарској машини „абрихтеру“.

  • аван – посуда у којој се туца паприка или шта друго за кухињу и кување

  • аванзовати – напредовати у служби, добити боље радно место

  • авијон – 1. авион, а`ероплан, ајроплан. Израз: „к`о авион“-згодна девојка

  • авлар – посластичар, производи алву, баклаве, шампите, кремпите, колаче и без акохолно пиће бозу, а лети шором гура колица са сладоледом. Цена једне кугле, ако се нема пара, је једно свеже (украдено) јаје.

  • авлија – ограђен простор око куће, патосано двориште, капиџик, велика капија, баштица и астал испод белог дуда са четири нахерене хоклице

  • авте ! – команда: бежи !; автекуравте-држ`те лопова, преваранта, курву(ромски)

  • ага – некада Турски официрски чин у јаничарској војсци; тај назив преузели њихови потомци због привилегија и друштвеног статуса; до пре једног века најчешће се употрбљавала у значењу господин, а данас има значење за особу „која мало ради а добро живи“, па се каже: „Ау, брат га јеб`о његов, тај увек има новаца и живи к`о ага !“. мићага-мангупски израз за: друже, буразеру; па се може чути: „Ди си мићага, оћемо по једну, да дрмнемо…..

  • адет – обичај, навика, наслеђено правило

  • адут - имати нешто важно и одлучујуће што други нема; 1. као јединица у школи тј. „кец к`о врата“; 2. јака карта која доноси победу у картању

  • а јак, а јок – никако, неможе, ма какви. Изговара се уз покрет руке и шаке као кад нешто тераш од себе.

  • `ајд – хајде

  • ајдамача – нешто велико и страшно, као велика мотка, и када дете скриви, па ће га тобож тући, онда се громогласно запрети: „Ако узмем ону ајдамачу, видећеш ти свога Бога “!. Нисам је никад видео, али сам се бојао као неке страшне бабароге или вештице; ајдамачина: 1. велик, крупан и снажан мушкарац; 2. позамашан мушки орган

  • ајгири – најлепши ждребци када се упрегну у чезе и сви се праве важни; ајгируша-жена која отворено јури мушкарце

  • ајкара – девојка која није добра и нема морала, може и ајдара, дајка ,…..

  • ајмокац – бели сос

  • ајнзлог – 1. излог продавнице; 2. женски атрибури: груди и задњица

  • ајзибан – воз, то је био велики догађај, страх, највећа машина, а вожња успомена за цео живот; а овако је у бећарцу записано: „Воз полази, ајзибан се креће, збогом моје, увенуло цвеће ”!

  • ајнпрен – запршка; ајнпрен супа – чорба од запршке, сиротињска супа

  • ајнфорт, анфорт, амфорт – велика дрвена капија, са шора, под кровом преке куће за глат (комотан) пролаз кола и коња, увек угланцана да све сија, зидови намоловани као у собама. Патосано печеном цигљом. Дивота једна !

  • ајнслаговати – сумпорисати буре, тј. дезинфиковати га пре новог грожђа

  • ајнцуг – нов капут и одело; па се каже: „Обук`о је нов ајнцуг!“

  • ајцати – љубависати, полно општити; каже се: Мани ме оне препоштене, ајцала се та, још док јој је човек леж`о у болници !.

  • акати се - мешати се, намештати се, трошити се, непотребно се трудити, мувати се; 1. изакати се по судовима са фишкалима – изгубити парницу, пропасти на суду; 2. акнути - полни чин .

  • аков – мера за течност 50 литара, уствари точена мера је 54 литре. Где заврше оне 4 литре разлике, сам Бог свети зна !?

  • алав – особа која нема мере у храни (прождрљив), саможив у присвајању материјалне користи (грамзив, похлепан) и увек се жали да му је мало запало

  • аламуња – ветропир, несталног духа, неозбиљан – каже се: „Мани га се, то је права аламуња!“.

  • алдумаш –1. чашћавања за срећу, када се нешто значајно купи у кућу, и ево примера: – Комшија купио си краву? Е , па сад плати алдумаш ! 2. напојница

  • алоу ! алов ! алоц ! – узвици који значе, оде нешто до бестрага или када се направи грдна штета. Каже се :„ Таки је лед јуче тук`о , оде куруз алов у мајчину , и ако буде по` котобање на јесен , добро је !“.

  • аљине – 1. постељина за јастук и јорган. Каже се: „Касно је, ајде децо у аљине !; 2. гардероба, општи назив за одећу

  • амбуље – ствари за одевање, њихов групни назив

  • аминовати – потврдити, оверити, сагласити. Код нас у Срему отац је главни у кући и зато се каже: „Док ћале не аминује, џаба ти све приче и договори !˝ Амин-реч на крају молитве значи тако је, а у животу као претња: „Доста“! , или као команда: „Крај“ !- нема више.

  • ампа , салаука – 1. летње невреме са олујом и грмљавином; 2. болест, па се каже: „Мани га се, има неку ампу !“

  • ампер – канта, кофа, шавољ или ведро за воду, појење стоке или мера за жито, кукуруз

  • амбар – дрвена остава у склопу чардака – котобање у којој се чува жито, до боље цене или за црне дане.

  • анге-манге –крађа, лоповлук

  • англер – некада вашарски трговац – накупац крупном стоком: коњима, кравама ,…Данас уопштен назив за свеколике вашарске трговце.

  • андрмоље – неке ситне стварчице, помагала и справице за употребу по кући, није одређено шта

  • андрак – ђаво, нечастиви; у пракси може као питање: „Kоји ти је андрак !?“ , то значи: „ Шта ти је ?“ („ Шта хоћеш ?“)

  • антерија – горња хаљина са дугим рукавима, део народне ношње

  • антирос – спадало, особа духовита али понекад цинична у својим коментарима

  • антлогор – помоћник мајстора, обично припомаже мајстору зидару

  • анцер – бувара, затвор, просторија у сеоској жандармерији где се трезне кавгаџије и бојџије.

  • аписати, апити - 1. украсти, зграбити; 2. појести халапљиво , јести на брзака.

  • апс, апсана – затвор, мардељ, бувара, прдекана, бајбок, ћуза , ..

  • ардала – део запуштеног земљишта обраслог у коров, каже се : „Да му се отац дигне и види ову ардалу, тук`о би га усраном мотком !“ Има случајева када особа због свог запуштеног изгледа, па још ако је и алкохоличар, заслужено добије надимак ардала, као један Сава Арадала из Сурчина. Нажалост у сваком селу или вароши има таквих несретника.

  • аратос – ђаво, човек без мира и стрпљења

  • аренда – изнајмљивање земље. Неко има земљу, а неће, ил`не може, ил` незна да ради, и онда даје другом да је обрађује за новац или усеве по договору

  • арњеви – допунски кров на сељачким колима који штити од кише на даљим путовањима

  • арондација – аграрна мера државе када се обједињује и класира друштвено земљиште са приватном земљом и поседима: села, срезова, властелинстава или срезова, а у циљу правилнијег одређивања пореза

  • арчити – неумерено трошити или расипати, а као последица може настати: сиромаштво, упропашћено здравље од пића и неумерености, оштећена средства за рад

  • аршин - 1. турска мера за дужину, 66,7 цм.; 2. у нашем језику је синоним за „лични закон или правило, који прописује и спроводи нека „моћна или важна“ личност онако како њој одговара, једноставно речено: врши„самовољу“ .

  • аскер - војник(турски), аскерија – војска, у аскере - у војнике

  • асна - потреба за нечим, корист; аснити – имати користи

  • аспида – 1. зла жена; 2.змија, удав

  • аспра – ситан, најмањи турски сребрни новац

  • асура – простирка од рогоза, трске или шаша, за подове по собама

  • атар - земљишно подручје које припада неком насељу, подручје општине или среске надлежности, околна територија

  • атреса – 1. адреса, као место становања; 2. или када неко изрекне личну увреду, онда му се оштро ипути питање: „ Јел` , ти то на моју атресу, цмољо ниједан, немој да те о`ма покрљам !?“

  • ауспруг – врста вина

  • аушус – неухрањен, болешљив или закржљао човек или домаћа животиња

  • афтобус – автобус, а има и афто-аутомобил

  • ашиковање - удварати се, водити љубавни разговор; ашик – момак, љубавник

Б

  • баба – отац (са дугим првим словом “ а “), ћале, тата

  • баба Гага - историјска личност и народни филозоф из Шимановаца (!?). Једном приликом на клупи на шору, изрекла озбиљну критику на тадашње велике сексуалне слободе код омладине и на филму, јер телевизије тада није било, што је од свих присутних са великим „одобравањем прихваћено“. Ево изјаве у целости, па и ви пресудите: „Ја сам девојком дваред родила, али оваквог бећарлука као што је данас, никад за века није било !? .

  • бабак – граничник од двокрилне капије, вири из земље на споју, у који улази реза за затварање. Има сремски села који га зову „попа“, али нико незна зашто !?

  • бабица – направа на којој се покива коса

  • бага – квргава окоштала израслина на коњској нози

  • багатела, багателан - нешто врло јефтино , „К`о да је џабе, а није, за малко ! ;

  • багљов – мањи пласт сена зденут на њиви или сокаку

  • багов – испушен дуван у лули који се ударањем истреса

  • бадава, банбадава, забадава – џабе, баш бесплатно, ни динара; бадаваџија-нерадник, клошар

  • баждар - дрвена летвица са зарезима помоћу које се одређује стање количине течности у бурадима; бити небаждарен - човек који незна колико може много да попије

  • база – скровиште, основа, место; кућна база-ископано скровиште под земљом, у оквиру домаћинства,за скривање за време ратова и хајдучије; базирати се-сакрити се, склонити се

  • базање – идење, ходање без циља; базати-лутати

  • бајати – врачати, лагати, обмањивати; бајалица - обично стара баба, која уз „помоћ“ пепела, клепетуше, неких чудних стварчица и неразумних речи, „кобојаги лечи“ децу од пишкења у кревет, муцавости итд.

  • бајаги, кобајаги – тобоже, умишљено, причам ти причу

  • бајбок – затвор, то је место, обично у подруму, где те одведе пандур кад се ождереш и изводиш керефеке, или диваниш нешто шкакљиво о цару, вођи или политици. Бити на белом лебу - бити у затвору.

  • бала – 1. слина, секрет из носа; 2.чврсто спресовано сено, слама, или детелина; балавурдија-деца учитељског узраста; балавандер-1. немирно дете које се стално мора опомињати, 2. момчић, који мисли да све зна,па се тако и понаша, а постоји сличан израз „жутокљунац“

  • балдисати – преморити, једва ходати, сkроз сустати

  • балега-животињски измет; балегати, баљезгати-причати одвратне глупости, претерати у лајању

  • балија – неук муслиман, прост човек, погрдан назив за муслимане уопште; балинкуша-погрдан назив за муслиманку; Израз дошао из других крајева Балкана, преко досељеника.

  • балчак – 1. држач мача, сабље или ножа; 2. крај, нема више; Изрази: „утерати до балчака“ има више значења: а) оштетити или упропастити неког; б) напакостити из освете; и израз: до балчака- до краја, на крају

  • бакалница – претеча „робних кућа“или данашњих „мега маркета“,где се могло пазарити свакојака роба, од игле до локомотиве; бакалук-назив за купљену робу и намирнице у бакалници; бакалин-продавац у бакалници.

  • баканџе – дубоке зимске ципеле, тешке, неудобне и користе се за лоше терене

  • бакрач - примитиван кухињски суд (од бакра), претеча шерпе и лонца. Има израз: „Какви бакрачи !а то значи којешта или та мани

  • бакћати се – узалудно се занимати, бавити се и имати посла са неким или нечим, па се каже: „Не бакћи се са удатим женама, мож`да те как`и муж у`вати на камари, па`ш однак видути свог` бога швалерског !“

  • банак – истурени део зидане пећи на ком се деца начичкају, седе или леже када зими озебу, а може и да се одспава после ручка, али само ако има места

  • бангав – неприродан ход, изглед или положај тела, а може и предмета

  • бангалоз – скитница; бангалозија – повећа група деце или омладине из другог шора иде по целом селу и прави грају, понекад прави и свађу са другом децом

  • банда – 1. тамбурашки оркестар од 4 до 8 људи; 2. група људи која се бави

криминалом. Бећарац каже: „Види ону крај примаша, љубиће је банда наша!

  • бандар врста слатководне рибе

  • бандаш – точак, метални део точка, код аутомобила се назива фелна

  • бандераш , ландштрајхер – човек без сталног боравка, бескућник

  • барабар паралелно, упоредо, заједно

  • баратати – радити спретно са неким алатом или прибором, као и поседовати необична знања и вештине. На пример бити вешт: у игрању лоптом, пуцању чобанским бичем, јахању коња, звиждању, рвању, бацању ножа,и сл.

  • баратшаг – пријатељство

  • `барвече – нормалан људски поздрав: Добро вече !, а има `бардан – добар дан и `бројутро –добро јутро, које се некад обавезно изговарало при сусрету на шору или пољу. Уз поздрав ишао је и благ наклон, са руком на шеширу и истовремено благим подизањем изнад главе. Данас би такво поздрављање у најмању руку било смешно и зато је „најбоље само проћи“ и правити се к`о да не постоји онај други тамо. Да је деда, ко`им случајем, жив и види ово што сам последње напис`о, сигурно би добио лепу грдњу, а можда и добру ћушку за успут.

  • бардак – 1. стаклени или керамички балон за пиће: ракију или вино запремине од 10-25 л. ; 2. или мањи керамички крчаг, оплетен прућем

  • барокано, баро – важан (ромски) тј. прави се важан

  • барон – лажов, (асоц. на Барона Минхаузена), баронисати - када неко „масно“ лаже и још се прави здраво важан .

  • баротина – скуване кожуре, глава, џигерице и друге изнутрице од тога се прави џигерњача, шваргла и крвавица

  • басамак – степеник, степеница, обично висине цигље, на кант, 15 сантиметара старог формата

  • басати – посртати, заносити се, несигурно ходати; забасати – нагло посрнути, скоро пасти при ходу, од пића или запети за какву џомбу

  • баста ! – прекини ! или доста ! (на италијанском), код нас као команда: ни речи више !

  • баћа, баћан, браћела, браћин – рођак брат, бата или драг и љубазан човек коме незнаш име. Прво „а“ се изговара кратко или дуго па тако има и другачије значење

  • баћушка, руја, баћко рус, руски војник ослободилац (од милоште ), совјетски војник у II Свецком рату.

  • баџа, баџура – 1. правоугаона рупа, величине цигље у забату куће кроз коју струји ваздух и улазе голубови и сове. За време рата или сеоски свађа кроз њу се осматрало дешавање на шору; 2. пролаз кроз ограду између добрих комшија и рођака, док се не посвађају; 3.удубљење у зиду штале величине око 50 x 50 цм., за одлагање ситног прибора за стоку

  • баша – мушкарац, важан учесник сватова, обично ујак или стриц младожење. Купује вео, ципеле, ташну и рукавице за младу, а његов син је девер који „купује“ младу и чува је док се не обави чин венчања

  • башибозлук - недисциплинована војска, војници који се одмећу у пљачку и личе на хајдуке. Веома честа појава на балканским просторима

  • башка, обашка – издвојено, посебно, осим тога; башкарити-правити се важан, ширити се и бити помало арогантан; башки(н)-председник (турски) и ето одакле ова реч потиче

  • баштање, баштанија – туча; баштати – тући, избаштати – оштро тући; баштрање – наметање, лактање; убаштрати - убацити се, па се каже: „ Онај Мита тропа, убаштр`о се, и у ову власт, и не мрда из општинске зграде !?“

  • баштица – ограђен простор у предњој авлији, уз кућу, у коме је расло и неговало се домаће цвеће. Домаћица се поносила са цвећем које је улепшавало скромну кућу, а мирис се ширио и до неколко комшијских кућа. Данас косачица улепшава травњак, а баштице се само присећамо

  • бег – у Османлијској царевини назив за државне функционере; феудални поседник као племић у Европи тога времена. Део шимановачког и јаковачког атара се и данас назива Беглуг, или бегова шума.

  • бегати – бежати, трчати, утећи; бегају коњи-опасна ситуација у селу или атару, када се коњи поплаше и почну неконтролисано и помахнитало да јуре. У току бегања могу да поиспадају људи и ствари, униште се кола или налете на неког неопрезног па се ваља што пре склонити на сигурно. Било је примера да коњи заврше у другом селу, делови кола и ствари буду расути по целом атару.

  • бегенисати - допасти се, свидети се, запазити; бегена – вољена, драга

  • бегеш, бенгеш – 1. тамбурашки бас, инструмент ; 2. омиљени надимак, има га у сваком селу

  • бегиш – када је неко из Београда па се још прави важан, онда се за њега каже : „То је мустра из Бегиша !“, са дуго „е“, као када се кревељимо

  • бездан – сеоски бунар на коме се изпумпава – извлачи пијаћа вода и кантама носи кући, место окупљања деце, момака, девојака и жена оговарача да покупе вести и на брзину излају се (излаједу)

  • безец заузето, безецовано, безецовати – сачувати, резервисати; 1. робу у продавници или неку већу куповину; 2. место у возу или аутобусу; 3. девојку на коју се трза или вам се свиђа; 4. бомбону, чоколаду или „ гриз леба-масти “ пре поделе или дечије грабежи на шору

  • бекељити се – пркосити, бити безобразан, ругати се и уз то правити гримасу и исплазити језичину

  • бекрија – пропалица од пића и лумповања по кафанама

  • белај – невоља, несрећа, мука, тегоба; тражити белај-изазивати несрећу

  • бележник – некадашњи службеник у месном одбору села, лепо писао и састављао тестаменте, али га нису баш сви волели и често био по судовима, понекад као сведок или као окривљени !?. Ако те укућани пожурују да напишеш тестамент, каже се: „Не изувај се, док не легнеш !?

  • белег ознака, ожиљак

  • белегија – дугуљасти брусни камен за оштрење косе, може и брус, гладило

  • бељац – бео коњ, коњ беле длаке, парно грас (ромски)

  • бељуга , бели (а) (о) – особа или дете светлог тена и косе

  • `бемга, `бемти, `бемто – блага псовка упућена непознатом лицу, предмету, појави или неуспеху у некаквој радњи. На пример: 1.`Бемти круњач, и кога је изум`о и оправи`о кад ничему не служи !; 2.`Бемга у пос`о, од јутрос не иде никако !; 3. `Бемти и време, к`о да ће опет салаука и лед да туче !; 4. `Бемти политику, ратове, кризе, и реформе, канда нема ништа лепше у животу !?

  • бенетати – говорити глупости; бена-будала, бенаст – бити блесав

  • бент – ивица великог канала, са кога су најхрабрији скакали у воду, али обично завршавали у блату !

  • берићет – род, изобиље, приход; берићетна година - родна година; берићетно-срећно, богато и благословено

  • бесити – обесити, окачити. Свашта може да беси, као нпрм.: шунка, сланина и кобасице на тавану, али може и човек кад ђаво дође по своје

  • беснити- 1. љутити, срдити, протестовати; 2.претерано изволевати, бити арогантан. бесан- значи обично љут, срдит али и ево неколико инересантних израза: бесни фијакер- леп,сређен и угланцан фијакер; бесни коњи- пар крупних и изузетних коња обично за как`у параду; бесни афто-нов, скупоцен аутомобил на ком` пола села завиди, па се међусобно људи запиткују:„ Само да ми је знати одакле му новци за такав бесни афто ?… Јесил`, ти нешто чуо за његове мутне работе ?ˮ. израз: изводити бесне глисте-превише се глупирати; побеснити- 1. изгубити контролу кад се здраво човек наједи, или 2. изгубити меру када се одједаред нађе млого новаца и онда се умисли да ће тако бити довека, па се троши на све стране, као да се утркујемо ко ће више.

  • бећар – мушкарац , без ограничења година, воли и ужива у кафанском животу, песми, пићу и скитњи; бећаруша – од скора постоје и жене које раде што и бећари , тако да је постигнута родна равноправност полова ; бећаршаг – неморалан живот, курварлук

  • бећар паприкаш, бећарац-скроман летњи оброк од остатака парадајза, паприке и лука без одређене мере, са додатком улупаног јајета спреми се за десетак минута. Може се јести, само са лебом или као прилог уз неко јело или печену сланину, кобасицу……

  • бећарац - врста народне песме, омиљена широм Балкана, која садржи кратак стих и јасну поруку: о љубави, животу, обичајима, хумору и стању у друштву. Постоје разлике у музичкој пратњи, али заједничка особина им је што су сви пре свега весели. Сличне су поскочице и сватовци, а постоје и безобразне изведебе или „лајави бећарци“ који се само после поноћи певају . Ево једног, загонетног : „Опа-цупа, Десо и ово је месо, оно нема кости, неће те убости !“ (?)

  • бечат окат, буљав човек; избечити - исколачити очи да се поплашиш. У бећарцу то изгледа овако: „ Што си дико, научио коње, да се бече испред куће моје !

  • бефел наредба (немачки), заповест

  • бешига – свињска бешика, чим се извади, испразни, још топла, трља се међу длановима солећи сваки час, затим умеља у мекиње, а на крају помоћу сламке надува и да деци да се играју ( фузбала ) по соби, све док непукне или поруше чаше на асталу, а онда деда дрекне: „ Алов и фертиг !“

  • биберњача –мала стаклена, дрвена или земљана посуда за бибер

  • бикара – штале са приплодним биковима. Ту се доводиле краве на „опасивање“ – оплођење

  • билета, билет – карта, улазница за биоскоп, циркус или неку приредбу

  • билмез – приглуп и сиров момак снажне физичке конституције

  • бирка – гуска; бирићи – гушчићи; бири, бири, бирке ! – узвик за дозивање гусака ; важ, важа ! – узвик за терање гусака

  • бирош – човек који се бринуо о салашу и тамо живео са својом породицом

  • бирт, бирцус – кафана, крчма; бирташица – келнерица

  • бисаге - две торбе спојене у једну што висе преко коња

  • битанга – човек склон општем неморалу и безакоњу; битанџити се – живети без морала и скрупула

  • благоглагољив – слаткоречива особа; Пример: 1. кад адвокат на суду бранећи битангу толико га нахвали лепим речима да свима крену сузе од сажаљења; и 2. кад вешт вашарски англер продаје рагу на вашару, а публику убеди да виде Шарца Краљевића Марка

  • блато - мека натопљена сремска земља, као тесто, која се лако обликује или меси . Има неколико интересантних израза: 1. добар к`о блато - много добар; 2. пуно к`о блата - имати нечега много , чак у изобиљу; 3. блатиште - лоше друштво ; 4. упасти у блато-бити у неприлици, бити у дуговима ; 4. намазати блатом - осрамотити

  • блатуштина пољопривредно земљиште најгоре категорије, мочварно земљиште

  • блокеј – метални лимени полумесец, који се укуцава на пете ципела после пенџетирања како би ципела дуже трајала. Када се при ходу „вуку“ ноге по калдрми севају варнице

  • бљузга, бљузгалица – житко блато у пролеће га било највише по шоровима

  • божја звезда – сунце, извор живота на земљи

  • бојтар – помоћник свињара када су чопори свиња имали по неколико стотина грла и када је испаша била у шуми или удаљеним пашњацима. Ето, чак је и свињар некада био шеф, а није имао баш никакве школе

  • бојџија-човек незгодне нарави, пргав, силеџија и кабадахија

  • бокал - стаклена или керамичка дугуљаста посуда са ручком, у коју се сипала „фришка” вода или вино и заједно са чашама постављало на астал, да се гост и домаћин послуже. У ислужен бокал стављало се цвеће за улепшавање астала. Ево и поучног стиха: Наш је бата у бокалу цвеће, тај се никад оженити неће !

  • бојадисати – фарбати, офарбати; може предмете, ствари или школске цртеже

  • бојар – 1. чувар атара и сеоски њива; 2. руски племић и ратник, саветник великих кнезова у Руској царевини

  • бојџија – човек незгодне нарави, пргав, силеџија и кабадахија

  • бољка – болест, мана; имати бољку – бити болестан, имати недостатак; чудна бољка – непозната болест; имати бољку у глави – луд , бити на путу да се постане луд

  • боме – јесте, да; боме не !-е, није !

  • босиљкача – омањи букет босиљка са којим свештеник свети водицу за време вршења црквене службе

  • бостан – 1. мера за површину, 200 квадратни фати; 2. њива на којој су посађене лубенице и диње, и обично на истој парцели мали кућни виноград са колебом за пудара –као у бећарцу: „Чува дика бостан, у колеби спава, тако чува, да сав бостан црни се од врана ! ; 3. као занимљив израз: „обро бостаан“ користи се за особу која је ухваћена у вршењу некаквих недозвољених радњи: крађа , прељуба , варање у картама итд. )

  • бофл – неквалитетно, лоша роба, неквалитетан штоф за одело; ваљати бофл – продавати робу сумљивог квалитета

  • брав – 1. кастрирано, уштројено свињче у Војводини; 2. када се неко јако удебља каже се: „Ал` си се угојио к`о брав за 29 – и ! , а мисли се на забијачку, и на омиљени, бивши празник Дан Републике С.Ф.Р.Ј. или дваес`девети ; 3. у другим крајевима назив за ована или јарца; 4. на јадранском приморју уштројено свињче зове се „гудин“

  • брацика, браца, брацан – драг пријатељ, скоро као брат; може и као: брале , браша, браћела, браћин

  • брбоћати – 1. испуштати ваздух у води; 2. причати, досадно и без везе

  • брекћати –тешко дисати на прескок, задихати, укћати, отежано ходати; брекће-1.тешко дише; 2. рад парне машине или мотора под оптерећењем

  • брецати се - јогунити се, безобразно одговарати, бити дрзак. Ево упозорења које тада следи: Слушај ти балавче, језик те твој погани, пази шта торочеш и не брецај се ти на мене, нисам ти ја твој баба ! ; одбреца одбија, узвраћа

  • брез – без,(још једна граматичка неисправност која опстаје у народном језику); ево примера: 1. кафа брез цукера-кафа без шећера ; 2. нема весеља брез правог бећарца; 3.прође и ово лето брез честите кише

  • бреновати – водити рачуна, марити, уважавати; не бреновати – супротно

  • бречити – оборити, срушити у рвању, па се каже: Ал`, га је Жика бречио о земљу да му је пиво изашло на нос !

  • брица, бритва, бриса, кеба – 1. расклопив нож дужине до 9 цм. (? ) носе га чобани; 2. сеоски берберин зове се брица; 3. може и као команда: „Разлаз ! или „Ајде бритва , и да вас не видим !

  • брља – 1. лоша ракија, сумљивог порекла; 2.устајала сеоска бара; 3. специјално одржавана каљуга за „развесељавање”свиња

  • брњица – 1. метална алка која се увлачи свињама у њушку, како неби рили; 2. уста, усне; добити по брњици-добити батине

  • броћ – врста траве, са кореном се фарбала вуна у црвену боју

  • брсно – миришљаво пролећно цвеће и расцветало дрвеће

  • бруца – 1. стидна длака; 2. када се нешто прецизно уради, па се каже: „Испало је добро, у бруцу!“ ; 3. постоји израз: Исти у бруцу – значи потпуно једнаки, индентични један другом; бруцати, обруцати – одлакавити, постати мушко, одрасти, полно сазрети

  • брчкати – 1. благо ударати ногама и рукама по води приликом купања; 2.нешто сумљиво радити, бавити се ситним преварама и помало красти; брчнут-особа глупа и сметена

  • бубнут блесав, луцкаст, дирнут, опичен; бубнути - рећи глупост, лупетати

  • бубулеја - крупан симпатичан човек, снажна добричина и помало мангуп

  • бува, буваћ – инсект, најмања „домаћа животиња; 1. лажна вест, виц; 2. чест надимак у Срему; Изрази: пустити буву - распричати лажну вест по шору; продавати буве - правити се важан; пун бува - особа која често збија шале, смешан човек, комедијаш; бувара – затвор

  • бугер – 1. двојка, два, цвања; некад била недовољна ђачка оцена, као данас јединица или „кец ; 2. мали закржљали нераст (вепар); Израз : „ала марширају бугери – то је кад лош ђак има много бугера па у дневнику изгледају као војници постројени у строју

  • будак – јака мотика, пијук алатка за копање тврде и камените земље. Постоји израз: глуп к`о будак – јако глупа и недоказана особа

  • буђелар – новчаник, барка, шлајпик

  • букара-пролећни пагански обичај, као тобож терање змија, штеточина и болести од куће. Пале се ватре на шору од преосталих снопова огризине, а најхрабрији прескачу преко ватре док се не опрље и оплачу.

  • буљук - чета војника, око 100 људи ; буљукбаша – заповедник у рангу капетана

  • букагије – робијашки окови

  • буклија – пљоснат дрвени суд за вино, али чешће ракију. Када се позива на свадбу окити се цвећем, пешкирима, заставом а позивар се части, и њему се саопштава о прихватању или не дај Боже, одбијању позива ! То је и шанса да се родбина измири ако је у свађи

  • буквица – војничка књижица, од речи „буква“ – слово (на руском), или „буквар“, што значи да је војска била у равни са писменошћу, ако не и важнија у историји наших предака

  • булазнити-причати глупости и неконтролисано лајати, обично кад се више попије

  • буњиште – део гувна, место где се одлаже стајњак

  • бургијаш – особа знатижељна, интелигентна и упорна која жели увек нешто више да сазна; бургијати – тражити, испитивати, чачкати

  • бурити се – протестовати

  • буса – грумен земље величине лопте или песнице

  • бусија – заседа, сачекуша; може: хајдучка, војничка, жандарска, као и момачка у мрачном сокаку док се чека девојка са бездана

  • буцовне – младе и добро угојене крмаче, које ће ускоро тражити нераста. Искусно око свињара то уочи и ред га је зато почастити ракијом

  • бумашка – исправа, документ, потврда

  • буна – револуција у Мађарској 1848. (Бачка) или Тицанова буна 1807. (Срем); бунџија-галамџија, опонент; главни бунџија-коловођа у побуни

  • бућкати – нагло улазити, мешати, ударати по површини воде и скакати у воду; бућка-начин лова на највећу речну рибу сома;

  • бућкуриш - 1. назови јело, скувано од свега и свачега, лоше скувано, без нарочитог укуса; 2. недефинисано стање и мешавина без јасног циља у друштву

  • буџа – веома важна реч у Срему и има вишеструко значење: 1. дрвена глатка мотка на једном крају има задебљање – буџу, слично топузу и користи се у сукобима између свих полова и узраста. Чобани, свињари, говедари, пудари носе за собом своје личне буџе, а у баштици, вајату, гонку или штали увек стоји за недај боже „кућна“ буџа за незване госте; 2. човек на високој државној функцији назива се „буџован“ или „буџа“ , и уколико зглајзује ондак га зову „буџица“; 3. када је неко дужан новаца, а како ствари од стоје, од повраћаја нема ништа, онда се каже: „Добићеш буџу Маријанову“ ! Нико незна зашто баш Маријанову ! ? ; 4. буџити, буџерисати – поправљати нешто, преоправљати да користи сврси, али није баш сигурно, буџатор – назови као мајстор; 5. Буџа „оно“ безобразно што „Маријан има“, као и сав мушки свет

  • буџак – 1. угао собе; 2. запуштено место; бабин буџак – страна света, обично запад, одакле долази невреме

  • бучур – мушко посело, теревенка или весеље у кућерку, шуми или винограду уз вино, ракију, кобасице и сланину. Певају се старе песме и причају разне мушке догодовштине и препричавају обавезна љубавна јунаштва .

В

  • вагабунд - пробисвет

  • вагаш – 1. траг, усек у блату на колском путу, по вагашу се познавало чија су кола прошла; 2.неравнине на земљаном путу

  • вагов - пољопривредна алатка попут српа, служи за сечење кукурузовине али и у бунама к`о опасно оружје

  • вагроб - час смрти, време умирања

  • ваздан, вазда – увек, често; Када неко непрестаје са причом, каже се: „Ваздан нешто прича“ ; а бећарац каже: „Mени моја ташта вазда уговева , да што боље живи јединица њена !

  • вајат - просторија у оквиру куће, мало укопана (3-4 басамка), у њему је било свашта: кромпира, лука, сланине, ракије, вина … Зими није мрзло а лети се хладиле лубенице и диње. Вајат је имао и посебну улогу за младенце и потомство, јер у њему су често ноћивали у „оне“ дане на тесном кревету и тада није било „беле куге“. Бећарац каже : „У вајату ноћас бићу сама, дико сврати, нећеш се кајати “ !

  • вајда – 1. корист , добит; 2. овајдити се – окористити се

  • вајкада – давно време, време које живи људи не памте, прошло време пре сто – двеста година; одвајкада одувек; јако, јако, давно; 1. у свету време од рођења Христа; 2. код нас време пре и око Косовске битке

  • вајкати – жалити, кукати, кајати; па се каже: 1. „Не вајкај се на живот, већ се ватај каквог честитог посла !“, 2. „Нема вајкања, било па прошло, готово је !“.

  • вакат – време, каже се : „Вакат је, морам поћи јер пут је далек !“

  • вактерница – кућа уз пругу у којој живи чувар пруге, обично на пружним прелазима

  • валов, валог – посуда из које једе и пије стока, сада израђена обично од бетона или лима, а некада од издубљеног дрвета

  • ваљан, ваљано – добар, примеран; ваљан човек, ваљано чељаде-частан човек; ваљан ручак-добар ручак; ваљати- 1. бити од користи, 2. продавати робу сумљивог порекла, 3. померати предмете котрљањем, као буре по авлији; 4. кретање облака као ковитлање на небу пред летњу олују

  • ваљушак – проста, сита и брза храна, тесто од: воде, јаја и брашна које се кида руком на веће комаде и ставља у паприкаш; ваљушчићи насуво – исто тесто са кромпиром, обашка се скува и затим помеша са пропрженим луком и алевом паприком. Неваља кад се човек преједе јер некада је само сода бикарбона помагала, а данас „фестал“ или „Кока-Кола“.

  • вандрокаш, ванцага – путник без циља или скитница

  • вангла – велика метална посуда са две дршке-ушице у којој се могу умесити крофне за чопор деце, спремити салате за целу мобу или опрати велике судове за славу или забијачку

  • ванжирање – 1. војничко унапређење у виши чин; 2. добијање друштвених признања; 3. представљање у смислу напредка и успеха; 4.правити се лично важан

  • вантепих-зидна украсна, топла и чврста простирка, обично са мотивима из лова, као два јелена у брдовитим пределу, што је сремској деци било веома интересантно

  • Варадин – место у Срему, Петроварадин, чувен по тврђави која је названа „Дунавски Гибралтар“ и значајној победи у бици против Турака 1716.

  • варанција – варање, 1. ситна вашарска превара; 2. карташка превара у „седмицама“, таблићу, раубу, анцу…..

  • варен – скуван; узварити-скувати, зготовити; вариво-кувано јело које се једе искључиво кашиком

  • вармеђа – човек који има власт, сеоски кмет или кнез у бивше време

  • ватати – хватати; ватати се – миловати, љубависати; уватити – 1. ухватити нешто или некога; 2. спанђати се с`неким; ватај ! – команда керу да појури туђу живину из наше баште; ватажа, ваћарење – превара; Изрази: 1. ватати маглу – побећи; 2. ватати зјале – џабалебарити; 3. ватати мају – ленствовати уз флашу, опијати се ; 4. ватати се посла – почети радити; 5. ватати се у коло – придружити се у раду или друштву; 6. ватати афтобус-чекати аутобус на станици.

  • ватренка – млин, млина за млевење жита

  • вашариште – 1. место ван села где се одржава вашар; 2. када је дете безобразно и прете му батине каже му се: „Ако не будеш добар, вашарићеш о`ма!“

  • вашка – кера, пас, погрдно име за пса; ако се двоје неслажу и често се свађају, каже се: „Живе ко вашка и мачка!“

  • ведро-дрвена отворена посуда за вађење воде из бунара или на ђерму; кибла, кабло, ампер, кофа –слично, отворена посуда али лимена, за пренос воде по авлији и појење марве у штали

  • век – живот, сто година, стање; цела века – цео живот; 1. изрека „Зајеб`о век“ – рођен у прошлом веку, дуговечан човек; 2. изрека: „Док има лека има и века- значи док има здравља има и наде (лека); 3. грдња Век га његов загуљени - живот га блесави; 4. као оцена владања бивших владара, па се каже: За његова века се лепо живело, а сад је настала криза сачувај нас Боже !“(молим, без коментара и прозивања, да се неби неко наљутио ?)

  • векер – будилник, механички са два звона на њему, велики к`о на бициклу, свако вече се навија, преко ноћи чује се куцање, к`о да кљуца у мали мозак, у пола пет ујутро разбуди цео комшилук кад зазвони, деца га из знатижеље отварала и зато често била бијена

  • велосипед – претеча бицикла, предњи точак је био јако велик и вожња равна циркуској акробацији

  • верати се – пентрати се високо; узверати се-попети се, успентрати се

  • вересија – неплаћање робе и услуга одмах, већ после неког договореног времена, претеча данашњег „одложеног плаћања“ или „на почек“. Због честих превара у дућанима и бирцузима стајала окачена велика табла са натписом: „Част свакоме, вересија никоме !“, или још интересантније: „Данас продајемо за новце, а сутра дајемо на вересију !“.

  • вериге –1. уопште ланци, ланци на огњишту на којима виси котлић или бакрач; 2. затворски окови; Свете Часне вериге-догађај са почетка ширења хришћанства када је био затамничен и окован апостол Свети Петар у Риму, али у току ноћи Анђео Божији чудесно га ослобађа и тако доказује паганима сву њихову немоћ пред снагом и правичношћу нове Христове Вере

  • верта – врста кецеље, без горњег дела, само се опаше око струка

  • верштет – занатска радња

  • вечером – синоћ (руски)

  • вешплав, вошплав – некад се бели веш белио, тј. избељивао на крају ручног прања са тачно одређеном количином вешплава, јер ако се претера онда буде светло плаве боје, што о`ма сви примете и зато пецкају домаћицу

  • вештац – 1. вампир; 2. лукав човек. Изрази: 1. „слаб к`о вештац – мршава и неухрањена особа ; 2. „уст`о рано к`о вештац“ – поранити, бити вредан; 3. „гадан к`о вештац – особа испијена и бледа, са замућеним погледом

  • визитација , визита – посета, обилазак, у бећарцу то изгледа овако: „Пијан човек сео па штудира, а жена му шлајпик визитира !

  • вијати - јурцати, тражити, јурити за оним „ко бега; вијалица – потерница

  • викса – специјална крема за мазање и заштиту кожне обуће, јаког мириса, која када се осуши, другом четком добро угланца до високог сјаја

  • вилајет – крај, завичај, постојбина

  • витлати – јурити

  • витловка – летва уваљана у жуто блато, плеву и сламу , која се ређала између греда на плафону и тако добијала топла таваница . Данас су то чврсте али хладне, монте и ферт гредице

  • витријолска, петролејска лампа – док није стигла електрика, увече кад се смркне, у соби је сијала, више чкиљила, лампа окачена на зид , са огледалом да појача светло, али се брзо гасила јер петролеј је био скуп и могао се купити само у вароши

  • вихор – летњи ветар, благи ковитлац, што подиже у круг и вис прашину, суво лишће и сламу на шору. У Америци то се назива торнадо.

  • влах, вла` – назив за хришћанина у Турско доба, погрдан назив за све хришћане, нажалост на Балкану и даље у употреби и често предмет верских сукоба

  • волшебан – тајанствен

  • воринта, форинта – угарски новац од два динара

  • ворма, форма – облик, изглед

  • водир – држач гладива за оштрење косе, израђен од крављег рога, а новији од плеха.

  • Водњика, чингер – слабо вино, комињак или вода од укуваног воћа

  • водоноша – 1. девојка, млађа особа, која доноси свежу пијаћу воду са бездана кући; 2. дете окретно и послушно, које у плеканом лончићу доноси фришку воду до оних који су на кућној моби, или раде „у ланцу“ на већим пословима, копачи кукуруза или каквим већим пословима у самом селу: калдрмисање шора, израда ригола, копање јендека или крчење шуме. Ево и бећарца, на ту тему: „На бездан су водоноше дошле, све налиле и кућама о`чле, само оста`ја са диком сама, у потеру дошла с`штапом нана !

  • воз – проширена сељачка кола натоварена до горе, величине мање куће, превозе сламу, детелину или снопове кукурзовине са њиве, иза кућне авлије, у гувно; возидба – превожење и смештање летине

  • војвода – 1. висок чин у војсци; 2. војводство као претеча Војводине; 3. мушкарац, важан учесник сватова, обично зет, који зна обичаје и протокол у сватовима, и води рачуна да све испадне како треба. Приликом уручења поклона, прозива гласно, и тада жене дају – „преказују“ (приказују) јавно поклоне (јоргани, јастуци, посуђе, кућни апарати и сл.), а мушкарци „напијају“, тј. јавно дају новце (данас је то „кеш“), и при том са војводом наздрављају и испијају пиће „на бало“. Често се војвода заброји са чашама и заврши у „белутку“ и тек сутрадан дође себи.

  • воштити – значи оштро тући корбачем, штапом или каишем када неко јако скриви и штету учини. Израз је настао пре више векова у манастирима, када су се кажњавали-тукли непослушни калуђери свећом воштаницом !

  • врајтер, фрајтер - каплар у аустријској војсци

  • вранац – коњ црне длаке. Бећарац каже: „Ала моји дукатићи звече, као ланци, на дикини вранци !

  • врањ – дрвени чеп за буре

  • врато`ца, вратовца, вратожца – вратанца, мала врата на баштици, кокошињцу, плевари или комшијској баџи-пролазу

  • врдалама – неодговорна и непоуздана особа, за коју се каже: „Данас овако, сутра онако, па опет све испочетка !“

  • врпољити – бити немиран, немати мира, несташан; па се каже: „Дете, је`л имаш пундраце у гаћама кад се стално врпољиш и неможеш ни секунд на миру седети !“ ; Постоји занимљив израз: „Ајд`,врпоље народе !“-као обавештење путницима да су стигли, тобож` на последњу станицу и ваља изаћи напоље.

  • врста – 1. ред усева; 2. војно спортска формација; 3.тип, група

  • вртаљ, фртаљ – четврт, четвртина; пример за време каже се: „Сада је фртаљ до подне !“- петнајст минута до подне

  • вршалица – велика и комликована машина за одвајање зрна жита из класја. Поступак се се зове вршидба, што је био прворазредни догађај у селу и кући домаћина, јер је учествовала многобројна моба и родбина, а жито се лагеровало у амбаре. Летња вршидбе су биле најлепши дани и за многобројну децу која су пратила вршалицу по целом селу .

  • вурити – бацити

  • вуруна, фуруна – гвоздена пећ, може и велика зидана пећ за печење леба. Бећарац каже: „Не треба ми фуруна ни шпорет, дођи дико, љубићу те опет !

  • вуршт – име за све прерађевине од меса (саламе, кобасице, кулен , ..)

  • вуцати се – 1. ићи и више осматрати где шта има да се украде; 2. забављати се са другом особом али без љубави (без емоција); вуцибатина – лош човек, преступник, никоговић

Г

  • газда 1. богат, имућан човек; 2. главни, први човек; 3. Бог, свевишњи; газдурина – јако богат човек; газдинска кућа – велика кућа, обично прека, па на лакат, са анфорт капијом, на широком плацу од бар 16 фати и пет- шест прозора са шора ; газдина ћи`- ћерка газде, мета ђувегија, добра прилика за женидбу; газдовати – управљати, руководити, шефовати; газда од горе – Бог, свевишњи. Када се улази у туђу авлију, гост треба гласно да виче: „Гааздее, гааздее ….имали кога !?”, јер ако се не огласиш, а затекнуте на по авлије можеш и буџом добити по леђи ! Да, да….

  • гајде – стари народни дувачки инструмент радо слушан у Срему, све до средине XX века свако сремско село имало је бар по једног гајдаша. Стари бећарац каже овако : „Свака цура воли тамбураша, а гајдаша и цура и снаша !“ или: „У гајдаша гајде јече, у бећара чаше звече! . Штета велика што нема више гајди, гајдаша и прелепог звука од кога се кожа јежи !.У неким крајевима се зову још и егеде.

  • гајтан – 1. уплетен вишебојни украсни конопац; 2. електрични кабал за прве пегле на струју, са којим су се тукла велика деца кад попусте у школи

  • ганглија – 1. нерв, живац; 2. козији или овчији измет у облику кликера; израз: ићи на ганглије-нервирати неког

  • ганц, ганз – потпуно, сасвим (немачки), израз: ганцново - сасвим ново

  • гараган – шаљив назив за рома, алудира се на тамнији тен

  • гас – дим, петролеј; има више израза: 1. бити под гасом - опити се; 2. дати гас - појурити или зезати; 3. гасирати - подржавати неког у смислу зезања; 4. пустити гас -прднути, више упувати се

  • гаџа, гаџов-погрдан назив за ружног пса, а понекад и надимак за људе; порекло од ромске речи: гаџо-на њиховом језику то је назив за све припаднике других нација, јер само они су роми-људи

  • гвинт – 1. навој на шипки; 2. специјална велика и јака дизалица; мутер-навртка што се завија на гвинт

  • гвихт, гевихт – 1. терет; 2. кантарски тегови за мерење тежине

  • гвозденац – гвоздени кликер, добијен кад се растури велики куглагер-лежај

  • гвоздензуба –страшило за немирну децу, лик из некадашњих прича

  • геак, гејак, геџа – 1. погрдан назив на човека из Србије, преко Саве; 2. сељак,простак, примитивац, 3. ситан човек; гегула – геак од милоште ; геачина – веома погрдан израз, увреда; 4. земљак (од латинске речи геа-земља) што све предходно побројано мења

  • гевер – машина општи назив, механизам; машингевер(заједно)-чудо од машине, добар рад, уређај, пушкомитраљез, аутомат

  • гекнути – умрети, пропасти; израз: на пречац гекно, на ма гекно-изненада умро

  • геновева – женска особа која се прави важна и глуми неку финоћу

  • гетриба – мењач на моторним возилима

  • гик – парадна свечана двоколица, са гибњевима и федерсицом тако да је удобност била загарантована

  • гладиво, гладалица – дугуљаст и пљоснат брус за ручно оштрење косе

  • глазура – сјајна и слатка шећерна кора или покорица на колачима; израз: ударити глазуру-средити се, лепо нашминкати, урадити завршно лакирање

  • гланц чисто, сређено; 1. угланцати - очистити да све сија; 2. ударити гланц – дотерати се за игранку или вашар, спремати кућу

  • глацнути – опоравити, пролепшати, удесити; ево примера: 1. „Браћа Миле после лањске аперације, саде је добро, мало се глацно и већ иде по шору !“; 2. „Ал` , се она Лела , из средњег шора глацнула , и саде изгледа к`о авион !“, 3. „Каде видим Мићу швалера да се глацно , знам о`ма ди ће ноћас загинути !“

  • гњиздо – гњездо кокошије, голубије или тичије

  • гњило – труло; угњињило – иструлило, покварило се

  • гојан – дебео, угојен

  • гологузан (ка)(ко) – увредљив израз за сиромашну особу; гологизија-1. беда; 2. сиромаштво већих размера, па се каже: „Од како претиска свецка криза и наши мућкароши све је више гологузије !“ 3. Сећам се дивана на шору који овако почиње: „Пролетеријат или лумпен-пролетери су група „нерадника и мутивода“, пре Другог Свецког рата, уствари обична гологузија, али која је после опште лудиње успела да укечи власт и од тада себе називају другови !”. Дал` се ово неком свиђа, ил` несвиђа, није ни важно, јер `вако је деда Трива оприч`о на шору шесдесет и неке године, прошлог века, пред туце људи и исту ноћ отперј`о на „леп“ информативни разговор од две ноћи и два дана. Када се вратио никад више није није тако нешто прич`о!?. Данас иста фела људи себе назива господа, а људи к`о људи опет свашта диване на шору. Ономад, гле чуда, један од наше општинске господе пролазећи добаци, из бесне лимузине, кроз афтомацки пенџер, друштву на клупи: „Шта је гологузио опет нешто мвђате и квивите власт ! ?“ Сирома незна да изговори слово р, али тачно зна ко је гологузија! .Постоји вечна и увек важећа изрека: „Сиротињо и Богу(власти) си тешка !“. И упамти сиротиња=гологузија.

  • голушијани, голошиани врста домаће кокоши које немају перја око врата, голушијан и голушијанка – петао и кокошка те врсте

  • гомба – кићанка, лоптаст украс од вунице на капи или рукавицама

  • гомбоце – кнедле са шљивама

  • гонак – отворен ходник дуж целе куће, прошаран и патосан специјалним цигљама, окречен и измолован као собе, и из њега се ишло у све остале просторије куће. Некад је ладовину правила винова лоза, а лети се постављао астал, пило олађено вино и ракија из бунара и певале старе асталске песме

  • горопадитиљутити, беснити; горопадан љутит, дрчан, незгодан

  • граорасто – 1. најлепша боја женских очију (бар у песми), боја беле кафе; 2. граоран, граоранка –петао и кокошка сивкасте боје

  • грдити – укорити, претити, опомињати; Уобичајени примери грдње: подне ти твоје, подне му његово, подне им њино, јутро ти твоје, сунце му његово жарено, небо им њино, флашу ти твоју, фузбал вас ваш пусти, отац вас брезобразни, отац те твој недонети, створац те твој дечији, сунце ти бећарско, месец те пијани, итд. Постоји и богатање: божију ти капију, божију ти чивију, божије ти сунце, светац те дечији, славу ти твоју . Ако се у бесу испред грдње дода : „`Бем ти, е онда је то већ псовка , и није му овде место

  • грапсти – красти, отимати, безобзирно присвајати туђе

  • греда – већа дрвена облица за градњу куће; изрека: „Није греда“- није проблем

  • гренадир марш – ваљушци насуво, назив одомаћен у северној Бачкој и Мађарској

  • греота – грех, срамота; кад се учини нека велика неправда, каже се: „Па то је греота од Бога !“

  • гривна – наруквица, већи округли прстен

  • грисмел – оштро брашно

  • грк – трговац „свим и свачим“, обично су то били Цинцари, хришћански народ пореклом из данашње јужне Албаније, расељен широм Балкана

  • грнути – 1. одједном се десити нешто; 2.сакупљати на једно место земљу, песак, грање и сл.; нагрнути-навалити, јурнути, накупити ; грнало-конусни прикључак на трактору са којим се расчишћава снег са друма

  • гробљанско цвеће – длаке из носа и ушију што појачано расту код старијих особа, као најава тужног догађаја

  • громби капут – леп и квалитетан вунени капут, који није могао свако да има. Када се оштети или излиже онда се код шнајдера „преокрене“ и успут мало прекроји, па и имаш опет нов мондишгромби капут

  • гроник – свињски подваљак, а може и човечији када је јако уочњив

  • грунт – земља, земљишни посед; грунтовне књиге – катастарске књиге; земљишне књиге; грунтовчани – 1. власници земље, паори; 2. назив популарне хумористичке серије из седамдесетих година XX века ТВ-Загреб, са Дудеком, Регицом ,…

  • гувно – део доњег (стражњег) дворишта где се у јулу вршило жито, и ту складиштила за зиму: слама и сено у камаре, а кукурузовина у купе и ту су пуштане кокошке да безбрижно чепркају и траже заостало зрневље. А бећарац каже : Волем газду кад камару дене, а сирома кад игра до мене !

  • гугутка – кумрија, гуга, птица слична голубу али сиве боје. Када се гугутке паре предходи предивна љубавна предигра која је одвајкада била инспирација песницима. Некада се женском детету давало име Кумрија, али данас је то права реткост.

  • гужвача, гужвара – врста колача, домаћа пита, кисело тесто, може без ништа, лепше је са маком, циметом, рогачима или било којим џемом.

  • гуја – 1. змија, 2. опасан,лукав и бесан човек; љута гуја-бесна особа

  • гуланфер – бараба, пробисвет, глонцош, (на немачком – „прељубник“)

  • гумарабика – назив првог правог лепка за гумене производе, и по њему су се претече вулканизера звали, једноставно: Гумарабика“.

  • гунгула – гужва, метеж, кад се деда врати са вашара у Руми, каже уморно: „Не памтим онак`у гунгулу, ту је било море једно свакојаког света !

  • гуњ – крзнени прслук или уложак, израђен од јагњеће коже, крзно окренуто према телу

  • гуња – дуња, као воће

  • гурбељ, гурбет– чергар, Циганин, Ром

  • гутати – трпети увреде и понижења, па се каже: „Шта ћу бедан, ћутим и гутам, на све што ми говориду ови моји заглајзани из куће !“; гутати кнедле-уплашити се, постидети се

  • гуцкати – споро пити и при том видно уживати док бесна жена нецикне: „Ајд` не гуцкај цели дан, ваља нешто и радити !“

  • гуша – врат, шија; догуше, дошло догуше-прекипело, неиздрживо, страшно; гушаст-вратат човек, особа са великим вратом; гушити-бити досадан са причом и поступцима; гушач-давеж, досада.

  • гушт – уживање, ужитак; гус(ш)тирати – полако, са мераком, уживати у песми, храни, пићу, кафи, лепом погледу, тј. живети живот, бити хедониста.

Д

  • дава – тужба, судска пријава; давити-притискати, гушити, мучити

  • даворијање - жалосно свирање или певање, тужбалица

  • дада – име од миља за старију сестру

  • дажд – киша (на руском), дажди,даждити - пада киша, кишити

  • давај – дај (руски); 1. хајде крећи; 2. давај, давај (заједно) – пожури

  • дакако – свакако, наравно

  • дамшић, димшић – дунавски пароброд

  • данга - ударац по глави, чврга, шамар; дангање – туча, макљажа

  • дангубити ленствовати, ватати зјале, мувати се, и ево решења у стиху бећарца: Дођи дико немој дангубити, ја сам млада, волем се љубити !

  • дандрмоље – прње, дроњци, ствари без неке вредности; исто што и андрмоље

  • данути – одморити, направити паузу; данути душом-бити спокојан, без брига

  • дањом – дању, а има и ноћом – ноћу

  • дармар – 1. неред, крш, лом; 2. безакоње и хаос у друштву

  • двор – кућа са окућницом, назив од милоште за кућу, окућницу, двориште и простор око куће. Бећарац каже: „Када прођем крај дикина двора, дика за мном погледати мора !

  • дворити служити, бити на располагању, испомагати: 1. болесне, немоћне и старије особе у кући, обично двори снаја, ћерка или унука ; 2. када дођу гости на ручак, онда млађе женске особе дворе-послужују храну; 3. на Свечарима-Крсној слави, домаћин, мушкарац, до поноћи несме да седне, већ служи пићем и наздравља са гостима, тј. „двори кућног Свеца са иконе ; 4. шегрт такође двори мајстора; 5. у великим пољопривредним пословима мора да се зна ко води пос`о, а ко двори“ !?

  • деверати - мучити се, натезати се

  • деветати, издеветати – тући, ипребијати, казнити батинама

  • девовање – девојачки дани пре удаје код маме и тате

  • дегенек – врста свирепог Турског батињања по табанима, задржало се код нас и после њиховог одласка све до данашњих дана; дегењати, издегењати-добро истући, јако испребијати

  • дедер`, дедере, дедера – хајде, `ајде; као на пример:„ Дедер`, додај ми мерицу из котобање, кад` си већ горе !“

  • дека (са дуго е), дејка – 1. деда од милоште; 2. ословљавање доста старије непознате особе кад сретнеш и започнеш диван

  • дека –(са кратко е) 1. десет грама, куповина кухињских потребштина и рецепти иду на деке, каже се: „Купи деци десет дека алве, да се малко осладе!; 2. ћебе, војничко ћебе, топла вунена прекривка.

  • декламација – песмица, рецитација–1. декламовати–рецитовати; 2. када дете тачно, јасно и гласно рецитује, каже се: Ала декламује к`о адвокат!“

  • денути – 1. ређати, пластити сено, сламу или детелину; 2. нестати, побећи, утећи

  • депеша – писмо, телеграм, писмена порука пристигла поштом

  • дера – рупа у тараби кроз коју може да се провуче мањи кер, мачка или кокош, а бећарац каже: „Ој швалеру, припази на керу, кад се ноћу провлачи кроз деру !

  • деран – млад момак, момчић – 1. каже се: „Ал`, је изђик`о овај деран !“; 2. јако израсто деран зове „дзиндзов“, и он је велик ко баба и има већ бруце (длаке) на лицу и тамо доле .

  • дереглија – скела, лађа (на мађарском „дереглyе“)

  • дешњак – коњ који се увек спреже са десне стране руде, има и коњ „левак“

  • дешперација – лоше расположење, очајање; и ево и примера: „Кад` чујеш да је Пера добио трећег сина, а ти имаш четири ћерке ! ; дешперантан –нерасположен човек, разочаран и мрзовољан

  • дибдилеја, дилдика, дилкан звекан, глупак; дилканити – лудити

  • дибидус –1. потпуно; 2.последње; дусдибидус-све најгоре, потпуно безвезе

  • диван – али не као кауч, већ као наш говор и разговор, каже се : „Дивани да се зна чији си и одакле си!“; диванџија – беседник, особа што воли и зна да разговара; диванити – лепо и уљудно водити разговор

  • ди – где, како; ево примера: бесна жена затиче мужа на капиџику и каже оштро: „Ди си ти крено, загуло једна, зар опет у бирцуз, мало ти је било ноћас ?“

  • дигод било где, негде; израз : Дигод да пођем – било где да пођем

  • дилбер – момак, драги, дика

  • дилетант незналица, ограничена особа; дилеја-настала скраћењем предходне и има исто значење

  • дипле – врста гајди

  • дирек – стуб, ослонац; носи капиџик и крило капије, некада прављен од дебелог храстовог дрвета, касније зидан на две – три цигље, а ови новији израђени од армираног бетона или од квадратног гвожђа. Изнад дирека од капиџика је, некад, био низак свод, у који су људи често страшно ударали главама, и потом домаћину спомињали све по реду и списку.

  • дирнут-луд, блесав, па се каже: „Тај к`о да је мало дирнут у главу јер свашта лупета!?”

  • дичан, дична, дично – поносна особа; дична цура-врло битна девојка обично пред удају; дичити се-поносити се, правити се важан али кад имаш са чим

  • дишкреција – мито, корупција, одомаћено друштвено понашање код Срба, не сматра се великим прекршајем, наша посла и навика од вајкада; 1. изрека: „Пара врти где бургија неће ; 2. изрека: „Ја теби, ти мени!“, и каобајаги , свима лепо, а држава нам оде у очин !? И ево како то стварно изгледа у животу: „Џаба ти мој комшија што су ти деца к`о анђели, честита, васпитана, изучили велике школе, кад они неће у политику, а ти опет тврд на џепу и нећеш оне горе малко да подмажеш , па да им о`ма даду как`и леп пос`о у комбинату, општини ил` предузећу !“

  • дишпутација – расправа, дишпутат-дискутант

  • доакати, дохакати – докусурити, упропастити, средити

  • добовање - јавно непосредно обавештавање по селу обављало се до краја седамдесетих година XX века.Ударањем у добош, добошар је позивао мештане на шор, и тек кад се окупе, примире, снажно јекне: „Пажња, пажња даје се на знање, и …! . Последњи шимановачки добошар био је Нега Радосављевић, упамћен по реченици: „Отац те слатки јеб`о, `оћеш ћутати више !“…То је изговарао кад присутни почну да кобајаги запиткују и праве шале на садржај обавештења. Добовале су се: државне наредбе, објаве ратова, мобилизације и прогласи нових власти и владара, али и личне вести и огласи о куповини или продаји ствари, кућа и земље. Било је бројних шала око садржаја добовања и тако је настао стих у песми „оде кућа на добош.

  • додоле – пагански обичај, призивања кише и одбијања непогода, учесници се облаче у коже и прекривају цело тело крупним коровом, певају додолске песме а домаћини их поливају водом из ведра. Светковина се одржава обично лети, у јулу или августу, када владају највеће суше. Има израз када се неко неукусно обуче па се за њега каже: „Вид`га обуко се к`о додола !

  • дођеду – доће, долазе; још „један бисер“ Сремско-Банатског локалитета који се сматра великом граматичком грешком, али ипак и данас се често употребљава, као например у следећим глаголима: радиду, (раду)-раде; пиједу-пију; певаду, (певу)-певају, једеду-једу, свираду-свирају; ево неколико израза: дођеш ми-дођи, дужан си ми; дођем ти-доћу, дужан сам ти; дошло-који је дошао. И ево једног јутарњег дијалога испред пекаре:

- Јел`, прија Загорка, како ти деца и јесул` била скоро ?

- Е, моја Мицо, па дођеду из града кад имаду каде, јер тамо фуртом радиду и само трчиду за тим пустим динаром !

  • дођоши – новопристигли мештани, пришелци; куфераш – погрдан назив за дођоша ако је изразито сиромашан. Има случејева кад им се овде тобож „несвиђа : те вода, те клима, те ваздух и сама равница, јер нема „њи`овибрда“ . Е , ондак им се лепо препоручи: „Браћа, бегај из Срема, док се ниси примио, јер после ће бити касно !. Међутим, касније , обично доведу , још пола народа из свог села , и понеког из околних села и ближи брда. Већ њихова деца су постала прави Сремци. И тако природном еволуцијом од дођоша настане нађош !

  • долма – насип дуж тока реке Саве који чува доњи Срем од поплава, градили наши преци кроз кулук и работу (принудни рад)

  • доља – 1. улегнуће, удолина у атару, авлији или башти где се током велики падавина сакупља-лежи вода; 2. улегнуће у перини кревета када се изјутра устане

  • дометнути – додати, прикључити; домећати-додавати, кућити; супротно је: размећати-трошити, арчити, упропашћивати домаћинство; размећар- распикућа, пропалица, трошаџија

  • дорат – коњ тамно браон боје, доро – коњ (турски)

  • доронда – крупна жена

  • драм - турска мера за тежину, једнако 3,2 гр

  • дрангулије – непотребне ствари, обично их има највише на тавану

  • драп – бледо браон боја, светло браон

  • драпати – чешати, па се каже: „Шта се драпаш, ко`и ти је очин, да немаш шугу !“

  • дрвљаник – место у доњем дворишту ди се секу и цепају дрва

  • дречати, дрекати – гласно плакати да се чује до пола шора; дрека – галама и плач више деце или људи; дречаво – нападно, упадљиво, јарке боје

  • дрешити, одрешити – одвезивати џак, пертле или неки чвор; израз: дреши-вежи – радити нешто без циља и користи

  • држаљица – дрвена обла мотка на коју се поставља – насађује ручни сељачки алат : мотика, лопата, виле, ашов, итд.

  • дркаво – јадно, лоше, безвредно; као на пример: „Доста ми је ове кишурде и овог дркавог времена и једва чекам да гране сунце !“; дркаџија-1. незгодан карактер, непопустљив тип; 2. ленштина, нерадник

  • дркеља , дркељав – ситничар, пицајзла, досада, смота ; дркељати – ситничарити ; издркељисати – детаљно претресати и испитати

  • дркћати, дркће, дркћеду - дрхтати од страха или зиме

  • дрлов – висок, крупан човек

  • дрндош-човек на своју руку, тежак карактер

  • дрождине – мали ситни и слани чварци, што пропадну кроз цетку, талог свињске масти; употреба је следећа: 1. може се умакати средина од леба; 2. Праве се слане погачице од дрождине које лепо иду зими уз црно вино

  • дромбуља – метална справа за свирање на устима и трзањем прста; дромбуљаста уста – истурена и пренаглашена уста, и ево бећарца: „ У мог дике дромбуљава уста, кад пољуби да срце пробуди !”

  • дроња, дроњак, рита – одрпанац, скитница; дроњав, ритав – неугледан, аљкав, неуредан; дроње, рите – гардероба која није за раскршће, ваћ за рад у пољу или за страшило да се „лепо обуче“

  • дропља – 1. највећа Панонска птица, из породица рода, богата перјем, некада насељавала и Срем, али сада живи само у резерватима у Мађарској и северној Бачки код нас, 2.особа неугледна,офуцана и аљкава; дропљоња-погрдан израз за мушкарца који се потпуно запустио; дропљуша,дропљава-погрдан израз за неугледну и запуштену женску особу, или домаћицу чија је кућа у хаосу

  • дртина – стара, болесна и израђена особа или домаћа животиња; матора дртина - старија неугледна особа која се представља у млађем друштву, а уствари је предмет спрдње и измотавања

  • дуд – листопадно дрво, сунцобран, громобран, украс и горостас старог Срема. Неоправдано протеран, иако се од њега прави: одлична ракија „дудињара“, квалитетна бурад, делови кола, намештај или „јело“ леба и дудиња. Лако се пелцовао, па је на једном стаблу могло бити све три врсте: бели, црни и мургасти. Од када нема дудова нема ни мусаве деце. Када неко „скрене“ или полуди, каже се: „Чини ми се, к`о да је пао с`дуда !

  • дујати, дујити – несигурно стајати, само што се непадне; ево примера: 1. када дете покушава да прохода али незна да коракне, па сви говоре: „Дуји, дуји, ајд` сад, дођи мами,…тати,…сеји,… !“ ; 2. када пијан човек једва одржава равнотежу и клати се лево-десно, као да незна на коју ће страну !; 3. када се кобила ождреби па ждребе први пут стане на своје ноге па се клати и као дрхти

  • дукат – златни или сребрни новац, различитих величина и вредности; користи се као: 1. облик сигурне кућне штедње; 2. мираз девојачки приликом удаје, носио се нанизан око врата; 3. дукатима се куповале: велике некретнине, салаши, земља а понекад и живот у смутним временима

  • дуљити - стално побеђивати; одуљити,офуљити-победом у дечијој игри освојити, на пример све: кликере, сличице или ситне играче

  • думст – зимница, воћни компот, сличан слатком, али редак и не толико сладак, па се може на крају попити из чаше или саме тегле; најлепши од: вишње(вишања), дуње(гуње), кајсије или брескве(бреске)

  • дункл – тамнија боја, каже се, дункл плаво небо, дункл браон…

  • дунст – обавезна зимница; 1. кувани парадајз кад се врућ сипа у дунст флаше, и са гумицом и целофаном затвори; 2. софт, прелив или сос у коме се праве разна укусна јела

  • дунстер – мајстор бајаги за све, уствари направи више штете него користи

  • дунути, пирнути – ударити, лупити, пити; 1.ногом снажно лопту; 2.шаком неког у тучи; 3. попити већу количину пића, као на пример : „Онај градски шпицлов , ономад , код мене , дун`о литар моје дудињаре , а све као фали шкотски виски !

  • дуња – дебео покривач испуњен перјем за угодно спавање зими у ладној соби

  • дувар – зид до кревета; дуварник – украсна и топла простирка на зиду поред кревета да се неби отирао молерај са зида. Када неко прокоцка или упропасти све шансе у животу, каже се : „Дотер`о је цара до дувара !

  • дупешка – велика задњица, женама приличи, ал` мушкима никако

  • дупке – до краја; дупке пуно-нема више места

  • дура !– команда, узвик када су коњи узнемирени и кад дрмају главама к`о да ће кренути сами. Каже се, одсечно: „ Дура !“, и они се одма` примире.

  • дурати, издурати – издржати, тежак рад или велику муку

  • дурити – љутити се, јасно показати изразом лица да ти није по вољи и напустити друштво, „Црвен ко паприка“ и „Бесан ко рис“ ; дурибаба-стално љут, намргођен, нерасположен; дурновито-набусито и љутито обраћање

  • дурунга – 1. дужа и јака дрвена мотка која раздваја стоку, обично коње, у штали; 2. висока и изузетно мршава особа

  • дуршлаг – метална алатка са конусом за машинбраваре и механичаре

  • дуцин – одећа као пелерина, био је дугачак до земље, са или без рукава, прављен од овчије коже и уз „кожу“ био је главна заштита од велике хладноће поготово зими на с`оницама у покрету

Ђ

  • ђаконије – разне ситнице, више врста: хране, зачина, ђачког прибора, алата, ствари, … Од скора постоји адекватан израз: „свашта нешто“ !

  • ђе ! – узвик коњима да крећу, а узвик:„ Ооооо! - кад треба да стану

  • ђевђир, ђерђив – велика цетка за одвајање воде и ваљушака или макарона

  • ђенге, ђенги – паре (руски), новац

  • ђерам – некада корисна и неопходна, велика дрвена направа, полужне конструкције, често виђана по Сремским лединама, са којим се из бунара извлачила вода са ведром и сипала у велики валог, на којима су се појила непрегледна стада стоке, од свитања до првог сумрака. Ђерам је често имао име, он је извор живота, оријентир у равници, сунчани сат и место где су чобани диванили, свађали кере, дуванили, испијали гутљај-два ракије, чварили сланину и разлађивали се од летње жеге. Ноћу када све утихне и ветар дуне, чула се шкрипа ђермова као људско стењање или јечање што је децу итекако плашило. Ево лепе загонетке: „Дању клања, а ноћу броји звезде !“, Шта је то ?. (решење: Па , наравно ђерам ! ). Своје место нашао је и у народној љубавној песми: „Шкрипи ђерам, ко је на бунару !?“

  • ђидати – варати, скраћивати растојање; 1. приликом мерења и обрачуна са фатометром ливада за откос; 2. у игри са кликерима, „боцкању на црту, пикаду, итд.

  • ђилкош – момчић са периферије, кад дође у варош својим понашањем показује одакле је. Чеше се тамо где то нико јавно не ради, звера около, кажом показује оно што види, пљује улицом и глупаво загледа женски свет

  • ђикати – скакати, више климати у месту

  • ђинђува – огрлица, ниска од ситног накита носе га девојке

  • ђипити – 1. нагло устати; 2. брзо украсти; израз: Ајд` ђипај ! – крећи ! , полази ! .

  • ђозлуци, ђурзле, ђорзлуци – наочаре

  • ђорати се, џорати серазмењивати, мењати; 1. као дете: играчке, кликере, сличице; 2. као одрастао: гардероба, плоче, часописи, спортска опрема, домаће животиње, итд.; 3. постоји и ђорање уз доплату

  • ђувегија – младожења, момак спреман за женидбу

  • ђувече – правоугаона посуда за печење укусних јела у рерни шпорета; на пример: ђувеч, мусака, рестован кромпир, итд.

  • ђутуре – заједно, све укупно, израз који се користи при неком уговарању посла или трговини, када има више ставки и каже се: „Погодили смо ђутуре, па како ми буде !“

Е

  • егеда – 1. музички инструмент виолина ; 2. висока , штркљаста и мало повијена особа ; егедуш – човек који свира виолину

  • егеде – затвор, назив од пре век ипо, као место где осуђени „одсвира”неко време

  • егзекуција – извршење, судско извршење, принудна наплата

  • егзицир - скупно извођење војне вежбе, две или више компанија

  • еја ! – узвик за растеривање птица из винограда

  • ерар – државно земљиште, државни посед

  • ерлав – крив, искривљен, несигуран на ногама, неприродан ход

  • ескут, ешкут – стари назив за општинског пандура или курира

  • еспап – разне врсте роба и ствари, предмет трговине на вашарима и дућанима; има изрека: „Еспап на штап, па на пут !“-нужно потребне ствари за понети

  • ефендија – господин

  • ешкут – сеоски судија у давно време

Ж

  • жагрива, жежа – коприва, коровска биљка, лековита у исхрани али у додиру са кожом место ожари и дуго болно пече

  • жаца – 1. назив од „миља“ за жандара; 2. назив карте у шпилу са бројем 12 , или „дојњак у мађарским картама , има и „горњак“ са бројем 13 , а назив jе „дама“

  • жвала – инфекција у углу човечијих уста; 2.део коњског прибора што се ставља у уста коњу; жвалављење-претерано и нападно љубљење или досадно причање; жвалоња, жвалоша-погрдан назив за особу која много и беспотребно прича

  • ждера – 1. халапљива особа, која због опседнутости храном, погуби се и несвесно више пута осоли шунку; 2.особа која се често опија, небира пиће, чашу или флашу, па се деси у брзини да натегне сирће или варикину; ждерати-нервирати, или погрдно јести и пити без мере

  • ждронцнути – попити мало, бити припит

  • ждрепчовит - 1. коњ пастув који је оран за парење; 2. мушкарац који само мисли на шврљање и швалерисање

  • ждракање, ждрикање – гледање, посматрање; ждракнути - на кратко погледати

  • жгадија – пацови, мишеви, група олоша, а каже се: „Пази се оне жгадије само штету праву !; израз: прожгадити се-обезобразити се, поружнити се

  • жена `ајдук – способна жена, добра домаћица и мајка, честита супруга, носи домаћинство и има велико поштовање од свих

  • жерсеј – врста квалитетног материјала-штофа за женску одећу

  • жестина јака алкохолна пића у рангу ракије, коњака или вињака

  • жилавити - досађивати се, мучити се, гњавити, једва као радити

  • житије – животни пут светаца и значајних лица из религије; животопис или биографија исто то, али само нас обичних смртника

  • жито – 1. пшеница на њиви или у амбару; 2. када се за Светог Николу стави шака зрневља жита у плитку посуду (тањир) и свакодневно залива да до Божића израсте младо зелено жито.

  • жмићкати, жмиркати – намигивати, трепћати; жмига, жмиги – погрдан назив за човека са израженом очном маном

  • жрвањ – два воденичка камена тару се један од други и тако мељу житарице

  • жутокљунац – момчић, неискусан а мисли да пуно зна, тура нос тамо ди нетреба

  • жућак – златник (од милоште), дукат

З

  • забадати – зезати, подсмевати се

  • забат, фронтон– зид који покрива таван куће са шора; лице куће са шора зидане „уздуж на бразду“ или на „две воде“, обично написано које и када је зидао кућу, по лепоти забата ценио се и газда куће, специјални мајстори оправљали забат

  • забијачка – свињокољ, порекло речи је од словачког (забијати -убити) и у већем делу Срема назив се лепо одомаћио. У Бачкој и северном Банату назива се диснотор,диснатор порекло од мађарског (дисно - свиња). Без обзира на назив, свима лепо тога дана, добро се једе, још боље пије, лепо међусобно сарађујемо и у свему разумемо. Ајд` живели, и срећан пос`о домаћине ! Догодине к`о и сваке године !

  • забиберити – подвалити, лукаво доскочити, оштетити и омаловажити оговарањем, пример: „Ала је њој забиберила да се све пуши!

  • забичити се нагло се угојити, поготово у лицу и врату

  • забленути – упиљити, загледати се дуго и без трепћања

  • забраздити – 1. орати или шпартати тачно у бразду; 2. водити свакодневно непримерен живот са лошим друштвом у бећарењу; 3. тврдити нешто што није тачно

  • за видела – неодређена временска одредница, пре мрака, пре вечери, док се види

  • задувати – задихати, гласно и дубоко дисати

  • забобурити – загњурити, потопити

  • завукати – бацити, завитлати, односно „вурити“ неку тежу ствар за неким

  • заглабати - јести брзо, непрекидно мљацкати да сви чују за асталом

  • заглајдан, заглајзан – блескаст момчић, неозбиљан

  • заглунути – одједном оглувети, може од пуцања карабитом, повећаног здраственог претиска, удара грома у близини, шамара званог заушка, итд.; заглуно-оглувео на крако

  • загребати – брзо побећи, нагло отрчати

  • загруван – глуп, блентав

  • загуљен - човек незгодне нарави, пргав, на своју руку; загула, права загула – незгодан, тврдоглав тип, који каже:Е сад нећу , ни како ја оћу!? . У току свађе са неким, излети увреда: „Загуљен си к`о тоцки к…ц !, а онда може бити свашта. Зашто се каже баш „тоцки“ нико незна ?! Неко користи уместо тоцки израз турски, што је мало логичније.

  • задрњен – незгодан човек, тврдоглав

  • зађевица – приговор, спочитавање, увредњив коментар

  • заждити – навалити, гурати, притискати, побећи брзо са лица места

  • зазјавати – оклевати, ишчекивати, очекивати

  • зазубице – жеља, потреба за: храном, пићем, цигаретама или лепим животом; правити зазубице-изазивати жељу

  • заићи – доћи, изгубити се, доћи онако више мангупски, доћи момачки код девојке, као у бећарцу: „Магла густа, скрили се путићи, оћел` драги по магли заићи!“

  • зајтити – захватити ладну воду лончићем, лети из канте кад се иде са бездана и понудити старије друштво на клупи

  • зај`тра – сутра пре подне, у јутро

  • закерати – приговарати на све и свашта, бити цепидлака; закерало – онај што закера

  • заковрнути – пропасти, лоше изгледати, умрети

  • закрпа – некада се одећа поправљала, и на рупе зашивале закрпе, са шиватком и концем и нико се није ругао и примећивао. Мајка (баба) је говорила: „Децо само је важно да буде поштено и чисто ! ; закрпити – 1. шити подерану гардеробу; 2. наружити; окрпити – повикати, опсовати, испровоцирати

  • залудан - неко ко нема преча посла, досађивати

  • залупан – тврдоглав, недоказан

  • заман – залуд, бадава, каже се: „Аманзаман, доста више !узвик када се без потребе нешто лоше ради и после следи грдња

  • замлата – занесењак, ексентрик

  • занавек – заувек, када се наслеђена имовина продаје, и полако се капитал тањи, онда се прича по селу: Продала је та распикућа скоро све њиве занавек, и како ждере по бирцузима отићи ће и кућа ускоро на добош !“

  • зановити – затруднети, остати у другом стању, може и задухнути али то ја назив за безгрешно зачеће у религијским догађајима

  • заопшијати – нагло, брзо и одједном заокренути кола са коњима, бицикли или у трку се окренути у супротно правцу, да прети опасност од испадања, или пада

  • запаљач – упаљач, првобитни користили петролеј и касније специјални бензин; некад врло престижна стварчица код пушача и често мета крађа у кафанама и џепароша на вашарима

  • запатити – 1. одгајати квалитетну стоку; 2. разболети се од неке болести; 3. створити болесно друштво од корупције и осталих асоцијалних понашања

  • заперак – сувишна грана, изданак на биљкама, који се обично уклања

  • запећак – 1. задњи део пећи, топао ћошак до оџака; 2. незавидно место у друштву, бити по страни, бити ван догађаја

  • запечен – остати малог раста, стати у развоју; загеџавити – исто

  • запрђен, запрден – неразуман, на своју руку; запрда-човек исувише слободног понашања и говора

  • запутити – кренути и ићи на неко одређено место; путити-наговарати, подстрекавати обично на глупости

  • зарајтати – скривити нешто, бити ухваћен у штети или безобразлуку

  • зарана - неодређена временска одредница, али урадити нешто на време, што је добро и корисно. На пример: 1. намирити зарана стоку, пре смркавања, за видела; 2. кренути зарана на пут или њиву, пре свитања да се стигне на време; 3. поћи зарана из кафане, пре поноћи, да се љуцки наспавам, итд.

  • зарезивати – ценити, марити за, указивати основно поштовање; не зарезивати супротно; пример: Ђука, из шорића ич не зарезује никог живог у селу !

  • зарозан (а) (о) – 1. неугледна особа; 2. наборан, згужван, аљкав

  • затегнути привући, попити, ударити, покварити; 1. кајасима, кад се заустављају коњи, уз узвик: „Ооооо !“ ; 2. чашу ракије, на брзака, стојећи поред шанка у биртији; 3. шаком, оног намћора што грди Бога и све живо кад се ождере; 4. односе са комшијом кад његов кер мало, мало, вата и дави моје бириће !

  • затицати, затећи – спазити погледом; угледати изненада; затиче затекао, угледао

  • заујати- захладити;израз: кад зауји, кад завуји-кад нагло наступи зимско време; израз: ала је завујало-баш захладило, време када је дебели минус, дува северац и пада сув ситан снег који се као иглице забада у лице; постоји врло интересантан израз: Свети Лука кад завука- временска одредница када може нагло да наступи право зимско време. Ситуација када се оде на свечаре по лепом времену, а у повратку кући дођеш по правом кијамету

  • заукћати, заукати-ухватити залет, залетети се

  • заушка - врста незгодно пласираног шамара по ушима, од чега по сата зуји у ушима и слабо се чује шта други диване

  • зацело - баш истина, у потпуности, баш тако је. Израз веома интересантан и штета је што непостоји и „запола“ или „зачетврт“ !?.

  • заценити 1. јако, дуго и непрекидно смејање или плакање које не може да се заустави, некад, и по сат времена. Није здраво ни у једном случају ! ; 2. преценити цену робе или услуге приликом погађања

  • збитије догађај

  • збичити – сабити, сатерати у нешто тесно, као у оној мангупској крилатици: „Оди чичи да ти чича збичи” !

  • згодно ! 1. узвик-„може,одговара ми !“; 2. добро, солидно

  • здипити – украсти на брзину, мазнути у пролазу

  • здудан – тврд, набијен, претрпан

  • забијачка – свињокољ, порекло речи је од словачког (забијати -убити) и у већем делу Срема назив се лепо одомаћио. У Бачкој и северном Банату назива се диснотор,диснатор порекло од мађарског (дисно - свиња). Без обзира на назив, свима лепо тога дана, добро се једе, још боље пије, лепо међусобно сарађујемо и у свему разумемо. Ајд` живели, и срећан пос`о домаћине ! Догодине к`о и сваке године !

  • зекити – 1. гледати онако неприметно испод ока; 2. кибицовати али више из прикрајка; 3. зафркавати, зезати али бојажљиво да се једва примети

  • земан – доба (турски), време

  • зембир, зембиљ – плетена , повећа и широка торба за пијацу и већи пазар

  • зент страх, цвикање, устручавање, приметити; зентара – кукавица

  • зетоња – зет, ћеркин или сестрин муж од миља

  • зибен седам (немачки), често га Сремци употребљавају при бројању, а поготово при картању у игри седмице

  • зидати на кант – постављати цигљу сечимице, каже се : „Кад не лежиш ни полеђушке ни потрбушке него сечимице, по страни, на кант“!

  • зијати - 1. укочено и наметљиво гледање ; 2. бити прегласан у разговору ; 3. у певању више се чује драње него песма

  • зихер сигурно (немачки) ; зихераш-опрезан човек, онај који не ризикује

  • зихернадла – закачаљка, спајалица два дела исте одеће када отпадне дугме или се рашије

  • зицер – намештаљка, заседа, клопка; доћи некоме на зицер-осетити освету

  • зјакати – 1. претерано ноћу скитати и неспавати; 2. гледати час лево-час десно зјака-особа без мира и става

  • злојеб, злујеб – неко ко је увек спреман на свађу, надркан тип

  • зокне – кратке чарапе, сокне

  • зорли – тежак, теретан, мучан; зор-сила,насиље

  • зорт – страх, зортати-бојати; израз: дати зорт-утерати страх; узвик: „А, зортујеш?”-бојиш се ?; имати зорт-плашити се нечега

  • зубача – агресивна трава, коров, коровчина, гуши стабљику кукуруза; изрека за политичаре који праве штету кажу: „Ови су гори од најгоре зубаче !

  • зувати – јако шутнути лопту, може се и „дувати“ што је мало неконтролисано шутирање

  • зуза, зуска - женска особа словачке националности, 1. у традиционалној народној словачкој ношњи ; 2. особа педантна, поштена , чиста и зарађује спремајући куће и станове у граду

  • зујати – ићи, шетати без циља, обигравати; 1. ићи од стола до стола у кафани; 2. чврсто спавати

  • зул, зулов, зулуф – зализак косе или дужа брада крај ушију

  • зурла – свирала, турски дувачки инструмент сличан кларинету али мало већи са јаким и продорним звуком; зурлати-гласно свирати, више досадно и нападно

И

  • иберцигер – лак пролећни капут

  • ибрик – посуда од бакра, обично се у њему кувала кафа или чај

  • ибришим – свилени конац

  • и бист – и би (како рече)

  • иде низбрдо – стиже невоља, као констатација: 1. разбољевати се, губити здравље; 2. пропадање домаћинства; 3. опште пропадање друштва

  • изанђало, изројтано – дотрајало одело, ал` још служи; изанђати – дотрајати као: машина, ствари, пријатељство, љубав, здравље, . . .

  • извеч(ћ)ао, извеч`(ћ)`о – излапио, забораван

  • изба-кретање, сеоба; израз: изби то из главе-заборави то, мани се тога; не избија-засео, не мрда, не излази; п асе каже:„Од како се Јоца пропио, данима већ не избија из биртије !”

  • изволевати - 1. размажено свакодневно измишљати жеље; 2. налазити у сваком раду или особи неку примедбу или неслагање

  • изгледан – пријатне спољашности, згодна особа

  • изгустирати - не симпатисати више, немати више интересовања

  • издиханије - наступање смрти

  • издркан – непријатан и непопустљив човек у разговору

  • изкекечити се, искекетити се – искривити се, имати ишијас, или укочити се (али) на погрешно место (?) што је за мушки свет врло непријатно

  • излемати – истући, изударати; 1. убедљиво победити у игри; 2. у време Војне Границе кажњеник је морао да легне преко специјалне клупе, по имену лемеш , а други војник да му поштено удара корбачем казну, и тако је настао израз излемати

  • иљада - хиљада, илада (грчки), тисућа (пансловенски), и уобичајени народски називи: сто банки , сом, сомић (мангупски) и иљадарка (вашарски). Новчаница увек била велика и цењена од стране муштерије и продавца осим деведесетих година XX века када уствари ништа није вредело. Приликом куповине на велико, купац без много погађања, предочава намеру да ће пазарити за целу иљаду, и зато очекује попуст. Пример са пијаце: 1. ако је кило кромпира 2о дин. , у иљаду иде 60 кг. (?) , 2. ако је кило сира 150 дин. , у иљаду иде 8 кг. (?) . Купац упита: „Јел` тако ?“. Продавац ако је сагласан, мало размисли и кратко одговори: „Ајд` може !“ , ил`: “Не може !“. Постоји један интересантан израз, када видиш замишљеног и забринутог човека, и онда га приупиташ: „И шта кажеш, колко иде у иљаду !?“ . Често се добије одговор: „Мани ме моји мука !“ Уствари то је ситуација када се има: мало пара, а много жеља.

  • измето се – променио се , није исти , постао лошији, личи или подсећа(не по добру)на неког од родитеља или блиских рођака; изметнути се –а). подсећати на рођака; па се каже: „Види оног малог, како се само измето на картароша ујака, тај, по цео носи шпил у џепу и само их меша !“,б).променити се на лошије, а ево више примера : 1. када се човек ода пићу или криминалу ; 2. када семе даје лоше приносе ; 3. када приплодна животиња даје лоше потомке ; 4. када се војник одметне у хајдуке ; 5. може и време када у сред зиме цвета воће , а у лето од хладноће се ложи ватра; измећар-човек одпадник од друштва или породице

  • изфурдекати – истући некога

  • има каде – полако,лежерно, опуштено; каже се: „Онај Пера неће то брзо урадити, он увек има каде !

  • инаћица, иноча 1. супарница; 2. прилежница; полигамија или многоженство се некада упражњавано због немања деце, и тада је довођена друга млађа жена у кућу, али у сагласност прве, а како би се обезбедио мушки наследник. Ево и бећараца на ту тему: а) -Мени кажу да ја немам дике, дика један а иноча седам ! б) -Инаћица попреко ме гледа , `оће јадна да пукне од јада !

  • инџинир, инџилир – инжењер, факултетски образован човек

  • ирош – на мађарском значи снажан или славан, а ми га користимо као израз за главни или кабадахија, каже се: “Види оног Пају има сто година, а живи ирошки, к`о ови млади !

  • искапљивати – испијати чаше и флаше до последње капи пића, и када се то примети, често се чује шала: „Како си поч`о, ајд` још и олижи !“

  • искати – тражи, тражити; па се каже: „Ко није иск`о , није ни доби`о !“. Односи се на све животне ситуације, а ви размислите дал` је тако ?!. Поготово момци !?

  • искезечити се – загледати се, избуљити се, неприродно стајати

  • испрцан – преварен, насамарен, 1. прц – зезалица, шала; 2. испрцати-праварити, обљубити, пример: „Нађи ми `ди`год сељака кога није неки накупац љуцки испрц`о и закин`о му и на мери и на цени!?. Е, мој браћа, таки случај нећеш наћи у Срему, а ни у нашој држави !

  • ићи на поседак – ићи у госте на дуже време, у друго село, код рођака за време ферија, свечара, как`и већи светаца или вашара

  • ићи (н)уз очин – терати инат, контру, као на примеру: „Сви раде овако, само Глиша навек иде ну`з очин !“, уствари рећи наједноставније: „Пишати уз ветар !“

  • ићи у очин – неодређено место (мада се зна које), али није лепо кад те неко тамо пошаље, јер и ти њега такође можеш ! ? И тако почиње свађа .

  • ич – ништа, нимало; ич не мари – нимало неводи рачуна

  • ицати – штуцати; Човек кад штуца, каже : “Иче ми се ! Ондак га неко изненада поплаши да престане, ал` после буде љутње и свађе .

Ј

  • јабана – околна села, обично се каже: „Моје село је најлепше, а ова јабана је сачувај боже !

  • јабуке у шлафроку – колач од изрендане или на колутове исечене јабуке, умочене у тесто као за палачинке, па све испржено на уљу

  • јавашлук – неодговорност (турски), одувек било наше уобичајено друштвено понашање без обзира какво је друштвено – политичко уређење у Србији. Реч која вековима постоји и немења значење, као и наша чудна нарав

  • јајара – особа склона преварама, без морала, само тражи начин како би дошла до користи, па се за њу каже: „Једном јајара, увек јајара !“

  • јаловац – дрво или воћка која не рађа, нема плода, као у песми: „Пева пето на дуду јаловцу допала се девојка удовцу !“ ; јалов пос`о – радити без користи; јалова прича – причати без договора; јаловина – лоша земља

  • јамачно - сигурно

  • јарунац – полу одрастао дивљи зец

  • јасле – 1. направа окачена на зид у штали из које једу сено краве и коњи, 2. може и добра државна служба, у којој се мало ради и добро живи, па се каже: „Тај шпицлов живи к`о цар на државним јаслима !“

  • једаред – једном, има и дваред – двапут, има и триред – трипут ( што је сасвим довољно, па макар шта било ? ! ? ) . Бећарац каже : Ја сам луче вид`ла јуче, јуче дваред, данас ниједаред !

  • једек – дебео конопац кудељни, за везивање стоке, обарање дрвета, везивање „воза“

  • једити – нервирати, некоме или себи бригу стварати, секирати

  • јеј – једи; кад неко мрљави и прича за сталом каже се : „Ћути и јеј , о`ма !

  • јеја, јејка - женско одрасло дете, спремно за удају

  • Језуш – Исус, или када се легне са раширеним рукама и направи отисак у снегу

  • јектика, јефтика – туберкулоза, јефтичав(а)(о) – болестан од туберкулозе, неухрањена особа, ситна и бледа особа као да је болестна; ударила јефтика-пожутело лишће, суши се, влада болест

  • јелоле- сеоска Слава у селу Сибач за Лазареву суботу, народни обичај када се на шору кува кукуруз у оранији, а на ватри кокају коканци, а увече кад` се смркне оправи игранка и запева уз цитру, `армонику ил` тамбуру све до поноћи.

  • јел, јел` има више значења: 1. јели – „Јел`, чедо мајкино у колко сати идеш у школу ?“ ; 2. пази се – „ Јел ти, мали чији си ти кад си тако брезобразан ?“ ; 3. како да не – „Ти, ћеш да ме учиш како се прави бела облатна, јел !“

  • јендек – канал за отицање воде из шора, и место где ождерани преноће

  • јербо – зато, јер; употребљава се у старим диванима и причама

  • јесенче – јагње намењено за славу на Св.Николу, као „жртва“ по паганским обичајима, који падају баш у дане божићног поста ! ? Боже опрости !

  • јок – не

  • јошт, јоште – још; израз као молба: „Јоште молим !” – љубазно тражење пића, хране или робе, у кући, продавници или кафани

  • јуност - младост (руски), јуношки - младалачки

  • јутро – мера за површину земље, 8 бостана, 1600 кв. фати или 57,55 ари, или као људска норма коју један човек може да пооре, покоси или обере задана

  • јутроске – као данашње јутро, а има и „синоћке“ као јучерашње вече

К

  • кабаст – велик, крупан, гломазан

  • кабошан – виспрен, ђиритан, живахан; кабош-момачка лудорија, забава, тобож спортска дисциплина; ситуација када друштво попије мало више шприцера, притрпи се што дуже од вршења мале нужде, па се онда (само мушки) за опкладу такмиче на шору који ће се даље попишати, па онда поново за астал.

  • кавурма, ка`урма – прави се од свињских цреваца и желудаца, мишљење о овом јелу су јако подељена !

  • кадар – способан, могућан; израз: „Нисам кадар – нисам способан, не могу ја то; партијски кадар – истакнути чланови политичке партије

  • кадашњи – бивши, некадашњи

  • кадгод – неодређена и необична временска одредница, али сигурно веома давно, чак и преко сто година. Чита и пише се заједно и тек тада има пун смисао, као у следећем дивану: „Е, мој браћа, кадгод су наши дедови били војни граничари и скоро два века бранили Европу од Турака, а да им ови нису каз`ли и споменули, ни фала, ил` бар молим лепо, никад за људског века !“

  • кадија – судија у Турско доба, остала изрека за безакоње у држави: „Кадија те тужи, кадија ти суди !“

  • казана - јавна пецара, место у селу где се пекла ракија, а комина у бурадима довозила са колима и „вато дугачак“ ред, чак до пол` шора.Тамо је било свега и свакојаког циркуса, јер су сви били пијани од честог “испробавања и оцењивања чија је боља ракија – мученица. Наздрављало се на више начина: 1. стојећи, али само на почетку, једна к`о ниједна, две к`о једна и три пута Бог помаже, 2. седећи по имену свих 12. Апостола, а било је и 3. лежећи у име свих 40. Мученика, док жена не дође, а онда фајронт, па лево-десно и „Марш кући !?“. У данашње време казан или „весела машина“ иде на точковима од куће до куће, на брзину испече ракију, без песме, шале и дивана и онда беж` даље у другу авлију.

  • каја, кајла, кајл, кај - цемент

  • кајаси – узде, за коње и мужеве. Каже се: „Она му је роспија ставила кајасе и нема га нигде, да лондра по бирцузима и шору !

  • каланђов – кожни украс на свињском бичу

  • калауз - кључ; 1. специјални универзални кључ, за све браве ; 2. показивач пута

  • калеја блесав, луд (ромски), или аљкав, шљампав

  • калем -1. дрвени ваљак за намотавање конца, правила се од њега играчка „чигра ; 2.комад племените воћке спреман за калемљење; израз: накалемити – а) оплемењивање младе воћке; б) прикључити се, придружити се

  • калдрма – стари турски назив за уређен друм-пут, пажљиво поплочан облим камењем, веома постојан, којег данас изравнавају или пресвлаче асфалтом, али већ после пар сезона он се похаба, и опет се појави стара добра и неуништива турска калдрама

  • калнути, калирати, калати – изгубити на тежини или вредности између два мерења или рачунања, смањити се. Код „вештих трговаца увек њима та разлика „калне у џеп

  • калпити – кудити, грдити некога ко није добар

  • калфа – помоћник у дућану, онај ко учи занат код мајстора, асистент, новајлија

  • каљуга – место где се свиње лети расхлађују у блату, локви; каже се : „Пусти свиње нек` се каљају !

  • кажа – кажипрст на руци

  • как`и – какви; каки – 1. када дете врши велику нужду; 2.. причати глупости. Израз : 1. „не каки“ ! – значи: дај, непричај свашта! ; 2. „макар как`и“ – неважни, никакви; как`а – каква; как`о – како; кака – дечије гованце, гованце

  • камара – гомила сламе с`денута, после вршидбе, на гомилу величине куће. У њој зиму проводе козе или овце, у мањој рупи живи кера, у још мањој рупи оће твор или ласица, али бува има ипак највише, а понекад нађе се и заборављени фраклић ракије од деде или ћалета од лане.

  • камашне – посебан штофани део, додатак изнад ципела, који штити од прашине и прљања ципела, чарапа и доњег дела ногавица панталона

  • камџија, канџија – бич са дрвеним штапом око метра, и кожним или плетеним завршетком за терање коња, стоке а могу се и деца „швићнути“ ако су безобразна , камџијаста шојка - девојка, згодна, пожељна, воли мушко друштво; камџијаст поглед – оштар поглед, од тог погледа се пресечеш и поплашиш

  • канаве – флаша за служење вином, јер из ње брзо истиче вино и нема клокотања

  • канате, канат – 1. дрвене лотре од дасака на шпедитеру-гуменим сељачким колима; 2. заштитно крило на вратима, а може и прозору (као шалони али непрозини и непокретни)

  • канда – ваљда, изгледа, чини се, биће да је

  • канити се – намеравати, одлучити се. Када је неко засео и прешао сваку меру, каже се: „Никако да се (на)кане да пође већ једаред“ !, или ако неко одлаже почетак посла, каже се: „Кад ћеш се канити већ једном да почнеш са тим послом !?

  • кантар – гвоздена вага са једним тасом, обично служи за мерење воћа и поврћа на пијаци, може и људи али не оних преко „метера“ (100 кг.)

  • капелник – 1. шеф и најстарији члан тамбурашког оркестра; 2. најстарија жива особа у селу или у генерацији; 3.особа која помаже свештенику око црквених послова

  • капиџик – мала врата са шора, улаз у двориште само за људе, могу и мања колица

  • каприц – ћуд, нарав; каприциро се-заинатио се

  • караконџула – 1. страшило, ругоба, вампир; 2. ружна жена и још претерано нашминкана и неукусно обучена, да се све заједно човек поплаши

  • каракуш – запаљење скочног зглоба задњих ногу код коња

  • карнер – поруб на сукњи или блузи, чипкани додатак

  • каруце – коњска мала и лака кола на четири шинска точка, зову га од милоште цигански фијакер

  • касти, казати – рећи; каз`о – рекао; каз`ли – рекли

  • кач ! узвик када се терају патке

  • качара – подрум са бурадима за вино и ракију. Деда кад оде тамо често се закашље и загрцне ? !

  • качица – дрвена канта са поклопцем за сир, може и лимена за чување масти

  • квара – болест винове лозе

  • квартир – стан, склониште, конак, војни логор

  • квит – готово, када су дуговања измирена, каже се: „Е, сад` смо квит !

  • квекер ударац, низак ударац; лупити квекер – подвалити, нанети штету; квекнути – умрети; настрадати, бити ухапшен

  • квечање – одвајање грожђа од петељке, кљук - квечовано грожђе

  • квирцати – овлаш састављати концем делове тканине пре штепања исто што и фирцати и профирцати

  • кека – тетка, кекицатетка од миља

  • кекељав, кекељаво – 1. болешљив човек, склон побољевању, неотпоран; 2. болешљива животиња

  • келнерај – део кафане иза шанка где је поређано пиће и чаше, и ту несме гост да залази, и зато га у шали зову „кафански олтар“. Ту је често била сакривена буџа за „смиривање и убеђивање“ пијаних насилника

  • кенкав, кењкав – килав, никакав

  • керебечити се – смејати се, више кревељити се, правити гримасе, дизати главу к`о коњ, па се каже: „Шта се ту керебечиш к`о коњ !“

  • керефеке – 1. измотација, шала у којој се сви смеју; 2. кривине

  • керити се – демонстрација супериорног положаја ождеране особе у бирцузу, којој су тамбураши ошацовали деб`о шлајпик, јер их непрестано чашћава и кити новцима. Наставак бећарења је „керити се унатрашке“, то је кад иста особа са истим тамбурашима крене кући, а иде све унатрашке, тј. уназад, а песма се ори шором и по` села се разбуди

  • кеса – 1. платнени или кожни џачић, претеча новчаника, који се затварао потезањем канапа, носио се завезан за појас и у њему су се чували метални новчићи; 2. мошнице код мушкараца и мужјака код животиња; Изрази: 1. заболеме кеса, баш ме боли кеса-баш ме брига, не интересује ме али спада у непристојне изразе; 2. куме изгорети кеса-позив куму на свадби да баци мало пара народу после чина венчања; сеци кеса-лопов, преварант

  • кетуша – свадбарска лудорија, смешан скеч – престава, у ситне сате када младићи изводе вечерње шале, како би и они зарадили неки динар у сватовима.

  • кечити, кечати – 1. хватати лопту и још нешто; 2. окористити се кад си у власти, па се каже: „Пера је лепо укечио кредит за пољопривредне машине , кад` су били његови на власти, а сад се прави невешт !

  • кибицфенстер, кибиц пенџер – стаклени део прозора избачен око пола метра на шор у коме стоје мушкатле, одатле се најбоље осматра шта се ново дешава на шору и изгледа оћел` лола већ једаред наићи

  • кијамет – временска непогода, пропаст света, напад штеточина

  • кирајџија – подстанар; кирија-закуп стана или простора

  • киријаш, кириџија– особа која за новац превози робу запрежним колима

  • кифели – разлаз, бежи, бриши, тутањ; на пример: “Ајд` кифели дерани, сад` ће ми момци да играмо мало фусбала, а ви мало да гледите !

  • кицош – онај ко воли да се дотерује, лепо и модерно облачи, напарфемише се, избрија, зачешља косу на „таласе“ и на ноге обује „извиксане шими“ ципеле . Данас је мало так`и момака

  • киселица – лоше вино

  • китице – шуфнудле, дугуљасто тесто кува се на води, па се пропржи на презли. Однедавно је стигла и Италијанска пица(?) и сад имамо комплет „sexy“ јеловник

  • клакер, клахер, кабеза – врста слатког газираног освежавајућег пића хлађеног на великим комадима леда на вашарима, мајстор који прави зове се „содаџија“

  • кламфа – служи за обавезно спајање грађе на кући, исковано у облико великог ћириличног слова „П“ дужине око 35 цм., од дебелог округлог гвожђа

  • клепетуша – 1. плехано веће звоно за плашење чворака у винограду и врана кад ниче кукуруз; 2. чактар сличан клепетуши, мањи и качи се стоци око врата да се зна где је у пољу како неби штету направила; постоји израз: „Не затвара клепетушу“ – прича без престанка; ситуација ако, дете тешко проговара онда га сеоске бабе – гатаре „поје водом“ из клепетуше и ако „претерају дозу“ , то дете кад порасте постаће најмање адвокат ?!“ Тако се диванило у Срему али адвокати су ипак углавном били црногорци јер њихове клепетуше су сигурно квалитетније или можда веће. Ко то зна !?

  • клечка – цепаница или грана од скоро 30 цм., везује се керу на ланац око врата, близу ногу, да кад витла кокошке споплиће га. Кад човек иде у „штету“, а жена то чује на бездану, онда му она оштро каже: Слушај, ти швалерчино, везаћу ја теби клечку око врата, па онда иди шором код оне твоје радодајке“ , нек` те сав свет види таквог`!

  • клиберити - глупаво се смешити, више подсмевати, церити се

  • клинџав, клинџо, клинџоња – човек слабе снаге и још неспретан

  • кломпе – специјалне „ципеле“ за велику хладноћу и снег, израђене од лаког дрвета липе,врбе или тополе, у унутрашњост се набија слама; тешко се у њима ходало јер су биле пет бројева веће

  • клофер – прахер, направа од плетеног прућа, новији од уплетене жице за трешење тепиха, када дете скриви, а клофер је при руци, онда се каже: „Е, сад ћу те из изклофати, за све оне твоје унцутарије “ !

  • кљокнути – пасти, онемоћати од старости, глади, жеђи, болести или рана

  • коде, коде ! – узвик за благо терање свиња у свињац; уше, уше ! – узвик за грубо терање свиња кад осете храну и уз цику, лудачки навале на валог са помињама

  • ко год-као, али заједно написано когод-неко, било ко

  • коде-роде ! – узвик бодрења и скретања пажње, врста смислене бесмислице, када се дете облачи и при том плаче и негодује, а поготово кад глава запне и тешко пролази кроз тесан џемпер или мајицу

  • којуда – којим путем

  • кожу – дуга бунда до земље, од овчије коже са дугим рукавима за дуге и јаке зиме

  • кожух, кожушак – прслук од овчије коже

  • колевче – део запрежних кола за које се везују штранге

  • колечке – два метална точка на чију се грађу ослања предњи део плуга. Десни точак је већи јер гази по бразди, и одређује дубину орања и лакшег окретање на (у) вратинама или крају њиве. Деца су се често играла са колечком „орања“, и они који су глумили „коње“, добијали су и батине канџијом од „кочијаша“

  • колмовати- увијати косу, позната хладна трајна као фризерски хит средином прошлог века

  • коломаст, коломаз – товатна маст, за подмазивање осовина сеоски кола и покретни делова кола, увек стоји испод сица

  • комадешка – велики комад, велика табла, веће парче: 1. пољопривредне земље – њиве; 2. хлеба, печења, шунке или торте, па се каже: „Брат га његов алави, тај поједе утолико онолику комадешку сланине, од које би три човека била фест сита цели дан !

  • комасација – аградна мера, укрупљавање земљишних поседа разменом, а ради побољшавања пољопривредне производње. Врши се периодично када се зато укаже потреба. Често је било незадовољних и оштећених па су судови имали пуне руке посла, а свађа и расперава на претек.

  • коменција - договорена недељна потреба у храни и пићу за пудара винограда или чувара бостана; претеча данашњег „топлог оброка“. На пример: ракије 2 литре, пола сланине, 2 пилета, 4 литре вина, 2 леба од 3 киле и 10 дека дувана. Баш лепо !

  • комлов – природни хлебни квасац од хмеља, мекиња, кукурузног или пшеничног брашна, суши се на сунцу или зими на пећи и служи за прављење новог домаћег хлеба. комло – хмељ (мађарски)

  • комловати, колмовати – увијати косу, позната „хладна трајна“ као фризерски хит средином прошлог века

  • комора – подрум, складиште лубеница и диња у лето

  • конак – у Турско време везирска резиденција и зграда државног надлештва, данас значи: преноћиште, хотел или хостел за ноћење путника

  • контраш-1. особа која у свим ситуацијама има другачије мишљење и став, увек нешто приговара, негодује и зато страшно нервира околину; 2.веома важан члан тамбурашког оркестра који свира контру, чувени шимановачки контраш, био је Илија Јовановић. Ударити контру, дати контру-1. на састанку говорити мимо дневног реда; 2. нагло зауставити бицикли окретањем педале у назад; 3. опонирати у расправи, као у свађи: свекрве и снаје, заове и снаје, две јетрве итд.

  • концом – крајем, на крају: лета, дана, ноћи, догађаја, …

  • копња – време окопавања усева, када армија копача преплаве њиве и мотикама од раног јутра до првог сумрака окопавају кукуруз, сунцокрет, … Данас прскалице и хемија убијају коров, а мотика се више не производи у фабрикама .

  • корпа - велики плетени суд од шибља са две дршке за пренос: кукуруза, кромпира, парадајза; израз: добити корпу - одбијање позива на плес и осрамотити удварача , и зато су девојке добијале шљагу и напуштале игранку пре времена

  • котобања – складиште за кукуруз у клипу, дужина се мери „фатовима“, прави газда има котобању „од бар“ од 8 фати (око 15,5 м), по облику раде се на дуж, а може и на лакат. У Шумадији са назива кош.

  • кочина – свињац, затворена и покривена просторија за свиње

  • кочоперан – дрчан, ратоборан, важан; може и курчевит али се не изговара пред старијима и децом

  • кошар, кошара – плетена дугуљаста корпа од прућа, без дна за ручно хватање риба по барама и плићацима

  • крајцара – аустријски новац од две паре динара

  • крајцовати - очешати ударцем, малко закачити; 1. лопта кад падне нуз црту“ ; 2. кад зидар чекићем обија ситне комаде цигље; крајцови-ситниш, одпаци или уско исечени крајеви разних колача (облатне) или они што се спремају у тепсији, а деца одма добију да их поједу

  • крајсњејши – врло леп, најлепши

  • креденац – универзални кухињски орман са застакљеним полицама, вратима и ладицама

  • кресиво – комад гвожђа, окруло – елипсастог облика, са којим се удара (креше), по специјалном камену (кремену), да би се изазвала варница и потпалила ватра. Опасна дечија сиграчка од које је изгорело много сеоски слама и гувна. креснути-полни чин, али као мангупски израз-сленг

  • крилатица – авион, деда Стева га је звао рода, а деда Пера добровоњац са Солуна е`роплан. Крајем II Светског рата, 1944. године био активан „совјетски“ ( данас би се звао руски ), привремени војни аеродром код Крњешеваца, и на испомоћ су ишли наши омладинци, па су авион називали самољот (по руски), али највише су се сви бојали авиона немачке штуке , због страшне сирене приликом понирања авиона

  • крмељив – неумивен, неуредан, аљкав; крмељ – 1. отврдла слуз у оку после спавања; 2. човек љигав и неважан

  • кропмпир у чакширама – кромпир печен у љуски, у рерни или у сељачкој пећи. Служи се са са чварцима или сланином, а жеђ гаси шприцерима

  • крпилонција - није званичан занат, али мајстор некада важан за домаћинство јер је вешто запушавао рупе на плеканим судовима, са нитнама и комадићима лима, и на неко време их оспособљавао за кување хране. Последњи шимановачки крпилонција био је легендарни Срета Јуришић-Папчина

  • крстина – у крст садевени снопови жита на њиви, каже се: „Колко крста толко жита !

  • кртани – народни обичај у сватовима, када посебно старије мушко друштво, обично који су помагали у припреми, у исто време када су сватови, њих десетак седе у ћошку за посебним асталом, и „изводе своје сватове“ са кобајаги „младом“, “младожењом“, понекад и „својом“ музиком и увесељавају све присутне. Постоје разлике у обичају али сви народи Срема некада су имали кртане у сватовима.

  • круна - новчаница у Аустро-Угарској од 1892.-1918. , садржи 100 филира

  • крџан, крџа – прост дуван, јак дуван за пушење, од кога се пушач прво закашље кад повуче, а непушачима крену сузе и спонталне псовке. Мој прадеда Радивој кад нестане крџе пушио је уситњен суви лист дуда, умотан у новине “Политику“, а то је било равно пожару од количине дима и смрада. Умро је изненада у осамдесетшестој, а шта би било да није свакодневно пушио крџу и пио дудињару!?

  • кубура – 1. брига, секирација; 2. некад било оружје пре 200 година, претеча пиштоља; кубурити-мучити се са проблемима, натезати кућни буџет од „првог до првог“, имати сталне здравствене проблеме (костобоља, претисак, катар итд.)

  • куварица – 1. жена, домаћица која се стара о квалитету и количини хране за укућане; 2. главна куварица – исто то, само када су у питању: свадбе, даће, мобе или испраћаји јер тада је присутно и преко сто људи и онда она има помоћнице – редуше ; 3. украсна, везена простирка, изнад шпорета, од платна са пригодним текстом и сликом, као: „Куварице мање збори да ти ручак не загори“, и слично

  • кудити критиковати, оспоравати; у Срему ћале(отац) свакодневно, већ пословично, куди сина, и обично на крају закључи: „Е, несрећо једна, никад од тебе човек неће бити !“. Добро је што очеви греше, јер по њи`овом свет би одавно пропао. Претерано куђење је омаловажавање и зато га треба избегавати.

  • кулаш - коњ мрке боје, мрков

  • кулак – богати сељак( назив совјетског порекла), домаћин, али „највећи противник“ социјализма који је окривљен за све промашаје и неуспехе комунистичке револуције; кулачки син, кулачка ћерка-подругљив и погрдан назив за децу богатог сељака; кулачка кућа-погрдан назив за кућу у којој живи богати сељак

  • кулен – сухомеснати производ, дебела кобасица од мешаног меса са доста љуте млевене паприке коју најбоље спремају војвођански Словаци

  • кулов - момак помало мангуп, али више глупак, примитивац ; куловски израдити - преварити простачки

  • кулук – у Турско доба порез у радној снази, у доба Аустријског царства звао се работа, а у време комунизма добровољна радна акција

  • кумпанија, компанија – 1. друштво ; 2. граничарска војна формација од око 250 војника, обично трајно стационирана по селима, на раскршћима у изграђеним касарнама дуж реке Саве и Дунава

  • кумст – вештина, умеће, мудрост, тајна

  • купа – гомила снопова кукурузовине сложена у гувну или на њиви у облику купе

  • кураж – храброст (француски), окуражио се – охрабрио се

  • курисати – симпатисати, удварати; куришеш – симпатишеш, загледаш

  • курити – пушити (руски), закурити – запалити цигарету. Посебно био у употреби мангупски израз: „Дај ми шпичку да закурим !?“ . Да разјасним „шпичка“ на руском је шибица и није оно нашта већина мисли ! ?

  • курмахер – љубавник високог стила, швалерчина

  • куртала – спас, курталисати се – спасти се, имати остојање

  • курцобрија-младић, у доби око 15 година кога заправо тресе пубертет

  • куршмит – штројач стоке

  • кусав – животиња без репа; кусав кер пас без репа, погрдан назив; кусаво – недовршено, скраћено, јадно; кусаво знање – траљаво научено

  • кусур – новац у трговању; разлика између цене робе и дате новчанице; кусурати-уопште измиривати међусобне дугове, финансије довести у ред; раскусурати-расчистити дугове, понекад то неиде у миру него настану свађе па и сукоби.

  • куцов – штене од пса; куца, куче – пас од миља

  • кушак – 1. гвоздена шарка, на капиџику или капији; 2. дрвена попречна даска која повезује вертикалне даске од врата

Л

  • лабрцнути, чалабрцнути – појести мало, онако сногу, на брзака и онда беж` да те невиде, на шор код деце

  • лабрња – њушка, губица, каже се: „Прекини да торочеш, иначе ћеш о`ма добити по лабрњи !

  • ладла, ладлица, ладица – фијока, у којој може свашта да стоји

  • лајати – 1. кера кад лаје то је нормално, јер то је њен пос`о; 2. кад особа псује, лапрда и изговара срамотне речи, онда јој се оштро припрети: „Не лај макаршта, лудо једна, чуће те свет !“; 3. Може се лајати, и притом бити симпатичан, али само кроз песму: „Лајава Цајка или „Лајави бећарац“ ; надлајати – надпричати, као на пример: а). жена-жену у трачарењу на бездану; б). политичари у ТВ-дуелима кад можеш чути свакојаке речи из кафана или са вашара

  • лајбер – капут

  • лаксир – ретка столица, пролив

  • лак к`о перо - мршава особа, дете или човек

  • лампов, јармац – део вучне опреме кола или старих пољопривредних машина, носач или држач, једног, два, а ређе три, ждрвчаника у који су се с`презали коњи. Бећарац каже: Бачки коњи, сремачки лампови, мала моја капију отвори !

  • ландарати – 1. причати глупости; 2. љуљати, више се климати; израз: ландара пишора-безвезњак,неозбиљна особа

  • ласан – подругљив назив за становнике доњег, свињског Срема или свињарског Срема ; ласа – врста домаће свиње, црна мангуљица. Поругу шире ови са Фрушке горе,а не знају ни сами зашто, јер да и човек пита шта су они бољи од ласана, неби ни умели да кажу ! Ово је наш интерни сремачки прц !

  • ларма – вика, галама

  • лаче, лаћано, лаће – добро (ромски), најлаче – још боље, јако добро

  • лебарник – дрвене посуде у којима се оставља тесто да се „подигне“ или нарасте пре печења леба

  • лебара – ракија од жита, или греота од Бога !

  • левча – крива полуга на сељачким колима што држе точак и подупиру бочне стране лотре. Ситуација после туче на вашару, испектор саслушава добро испребијаног, али и ождераног једног од учесника, а он се овако правда: „ Ја нисам крив, гос`н милицајац јер ја сам њега фуртом шеширом а он мене левчом и ето видиш докле смо дошли !

  • ленгуза – лења жена, дуго спава, увек је уморна и надрндана

  • лењи – врста лежаја скуцаног од макаршта, служи да се преко дана, у више наврата одрема, онако обучен у кућерку или колеби, после рада у стајама, винограду или башти. Рођени брат „лењог“ је „отоман“

  • лепушка, лепојка – лепа девојка, лепотица

  • леса – ограда плетена од прућа

  • лимбурга месеца – назив измишљеног месеца када ће преварант, дужник вратити дуг; може и на лажовски светац, око „Св. Живка“ или на „Св.Никад“ , тј. никада

  • липачење – млаћење, шамарање; излипачити - истући претежно, али јако, и то шамарима

  • лисаст, (а), (о) – обично коњ или пас који има лису,лиску, тј. белу пегу на челу

  • лицидер – колачар, лицидерско срце – вашарски поклон деци или изабраној девојци

  • лихвар – зеленаш, рекеташ, каматаш, особа која се на незаконит начин бави кредитима уз врло високе камате, а наплату врши чак и уз насиље; у озбиљним државама такав рад се сматра великим криминалом, а код нас, баш и није тако!

  • лихт – 1. остати без новца, све потрошити или изгубити на карте; 2. може и светле боје као: лихт плаво , лихт црвено и слично

  • лиштрати – доводити неког у ред на суров начин, преваспитавати на војнички начин

  • ловкиња – корисна и добра домаћа мачка која лови мишеве и пацове

  • логов – трећи коњ који се придодаје при тешком – дубоком јесењем орању, а да би се све убрзало

  • локот – катанац

  • лондрати, ландрати – лутати, тумарати, ићи без циља

  • лотра – 1. бочна страна на сељачким колима; 2. мердевине за пењање

  • лудиња – 1. пијанка, весеље; 2. пометња, несређено стање; 3. безакоње у држави; 4. свађа у породици; општа лудиња – кад се незна „ко је луд , а ко збуњен“ , а шта то значи , па било би сувише безобразно и написати ! ?

  • лула, брунда – направа од комада дрвета и конопца којим се немирном коњу при поткивању затеже горња усна да неби повредио ковача

  • лулав-блесав

  • лумперај, лумперајка - кафански општи пичвајз, када ождерано друштво уз тамбураше полупа много чаша, флаша, тањира, понекад страда шанк и чак ивентар, а било је случајева кад су и пенџери били полупани. Према обиму лома постоји више класа: мала лумперајка, лумперај, велика лумперајка и страшна лумперајка, а прави бећар морао је да учествује у свим побројаним. Сутрадан се иде на „сравњење рачуна код газде кафане, а цех је некад био и јутро-ипо необраног куруза на њиви ! ?. После се годинама причало колико и шта је поломљено као да је то била, у најмању руку, права „Косовска битка .

  • луче – дика, лола, драган, момак, вољена особа са којом смо у љубавном односу или емотивној вези како се то сада каже. Бећарац каже :„ Шта ће мени који ђубре вуче, кад ја имам школовано луче !

  • луфт – ваздух; луфтирати – проветравати; луфтика – неодговорно понашање, блескаст; луфт на точку – превелик зазор на осовини и у лежајима

  • луцнут ­ - луд, ненормална особа; луцпрда – блескаста, луцкаста, мало опичена женска особа, и „звераста на мушки свет

Љ

  • љуштика – крупни опиљци даске или греде при дељању кесером или длетом

  • љољнути, љокнути, љоснути – пасти, пропасти; 1. у јендек, кад промашиш ћуприју , долазећи ождеран од кума Мрлета; 2. са коња за Божић, кад отпеваш петнајесто Раждество и на бело“ попијеш исто тол`ко чаша вина; 3. на испиту кад си покушао нешто на „блеф“ ; 4. са дрвета или тавана кад пречка на мердевинама попусти; 5. кад пијан забасаш и слетиш, низ степенице код Ике у кафани, а после причаш како те је неко, кобајаги, гурнуо. Има тога још…… ољољати се-напити се фест

  • љуцки – 1. јако, снажно; 2. поштено, фер; После туче у кафани, била је оваква ситуација: Прво је љуцски добио батине, а онда му се тај љуцски извинио, јер је погрешио особу !? . Закључак: „Мани ме више тог љуцког, мука ми је од свега !

М

  • мажа – мера за тежину 50 кг.

  • мајка – (са дугим првим “а“) баба, од милоште се одувек звало у Срему. Схвати ово: „Код нас у Срему, баба је мајка, а мама је матер, мати или кева !“ . Највећа сремска светица, деспотица Ангелина Бранковић, „баба“, односно мајка, свих Сремаца, заштитница Срема, зове се, због великог поштовања, „Мајка Ангелина “ . Унуци су својој мајки увек љубила руку, у знак поштовања, и притом изговарали речи: „ Љубим руке, мајка !“ , а она би им затим благо одговарала: „ Жив био дете мајкино!“. Данас више нема таквог разговора и поштовања.

  • макар как`ви (а)(о), макар как`и неважни, слаби, никакви; Као на пример: Нисмо ми Митровићи макар как`и, и од јуче, да нас она шуша ружи !?

  • макаршта-причати глупости, измишљати и лагати, онда се само констатује и оштро каже: „Макаршта !”, или ситуација ако се претера и још лаје, каже се: „Ијуу, макаршта причаш, како те није срамота од света !”

  • максимаш – богат момак, прилика за удају, алуд. на 17. јутара земље или “социјалистички максим“; или супротност: капуташ – сиромашан момак, који има, како само име каже, „само капут“. Бећарац каже: „Више волим каквог капуташа, него мога лолу максимаша !

  • малте не, мал`те скоро, умало, замало; каже се: „Одвајкада се у Срему лепо живело, мал`те к`о у Америки, и зато ми пелцовани Сремци никуд` не идемо!?“

  • маљ – дрвени чекић за ударање по дрвету, када неко полуди каже се: К`о да је ударен малко маљем по главурди !

  • мамаљуга – јело од кукурузног брашна за све сезоне, качамак служи се са млеком или са дрождинама, дробљеним чварцима, кристал шећером или по жељи

  • мандов – погрдан назив за Циганина, Рома

  • мангал – нарочит суд у коме се држи и распаљује угаљ за загревање просторије и кување кафе, а данас служи за прављење роштиља и ражња

  • мандал – тешка гвоздена полуга-шипка којом се затварају кућна врата или трговачки ћепенци; замандалити-затворити, забравити, ухапсити

  • мандара – 1. јело слично цицвари; 2. када неко ради нешто офрље то се назива „тандара мандара“

  • мандркнути – пасти, умрети, ударити, угрувати се на тоциљарки; може и израз: с`курцати, начисто с`курцо-али водити рачуна у каквом си друштву

  • марва – 1. опште име за стоку-домаће животиње: коњи, краве и свиње које је човек гајио; 2. некад су ветеринара звали „марвени доктор“; пернате животиње се једноставно зову кокоши или живина

  • марифетлук вештина, мајсторија, измотавање, довитљивост, смицалица

  • марити – бринути се о нечему, обраћати пажњу, каже се: „Марим ја“ – одобравам (ја), слажем се (ја)

  • марјаш, маријаш – угарски и турски ситан новац. Остала изрека, и каже се : „Немам ни марјаша !; тј. остао сам без новца , декинтиран

  • марод – болест; бити марод – бити болестан; мародиро – разболео се

  • мастан – 1. дебела особа; 2.лајав разговор или лајава песма; 3.лажљива прича: мастити-причати и при том лагати, преувеличавати и убацивати безобразне речи; мастан виц-шала са пуно безобразлука; масне фоте-игра, пубертетска забава на ђачким ескурзијама, са првим пољупцима и интимностима

  • мастило – течност тамне боје ( обично плава или браон, црна, црвена и зелена ) која стоји у стакленој малој флашици и служи да се у њу умаче перо и пише

  • махала – мањи део града или вароши, који чине извесну целину као данас квартови. Пример из Београда: Дорћол, Вождовац, Булбудер, Лекино Брдо, итд.

  • машина – 1. шибица, са којом се палила ватра у кући, цигара, лепетрика, свећа и слама уколико се деца сњоме „играју“ и зато се припрети: „Бежи даље од машине, да је ниси пипн`о, није то твоја сиграчка ! ; 2. велика вршалица која врше жито у јулу, по селу, од куће до куће

  • машити – 1. промашити; 2. ухватити

  • маштракало – назив за кућне справе, машине, помагала, алате и слично који се повремено употребљавају, док их тражиш заборавиш име и у моменту кажеш: „Ди сам оставио оно маштракало ?! “.

  • мегдан, мејдан – некада трг, место на коме су се изводили јавни двобоји, егзицири или туче. израз: изазивам те на мегдан-позивам те на двобој; или се данас каже: изађи на црту; мегданџија-учесник у борби, посебно у двобоју или наш варошки сленг: шибаџија, табаџија, силос, рокаџија, итд.

  • медљика – 1. киша која пада док сија сунце; 2. усакло лишће – болест на биљкама; 3. лоша и слаба ракија која није низашта

  • мекиње – сточна храна, отпадак од млевења жита за брашно, обично се мешају са водом и ако се дода још прокисло јело добију се помиње које свиње обожавају.

  • метер-1. стара мера за тежину 100кг; 2. синоним за здравог и у Срему обавезно буцмастог човека, па се каже: „Јебеш, човека без метера !?”

  • метиљ – тешка заразна болест код оваца, крава и човека, коју изазива паразит пљоснати црв и који напада јетру; израз: метиљав човек – слаб, неотпоран, па се често чује у раду: „`Бемте тако метиљава, дижи то већ једаред !“

  • мет`о, мет`ли, мет`ути – ставио, ставили, наместити

  • милитарац - човек из Војне крајине; милитерија - војска

  • миља – хиљада (италијански – ромски)

  • миражџика, муражика – удавача са богатим миразом, добра прилика за женидбу

  • Мишковци Суботиште - два назива за исто место у Срему, и зато пазите се шала поводом тога, јер многи су се лепо упецали

  • мишлинг, мишлингер – густо сејан кукуруз, после жита, служи за исхрану стоке у зеленом стању

  • моба – узајамна помоћ код већих кућних послова, каже се: „Упамти, па врати мобу !

  • модла – 1. лимени калупи за печење колача; 2. кад се нешто добро уради каже се: „Испало к`о из модле !

  • моловати – кречити ( данас ), иако то није исто. У Славонији и горњем Срему или шокачком Срему, молера називају „личилац“ што је у неку руку правилније. Код нас се каже, ако је молерај лепо урађен: Ала је уличио собе свака му част !“ Најбољи молери у Срему су били Словаци, и њихове старе куће су биле право уметничко дело.Ево једно духовитог бећарца на ту тему: „Је ли, кћери, је л` то тај, што пиша по зиду, јесте, мајко, то је тај , што нам квари молерај !”

  • море, море једно, море Божије – много, јако много; 1. пример А : „У Босну је отишло за време Другог свецког рата море једно Сремаца да се тамо боре против, усташа и немаца, канда ми нисмо имали такве жгадије овде ?! ; пример Б : „Најбогатија фамилија у селу, и држава на свету, је она, која има море Божије деце ! ; 2. море, велика слана вода, Сремци га од скора, лети масовно походе, ради одмора, али прадеда када се као инвалид, 1918. вратио са Солуна, кратко је, кроз зубе, рекао: Боље да море нисам ни вид`о !? ; 3. Море ! узвик, оштра команда: доста !, као конфликт у кафани око „власништва“ над музиком: „Море !… Пуштај ту музику већ једаред, имамо и ми душу и жеља, иначе упамтићеш Миту загулу !

  • мотка - прав штап од тврдог дрвета, дужине до 2 м., дебљине руке, носили чобани и пудари. Служи да се стојећи подбочи на браду, одмори, и чак малко одрема, ако је вешт. Употребљава се и као опасно уружје са којим се може тешко повредити животиња или други човек, бацањем или ударањем. Израз 1. : „ Радиће усрана мотка“ – значи више обрукати или осрамотити, и израз 2. : „Радиће мотка по леђи“ – значи отворено претити уколико се особа не примири, извини и не промени понашање

  • моче – парче хлеба умочено у топлу маст од пржења меса

  • мрежаге – помагало за ручно, више леђно, преношење веће количине сена и сламе од гувна до штале и тора. Направљене су из два дела, као шкољка, са два дрвена рама и исплетеном мрежом од дебље узице у који се стављало сено или слама

  • мрело – кишобран, асоцијација на амрел (енглески)

  • мрнџати, мрнђати – 1.неразговетно говорити; 2.причати у браду, за себе; 3. приговарати, али некако из потаје

  • мрцинара, мрциниште – место ван села, велика рупа где су се одлагале угинуле домаће животиње; мрцина – 1. угинула стока; 2. пијана, безобразна и некултурна особа; мрцинар – особа која односи и одвози угинуле животиње на својим колима

  • мула, мулац – глупан, прави тупан

  • мундир - свечани капут, или свечана блуза од униформе, одело по кроју

  • мур – 1. печат; 2. сленг за милицајац, мурија, пандур; израз: „тур на мур“ – готова ствар

  • мустра – узор; па се каже се: „Ти си нека велика мустра“ – када се неко неоправдано прави важан

  • мустаћи – ретки бркови, када се мало повију на горе делују швалерски

  • мутмел – бело мекано брашно

  • муф – крзнени топли ваљак, у који су се зими увлачиле обе руке да се угреју и једно време је био обавезан модни детаљ поготово у вароши

  • муфљуз – неотесанко, нетактичан човек, неодговоран човек

  • муштрати – малтретирати, гњавити, у војсци се тако регрути доводе у ред

  • муштулук – част која се даје доносиоцу лепе вести

Н

  • на бело, на искап – одједном попити пуну чашу пића без прекида, обично се то ради на свадбама, свечарима, повођанима или пијанкама, кад` се много наздравља са намером да се неко други опије. Музика тада свира бећарац: „Ко не може попити на бело, дабогда му читали опело !?“

  • набрљати – долијати, бити ухваћен у неделу; брљати – варати, подваљивати, прљати; па се каже: „Онај ко брља, једном ће и да набрља !

  • навиљак – скупљено сено колико може на вилама да се понесе

  • наводаџија – исто шти и проводаџија

  • нагарити – повећати брзину, убрзати, променити ритам у некој радњи, послу, тако да други то не могу стићи, и обично негодују: “Еј, лакше , ди си нагарио к`о луд !

  • награисати – настрадати, надрљати

  • назиме – најбоље старије прасе, изабере се, уштроји и онда рани до зиме за брава

  • назути – начин брзог обувања папуча или шоља

  • наједаред-одједном, изненада

  • најма банка – нема банки (ромски), а значи: нема новаца, права криза

  • накарадан – ружан, погрешан, несређен; унакарадити се – упропастити се, ружно се обући, бити у нескладу са нормама

  • накаћурити – изгрдити

  • накладати – нагваждати, говорити којешта, лупетати

  • наколобучити – 1. наоблачити, пред летње невреме кад облаци чешу гране дуда и у фришком ветру мирише на кишу, а по шору лете облаци прашине; 2. наљутити, намргодити

  • наконче – обичај у свадби, када млада подиже и окреће мало мушко дете, наконче, на кућном прагу како би родила здраво мушко дете, наследника

  • на курзовини, завезанци - омиљени сремски колач, кисело тесто намота се на педаљ дугачку курзовину и тако испече. Док је вруће попрска се водом и поспе шећером, а у шупљину (од курзовине), по жељи, угура џем или пекмез. Упамтите курзовина се не једе, већ само држи форму при печењу колача ! ? .

  • нализати се - напити се ракије или вина, а не никако „лизалица“ или кашика са медом. Ево још неких „стручних израза, који се могу двојако тумачити: насвирати, нацврцати, насисати, нациркати, нашминкати, накресати, надерати, нафајтати, налити, нацепати, нарољати, …

  • нам`а, нама`к – у том тренутку, на трен

  • намештај – некад је била омиљена кафанска наруџбина пића за веће друштво, а садржало се од кило (литар) вина и кило (литар) соде .Често се користила мангупска скраћеница: „Ки-ки“ . Онда свако сам себи „намешта“ шприцер по жељи: тањи, јачи, пола-пола, једном или двапут „сечен“ итд. Од како је кисела вода заменила сода-воду, нестао је и „намештај“, и сада се пију гемишти, некако , без романтике и уживањције. Када се вино меша са обичном водом то се зове беванда

  • намирити – 1. нахранити и напојити стоку; 2. исплата у послу било новац или роба; 3. вратити дугове

  • намицати – 1. домештати, ситно премештати; 2. штедети , „састављати крај с`крајем“ , тешко економисати

  • нануле – папуче са комплет дрвеним ђоном, када се у њима сабајле хода по патосаној авлији или гонку чује се гласно клапарање, и сви се разбуде

  • наоре ми – истина, кад ти кажем; наоре ми моје, наоре ми мога - часна реч

  • наопако ! на`пако ! узвик: не ваља ! , није добро ! ; Ију, наопако ! – узвик великог запрепашћења, чуђења и велике неверице

  • напабирчити – накупити, када прође конбајн онда онај ситан кукуруз што се нађе на земљи, покупе углавном цигани уз сагласност газде, али није то увек тако и понекад је милиција морала да ради свој посао

  • напеналити – 1. штрчати, постати мета; 2. свађа жена на шору кад једна вербално вређа другу бар пола сата нетоа некад и дуже

  • на пречац-када се нешто деси ненадано; рецимо: 1. умре човек, а није био болестан; 2. избије велика туча на вашару без претходне свађе

  • наравски - наравно

  • нарицајеми – названи

  • наруковати – отићи у војску

  • напичорити се – кад се нека дебела жентурњача, заглави се или стане тако да нико не може проћи, а ти несмеш да јој кажеш јер ће бити велике граје и свађе

  • насанкати, натоциљати - 1. преварити и умешати у глупости; 2. зимске дечије игре на шору и по залеђеној бари и каналима

  • натарош – главни општински чиновник, лиценцирани оверивач потписа. Последњи прави натарош био је легендарни Стева Шпијун, службеник пећиначког суда, сада у заслуженој пензији

  • натегача – стаклени балон или тиква, на једном крају издужена цев а са друге само рупа, са којом се, на дах, извлачи вино или ракија из бурета. Приликом извлачења „мало“ пића улети у грло, правдајући се да натегача није „добра“

  • натентати – наговарати, хушкати

  • натикаче – кућне патике, може наштрикане од домаће вуне или израђене од платна, када се одоздо зашије кожа и онда дуже трају

  • натрашке – уназад, ићи уназад, ићи на рукама

  • на три ћошка - стање раздражљивости, лоше расположење, на крај срца. Нема везе са изгледом куће јер такву нико досад није сазидао и неће

  • наћве – велико дрвено корито у коме се месио хлеб, може и као дечији чамац за вожњу по барама и каналима, али зато после буде каишање и канџијање по туру.

  • нацврцан – 1. припит; 2. није „мортус“ пијан; и каже се: „Кад је мало нацврцан он је добар и шаљив човек !

  • нафајтати – 1. квашење веша ситним капима воде, да одмекне пре пеглања; 2. кад се неко неочекивано ождере и успут до куће ушмура и изгледа к`о да је покис`о , каже се: „ Вид` га, ал` се браћела лепо нафајт`о !

  • нафракати – 1. нацртати нешто без везе; 2. кад се девојка нападно и неукусно нашминка; 3. кад молер лоше окречи собу и све буде музгаво

  • наџак – 1. некада убојито оружје за пробијање оклопа на војнику; 2. врста мале секире-чекића коју је носио редар уместо штапа, увек важан и намргођен, чувар поља у Срему; Постоји и „наџак баба“ – старија женска особа, стално је зле воље, зановета све и свима, једино она све зна и зато кад је видиш бегај

  • неверија – издајник, прељубник; наша неверија – домаћи издајник

  • недокуцан – блесав, луд; недопрцан – исто, али спада у лајаву квалификацију па се не изговара пред децом и старијим људима

  • немешаг – племство, немешки – племићки, господски, бити важан

  • немилице- трошити, арчити или радити нешто без мере и потребе

  • неовејан – 1. прва будала у селу а можда и у околини, првак у глупостима; израз: луда једна неовејана-будала какве нема; 2. неовејан пасуљ-пасуљ помешан са отпацима сувог лишћа, траве и разним нечистоћама, тек када се извеје-прочисти биће спреман за употребу

  • несвет нељуди, ђаволи, лоши људи; Ево примера: „ Ајд` изволте у кућу пријатељи, па ваљда нисмо ми несвет да несвратите бар на чашу ракије !“

  • ни близу 1. испод некакве норме; 2. лошији од неког кад се пореди; на пример: “Как`и му је бабо честит човек био, та шушумига није ни близу !

  • низам војник; 1. регуларна војска у Турској од 1826 . г.; 2. ред, поредак; низамски – војнички; низамски растанак-позната балканска народна песма, са лепом мелодијом, коју више народа својатају као њихову изворну !

  • никс не (немачки), никако

  • ноблес – умишљена префињеност, данас има израз: као „бити у тренду

  • нокла – 1. шљива – отеклина плаво – црвене боје испод ока, добијена од ударца или „пада“ на нешто тврдо; 2. мамац за рибе од кукурузног брашна

  • нокшир, локшир – ноћна посуда, за вршење мале нужде, некад су користили сви укућани преко зиме, кад буде „цича зима“ или велики минус. Данас постоји WC у кући, и само мала деца користе ношу

  • нотиц, нотес – бележница

  • ноћашњи – онај ко је целе ноћи банчио, па сад није низашта; или: ноћобдија, ноћна `тица- кафанско-боемски тип, особа која ноћу банчи по кафанама

  • нујна – 1. покорна и тиха особа или домаћа животиња; 2. сетна млађа особа која због љубавних јада повремено уздише

Њ

  • њакати – зезати, вређати; изњакати – преварити, бећарски обљубити; њакалица – шала, лака женска, њакаџија – безобрзан човек, неваспитанко

  • њања – превише мирно дете; њањати – спавати, ленчарити

  • њет – не (на руском), неможе, дедови повратници са источних ратишта и боњшевичке револуције често и радо су је користили у разговору

  • њорда, њокалица – нос, или у претњи: „ Пази да не добијеш по њокалици !

  • њорити се – 1. љутити се, исто као и дурити, то је кад уста изгледају као њушка прасета; 2. спавати, често и радо спавати

  • њоња – 1. нос; 2. висок, крупан и снажан човек

  • њупа, њупажа – храна, јело; њупати-јести слатко

О

  • обашка – одвојено, посебно, нарочито. Када влада неслога, каже се: „Свака вашка обашка !“-свако за себе

  • оберкнез – главни кнез села или среза; оберфелдхер-војно врховни комадант; оберкелнер-шеф келнера или главни келнер у већем локалу; оберлихт-светларник или горњи део прозора; оберкурва-највећа развратница у вароши

  • обешењак – лукав, препреден; па се каже: „Тај обешењак је намазан свим белосветским фарбама, и немојте се с`таквима `ватати у коло !

  • обојци – 1. кудељна или ланена топла тканина за обавијање стопала ногу; 2. Када пропадне фирма, држава, задруга или војна команда, каже се: „Сад је дошло, ком обојци, ком опанци, спасавај се !

  • обраница – дрвена благо закривљена мотка, ослоњена на раме, а на крајевима се окаче канте за воду. Мушка публика, на шору, волела је да гледа снајке када носе воду на обраници са бездана, јер тада грациозно ходају и њишу куковима, као ове данашње „врце“ на модним ревијама.

  • обрлихт – горњи, мањи део прозора, луфтер, који се може посебно отворити, кад ниси код куће, јер човек неможе проћи кроз њега

  • обшество, обштество – општина, друштво

  • одједаред – одједном, има израз: „Шта му би одједаред“ ?- шта мује сад ?

  • одушка – рупа у залеђеној реци, бари ил` каналу за захватање воде; ево интересантног израза- „Дати одушка срцу“ – значи развеселити се уз тамбураше и драге песме

  • огризине – остаци кукурузне стабљике коју је стока оглодала. Два снопа угреју фуруну да се може испећи лебац, кромпир или как`и колачи. Зими кад попусти мраз и буде блата на шору до колена, онда се преко „прелаза“ поставе снопови огризине да можемо ићи једни код други на диван

  • одужити – 1. када се одслужи војни рок, тада се “човек се одужи држави и народу“; 2. када се код пекара на крају месеца, по „теки“ изврши поравнање, каже се „одужио сам дуг“; 3. одлази се у сватове и купује ваљан поклон како би се „одужио дуг“; 4. у браку треба се жени такође „одужити“ , ако ниси синоћ, мораћеш јутрос, или како бећарац каже: “Мој драгане, што си поранио, кад се ниси жени одужио !

  • ождерати се – 1. опити се јако; 2. кад неко много пије зову га „ждера“; 3. каже се: „Толико се ождеро, да не мо`ш људски са њим диванити !

  • ожучити – насекирати, изнервирати, јако се једити; има израз: „Има жуч да ми проради од тебе …!“

  • ојести се – 1. када се човек наједене нечега много и то одједаред; 2. када човек често једе исто јело па му досади; 3. када се човек лети услед рада озноји па обично испод руке и између ногу кожа поцрвени и јако пече – то је ојед.

  • оканити се, оканути се – оставити некога на миру, баталити. Израз: „Окани се човече ћорава посла !значи: „Батали тај сумљиви посао!“

  • окерити – ударати

  • олајавати – 1. оговарати, лоше причати о неком; 2. лајавуша – обично жентурњача која нема „преча посла“ и зато „води туђу бригу“ и расправља „туђу муку“. Када се сазна, онда лајавушу сачекају негде на шору па се истеривају са њом. За сремице кажу да имају дугачак језик, и често се види, а богами и далеко чује, омиљена „спортска дисциплина“ или сеоски „драмски скеч“: „Олајавање са истеривањем !

  • олај – 1. уље; 2. када се дрвени под намаже, олајише, старим прерађеним уљем из „машинске“. Увече у дому културе после „конференције“ се оправи игранка, и ако се оклизнеш на „олајисаном“ патосу упропастићеш комплет одело и добићеш грдњу кад дођеш кући

  • ољољити (се) – напити се, ољољан - пијан

  • о`маодма

  • омађијати – 1. наврачати, бацити чини; 2. ако је дете јако немирно и неслуша никог, онда се за њега каже: „Толико је немиран, к`о да га је неко омађиј`о !; 3. користи се у расправи свекрве и снаје када се свађају око утицаја и превласти на сину, односно мужу

  • ономад – пре неки дан, нешто раније него накључе, а није јуче, нико незна тачно кад, али није било давно, већ ономад. Сад вам је све јасно „кад се тачно све десило !?“

  • опаклија - дуги топли огртач, без рукава, са капуљачом, некад прављено од овчије коже, новији гумирани споља да не пропуштају кишу. Облачили чобани, а у колима испод сица стајала упакована за недај боже кише у путу

  • опарити – доћи до велики новаца, наследити велики тал

  • оплећак – горњи део веша који су облачиле бабе

  • оправити се – 1. обући се; 2. средити домаћинство па се фалити по селу: „Ал`, се оправио, подне му његово, та то је све цакум-пакум у авлији !

  • опајдара – лајава жена, торокуша, оговарача и још нешто

  • оплести, оплети - радити брзо и тачно, ударити, кренути одједном, штрикати; 1. оплети коло на игранки да сви гледе; 2. оплести(наплести) штриков за пример; 3. оплети бећарац шором; 4.опле(с)ти по облатнама и колачима; 5. оплести буџом по лопову кад га затекнеш у пушници; 6. опле(с)ти трком по прашини; 7. оплети по шприцерима; узвик и команда: „Ајд` оплети !-крени, почињи !

  • опричати – испричати, натенане и лепо причати неки догађај или вест

  • опћутати – одговорити, каже се: „Свашта ми је тај рек`о пред оноликим светом на рскршћу, па ко му неби опћуто !

  • опциговати, апциговати – одбити, ускратити од суме или количине на основу неке погодбе, рачунице или често самовоље

  • опцуј – опсуј, и овако то изгледа у Срему: „Ајд` опцуј ми матер паш`видути дал` имам брицу !“

  • оранија – велики суд испод кога се ложи ватра, у коме се топе чварци, кува парадајз, греје вода, кува баротина или чорба кад су сватови…

  • ордија - 1. војска, армија у Турској царевини; 2. група мангупа или кабадахија

  • орцати – 1. правити буку; 2. вршљати по стварима, па се каже: „Не орцај више дете , бићеш бијен !

  • острагуша 1. старинска пушка која се пуни одстрага, обрнуто; 2. када се добро неједемо пасуља и касније испустимо гласан прдеж, каже се: „Јавила се пушка острагушка, почиње устанак !

  • отезателно – отегнуто

  • о`то доба – од тог времена, од тада; неодређено прошло време користи се у диванима када се жели нешто нагласити, као на пример: 1. нека лична временска прекретница (рођење, смрт, болест неког из окружења); 2. друштвена прекретница (буна, рат, катастрофа); 3. период владања неког владара или трајања неке државе. Пример: Други Свецки рат је био велика национална и људска трагедија многих народа широм света, и о`то доба ништа више није исто !

  • отоич, отојчи – мало пре, ако је подне, онда је „отоич“ било јутрос, или пре пар сати. Нико то не зна тачно кад се десило, али каже се: „ Канда је то било отоич на раскршћу !?

  • отоман – склепан лежај, кратак и узан, за дремеж преко дана, направи се по мерама да се углави у ћошку летње кухиње, вајату или чак котобањи па онда прадеда у њему спава од „Ђурђевдана до Митровдана“ к`о прави `ајдук

  • отперјати – брзо отићи, умаћи, утећи; као у причи са раскршћа: „Таки је отперј`о чим нас је вид`о да идемо !“, а мисли се на лопурду у винограду

  • отрембељити, отромбољити (се) – опустити се, физички неспособан за нешто, млохав

  • оће`ш – (са дуго о)нећеш, неможе, недам (још један интересантан израз, уз који иде већ „познат“ покрет превијене руке у лакту ); оће`ш очин, оће`ш очина`ти–псовка средњег интезитета, значи „ево ти га на“

  • очешати - благо додирнути у пролазу, као и; 1. добити нешто незарађено, без муке, на „лепе очи“, муфте, пример: „Види Кићу, лако је њему, опет се очешо код тетке из Немачке за авто ! ; 2. пасти на суду, бити крив: „Сад га је суд очешо , па ће се ваљда мало смирити !? ; 3. очистити и уредити чешагијом коње и краве кад се врате из поља

  • очин-као татин, бабин или ћалетов (од именице: отац , па чији је него „оцов”), а у пракси мисли се на оно с`учим те је тата направио(?), па зато постоји више изведених псовки: 1. „Иди у очин!”; 2. „Оћеш очин !”; 3. „Мало очин(а) !”; 4. „Е, очина ти !”, али се правимо невешти као да незнамо шта је посреди.

  • офингер, ауфингер – вешалица за одела, капуте

  • офрље – аљкаво, немарно

  • ошљарити – безвољно, аљкаво и површно радити

  • оштроконђа – жена која стално нешто замера, закера и исправља. Ако можеш окани је се, јер се зна да је „њен језик је увек дужи и отровнији од твог !“

  • ошурити, шурити – опећи; 1. подвалити, преварити; 2. наплатити превише нешто; 3. на забијачки преливати управо закланог брава врелом водом ради лакшег скидања чекиња; шурити са ценама–бити скуп

П

  • пабарисати – ударити, потући се, свирати, тј. оштро нешто радити

  • пабирак – закржљао, мали и савијен зрео клип кукуруза, када је сушна година има га доста; пабирчити – скупљати по њиви оно што остане од бербе и није за котобању

  • павор, паор – наш сељак, човек који живи од обраде земље

  • пајати, о`пајатиићи, чистити, оговарати; израз: опајати село – ићи од куће до куће и водити аброве; пример, бесног и гладног мужа: „Ди`си жено Бог те убио, нема те цело пре подне код куће мора да си о`пајала по`л села, одјутрос !

  • пајташ, пајтос – друг, пријатељ; спајташити се, спајтати се – удружити се, али помало у „мутним“ или „нечистим“ пословима

  • паламар – 1. дебело уже за везивање бродова за обалу; 2. велики ексер; 3. или нешто друго, а сигурно знате шта (?) …

  • палацка – плод трске који личи на кубанску цигару – томпус, када се упали полако гори и доста дими, увече се са њом терају комарци, а деца врте и јурцају шором

  • пандрцати, бадрцкати – задиркивати, изазивати

  • папула – јело од кромпира, може и од белог, крупног пасуља, нека врста пиреа, зачињено алевом паприком и бибером. Једе се сам или соло, или као прилог уз неко месо, као и сарму

  • пар – 1. тренутак; 2. два, двоје; 3. неколико (неодређен број, али не више од четири-пет); 4. супротно од непар; постоје изрази: 1. У тај пар пуче пушка“ – у том тренутку пуче пушка; 2. „Све ћу ти касти у пар речи !“ –укратко испричати нешто; упарити-спојити, удружити као: момак и девојка, голуб и голубица, група особа око заједничког интереса итд.

  • парада - ићи у госте, просидбу, вашар или какву свечаност; упарадити се - лепо обући, дотерати, обријати и очешљати

  • парати – 1. сећи, усецати; 2. у тучи повредити бритвом; 3.транжирати закланог брава; распарати-поцепати или раздерати гардеробу; опарати-обрнут процес од штрикати; запарати-оштетити или повредити оштрим предметом; парач-алатка као шило са којим се испара клип кукуруза и тако припреми за лакше ручно круњење

  • парач, шпартач – плуг за парање, шпартање кукуруза или других окопавина. Мањи и лакши од правог плуга. Има три сечива, прво или средње, троугласто, сече коровину: попонац, паламиду, зубачу, горушицу по средини реда, а друга два близу стабла лево и десно. Парач вуче обучен коњ за тај посао, а на њушку му се стави корпа како неби штету правио. Од скора се производи чудан шпартач на људски погон од точка „пони“ бицикла, али после јутро кукуруза „гурач“ се једва кући добатрга. Обично бесан каже: „ Е, јеб`о га онај и кога је измислио ! Пардон !

  • парлог – необрађена њива, пустара; за(у)парложити – запустити

  • парњак – вршњак, исписник, особа рођена исте године

  • пасент – 1. по мери, таман; 2. кад одело пробате и ако је пасент, немојте нагло чучнути (!), јер може свашта бити ; бити пасент – одговарати, уклопити се

  • пасирати – пробати, каже се: „Ниси то пасир`о ?“ – ниси то пробао ?; пасирати – доживети, опробати; пасирати храну – обарити и ситнити поврће, правити кашу, као „пире кромпир“

  • паскурица, пескорица – мали хлеб, као земичка; народни обичај да се на пролећне задушнице оставља на гробу покојнима

  • патарице-други дан свечара, почиње са фруштуком, а позивају се комшије и најближи рођаци, и они се у шали називају мрвичари, ваљда што се њима сервира оно што преостане од свечара. Лепо и корисно зар не!

  • патент – одличан, самоуверен, произвођење у војнички чин, силан момак (на немачком); Законска уредба, као: „Патент о сузбијању хајдучије и јатака 1737. г. у Срему“, али ни тада па ни касније није имао великог успеха ; патентирати – радити паметно, смислити нешто ново; патент оловка – оловка са механизмом

  • патити се – мучити се

  • патлиџан – парадајз, патљиџан (словачки)

  • патока, патовка – последња слаба ракија, око 5 – 6 гради, долива се у наредни казан

  • патос – 1. дашчани под у собама; 2. поплочани тротоар на шору и авлија са циглом . Између цигли расте цвеће пркос или трава троскавица; 3. Бећарац каже: “Прођи дико и са наше стране, и наша је страна патосана ! . Када пада киша, уколико се цигла клацка може незгодно да попрска чак до главе. Бачвани патосање називају фластерисање; попити патос – бити нокаутиран

  • пасажир – путник (руски)

  • пацка - 1. школска, војничка, шегртска или жандарска казна; 2. лењир или тврд штап дужине око 30 цм; ударати пацке, пацкати - ударати јако по длановима руке и при том гласно бројати сваки ударац (5, 10 чак и 20); 3. може и као вербално зафркавати или критиковати

  • пелцовати – 1. вакцинисати; 2. оплемењивати воће; изрека каже : „Нисам ти ја браћин пелцован против новаца ! – а значи: „И мени требају паре !“

  • пенџер – прозор, некада су били мали, једва је дете могло да се провуче, са једноструким стаклом и дрвеним шалонима који су се ноћу затварали. Стакло је било јако скупо и зато се деца нису смела играти лопте или јуре близу прозора већ на средини шора или спрам платна. Бећарац каже: „Мали пенџер, спуштене фиранге, ево моје пијане битанге !

  • перина – подлога за спавање у кревету напуњена перјем, некада љуштикама од кукуруза. Кад није било банки, тј. банака, новци су се „чували“ у перини, или „кућној банци“ као најсигурније место (?)

  • перити – уперити, нешто у неког, предмет или поглед; па се каже: „Слушај Мићо, не пери ту пушкетину у мене може и празна да опали !“

  • перје – 1. перо од гуске, када се очупа и затим напуни јастук; 2. нова и модерна гардероба коју сви примете на игранци; одперјати - побећи брзо без буке; перјари-накупци који откупљују перје гусака („на кућу“) уз гласан повик шором : „Перје, перје !“. Неваљала деца се успешно застрашивала са перјарима и после била добра

  • персона – 1. личност, особа; 2. јака персона – то је особа која нешто паметује, паламуди, као купује, продаје или нешто тако муља

  • перушка – сасушен крајњи део гушчијег крила, којим се чисти астал пре и после меш(с)ења теста или остаци мрва после обеда

  • петљање - јалов посао, шепртљарење, као изрека: „Сеци уши, крпи дупе !

  • пикати – играти фудбал, може и лагано додавати лопту

  • пиксла – 1. мања лимена кутија; 2. пепељара; 3. коцкарски буџет за опште трошкове; 4. пиксла ! - команда бежи, разлаз, губи се

  • пинктлих – тачно

  • пинтер – занатлија бачвар, онај ко прави бурад, чабар и каце од дрвета

  • пицајзла – 1. ситничар, закерало; досада; 2. стидна ваш; пицан – кицош; пицанити, упицанити –дотеривати, улепшавати

  • пиш – хумор, смејурија; живи пиш – нешто веома смешно; пишијада – општа смејурија; пишичан – смешан; пишнут – луцкаст, блескаст

  • плајваз – писаљка, оловка, мисли се на мастиљаву оловку, што кад се лизне боље пише, али се језик и уста здраво офарбају и сви знају шта си радио; оплајвазити – ударити, а не очекивано значење описменити, јер народ је давно такав израз изабрао !?

  • платно - 1. памучна проста тканина за постељину, кошуље или дуге сремачке „гаће од четири поле , као у бећарцу: „Иде дика и подиг`о гаће, тако ваља да се не укаља! ; 2. непрозирна, обично зидана ограда висине око два метра, у горњем Срему називају га још „бедем“ што је можда и правилније

  • плева – 1. отпадна љуска од житарица, која је остајала после вршидбе и чувала се у плевари. Користила се као додатна храна за стоку и као важан везивни материјал при изради черпића и витловки за градњу куће. Данас плева остаје разбацана по њиви и млађи не знају ни како изгледа. 2. када је неко богат, има доста новаца, каже се: „Тај има пара к`о плеве !

  • плот – ограда од прошћа, грубе и необликоване храстове даске набијене једне поред друге и оплетене танким врбовим шибљем. У случају комшијски свађа проштац се користио као опасно оружје. Ако момак иде у ноћне посете код девојке, а добро не процени висину прошћа може мушкост да „остане на прошцу“

  • пљенути, фљенути – ударити, пљеснути; па се каже: Ако те пљенем по сред очију, видућеш ти свог Бога !“

  • побечен – постао Бечлија, живи у Бечу и сад је неки велики фактор

  • поболети, побољевати-разболети, губити здравље; па се на бездану може чути: „Деда Кира са баш здраво поболо и ено га фуртом лежи и укће!”

  • повођани – наставак сватова. После недељу дана, са младине стране иде родбина у посету у кућу где се она удала. Стиже се у подне на ручак, и уз песму и непрекидно весеље остаје се до сутра у подне, када се уз тамбураше испраћају до краја села. Било је свакојаких догодовштина, шала али и безобразлука који нису за ову прилику

  • поганштина – поквареност, безобразлук, прљавштина, загађеност; погана реч, поган језик –вређање, псовка; поган човек – покварењак прве врсте; поган кер – пас који те прво уједе па онда лаје

  • податна – женска особа која има више љубавника и честе авантуре

  • подбочити – ослонити, подупрети; 1. нахерен зид или сламу да непадне; 2. имати стомачни затвор-тврду столицу; 3. ситуација када бесна жена чека и изгледа пијаног човека из биртије, а обе руке подбочи на кукове па личи на ћирилично слово „Ф“ и када се он дотетура,на до две-три куће, она загалами: „Јеб`о те отац ождерани, кад си се на њега измето, а ни деда ти није био бољи, као и сви они твоји што леже на гробљу !“

  • покровац – 1. покривач за коње, старо ћебе, војничко ћебе са рупама на коме има ознака слова и бројева, што је остало кад су Немци бегали 1944.г.

  • пола – ширина тканине што излази из разбоја, има и стих из бећарца: Кабаница од четири поле загрли ме мало лане моје !“

  • пола сланине – парче сланине, нема тачну меру, али је већи комад, некад „мера“ за дневницу и леп поклон за рођака, пријатеља, кума у граду, или војнику у рату

  • полза корист

  • поливати – расхладити, оладити, ударити, прскати; Ситуација када се зими нагло отворе врата или прозор на кући и хладан ваздух јурне унутра, онда се може чути: „Ау, што полива по леђи, ајд` о`ма затварај !“. У зависности где се осети хладноћа: може поливати по ногама или поливати за врат.

  • политика - 1. став о нечему или некоме, намера, занимање за које не треба велика школа; 2. дневни лист, некад Балканског формата, који су мој чукундеда Антоније и прадеда Жика радо читали, деда Богдан шесдесети се мало више разочарао, отац Воја више гунђао него читао, а ја баш и немарим млого и само када неко познат умре, вирнем одпозади, чисто да снимим, ко` су му пријатељи и ко` га се сетио ; 3. гадна работа у коју се ми Срби као и остали Балканци слабо разумемо, а ево шта Сремац мисли о политичарима: „Сви су они мени исти, не волем ни једне. Од све политике, ја у кафану улазим право а излазим несигурно час лево, час десно, кад се предходно љуцки „политички окрепим дудињаром“, па онда кући, средом шора свима мајку редом ! А бећарац на то каже: „Док мог дику по скупштини вију, ја у помоћ позвала комшију !“ ; политикант-превртљивац, смутљивац; минџећа политика-поквареност и злонамерност прве врсте

  • помиње – 1. „прљава“ вода, која садржи остатке људске хране, помеша се са бунгуром и мекињама и даје свињама или живини; 2. помињара – кад се неко ождере и таман легне,одједном му се све смучи и поврати сав јеловник од синоћ по …. Страшно !

  • попара – кувани хлеб, од пре неки дан, обично се дода млевене паприке или бибера, и ако има сира па се убаци мало. Е, то је већ право јело !

  • поперњак – постељина за кревет

  • попишманити - предомислити се, покајати се

  • порта – црквено двориште

  • поступаница – погача која се меси у част када дете прохода

  • потега – папучица, обично гвоздена, ослонац за ногу, кад се пењемо у чезе или фијакер. Опевана у сватовцу: „Метла ногу на потегу па све вели нећу, а на кума намигује да се кола крећу !“

  • потес - земљишна аграрна некретнина коју деле више лица и сеоски потеси имају име као: Тапавица, Дужнице, Мала бара, Легдар, Греда, Прекаја, Пљошта, Шар Кувалово, Ревир итд. Могу бити војнички потеси као оријентири на мапи (означени полигони), или локалитет ловишта регулисан прописима (означен на мапи и обележен на терену)

  • потрефити, потревити – погодити; 1. кад неког удариш штапом; 2. кад ти тамбураши знају песму; 3. кад се у школи, случајно а тачно, сетиш године неке историјске битке; 4. кад молери лепо уклопе боје; 5. кад се ожениш добром приликом(талошкињом), итд.

  • потрица – штета коју направи човек у воћу или нека домаћа животиња у башти или њиви. Крив је онај што чува стадо, јер обично задрема, заигра се или оде на канал на купање; потричари момци, ситни сеоски крадљивци, крали воће да се осладе и направе какву шалу да се газда наједи. Обрано грожђе тајно ноћу унесу у гонак куће и поређају по асталу да чим се изјутра устане има шта да се види. И зато се пева: Ал, уживам кад се неко једи, па од једа немож`да ме гледи !“

  • пошклобучити, подшклобучити – када се ваздушни мехур подвуче под нешто: 1. када прокисне плафон па се затим по(д)шклобучи креч; 2. када се тапета на зиду по(д)шклобучи ; 3. када се фурнир на орману по(д)шклобучи, итд.

  • прадла – овал

  • пракљача – дрвена углачана пљосната шира летва са којом се ударао веш приликом ручног прања или тукла већа безобразна деца

  • прангија – опасна примитивна направа од гвожђа за пуцање на Божић, свечаре или свадбу. Пуни се барутом, главама од шибице и ударцем у тврду подлогу трн изазива експлозију; изпрангијати – истући, онако баш добро

  • прапорци – више малих звона која се мећу на коња кад зими вуку санке

  • превејан – јако мудар више лукав, и обично се бави мутним пословима; изрази: превејан уздуж и попреко-склон преварама свих врста али на фин начин, и за такву особу се каже: „Тај превејанко зна и где црни ђаво спава !“

  • предика – критика, приговор

  • прек – пргав, незгодан, прека нарав – незгодна нарав, а то је 100 % Сремац, као у песми Бранка Радичевића – „Бранково коло“, а стих гласи овако: – Аој Сремче гујо љута, сваки момак по сто пута … преки суд – ратно-револуционарни начин дељења правде који нас је у историји увек скупо коштао и касније правио велике раздоре међу народом

  • преко – иностранство, преко баре – Америка; преко пута - куће с‘оне стране шора; пречани - Срби преко Саве и Дунава; Прека калдрма – некада најкраћи пут од Купинова до Сланкамена, а данас, уствари, само раскрсница пута Деч-Ашања и пута Карловчић-Петровчић (чудно ал` тако је то код нас у Срему), изрека: „Преко прече, наоколо ближе“ – а уствари значи „држ` се провереног пута и мани се фантазирања“ ;израз: преко к...а нерадо, без воље

  • премунтати – преварити, обманути; премунтан – изигран, насамарен

  • препис – рецепт за нове колаче, торте и јела са чудним називима

  • пресалдумити – променити и прерачунати став због личног интереса

  • преслица – компликована дрвена кућна справа за упредање вуне, тера се ногом. Мајка на њој испреда клупчад вуне, од којих нам штрика топли пуловер.

  • престављати - правити се важан, давати себи неоправдане способности и лажне заслуге; преставити се - 1. превише се хвалити; 2. умрети(шаљиво)-алудира се на престављање Светом Петру кад се оде горе.

  • претисак – притисак; 1. здравствени претисак - то је кад се старији сремац лепо натуче: шунке, леба, сремска сира, па све лепо залије ракијом и фрушкогорским вином, а „претисак о`ма скочи“ на 200 па све зуји у ушима и немош` ни очима до гувна видути; 2. љубавни претисак–то је кад млад сремац одведе какву прију у мрак иза Дома па је онда претисне, изљуби и целу препипа да она онако црвена и рашчупана несме ући на сигранку бар по`сата; претискати – притискати, гњечити

  • префриган – лукав, препреден

  • пречекати – причекати, пречеко-причеко

  • привилегија – повластица, гаранција; 1. привилегија - Царски указ којим се одређују нечија права. После Велике сеоба Срба 1690. преко реке Саве, њихов национални статус је искључиво одређиван преко десетак ћесаревих привилегија“ све до краја 19. века; 2. привилегован – повлашћен, изнад права и закона

  • пријатељ, прија – 1. отац и мајка, снаје или зета, рођак по линији удадбе или женидбе, може прика, приша, прићко; 2. прија, девојка кад дође на поседак код тетке у друго село, кад чују момци онда „онако“ облећу око куће и распитивају се: „Јел`, стигла прија, кад` ће да је видимо !?

  • припрегача – женска кецеља

  • пришелац – дошљак, дођош

  • пришт – чир, израслина на кожи

  • прженица – 1. сито, јефтино и просто јело, обично за фруштук (доручак), када се стари хлеб исече на кришке па умочи у улупана јаја и испече на масти или уљу. Постоји и моча, а то је кад се парче хлеба умочи врелу маст или софт од печења, па одмах у сласт поједе; 2.особа лакомислена, верује у све и свашта и ложи се на глупости; 3. у Банату се зове квашеница, у Бачкој пофезне и нема народа на свету који нема такво јело на јеловнику

  • пркос – 1. специфичан балкански, па и српска карактерна особина, мешавина: поноса, ината, тврдоглавости и сирове ароганције; 2.врста ниског лепог цвећа, отпорна и постојана у свим условима, расте у фугни патосане авлије; пркосити-изазивати и говорити некоме увредљиве речи како би се овај наједио и реаговао; пркосити у инат-исто што и предходно, али много горе и опасније јер прети разрачунавање батинама; пркосан(на)-особа превише поносна, изазовна и важна

  • проводаџија, провођаџија – човек који преговара и посредује за склапање брака, накада друштвено одговаран и цењен посао који је успешно „елимиинисао: маторе момке и маторе девојке, и нормално „белу кугу“

  • прокод, проход, прокот, аборт – пољски клозет, некада од дрвета и подашчан, а од скоро озидан дворишни WС близу гувна. Некада је он био веома уредан и често рибан и чишћен. У рупе на вратима су били заденути чокањи, а ви размислите зашто, јер није баш све за причу и објашњења!?

  • прокола – главица киселог купуса

  • проминцле – бомбоне посебног укуса и мириса, против кашља и прехладе грла

  • прпа – страх, зебња; израз: „Прпа баћо !“ , а значи: „Имали страха !“

  • протокољ –старе црквене књиге за завођење: аката, списа, пописа домаћинстава (домовниј протокољ), крштених-рођених (крешћаемих), венчаних (внчаемих) и умрлих(оумирајушћих). Све до пре једног века водио месни свештеник на старословенском језику или некаквој мешавини са Вуковим писмом

  • прц-шала, доскочица, виц, безобразлук; прцати у здрав мозак-безобзирно исмевати неког; прцажа-шала, пошалица, полни однос; препрцо-претеро у сексу

  • прчија – 1. девојчин мираз; 2. државна служба, и каже се: „Ал`, се размеће на туђој прћији к`о да је његова дедовина !“

  • пршњак – гуњ, кожух

  • пувати – правити се важан, тихо прдети; упувати се – ипуштати нечујно прдеже, усмрдети се, а правити се блесав; пувандер, пуваџија – хвалисавац, уображенко; пувоњак – 1. мали прдеж; 2. кукавица; 3. ништак

  • пудар – чувар винограда пред бербу да га неко не обере или чворци омлате

  • пудљив коњ – коњ који се баца и коме је тешко прићи. Некад је народ на селу највише страдао од пудљиви коња. Кад се коњ баци и јако удари непознатог човека копитама у груди или главу обично се трагично заврши

  • пуле – младунче магарца

  • пулин – врста домаће расе паса, добио име по мађарском овчарском псу „пули“, лако се дресира, веома паметан, помаже чобанима јер боље распознаје „своју од туђе“ стоке, понекад, чак и од самог чобана

  • пумпарице – панталоне до испод колена, са доње стране стегнуте уз ногу

  • пупа – стомак, трбух; пупаст, пупавац - човек са израженим стомаком, изгледа као да је сакрио велику лопту испод кошуње

  • пуст – дивљи, непокоран, неукроћен, незгодан карактер; пустахија – скитница, нестална особа, хајдук; пустолина – луталица, особа „час је овде, час је онде“; пустара – 1. необрађено земљиште; 2. кућа, село или држава кад остане без деце и подмладка

Р

  • рабош – дрвена табла у коју су се зарезивали ножем разне црте, обично шифровани дугови у кафани или продавници

  • рагастов – оквир за врата

  • рад – посао; жеља; израз: 1. бити рад – имати жељу, желети; 2. раден, радан-вредан, марљив, па се каже: „Тај мали, од Петровићи, је раден и ваљан дечко !“

  • раздроћкати се – распасти се; 1. кад бундева или лубеница испадну са кола; 2. кад трула даска пукне; 3. кад се распадне џак, па се све зрневље проспе по дворишту

  • разјембандус – пропаст, свађа, рат, раскид у породици, држави ил` целом свету

  • рајбер – механизам, справа за затварање врата са унутрашње стране; зарајберити-затворити, закључати

  • рајтхозне – јахаће панталоне, уске панталоне које се увлаче у чизме

  • ракија – 1. кућно, породично славље када девојка одбегне, прелази да живи, као жена, код момка пре венчања; 2. јако алкохолно пиће које се може правити од свашта, али најбоља је од: кајсије, дуње, дудиња и свакако шљиве; ракијати – пити ракију; наракијати се – напити се; ракијештина – ракија лошег квалитета; шећеруша – ракија прављена од претежно шећера; батргача – јака ракија преко 25 гради, од које се сав протресеш

  • рандеву, рандес – састанак са девојком

  • раскршће – претеча „центра села“, леп и питом израз за место где се укрштају два главна шора и где се налазе све важне друштвене зграде и омиљено састајалиште становништва свих узраста и полова. Центар нека остане као: центар круга, центар фудбалског терена, војни центар, центар равнотеже, центар осовине и слично, и упамтите само је једно „раскршће“

  • раф – полица, стелажа, претинац

  • Рац – Србин, рашанин (rascan), човек из Рашке, Старе Србије; 1. користе га Роми као погрдан назив за Србе, иако у суштини, то је исправан назив и не треба се зато једити ; 2. Много Срба је некада у Мађарској додавало испред свог презимена „Рац“, што данас указује да су сигурно српског порекла

  • распижден (а) (о) – особа размажена, плачљива, кмезава, „плаче без суза“

  • ребнути – ударити; 1. лењиром по прстима у школи; 2. непријатно изненадити са превисоком ценом; 3. са високим порезима и наметима, итд.

  • регуламент – законски акт, државна уредба у доба Аустријског царства са којим се прописује друштвени живот и права народа

  • редар – 1. чувар поља, пољар носио штап на коме је на једном крају био насађен „наџак“, гвоздена алатка секирица – чекић. Понекад би неки прекршилац добио и наџаком по глави; 2. редар – дежурни на фудбалским утакмицама и игранкама у Дому; 3. школски редар – дежурни ученик

  • редња – иста болест код већег броја људи у селу или срезу, данас се то зове пандемија или епидемија. Некад се лечило белом сланином, белим луком, куваном ракијом, куваним вином, шпинованим млеком, чајем од шербета, домаћим облозима и редња се сама повлачила јер против „народне медецине“ није имала баш никакве шансе

  • редуша – домаћица, види „куварица“

  • реза – гвоздена јака полуга за затварање капија, капиџика или већи врата

  • рекверирање – одузимање ствари и намирница од народа, у ратно-хајдучко-револуционарним временима, уз давање обећања да ће се „све поштено вратити“ чим они победе или оправиду њи`ову власт и „нову државу“. Уколико стварно победе прво себи удесе власт и државу, а народу опет исто, ако не и горе. А, шта је било са рекверирањем или обештећењем ?. Е, мој браћа, мораћеш питати на задушнице чукундеде,прадеде и деде па ћети они лепо касти !?

  • рекла, рекља – 1. мушки сако; 2. кратка јакна од текстила за рад у пољу или башти

  • рем, ченгеле – дрвена, може и гвоздена, направа на коју се качи тек заклана, ошурена и обријана свиња, да би се даље лакше обрађивала и транжирала

  • ремац – млад војник, регрут, ремо, гуштер, фазан, …

  • ремунда – човек који воли да „обиђе“ раскршће и притом заборави кол`ко има сати“, али није од они пијаница, мангупа или бојџија

  • решето – дрвена посуда са жичаном мрежом на дну; 1. служи да се одвоји зрно (пасуља) од чауре или других биљака; 2. извејати, провејати – када се решето подигне високо и зрневље полако испушта на ћебе, онда ветар разноси–одваја лагане суве листове даље по гувну; 3. узречица: „Прошао је тај сито и решето !“ – значи има богато животно искуство, али није искључено и сумљивих ситуација, тј. „соне стране закона“; 4. девојка коју прати таква узречица није баш „прилика“ за женидбу. Бећарац каже: „Што да мене саветује тетка, кад је тетка ретка к`о решетка !

  • решпект – уважење, решпектовати – уважити неког

  • рив, риф – мера за дужину 75 цм

  • ригати – 1. јако повраћати; 2.гласно плакати

  • ридикла – свечана женска торбица

  • риђан – коњ цигла црвене боје. Кол`ко циглана има у Срему, тол`ко има и црвени боја, па сад ви погађајте, која је то боја ?!. Бећарац каже: „ Прежи дико те твоје риђане, па ме проси ти од моје нане !

  • риктиг – тачно; риктати, нариктати-доводити у ред, преваспитавати;

  • ринглов, рингло – округла врста шљиве, или дивља шљива, има их свих боја и укуса. Кад нема шта друго добар је ринлов јер он сваке године добро рађа и успешно замењује шљиву

  • ринфлајш – обавезан недељни оброк, предјело, које се састоји од: супе са домаћим жутим резанцима, куваним месом (пилећим или говеђим), кромпиром, шангарепом, зеленом а који се меша са сосом од парадајза или „бешамел сосом са мирођијом. Тек после тога следи главно јело

  • рисар - човек косац, кошење као услужна делатност; рис – најам, накнада за кошење, дал` у новцу или натури, ствар је договора

  • риф – стара мера за дужину, мања од метра

  • рња – нос, шабер; рњаст - носат човек, има бабураст нос

  • ровашити - повредити оштрим предметом; 1. обележавати кокоши, одсецањем тачно одређеног нокта на нози, да се разликују од комшијских; 2. повредити или убости бритвом или ножем у тучи на вашару или у сеоској свађи, роваш – ожиљак, белег од убода ножа

  • род родбина, рођаци, рођа, рођко, крвно сродство са мамине и татине стране. Сремци воле да знају своје порекло, слично као црногорци, и приче досежу“ до Велике сеобе Срба 1690. , или понекад чак и до Косовске битке 1389. , мада, баш немају чврстих доказа, али на тај начин, као у епским песмама, исказују своју величину и јунаштво преко предака. Кумство се сматра истинским родом и у много случајева траје и сто-двеста година, и зато се каже: „Кум није дугме !

  • рогаљ – угао две улице иначе редовно окупљање људи. У песми: „Хајд` на рогаљ момче, ту је и девојче, играју се шапца-лапца…

  • рожданик - књига рођених, протокољ крешћаемих - књига крштених

  • рондати – правити неред, тобож радити и при том правити велику буку

  • ронђав – неугледан, поцепан, у ритама (мађарски: рита–крпа), ронђаво-неуредно, аљкаво

  • ронцати – претурати по орманима, фијокама, вајату или тавану, као тражити нешто, па се онда бесно каже: „Дете, не ронцај више по тим орманима па ко ће то после сложити !?“

  • роша, рофа – плитка рупа у земљи која служи да се деца кликерају

  • руда – 1. дрвена дебља мотка, углављена у предњи трап сеоских кола у која се спрежу коњи. Њоме се управља колима; 2. кад су кола само за једног коња, онда се уграђује двострука руда, ракуница или рукунице

  • рузмарински Сремсредишњи део Срема, насеља дуж пруге Шид-Земун. Сумња се да су сами себи дали тако лепо име, како би се правили важни и подсмевали доњем-свињарском и горњем-винском или планинском Срему

  • руксаг, руксак – специфична путна торба за млађе особе, ваљкастог облика, затварао се одозго потезањем конопа, као учкур на гаћама, и могао се носити пребацивањем преко рамена.

  • рундов – 1. пас са богатим крзном; 2. назив у шали за човека са густом коврџавом косом

  • руски штим – начин уштимавања гитаре, у ком бећарац тужно звучи (штима се у А-мол-у)

  • руфет – занатлијски сталеж

С

  • сабајле – зором, рано ујутро

  • сабор – организован народни скуп већег броја особа ради манифестовања: политичких ставова, религиских обичаја, синдикалних и еснафских удружења, националне културе и традиције, обележавање годишњица или спортског такмичења.

  • сајгер, сагер часовник

  • сакалуда, сакајлуда – особа луда, блесава

  • саламура – усољено месо или сланина, после забијачке, стоји у соли од 7 до 21 дан, а велика шунка и шест недеља, па се онда надими у пушници

  • салаука – брза, летња, изненадна олуја, временска непогода са градом, севањем и грмљавином. Жито тада полегне“ и буде мање рода. Деда под гасом, од страха, запетља језиком и каже: „ Ево иде сссуруло, беж` те, децо под кревет !”

  • салчићи – колачи од лиснатог теста са салом, филовани пекмезом и посути прах шећером. После недељу дана су најлепши (одмекну), али због укуса (мммм) одма се поједу, осим ако их мајка (баба) не сакрије у креденац, или у неку шерпу са поклопцем, да деца и матори не виде

  • сапиште – дрвено држеље на које се насађују виле, лопате, грабуље и…

  • сапуњара – сланина која нема меса, сва је бела, ако случајно нешто остане од ње се правио сапун

  • сатљик, сатлик бочица за пиће, обично ракије, око трећина литре или 2,5 деци, што није утврђено, а није ни важно

  • сарач – мајстор који прави опрему за запрежне коње: амови, главчине, огрљицу, кајасе и сл.

  • саћурица – корпа од рогоза за хлебно тесто у коме одстоји неко време да кисне и расте пре печења

  • саџак – железни, гвоздени троножац на огњишту

  • свилена цигља – жута цигља, позната она из Змајева, слична њој је ова данашња фасадна, али је стара ипак неупоредиво боља

  • свињац – 1. зидана и покривена просторија за свиње; 2. прљавштина и неред у: кући, авлији, продавници, радионици и поготово у кафани после лумперајке; Има још „свињаца“ али и „разних“ свиња, које су много горе од ових домаћих са валога

  • свира – велики дрвени маљ (чекић) за набијање коља у винограду или проштаца за ограду. Због силине удара свире настала су два лепа израза: 1. као претња: „Кад те свирнем, о`ма ћеш се примирити !“, и као пијано стање: „Вид` га ал` се насвир`о, па једва стоји на ногама !“

  • свечари – Крсна слава; свечар - домаћин који слави славу; свечарити – славити славу. „Благо теби домаћине, ти прослави Крсно име !“

  • свирац – музичар, онај што се бави музиком. Постоји хармуникаш, примаш, контраш, басиста… Бећарац каже: „Свирај, Ђоко, од горе до доле, тамо доле, тамо цуре воле !“,или: „Прате свирци, мојега бећара, не код мене, већ кући да спава !“.

  • севап милосрђе, каже се: „Помоћи сиротињу и несрећне је севап !“

  • сеиз – коњушар(на Турском), а у нашем језику има значење: особа која неком безпоговорно служи, послушник, више као слуга или погрдно као слугерања

  • сејмен – врста јаничарског војника, опевана у тужној народној песми: „Низ поље иду бабо сејмени, и мога сина Марка терају!“

  • сексер - стари аустријски новац од 20 филира, па се у песми каже: „Девојачка кецеља вреди седам сексера !”

  • сењара – место у штали, обично ћошак, где се држи сено као залиха за неколико дана

  • сервус – 1. слуга; 2. поздрав; серв(б)ус – здраво, поздрав (мађарски)

  • сердар – заповедник (турски), војсковођа, врховни комадант. Када се људи међусобно полтронишу постоји израз: „Ја теби сердаре, а ти мени војводо !“

  • серсан – свечана коњска опрема за вучу кола или фијакера кад се иде у сватове или на неку важну параду

  • сецовати – 1. у ходу пропасти изненада ногом у празно, промашити степеник; 2. стање здравља кад се погорша; 3. јако штруцнути на колима у вожњи; 4. кад се земља одједном улегне и направи рупа

  • сигранка – игранка, забава уз музику, обично на раскршћу у Дому културе, а пре другог рата звао се „Соколски дом“ или „Соколана“; сигра-игра, обично се односи на дечију игра на шору; позив: „Ајд` да се сиграмо !“- позив у друштво на играње; сиграчка-дечија играчка.

  • сикира – секира; сикирица-мала секира; сикирација-мука,главобоља,проблеми; израз: „упала сикира у мед“- када се нешто посрећи и добро заради

  • сиктерисати - отерати на груб начин, измарширати; иктер напоље, губи се

  • сингерица – 1. марка најбоље шиваће машине, врло цењен девојачки мираз; 2. синоним за беспрекоран рад неке машине или вредног и прецизног човека, па се каже: „ Ради к`о сингерица”!

  • сиромај – сиромах; сиромаш – пуки сиромах; сиротански - сиротињски

  • сиц, федер сиц – удобно и мекано седиште на колима, имале само газде

  • скамија – некадашња ђачка школска клупа и столица, изједна направљени

  • скањерати – одлагати почетак, оклевати; скањерање – оклевање; постоји врло интересантан израз: „Шта скањераш к`о гладан на срање !“- а значи: „Шта је, оклеваш, несвиђати се јело, па чекаш нешто лепше, друшкане !“

  • скентати – украсти, красти, сакрити

  • сковерци – дебеле палачинке

  • скочањен – укрућен од зиме; скочањити се – смрзнути се

  • скуте – доња сукња коју су носиле само бабе

  • слама – 1. после вршидбе жита, у гувну се здене велика камара сламе за зиму; 2. за Божић се уноси слама у кућу по којој се деца ваљају и играју недељу дана; 3. ко није спавао, одмарао или љубависао у слами није честито ни живео. Бећарац каже: „Мене нана родила на слами, па ме младу сада слама мами !“

  • сланица – велики кухињски сланик, у који стаје више од 1 кг соли

  • слатина – неплодно земљиште, заслањено земљиште, пољопривредна земља лошег квалитета, која се не исплати радити-обрађивати

  • слаткача – домаћа непрскана јабука, румено-бела летња, али постоји још домаћих сорти јабука као: кожара, кисељача и петровача

  • сликер – некада фотограф, занатлија чији се рад граничио са уметношћу, некада је фотограф вршио ручне дораде-ретуширање на сликама (данас фото-шоп), и зато се често говорило: „Пера на слики је сто пута лепши него у природи !“, израз сликатизначи : 1. фотографисати фото апаратом; или 2. ситуација када девојка у сукњи незгодно седне, неопрезно се сагне или дуне „безобразан“ ветар онда мушки свет „свашта“ види и одма упита даму: „Госпођице кад ће слике бити готове ?!“ Нека фрајла поцрвени, а оне дрчније врисну: „Ију !“ , и још ти одбрусе: Срам те било шта подвириваш !“

  • служавка – кутлача

  • смамуљано (а) – 1. згужвана гардероба; 2. ружно сервирана храна на асталу

  • смук - 1. сналажљива и превејана особа; 2. „пије к`о смукправа пијандура, 3. змија безопасна за човека и корисна неотровница, среће се у Срему

  • содаџија – некада цењен сеоски занатлија, производи и продаје сода воду, клакер и кабезу у својој кући. Док је било „сода воде“ и домаћег вина, било је и шприцера, лепих народних песама и правог весеља

  • сокак, сокачић, сокаче – споредна улица, мања улица, шорић

  • сом, сомина, сомоња – 1. велика прождрљива речна риба; 2. глупак, будала; 3. новчаница од 1.000 динара, мангупски назив у вароши

  • сопанђило – дете немирно, живо, враголасто дете које се пење „ди год стигне и види“

  • сочим – са чим

  • спанђати се - 1. слизати се, пактирати, удружити се; 2. засновати сексуалну везу

  • спрезати – 1. доводити коње и кола у радно стање; 2.сарађивати, контактирати; израз: бити у спрези-пактирати, удружити

  • срча – стакло, лом стакла у кафани после лумперајке, па се каже: „Била је срча до колена !“- или „преведено“: страшна лумперајка; срчали пенџер-стаклени прозор

  • староседеоци – важна реч за опстанак неког народа, мештани који више генерација бораве у селу, и на месном гробљу имају бар „један ар“ својих предака. Обично неком досељенику у расправи, кажу: „Боље ћути, откуд` ти то знаш, кад` си јуче дош`о !

  • стелажа, сталажа – зидна полица на којој стоји шећер, мед и слатко

  • стипса – 1. специјално средство које брзо зауставља крварење, поготово при бријању; 2.особа спутана, претерано штедљива, па му се каже: „Шта је стипсо једна, шта си се стис`о, немаш ваљда змију у џепу !“

  • страота много, пуно; страота једна, страота чудо - јако пуно, баш много

  • строжајши – врло строг

  • с(ш)трњика, с(ш)трњиште – њива на којој је пожњевено жито. Велика је вештина и храброст трчати бос по с(ш)трњики, поготово за децу из вароши.Неки веле, да ова реч напочетку има слово ш, а неки веле, слово с, и зато ви сами одлучите !

  • струнити се – поремећај рада црева као последица тешког физичког рада или цревна кила

  • субаша – надзорник имања

  • сурдума – хаљина са дугим рукавима

  • с`фронта – изглед сремске куће са шора, с`лица, или предња страна куће. Све оно са друге стране плаца, улаз у башту, зове се „чело баште“ мало чудно јер је уствари одпозади, али тако је и нема нам куд !

Т

  • таки – 1. такав, тако; 2. одмах; израз: какитаки – значи: а) билокакав, б) као шала за кобојаги добар бензин из Јапана за време санкција деведесетих година XX века када се шверцовало и на флашице точило гориво на сваком ћошку

  • табакера – лепа, отмена, практична и пљосната кутија за цигарете која се носила у џепу или женској торбици. Неке су биле чак и позлаћене, богато украшене, као мала уметничка дела и имале су велику вредност и престиж. Данас ретко ко од пушача користи табакеру, а многи и незнају како изгледа.

  • таково - тако

  • тал – део, част; талити се – делити се; талошкиња – јединица, женско дете које има велико наследство; Францитал - део Земуна који је припадао неком јединцу Францу. И ево једног бећарца на ту тему: „Пуно небо сићани звездица, споји Боже мене и јединца !“

  • таламбас – врста турског бубња, коришћен пре битака да окуражи своје војнике и уједно заплаши буком противника; таламбати-1. галамити, правити буку; 2. лупетати глупости

  • талир – стари Аустријски новац од шест динара

  • таљизгало – кочијаш, таљиге – сељачка кола

  • тамјаника – 1. лековита биљка специфичног мириса; 2. врста црног грожђа домаће сорте, непрскач, пријатног укуса и мириса

  • тамбура – омиљен народни жичано-трзалачки инструмент у Срему. На балкан донешен у 14. и 15. веку са Турцима, и лепо се одомаћио, али под различитим именима и техничким решењима. тамбурати, истамбурати – 1. свирати и веселити се уз тамбураше, 2. љубависати, ал`до краја, имати полне односе, 3. истући, пребити

  • тангирати – нервирати, додиривати; не тангирати - баш ме брига, не тиче ме се

  • танц – плес (немачки); танцмајстор – учитељ плеса; танцати – плесати; танцшуле – школа плеса; танцош – угао два шора где су се увече правиле игранке и помало љубависало

  • тараба – ограда од летвица или дасака

  • тарана – тесто за чорбу, натрвено на треници.

  • тарзанка – мушка флизура, може и фризура, по угледу на главног јунака из филма: „Тарзан краљ џунгле“, глумца Џонија Вајсмилера, популарна средином прошлог века, иначе пореклом од Банатских Шваба.

  • ташци – тесто као за насуво, сече се на квадрате, пуни пекмезом или сиром; превија на троугао, стисне и кува у кључалој води

  • тека – свеска; 1. може ђачка; 2. за куповину хлеба, „уписивањем у теку“ па ондак на крају месеца деда намири дугове новцима или брашном

  • текеров – систем више увезаних ланаца за вађење винограда

  • телал – гласник, посредник за време турске царевине, човек који извикује и објављује новости и наредбе власти, као добошар у каснијем периоду

  • терај ! , ајд`терај ! – узвик: крећи !, ајмо !, на посао !, полази !.

  • терање ленке - зимска безбрижна весеља и пијанчења у време зимски забијачки и свечара каја трају и по три дана, све док има вина у бурадима

  • терати кера – бећарити се, ићи у штету, момчити се, али после женидбе каже се: „Оженио се, па му је сад цркла кера !

  • тергал сукња – плисирана сукња (дуго била у моди), и постоје мајстори који плисирају штоф

  • тетица – када тетка није много старија, онда се ословљава са: тетица, а мало старија је тејка, а још старија теја

  • теци, тећи – богатити се, стицати капитал

  • тилдика – глупан, безвезњак; може и дилдика што је исто

  • тинта – мастило, тинтлблај – мастиљава оловка

  • тинтара – глава, кад неко скриви онда га истуку, и по селу се прича: „Ал`, је добио по тинтари, и ваљда ће се саде опаметити !

  • титрати превише угађати, титрати јајца – улизивати се, полтронисати се

  • тишљер – столар, тишљерај – грађевинска столарија за кућу: врата и прозори

  • толмак, толмач – тумач, преводилац у време Војне Границе

  • тоља – витки савијени штап који се стављао на косу при кошењу, да би се лепше косило

  • топ - 1. артиљериско војно оруђе; 2. сеоски мали гвоздени приручни топ, пуни се са црним барутом, набија папира и суве земље. За Божић, сеоску славу, как`и већи светац, сватове или крштење опали се плотун како би чуло цело село; 3. топ од блата је потпуно безопасно дечије „оружје‘‘, али једино деца буду каљава од главе до пете док га направе и употребљавају

  • торњати се – брзо одлазити под претњом, торњај се у мајчину – опсовати и уједно измарширати непожељну особу

  • торокати – непрестано и досадно причати; торокуша-особа која претерано прича; права торокуша-особа која свашта и неконтролисано прича и преноси свакојаке вести широм села од јутра до вечери

  • тоскати – гурати, изгуривати, превлачити нешто али уназад

  • тоциљарка, тоцијарка – мање клизалиште на шору направљено просипањем воде. Може и кад се накупи већа гомила снега, па на утабаној стрмини, увече пред мраз, проспе вода, а изјутра се ту деца тоциљају док се не уморе

  • точир – 1. левак, некад били емајлирани, а данас су углавном од пластике; 2. метална купаста алатка са куком за скидање чекиња и папака приликом шурења брава, има и још назива: глокна, длокна

  • Тот – Словак, (тотo–на мађарском). У Војводини су „први тотови“ били Срби (Раци - рашани), када су крајем 14. века почели са масовним досељавањем у јужну Угарску. Али и Мађари су овде дошли у 9. веку, са Кавказа, и они су тада неком били „тотови“. Ајд` сад, да видим тог паметног ко`и ће да утврди, ко` је уствари овде дођош-тот-пришелац ?!? Изрека народна каже „и над попом има поп“ , и зато манте ме так`и прича, никад не изађу на добро.

  • трабант – 1. легендарни мали полу-пластични ауто прављен у Источној Немачкој (ДДР) седамдесетих година прошлог века често извргаван подсмеху; 2. пришипетља, послушник; 3. телесна стража, свита, пратиоц

  • трагача – 1. дрвена, може и гвоздена, колица са истуреним једним већим точком напред, служе за превоз џакова жита или ђубрета из штале на гувно; 2. дечија игра, кад један деран хода на рукама, а други га придржава за ноге

  • трандибал, транзибал – прослава, више као блесављење, смешна представа, циркузација

  • трапађозла - жена или девојка трапава, неспретна и „апатрапау облачењу

  • трбув – исто што и трбух, само у Срему „здраво млого“ већи

  • трговина – 1. као објекат, продавница, дућан, радња; 2. као вршење радње, продаја или куповина између више лица; трговкиња-женска особа продавац; трговати-а). учествовати у купо-продаји нечега; б). у политици, правити савезе ради партијске и личне користи

  • тренути – на кратко одморити

  • треш – старинска направа за вршење жита

  • трзати-симпатисати неку особу, стање пред заљубљивање, и када друштво то примети, онда момка упитају: „Је л` чини ми се да трзаш на ону малу из Попинаца !”; трзати се-плашити се, бити немиран, цимати се

  • тринајста школа – ђаволска школа, непостојећа школа; уличарски факултет проблематично понашање; дугогодишњи уличар-нерадник пун себе, а мисли да зна нешто

  • трингелд, тингелд - напојница (немачки) или бакшиш (турски), па бирај !?

  • триста чуда - доживети несвакидашњи велики догађај, ићи на вашар у Руму, бити у циркусу, ићи у биоскоп, путовати у иностранство, возоти се возом, ….

  • трлаја – причалица, торокуша; трлајисати – оговарати, трућати; израз трла баба лан да је прође дан – доколичарити, нагваждати по цео дан

  • тропа - 1. без новца, пропао; 2. тропирати - бити поражен, пасти; 3. тропнути – пасти на испиту

  • трошарина – друмарина, такса, акциза, порез, накнада

  • тртав(а)(о) – особа која има видно избачену задњицу, али не увек и велику; тртица-1.корен кичменог стуба код човека; 2. део печеног пилета-задњица, што обично деди недељом припадне јер он то најбоље испипа; тртити се-а). убацити се, угурати се; б). сметати, досађивати; в).имати полне односе, али више одпозади; натртити се-стати на пролаз, тако да нико неможе да прође

  • труковати – штампати, прештампавати, отискивати, навијати за неког; 1. трукер(ка), занимање, посебан занат, особа која штампа разне мустре, шаре и мотиве на платну по којима се везу јастуци, стоњаци и сва кућна потребштина и девојачка спрема. Ако је добар трукер имао је муштерије чак из десетог села; 2. трукер- друкер, штампар а може бити и човек који цео дан седи у биртији, пијуцка и слуша шта се тамо дешава, па онда тајно „трука“ или „друка“ пандурима, а ми га сви знамо и неволемо га уопште. Зову га још: жбир, шпијун, уво, цинкара, тастер, ушоња, ушља, шпија и ко зна како већ !

  • трумбеташ – 1. трубач, цвирач на труби; 2. безвезњак, лапрдало; труба – пропаст, болест; трубити – превише причати, тртљати около

  • трунтош, трунтоња, трунтав – ленштина, спораћ, мртво пувало, натрунтан – обући превише гардеробе и зато једва ходати

  • труње – ситниш, прашина, отпаци, има га у води, вину и ракији; бити пун труња - човек који често збија шале, обешењак

  • труц, штруц– инат; трескати – 1.инатити се, па се каже: у штруц-у инат 2. трескати се при вожњи у сељачким колима, кад се иде у Руму или Земун каже се: „Нат(ш)руцко сам се да ме дупе боле !

  • тубити тувити, памтити, добро држати у памети; утувити-упамтити

  • туде, тудекана – тамо, онде а може и овде

  • тудом – разумеш (мађарски) разумем

  • тумбе – натрашке, наопако: „Ништа он не разуме, све је схватио тумбе!

  • туњав – туњав човек, не толико глуп колико несналажљив и повучен

  • тупоглавац – блесан, глупан, незналица

  • тура – ред, редослед, група; кафанска тура-ситуација када заседне веће друштво па почну у круг, по редоследу седења, да свако наручује пиће за све, водећи рачуна да се неко не прескочи или измакне. Ако се не прекине на време друштво се страшно ождере, па са каже: „Тура по тура, до касно догура !“

  • тургуња – врста домаће ране шљиве универзалне употребе, пријатног мириса и укуса

  • тутумрак – злобна, подмукла и заједљива особа, и зато што даље од ње !

  • туцати – ударати, куцати, полно општити; туцати јаја – куцати се јајима за Ускрс; туцати у мозак – заглупљивати, слуђивати; туц-муц – бесмислица, када у школи ђак никако да почне са одговором, тада наставник констатује: „Шта је туц-муц и на крају ништа, ајде седи доле, и ево теби једна јединица са постољем па научи за следећи час !“

  • туце – дванаест комада нечега, пола туце – шест комада

  • туче-обично се мисли на удара или бије, али код нас има више значења, као изрази: 1. туче по ракији-много пије; 2. туче лед-пада јак град; 3. туче по колачима, шунки, сланини…-много једе колаче, шунку, сланину,…и као бисер: 5. туче ињекције по селу-даје инјекције по кућама

Ћ

  • ћабласт – блескаст

  • ћаге – 1. хартија, папир; 2. званична документа, судско решење

  • ћакнут, ћушнут – блесав, ударен

  • ћафлаисан – није како треба, па се каже: „Тај ћафлаисани к`о да је ударен мокром чарапом !

  • ћемане – врста виолине

  • ћепенак - дводелна вратанца од дућана, када се расклопе на њима може да се седи или излаже роба

  • ћапити, ћапати – украсти, узети без питања; ћаписати, ћорисати – узимати, красти

  • ћа-ћу – обављати неважан и празан разговор

  • ћерес(а)ло – назив за све врсте справа у домаћинству који својим изгледом и исправношћу нису на неком нивоу, али како тако, уз опрез, служе намени. Пример бицикли коме: спада ланац, клима точак, поцепан је сиц итд., зове се једноставно „ћерес(а)ло“, а може се звати и тандркало, клопарало, шклопоција итд.

  • ћеф, ћеиф, ћејф –добра воља, добро расположење; па се каже: “Дош`о ми је ћејф да се и ја женим !

  • ћибав – местимично без перја, када се живина у пролеће митари

  • ћоле – кобојаги грдња, благ, неодређен и безазлен укор, више узречица и изговара се уз осмех при сусрету старијих особа са мањом децом. Ево неколико примера и особа које су то радо изговарале: 1. уја Бућа-Ћоле ти дечије !; 2. деда Лала-Ћоле ти мало ал` си пораст`о од лане; 3. баба Цица-Пата-ћоле ти балаво, зар се пишки у гаће!; 4. деда Злата-Ћоле ти твоје, ајд` `оћемо да јашимо мог Вихора!

  • ћорисати – красти; ћоркати – крадуцкати; ћорка – затвор

  • ћорити – 1. упорно гледати, кибицовати; 2. лепо спавати; заћорити се – заљубити се погледом у неку девојку; наћорио – наспавао

  • ћосав – голобрад, безбрк

  • ћошак – угао, кут, скровито место; 1. Пепин ћошак - угао раскрсница Дечког шора и Крњешевачког шора у Шимановцима, добио име по фамилији Атанацковић–Пепин; 2. ићи у ћошак – блага ученичка казна; 3. ћошкарити - свакодневно зјакати и зевати лево – десно на раскршћу или ћошку шора; 4. ћошкара – онај што стоји често на ћошку, тамо вата зјале, краде богу дане, жицка новце за пиће и цуцка пиво по цели дан. Страшно !

  • ћудљив коњ – коњ који на моменте неће да вуче, забушава

  • ћулити – прислушкивати, ћулити уши – уздизати или закретати ушне шкољке да би боље чуо, наћулити се – бити на опрезу да би боље чуо

  • ћула – чобански штап са округлим лоптастим горњим крајем, ћулање – свињарска игра штаповима слична америчком безболу

  • ћурак – 1. мужјак ћурке; 2. мушки капут, постављен и опшивен крзном, кожун, гуњ; постоји интересантан израз: Окрено ћурак наопако – променио став и мишљење

  • ћурчија – стари занат, мајстор за кожне производе, на пример: шубара, кожушак, дуцин итд.

  • ћускија – 1. тешка гвоздена полуга, алатка универзалне намене: за вађење ексера, разбијање тврдог терена, прављења рупа у земљи, и сл.; 2. замајана, глупава особа; Има израз : глуп ко ћускија“ – луд , баш блесав

  • ћушкати се – гурати се; ћушка – мало слабији шамар, као опомена; ћушити – 1. мало ударити руком по темену или са стране, више као „креснути; 2. ударити лопту ногом више „офрље

У

  • убрицити - правити се важан, али се предходно дотерати, лепо обући, избријати, намирисати „колонском” и подигнуте главе ићи шором

  • углед – упознавање родитеља младенаца, који организује проводаџија као први корак пред сватове. Тада се утврђују сви детаљи заједничког живота, висина мираза, као и награда проводаџији за обављен посао

  • уговети –смирити се од умора, паузирати; уговевати- удовољити, повлађивати, испуњавати жеље некома

  • угурсуски – обешењачки, угурсуз – особа склона ситнијим махинацијама

  • удунцовати – ушушкати, утоплити

  • узверати – успењати, попети се на високо дрво; узвер`о-успењо, па се каже: „Ономад сам вид`о нашег Савицу, дерана шогор Пере, како се за тили час узвер`о на врј ораја, док смо се сви ми крстили !“

  • узвриштало – покварено јело, прокисло па све „шапуће“

  • узенгија(е) – метални обручи висе поред седла који служе јахачу да спретније узјаше

  • узица – везиво, које увек треба имати у џепу, служи за повезивање снопа кукурузовине, бале сламе или сена , привремено може придржати гаће или нешто другог док се не нађе право решење. Узица није канап !

  • у један пар – у том моменту

  • ујер`о, ухер`о, ухерено – укриво, када нешто неправилно стоји: накривљено дрво, кућа, котобања, а може и стање у друштву или устројство државе

  • укебати – ухватити, упецати, наватати

  • укопација – окупација, заузимање, долазак стране војске или непозваних особа у село, кућу или неки јавни скуп

  • укопчати – разумети, схватити

  • уланер – војник, војник по основу мобилизације у доба Аустро-Угарске државе

  • улар – део опреме у штали који се ставља коњу на главу, затим везује кроз алку на зиду, а то се ради да неби шетао и правио штету

  • улопан – испрскан водом и блатом док се хода по лапавици, ако се особа јако улопа каже се: „Па ди си иш`о кад` си се до гуше улоп`о !“. Када се чакчире добро осуше онда се чокањем блато и прљавштина лако истрљају

  • уловити зеца – остати трудна, бећарац каже: „Цура мала уловила зеца, пустиће га деветог месеца !

  • умацкарити се, умацурати се – умазати се приликом дужег плакања од суза и бала (слина) које се рукама размажу по целом лицу, као један мали размаженко који је често изводио такав „перфоманс“ на раскршћу

  • умељати се – умазати се: 1. руке у коломаст; 2. неопрезно стати у блато или измет, па понети део на ципелама на приредбу док неко не осети смрад

  • унпар – непар, супротно од пар; игра погађања: унпар-пар – тј. пар-непар

  • унтерцигер – дуге мушке гаће, није баш за швалере, већ за породичне људе

  • унтерхалтунг, унтерхалтовати се – забава, забавити се

  • унцут – спадало, шаљивџија или промишљена особа, унцутарија – шала, спрдња

  • уњањити се – потпуно се смирити, може од умора или ако се направи нека глупост па те буде срамота; уњкав - болешљив

  • у очин – сремско-банатска као и славонска блага псовка, слабијег интезитета, скоро као узречица и примењује се у много ситуација, без велике љутње и увреде, али само када се употребљава у трећем лицу или упућује неком непознатом лицу; па се каже: „Ма нек` иде све у очин сит сам више којекакви` лажија и обећања !”

  • упарити се – 1. удружити се, сложити се; 2. бити заједно, љубависати; 3. презнојити се у претоплој одећи

  • упишуља, упишуша – мало женско дете од миља, може и попишуља

  • упрезати – стављати на коње запрежну опрему

  • урда, вурда – сир од сурутке

  • успијати – фолирати, глумити префињеност; успијуша-женска особа која лоше глуми финоћу и на лицу прави смешне гримасе

  • усукан – мршав,стањен; усукати се – омршавити, видно пропасти

  • ускопиштити(се) – узјогунити се, бити тврдоглав

  • ускочити – удати се без венчања и обичаја, или „одбећи“ код момка, онда се пар дана пркоси по шору, јер децу старији подговарају да вичу око куће и за снајом: „Одбегла, одбегла !. Ако је девојка имала још једног момка, онда се њему ноћу проспе перје испред куће, па га сутрадан његово друштво мало зеза, уз следеће речи: „Ко је то јуче нама отперј`о ?!”. Касније се све заборави, али та иста снаја понекад критикује сличне поступке и држи моралне придике, док је неко не подсети.

  • успалити се – правити се важан; успаљенко, успала – уображена особа

  • утерати има више значења: 1. увести: кола, бицикл или ауто у авлију; 2. претити – утерати страх у кости; 3. опсовати Ма, утерам ти мами твојој !“ ; 4. одбрусити – „Утерај, кобили будало !“ ; 5. зезнути, намагарчити – утерати прц; 6. опаметити – утерати у главу ; 7. обљубири али без емоција – утерати „оно девојци

  • утећи – побећи, утек`о у толико - побећи у последњем моменту

  • утом – одједном, моментално; у том часу-изненада, у моменту, у трену

  • утрефити, потрефити – погодити некога или нешто, са нечим

  • утроњати – поплашити, умирити, ућутати

  • утрнути – 1. стати (од страха), преплашити, одузети ; 2. угасити свећу или лампу дувањем; претрн`о-јако се поплашио; претрнути-осетити велики страх

  • ућудити – утврдоглавити се, умирити се; 1. када се коњ укопа у једном месту и немрда неко време; 2. када старији ђак ништа не зна па ћути и не мрда поред табле док га наставник не отера на место, уз грдњу: „Марш на место коњу један, ништа ниси учио !

  • уфркештити – 1. упропастити, јако лоше урадити неки посао, тешко исправити штету; 2. избечити се, нешто од великог изненађења

  • уфрцкати, уфрћкати – 1. ситно увити косу; 2. удесити се, али више са подсмехом, па се каже: „ Ал`, си се уфрцкала, ко за вашар !

  • ухватити штуру – бежати, побећи, обично кад се бежи из туђег винограда или воћа, или ухватити маглу, или слични изрази: 1. ухватити тутањ, 2. ухватити штрафту, 3. ухватити маглу, 4. ухватити дим

  • уџерица – мала кућа, скоро као колиба

  • учкур – канап за везивање гаћа, ако младожења изјутра окасни, каже се: „Легла му жена на учкур ! , а мисли се на „оне“ јутарње ствари

  • ушити – 1. победити, надјачати; 2. ручно пришивати иглом и концем подерану гардеробу; ушити у картама – убедљиво победити на картању

  • ушмикати се – упувати се, усмрдити се, пустити фују

  • ушмурати –добро се ознојити да све лије зној; ушмуран-1. када се дете у игри, јако озноји; 2. када се тешко ради или трчи па се онда јако озноји;

  • уштогљен – напет, неопуштен, укрућен

  • ушур, ујам – начин плаћања у роби, плаћање у натури за учињену услугу

  • ушчупати – извадити, изчупати нешто на силу

Ф

  • фајронт – 1. време када се кафана затвара, гости измирују рачуне, полазе кући, музика свира последњу песму: „Марш на дрину , и газда гаси лампе у кафани; 2. фајронт ! , може и као наредба: Разлаз ! , кад неко претера у пијанству или безобразлуцима, почне гужвањац и на крају бане и милиција

  • факат – поред тога

  • фалим те Боже ! , фалим Боже име твоје ! – узвик захвалност или молба Богу да се нешто добро деси за кућу или некој драгој особи; 1. Када се из рата врати муж-жени, син-мајци или брат-сестри каже се: „Фалим Боже име твоје, само кад си се жив кући вратио !“; 2. Када син дуго момкује и ноћу често скита, мати забринуто каже: „Фалим те Боже, само да се ти сине већ једаред ожениш, па могу на миру умрети !“

  • фалинка – мана, телесни недостатак

  • фалити –1. недостајати; 2. хвалити – са акцентом на „а“

  • фалта – набор на хаљини или сукњи, било некад јако модерно

  • фамилија - родбина са татине стране, од фамилија – презиме (на руском), а рођак са истим презименом је „фамилијаш , и уколико сте парњаци онда се међусобно можете ословљавати са „фајта . Због дељења прадедовине или дедовине, често се односи покваре и наследници нису у добрим односима. Ево како се то у бећарцу каже: „Ију, ију, јебеш фамилију, само гледу да ме зајебеду !

  • фасовати – 1. надерати, надрљати, извући дебљи крај; 2. претња батинама, изазивати проблеме

  • фат – мера за дужину од око два метра, тачније 1,91 цм., 6 шуви или 72 цола

  • фатиран, ватиран – 1. постављена, топла и пријатна гардероба; 2. особа пуна пара; нафатирати – обогатити се, бити пун пара

  • фаћкати – 1.обрлатити; 2. мувати, варати; 3. често мењати љубавне партнере; фаћкалица – девојка за све друго, само не за кућу и породицу

  • федер кола – луксузна запрежна кола, имају обавезно федерсиц – мекано седиште са опругама, за дужа путовања

  • фела, фајта – врста, род, сорта, раса; па се каже: „Она је од добре феле !, или „Они су од чудне фајте !

  • фелер – незгода, пех, мана; фелеричан – са грешком, неисправност на стварима, а може и као мана на особама или животињама

  • фендераш – државни порезник; фендовање – пленидба по одлуци суда

  • фењер – ноћна ручна преносна лампа на гас-петролеј, служи за осветљавање авлије, штале, шупе или пута када се ноћу окачи на кола. Први фарови-светла на утомобилима су били једна врста фењера, као и улична расвета која се увече палила, а у зору гасила. фењераш-1. последњи,задњи; 2.последњи на табели у неком спортском такмичењу; 3. заостао или закаснео у некој радњи

  • фермати уважавати, признавати, поштовати; не фермати – супротно, и то је одувек уобичајена дрштвена појава у односима: снаја-свекрва, деца-родитељ, ученик-учитељ, жена-муж, газда-радник, држава-народ и зато се каже: „Данас не ферма нико никог, ни за ич, и зато нема нигде никаквог решпекта !?“ ферман, верман – султанов указ (турски), наредба, царска заповест, писана владарска уредба

  • фертиг – 1. крај, тачка; 2. Команда која се љутито (оштро) изговара и значи да више „нећу реч да чујем“ и нема поговора

  • ферштер – шумар

  • фест – јако, снажно

  • филипус – чачкалица за зубе

  • филфедер – пенкало, налив перо

  • финфери – оглашивачи, најављивачи сватова, када прође позивар, он тачно зна ко долази у сватове, дан-два пре сватова код њих кући долазе „финфери“ , повеће друштво од момака и девојака са музиком, а за узврат буду даривани од домаћина – окићени „кошуљама“ и „материјалима цица“. Уз веселе финфере иду и остала сеоска деца која увећавају целу параду

  • фиранга – 1. завеса за прозор; 2. може и као мрежа (?) за `ватање рибе али онда се добију батине које се памте док си жив

  • фирцати, профирцати – 1.лагано ручно пришити делове одеће да само „држи“, док шнајдер не уради „прву пробу“ и ухвати меру; 2. мангупски израз за полни однос

  • фирцигер – екцем, црвенило на кожи новорођенчета

  • фића, фићко, фикус – аутомобил заставе 750, обично први аутомобил сваког Југословена. Ево и њега у бећарцу: „Синоћ драги утер`о ми свога, у авлију фићу црвенога !

  • фићок – чокањ, „унуче“, мала флашица од 1 и 1.5 дц, изгледа исто као и велика, само вешто умањена, згодна за понети и приликом употребе дискретна

  • фишек – специфична, ручно направљена џака, у облику купе, коју сам трговац вешто направи од папира али и често од старих новина

  • фишкал – адвокат, овако су дедови на шору диванили: „ Кода некога у`вате фишкали, боље да о`ма купи штрањку, па муке прекрати и спасе себе ђаволскије мука од судова и њи`ови лажија !?

  • флисовати – цуркати, пишкати, помало пропуштати течност: вино, ракију или воду. Може на чепу или саставу дасака бурета, кофе или олука

  • флекице – просто тесто од воде, брашна и јаја, ставља се кидањем, мањих комада, руком директно у чорбу и за десетак минута је готово

  • форинта - новац у Аустро – Угарској, сребрни новац од две круне

  • фортати – варати, замлаћивати, лагати или „Заводити за Голеш планину“ , а бећарац каже: „Жао ми је сеоског момка, кад га форта варошка девојка !“, или иста тема као у песми Мирослава Илића: „Волео сам девојку из града“

  • фрајла, фрајлице – госпођица, госпођице, неудата(е) млађа женска особа

  • фрај – бесплатно, џабе, данас се каже за „Џ“; фрајштина – следовање дрва из државне шуме које се није плаћало, у време цара Фрање Јосипа добијало се 8 метери, за време краља Александра 4 метера, а сада нема ништа, и зато је ова реч потпуно заборављена и непозната

  • фраклић – мала „симпатична“ флашица, од 1 дц., из које се пије ракијица и може се лепо опити а да ни сам незнаш како

  • френт – иностранство, печалба, скитња; френтер – печалбар, скитница

  • фришак – свеж, нов, хладан; 1. фришак хлеб – свеж хлеб; 2. фришак ваздух – свеж ваздух; 3. фришак ветрићхладан ветрић; 4. фришка роба – нова роба

  • фркет – начин ручног штрикања са иглама, а постоји и „клот“

  • фрљнути, фрљати – бацити, неопрезно додати; фрљока – необичан пут лопте после шута

  • фрњокалица – нос, носурда, рња

  • фронцла – реса, конац што виси

  • фртаљ – четвртина нечега, ситуација у куповини: „Молим, фртаљ киле ексера !“, или тачно време: „Сада је фртаљ до подне !“ ; фртаљица-четвртина цигле

  • фруштук – доручак, када гости одлазе важило је правило: Прво фруштук ондак на пут !

  • фрцпољци – мрве, ситни комадићи, опиљци

  • фукара, вукара – сиромашак, бедник, јадник

  • фул, вул, бришим – вишебојни квалитетан свилени конац за вез

  • фуљити – победити у дечијој игри фуље или тапке, клише, пар-непар

  • фурити, вурити – бацити

  • фуртом, фурт – 1. брзо, на брзину, трком: „Да си оставио фузбал и фуртом на ручак !“; 2. или значење, стално: „Кад` год те погледам ти си фурт најбрезобразнији на шору !

  • фусекле – мушке чарапе, искључиво памучне

  • фушерај – 1. лоша израда, неквалитет; 2. илегалан рад у фирми за сопствену корист; фушерант, фушер мајстор – лош мајстор, аљкав мајстор

Х

  • хајим бринем, пазим; не хајим - баш ме брига, мани ме

  • халалити опростити, поклонити, каже се: „Браћин, банка је пропала, од новаца нема ништа, можеш штедњу халалити и што пре заборави на њу !?

  • хандрак, андрак – ђаво, „Који ти је андрак !“ – смири се !, који ти је ђаво!

  • ханџар – кратак мач који се носио за појасом

  • харач – порез (турски), (Ако је био десетак нисмо их требали отерати!?.)

  • хасна – корист

  • хат, ат – коњ

  • хекнадла – специјална игла са куком за хеклање; хеклање, `еклање-креативан и цењен ручни рад са иглом хекнадлом; хеклерај, `еклерај-скуп украсних предмета: миљеа, стољњака, подметача, итд., који су некада били обавезна декорација по креденцима, орманима и столовима

  • хиртелем – брзо

  • херајн – слободно, напред

  • херихтер – мајстор који кроји кожу, па даје шустеру да направи ципеле

  • хокла, хоклица – ниска дрвена столица, без наслона, погодна за мужу крава, ложење ватре поред пећи или казана, седења на шору, итд.

  • холба – стара мера за течност, четврт литре

  • хунцут, унцут – обешењак, унцутарија – безобразлук, несташлук

  • хусар – аустријска врста лаке и окретне коњице, опремљена углавном сабљама, правили грдне муке турској војсци

Ц

  • ца(ј)гер – казаљка, показивач времена (немачки)

  • цајг – врста цењене памучне тканине; цајган – који је од цајга; цајган чакшире – панталоне од цајга

  • цајка - 1. опште име за пожељну девојку, данас се каже sexy“ ; 2. дуга безобразна и лајава песма, типа бећарца, која се пева после поноћи када нема више срамоте јер су сви пијани и луди. За свако име постоји „бургија“, као на пример за заову: „Заова сам поштена, п…а ми је гвоздена, `иљаду ће добити, ко` је може пробити !“, наставак одма следи: „Станте, станте сватови да утерам заови, моју к..у мекану у ту њену плекану !“ , па онда следи: „Баш је чудан овај свет, даш му једном он опет !“. После сата лудиње мала пауза, па музика опет пабар до зоре, и ко преживи причаће !

  • цака измишљотина, мајсторија, поента, потез, трик; цакум-пакум - без грешке; уцаклити – 1. угланцати; 2. удесити; 3. када се очи од пића замуте и зацакле; 4. када се упиљи погледом у лепу девојку и једно време уопште нетрепће

  • цакати – радити, ударати, покретати; Ево неколико израза: 1. цака лопту-шутира лопту; 2.цакати фузбал-играти фудбал; 3.нацакати шпорет-добро наложити ватру; 4. цакни га мало-може вербално зезати или слабије ударити неког, или ударити коња кад хоћеш да крене брже у кас

  • цафла – нека врста чаја, има наркотично дејство, јер кувана маковина када се даје малој деци боље спавају због болова у стомаку !?

  • цвајер – 1. плуг са два раоника, вуку га два добра коња; 2. врста брашна друге класе, црно брашно

  • цванцик – стари аустријски новац вреди 80 пара динарски, или 20 крајцара

  • цветко – коњ са белом шаро на челу у облику цвета

  • цвибок – војнички тврди двопек

  • цвикати – 1. пресећи, одсећи; 2. плашити; уцвикати – уплашити; цвикатор, цвикаџија – плашљивац; цвикцангле – клешта за сечење жице

  • цвикери – наочаре, цвикераш – поспрдан назив за оног ко носи наочаре

  • цвоњак – 1. ситна пара за коју нема шта вредно да се пазари; 2. ништа, шипак, нема(м) ни цвоњка – банкротирати, потпуно осиромашити

  • цегер, сегер – плетена или платнена врећа за радњу или пијацу

  • цеј, цех – 1. занатлијско удружење, еснаф; 2. може и рачун у кафани

  • цела века – цео живот, дуго, људски живот; каже се: „Тај, је цела века био и остао загула !

  • цепача – плава домаћа шљива, која се лако цепа – полови и одлична је за слатко јело кнедле са шљивама

  • цесар, ћесар – цар, обично аустријски, владар уопште

  • цецнути – пропасти, промашити у мраку степеницу

  • цивраст – дигнут, украсан, китњаст; 1. код планинских кућа кров је стрм и за њега се каже да је цивраст; 2. циврити вући, носити терет, тешко радити; 3. цивра - украс од срме, у облику лале, на мушким сукненим панталонама, по којима су, вероватно, Срби из Баната добили има Лале; 4. цивраста свиња када има подигнуте уши, а не кломпаве па ништа не види кад иде

  • циганчићи, цигани – 1. роми, деца ромске националности; 2. врста суснежице, чује се шуштање и слабије добовање поготово на лименим крововима

  • циганчица – 1. млађа ромкиња; 2. врста окретог народног плеса, са два и више парова

  • цигаршпик, цигаршпић – муштикла; цигаретла, цигар – цигарета

  • цигован-наборан, набран

  • цигура – врста беле кафе

  • цикне – киси, може вино или јело кад почне да се квари-кисели; цикнуло-прокисло, ускисло јело

  • цимер - собни постанар, од „зимер”- соба (на немачком)

  • цимерман – дрводељац, мајстор за дрвену грађу стамбених и осталих објеката

  • цин - калај

  • ципелцуг – ићи пешке, кад немаш пара за цуг (воз), онда идеш ципелцугом (пешке)

  • циркле(а) – 1. шестар, алатка за цртање кругова; 2. некад обавезан ђачки прибор у техничким школама

  • цирка – 1. отприлике, приближно; Ситуација са шора, колико отприлике треба времена од Прхова до Шимановаца на бициклу, а каже се овако по нашки: „Од Пр`ва до Шимнов`ца стиже се за цирка фртаљ сата бациклом !?“ ; 2. цирка – назив за целокупно алкохолно пиће, уциркати се – напити се; циркатор - пијандура

  • циц - тањи памучни материјал коришћен за шивење летње гардеробе сукњи, кошуља, блуза, богато и разнобојно офарбан, а има га и у бећарцу: „Носим, лоло, сукњицу од цица, да ти мислиш да сам јединица !

  • цица – 1. крзнена јагњећа крагна на капуту; 2. згодна и привлачна девојка

  • цицвара – просто домаће јело од брашна и масти, добро је ако се има сира па се помеша

  • цича зима-веома хладно време, обично око Божића када се сви окупимо око фуруне и покушавамо да се огрејемо

  • цифрасто – китњасто; цифрати се – лицкати се, дотеривати се

  • цмоља – слабић, килоња

  • цокна, цокла, локна – горњи или надземни део темеља куће који се некада бојио тамном бојом

  • цол – мера за дужину 2,51 цм., или по нашки „палац , а педаљ има шест палаца ; цолшток – дрвени расклопив метар, мајстора цимермана, са поделом од цола

  • црвендаћ – 1. симпатична птица; 2. стара новчаница у СФРЈ од 100 динара, јарко црвене боје

  • цркавати – 1.спавати кад сви људи раде; ево ситуације око поднева: Улази кум пера у авлију и пита куму Ружу- Јел`, кумо, ди ми је кумашин, треба ми нешто ?. кума бесно одговара-Ено га, ождеро се па цркава у кућерку на отоману, а ти као незнаш шта сте ноћас радили!; 2. пуцати од смеха, гласно смејање

  • цуг – 1. путнички воз, ајзибан; 2. проток ваздуха – промаја „кроз пећ и оџак“ ; 3. везано за пијандуре: „Спреми доста вина јер он има добар цуг !“; 4. везано за возачки испит: „Положио сам шоферај, тек из петог цуга ?!?

  • цугер – све заједно: постава, конац, дугмићи или нараменице који се купују обашка од материјала (штофа) када се шије ново одело или капут, и добро је нагласити у погодби са шнајдером чија је то обавеза.

  • цукерпиксла – кутија за шећер

  • цурикати – ићи или возити у назад; ситуација у реду: „ Еј, браћа цурикни кола, ниси ти на реду за млин !“ ; цурик ! – узвик, команда коњу да крене у назад

  • цуфлати, цуцлати – 1. сисати из флаше преко цуцле; 2. када неко цео дан пије и „неодваја уста“ од флаше ракије

  • цуцати – дуго и подмукло, завитлавати се и спрдати се са неком особом

Ч

  • чагаљ – замрзнута, неравна површина земљаних путева опасна за кретање људи и стоке. Каже се: „Данас, не излази са коњима, из авлије, јак је чагаљ да не покрљаду ноге, к`о лане браћа Јовини !

  • чабар 1. мања дрвена посуда (око 10 – 20 кг.)слична бурету али отворена са горње стране у којој се чувао сир; 2. неуспех, брука, неприлика; бити у чабру – имати проблеме; прднути у чабар – пропасти потпуно, умрети; чабрица – мали чабар (од 5 – 10 кг.), мања брука, мања неприлика

  • чаканац, чакањац – чекић, двострано закошен, за откивање косе, српа, мотике и осталих пољопривредних алатки

  • чакараст - човек који има различите боје очију, као и домаће животиње.

  • чакља - дугачка дрвена мотка на којој је са једне стране учвршћена гвоздена кука са којом су се дрмали врхови и отресали плодови дудова, шљива и ринглова и скидали суве гране. Плодови у буре за ракију, а гранчице у сноп па у јесен за ложење ракијског казана

  • чакшире, чакчире – дугачке панталоне, некад се шиле од штрукса, цајга и сомота

  • чалма – завој повезан око главе, асоцијација на традиционалну турску капу

  • чантрати – зановетати, приговарати, стално замерати и критиковати, а неватати се посла

  • чапрц–диван – безвезни разговор, кратак разговор; па се каже: „Идем код комшинице Мице на кафу и чапрц-диван !

  • чарапци-важне зимске додатне чарапе

  • чардак – летњиковац, чардаклија – лоза пуштена на високу жицу или дрвену конструкцију, изнад улаза или места где се седи, да прави пријатну ладовину лети кад сунце упече.

  • чарлама - 1. завитлавање, задиркивање, шегачење; 2. брза ромска игра

  • чаруга – 1. силеџија, напасник; 2. надимак чувено хајдука из горњег Срема

  • чаршаф – стољњак

  • часловац – црквена књига из које се поји и чита

  • чатливање – претеча малтерисања, више као „лепљење“ мешавине жутог блата и плеве и некада су се ти мајстори називали „лепари“

  • чатлов и помоћница – специјална дрвена конструкција која се поставља на кола да се повећа површина приликом возидбе летине са њива у село

  • чатрља – мала и неугледна кућица

  • чачкав, чачкало – нервозан; чачкати – 1. нервирати, провоцирати; 2. вршити абортус на примитиван начин

  • чашити – пити, пијанчити; Има грдња: „Чаша вас ваша бећарска !

  • чварити сланину 1. режањ младе или старе сланине, може и кобасица, натакнути на дугачак штап и пећи на отвореној ватри у пољу или шуми док непочне да „цврчи;2. када се сланина остави на летњем сунцу онда се расчвари и почне маст да цури

  • чвегер – ударити зглобом савијеног прста некога по глави, јако звони и боли

  • чезе – парадна, свечана запрега на два точка

  • чекиње – 1. свињске длаке; 2. уопште оштре длаке

  • чекмеже, чекмеџе, чикмеже – 1. сандук за новац, накит или вредне ствари, шкриња; 2. фијока на орману или креденцу који се закључава

  • челе - пчеле

  • чело главе – изнад-наспрам главе, чело ногу – 1. изнад ногу; 2. начин спавања више особа у кревету, обично деце, када су јастуци са обе стране кревета

  • чељаде – 1. човек, млађа мушка особа; 2. ако је угледан човек или добар домаћин онда се каже: „честито чељаде“, „честит човек“ или „чељаде на месту“

  • ченгеле – справа слична чакљи, само што гвоздени део имао две или три велике „удице“ са којима се „пецало“ откачено ведро кад упадне у бунар

  • черга - покретни ромски логор; чергари - роми без куће, стално у покрету, а има и кућевни - роми што живе у својим кућама у селу

  • черег – неконтролисано откинут повећи комад од печеног прасета или јагњета, а то чине необзирне и алаве особе

  • через (руски) – 1. поред, уз; 2. због, зато

  • черпић – претеча цигле, ручно сачињен, у калупима од мешавине жутог блата и плеве. Куће направљене од черпића зову се „черпићаре“ и њима нетребају лети клима уређаји, већ ћебе за покривање да се „не озебе“ дању у сну

  • чесница – посни колач који се спрема око Божића од кора, меда, ораја, сувог грожђа и у њега се „сакрије“ вредан метални новац, сребрњак, који припадне ономе ко га пронађе, а то буде обично радован – положајник или унуче

  • четни ћата - старији војник који пише дневну заповест , мува се по канцеларијама официра и гребе се за ванредно одсуство. Војник који ради у четном магацину зове се магацински пацов

  • чечати – дуго и упорно чекати

  • чешагија – алатка за чишћење, односно чешање коња и крава кад се врате из поља

  • чивињак – ручна проста бургија, одређеног промера, за бушење рупа у дрвету

  • чивут, чивук – 1. јевреј, обично трговац; 2. Синоним за тврдицу, цицију

  • чик, чиклић – опушак од цигарете

  • чикати – 1. бости роговима или главом; 2. задиркивати, нервирати

  • чикмеже, чекмеже – фиока у столу за држање прибора за јело

  • чиков – врста барске рибе, дугачка, слична јегуљи

  • чикош – 1. пастир који чува коње на испаши; 2. постоји и презиме Чикош у Батајници

  • чилаш – бели коњ, може да има и сиве пеге

  • чили (о) (а) – окретни, спретни; изчилити – одједном се створити

  • чирак – 1. дечак који учествује у богослужењу; 2. свећњак; 3. велики држач за свеће

  • чирке паприкаш – пилећи паприкаш

  • читлук – веће имање, нарочита врста спахилука

  • чкаљ – бодљикав коров, са лепим и медоносним цветовима, веома лековит, расте по лединама и дивљини. Све се ређе виђа у природи због загађености

  • чкиљити, чкиљнути – напрезати се при гледању, гледати из опреза, виркати кроз фирангу; чкиљати, чкиљи слабо светлети, лоше видети; чкиљав, чкиља – слабовид човек

  • чловити, учловити – дубити на глави, усправљати; коњи се члове – када коњи стану на задње ноге

  • чмичак – израслина у оку (кобајаги од намигивања); чмичкав – особа досадна коју све интересује, па се каже: „Досадан је к`о чмичак !

  • чобања-1. дрвена посуда, за воду за пиће, лети се носила на њиву јер дуже време заджава свежину воде; 2. специјална дрвена посуда, саставни део опреме казана за печење ракије, у којој се повремено контролише јачина и укус нове ракије

  • човек, чо`ек- обично односи се на мушкарца средњих година, али када удата жена прича о свом мужу, она каже: „Мој човек, отишао је отоич у шуму по дрва !”

  • чокањ, чокање, чокањица – средина, патрљак који остане наког круњења клипа кукуруза, иначе одличан огрев који на ма угреје собу за пет минута

  • чорда – стока која иде на пашу сваког дана па се увече враћа, чордар-чувар стада које иде у чорду, слично као чобан

  • чоха – врста квалитетног сук(х)на или штофа

  • чохано – вампир (цигански), ђаво

  • чукнут, ћукнут – блесав, шашав, ударен; чукати – ударати, куцкати; чука – срце, као људски орган, имати чуку – бити храбар

  • чукулада – чоколада, некада је у њој какао био главни састојак, била је тамне боје, доста тврђа од данашње и продавала се на штангле, које су се ломиле и делиле деци недељом после ручка да се осладе

Џ

  • џаба – бадава, џабалебарити – ленствовати, ништа не радити

  • џада – 1. пут, цеста; 2. команда за истеривање непозваних „гостију“: Ајде, џада или ће да ради буџа !“ , или : „Да сам о`ма вид`о, сви џада !

  • џака, џакла, џаклица папирна кеса, у више величина за ситну робу у дућану претеча данашњих одвратних најлон кеса што лете по шору

  • џакати галамити, свађати се, потказивати

  • џамбас – 1. коњски трговац, човек који зна око коња; 2. неустрашив и храбар човек

  • џамити – димити, пушити, дуванити; заџамити-много и претерано пушити, и напунити пуну просторију димом

  • џарати - 1. чачкати, безобразно провоцирати; 2. распаљивати ватру џарањем

  • џафтара – жена свађалица, незгодне нарави, све редом оговара

  • џеџати - дуго стајати на једном месту, безциљно стајање

  • џибра – 1. отпадни продукт при печењу ракије; 2. карактеристичан мирис често пијаних особа поготово сутрадан, изјутра, и за њих се каже: „ Ала смрди на џибру, мора да је синоћ добро кречио !“

  • џивџан – домаћи врабац

  • џигља – висока и мршава особа; џигљати – расти, увећати; изџигњ`о – израстао, па се каже: „Види ти, кумовог дерана што је изџигљ`о овог пролећа једва сам га позн`о !

  • џилитати се – ритати се, бацакати се, може то радити и човек и стока

  • џиџа – ситница; немати ни џиџе - бити без пара

  • џомба – корен од курузовине заједно са земљом, земљана избочина на путу, комад тврде земље са којом се деца гађају кад се посвађају. Кад се џомба распадне и кола је прегазе више пута претвори се лети у фину прашину

  • џоњање - 1. свакодневно стајати на једном месту на корзоу; 2. спавање до подне, ленчарење

  • џорав(а) - мршава особа оба пола, а може и домаћа животиња

  • џулов – исто као џуџа, али више варошки израз за приглупог мангупа што замишља да је нешто

  • џумле, ђумле– заједно, ђутуре, каже се у трговини на вашару: „Може за сто динара, ал` дај све то џумле !“

  • џумрук – царина, државни прелаз

  • џуџа – 1. погрдан назив за човека из Србије, или из Турске, јер је граница скоро два века била на Сави; 2. простак, некултуран човек

Ш

  • шабер-1. алатка, тространа турпија за фино стругање метала; 2. велики нос

  • шајка – Дунавска верзија лаких ратни бродица у доба борбре против Турака, примала је до 40 војника, шајкаша, имали су и мање топове у наоружању и правили су Турцима грдне проблеме у својим брзим нападима. Опевана у песми: „Саградићу шајку од сувога кедра , као и у овом бећарцу: „Шором шајке, а Дунавом чезе, тешко оном ко се за ме веже !?. (Мало ћакнуто ал`тако је у бећарцу записано)

  • шајцати 1. кибицовати, ложити, шетати; 2. полно општити, мангупски израз

  • шајн – папирна новчаница

  • шалабајзер – ветропир, неозбиљан, несигуран за озбиљан посао, незрео

  • шалов – стари назив за срп

  • шалтер – 1. омањи отвор у ходнику зида општинске зграде кроз који се дивани са службеником; 2. струјни прекидач на зиду собе; изрази: шалтовање –промена, пребацивање, престројавање; прешалтовати се – преокренути се; ушалтовати се – прикључити се, умувати се; У политици има највише шалтовања и ономад сам чуо на раскршћу: „ Миленце, знаш онај, наш из шорића, свеца му његовог политиканског, опет се прешалтовао у другу партију и зато њему свака власт одговара и никад му ништа не фали !“

  • шамлица , шамла – врло ниска хоклица, са две широке ноге, без наслона и са прорезом на седишту да се лакше преноси, а користи се исто као и хоклица

  • шанжирати, штековати - уштедети или сакрити нешто за црне дане

  • шантав, шанта – 1. човек који вуче једну ногу, ћопав; 2. лоше оцене у школи се зову „шантаве.

  • шапа, шапица – врста старих колача

  • шапурине – види чокањ, исто

  • шараге, шарагље – предња и задња страница запрежних дрвених кола, могу по потреби да се скину али онда прети опасност од испадања

  • шаранта – гвоздена ограда ћуприје

  • шарати – 1. ићи путем лево – десно, без циља; 2. ижврљати кредом или плајвазом нешто; 3. имати скривене љубавне авантуре; шарати погледом - да се што више види ( снимати – данашњи израз )

  • шацовати - пажљиво гледати, оцењивати оком, меркати, бирати очима

  • шашољити – додиривати и миловати врховима прстију, врло пажљиво и нежно да сви уживају

  • швајзнути – ударити, млатнути са нечим; schwanz-мушки полни орган на немачком, па ето правог објашњења значења речи швајзнути

  • швандрав – крастав; швандра – краста

  • швапски сир, сремачки сир – само оцеђен млад сир, растресит; употреба је вишеструка: 1. маже се на хлеб; 2. прави се „слатка гибаница“ ; 3. праве се и кифлице са сиром; 4. са лебом, сланином и патлиџаном је изврсно летње јело , итд.

  • швестер, швеца, швестеркасестра (немачки), сестра од миља

  • швиндлер – варалица, преварант

  • швићка - врло танак прут, савитљива права гранчица дужине до једног метра, служи за кажњавање мале непослушне деце; швићкати ударати, по голој кожи, више је као болно „пецкање“ , јер остају црвени трагови као линије ..

  • швигар – врх бича или камџије, тј. део који пуца, направљен од коже; швигарица - млада девојка, шипарица; швигарац – момчић од 12 – 14 г.

  • шворц-без новца, декинтиран, шворциран

  • швотати – исмејавати

  • шегрт – 1. млађи ученик на занату; 2. млађи момак без љубавног искуства који има старију искусну женску особу за партнера, може и практикант

  • шела – сто (ромски)

  • шенлук – весеље, славље уз пуцање пушака; шенлучење – бучна прослава

  • шенут – луд, блесав; сличан израз скренут

  • шепут – чвор са машном, који се лако дреши

  • шербет, шербе – врста слатког напитка, као чај, од упрженог шећера,пријатног мириса, лек за упалу грла

  • шестак – буре од шест акова, а још веће зове се ардов

  • шеша – старија сестра од миља

  • шиба - дебљи прут, као прст, дужине до метра са којим се кажњава, тј. туче, непослушно веће дете. Често је имао име „Мирко“ (!), и стајао је на видном месту у соби. Када дете скриви, каже му се мирно: Ајд`, лепо донеси Мирка ! , и тада настаје „превентивно“ плакање, запомагање и обећавање о „општој доброти“.

  • шибе – узвик за терање керова, или може: „Ошићи !“, са јако дуго прво „о“ и дуго оба „и“. Када се пијан човек јако безобразно понаша понекад му се упути израз Ајд`, шибе !“, у смислу да што пре напусти друштво јер може бити „бијен“. Није лепо ни са једне стране, ал` тако је бирцузу.

  • шивецка, шиватка, шитка – игла, кроз њено окце се протме конац и са њом шију подеране ствари. Данас кад отпадне дугме оде се код кинеза и купи нова јакна !?

  • шијак – 1. простак; 2. леворук човек; 3. погрдно за досељенике у 18. и 19. веку из Војне крајине-Лике, Баније и Кордуна; шијачки шор – шор у коме претежно живе Срби досељеници из Хрватске Војне крајине, или како се тада говорило Рватске, а када се деца међусобно посвађају пркосили су им: „рвати, рвати , али данас тога више, на срећу, нема

  • шиљег, шиљеже – млад ован, млада овца до једне године старости

  • шиљити – 1. терати инат; 2. зафркавати; 3. зарезати дрвену оловку да пише; шиљокуран – млад и дрчан момак, помало безобразан

  • шимизет – ниски дуги ормарић са огледалом као тоалетни сто за даме

  • шиндра – дашчица за покривање крова, претеча бибер црепа

  • шина – колски метални обруч којим је опасан дрвени точак

  • шипчити, жипчити – дуго и напорно ходати

  • шира – непреврело слатко вино, као сок, радо га пила деца, све док непочне да „ври“ или „ради“ јер тада се могу здраво опити и свашта лајати пред старијима

  • шифоњер – велики орман, двокрилни, трокрилни или четворокрилни у коме се држало бело рубље и одећа, претеча плакара али много лепши јер на њему су стајале тегле слатка и миришљаве дуње.

  • шиша, шише – 1. таваница, строп, каплана; 2. препуст крова преко ивице зида куће

  • шлајбок, шлајтов, шлајпик – новчаник, када неко има пун новчаник сумљивих пара каже се: „Од шлајбока до бајбока ! ; Ако је неко целог живота грамзив, па кад умре каже се: „Ставите саде, пред његов сандук шлајтов да се види кол`ко има новаца, требаће му !“; Aко је грамзива особа јако ниска, каже се: „Кад стане на шлајтов биће највишљи !“

  • шлајер - део младине венчанице, вео, прекрива лице до чина венчања

  • шлајфер – оштрач ножева

  • шлајфна – кравата, поша, бећарац каже: „Љубим лолу ди се шлајфна веже, лола мене ди се мидер стеже !

  • шлампав, шљампав – неуредан, килав, неспретан, апа-трапа човек

  • шлауф – 1. гумено или пластично црево за воду; 2. унутрашња гума од бицикла или аута; 3. ваздушни мехур-прстен за непливаче, може се ставити око струка или око руку

  • шлафрок – пиџама, уствари то је кућни мантил, из једног дела

  • шлингерај – завршетак дуге женске хаљине, богато украшен везом или нахекланим шарама. Сватовац каже: „Дигни Кајо крај од шлингераја, да га Баја чизмом не укаља !

  • шлицуге, шличуге – клизаљке, првобитне су се монтирале на специјалне и јаке ципеле гојзерице

  • шлосер – машинбравар

  • шмек – укус, мирис, поглед; шмекер – женскарош, кицош; шмекати - заводнички гледати и меркати девојке да сви примете; шмекерчина-највећи женскарош у којег је пола жена из села заљубљено

  • шнајдерм, шнајца, шнајдер – кројач, шнајдерај – кројачки занат; шиће - шивење

  • шне, шнел – улупано беланце за колаче, стави се мало сирћета да непадне

  • шнелцуг – брзи воз

  • шнит – шаблон од папира по коме се обележавало место за кројење

  • шогор – женине сестре муж, пашеног; шогорица – жена шогора, сестра од жене

  • шојка, сојка – 1. птица из породице врана, јако лукава, зову је крешталица; 2. жена привлачна и на мети многих удварача; 3. човек бенастог изгледа, загонетног осмеха али лукав и увек има неки план; јебавати ш(с)ојке – ленствовати, крмељати, глуварити; јурити ш(с)ојке – швалерисати се, бити женскарош

  • шоље – врста кућне обуће, направљене од старих ципела, када им се грубо одсече задњи крај око пете, па се онда могу „нашољати“

  • шопити-ударити дланом шаке по лицу да се чује; па се каже: „ `Оћеееш, ћутати више, немој да те шопим по усти ”!

  • шор – претеча улице, шор је „несретном еволуцијом“ постао улица, куће у срему су ушорене скоро 300 година, а „улилуличење“ од недавно. Сад је јасно зашто је шор једноставно шор, и не може бити никако улица !. ; шорић – мања, споредна улица, сокачић, сокак

  • шорати – 1. пишкити, може и мало лево-десно, али нема везе са шором; 2. пошорати се – потући се са неким; 3. шорнути фузбал-шутнути фудбал

  • шпаркаса – штедна касица; шпарати – штедети; ушпарати – уштедети

  • шпартати – заоравати плугом простор између две бразде; шпартати градом – обилазити више места, луњати; шпартати на све стране – имати љубавне авантуре

  • шпацирати се – шетати се, шпацирунг – шетња

  • шпекулација – вешто планирање, калкулисање; шпекулант – човек који неради по закону и тако долази до сумњивог богатства

  • шпенглер – лимар

  • шпеције – 1. лековите материје од разних састојака; 2. додаци јелу, зачини ; шпецерај – продавница мешовите робе

  • шпицаст – шиљат

  • шпицлов – особа оба пола, без обзира на узраст, чека у потаји да неко нешто уради или каже и онда тражи грешку или недостатак и од тога се душевно храни. Док је дете шпицлов то је донекле позитивно, јер то је изражено запажање, али када је одрасла особа шпицлов, боље се клонити ње, јер је зла, неоргинална, подмукла и код ње си као на полагању испита Само гледа неку своју корист и макар то била и глупост .

  • шпицнаме(т) – на немачком „надимак“, а уствари у нашој пракси, „друго презиме“ које се наслеђује преко мушких потомака. Када се израз пребаци у множину добије се шпицнамети, али онда то слово „т“ често остане и у једнини, па онда изазива и прави велике расправе чак и на шору на клупи. Надам се да ће сада сви бити задовољни овим објашњењем ?!. Имамо ми још и своје личне надимке, и они су стечени у нашем животу, и ако су увредљиви буде љутње, зезања и „пркошења у инат“. Закључак је да шпицнаме(т) није исто што и надимак

  • шпитаљ – болница

  • шпрајц, шпрајцер-подупирач, ослонац; подшпрајс(ц)овати-подупрети

  • шприц – 1. машина, преносна ручна прскалица са којом се прскају баште и воћњаци са одређеним хемијским препаратима; 2. инекција; израз: шприцати: 1. прскати; 2. вакцинисати инекцијом

  • шприцераш – особа која воли и често пије шприцере

  • шре(к) – попреко, дијагонално, у пракси изгледа овако: „Његова кућа је у шре, према раскршћу, од кума Пере !“Сад вам је сигурно јасније, јел ?!

  • штајерци – раса коња, веома крупна која може много да повуче

  • штаницла – папирната кеса за куповину на мерење растреситих намирница у дућану: шећера, кекса, бонбона, зачина, итд.

  • штација – железничка станица

  • штафир – девојачка спрема за удају, штафирунг – мираз девојачки

  • штафла – гредица пресека 6,5 x 8 цм. на коју се куцају даске за тарабу

  • штек – резерва, скровиште, база; штековати – чувати у резерви, сакрити; штекара-циција, штедљива особа.

  • штекер – утичница за електричну струју;

  • штелунг – положај тела, лепо држање; фајн штелунг – лепо држање, отмен изглед; штеловање – дотеривање, исправљање

  • штенара – незагрејана просторија, хладна соба за спавање

  • штендер – ногаре, држач

  • штетовати – радити са губитком, немати корист

  • штирк, штирак – смеса добијена кувањем брашна и понекад се додавао и шећер. У последњу воду приликом прања веша или миљеа убацивала се одређена количина штирка која је давала крутост и глаткоћу сувом вешу; уштиркан човек – нетолерантан, уштогњен или крутог хода

  • штица – дашчица или картон са азбуком по којој су деца учила читати

  • штих – боја у картама која носи остале боје, главна и најјача карта, када се неко прави важан онда се каже: „Он замишља као да је неки штих !“

  • што`год – нешто, било шта

  • штражмештар чувар, портир, стражар

  • штрањга, штрањка-дебели кудељни конопац, део прибора за запрегу, помоћу њега коњ вуче дрвена кола; штрајњгов-1. зеленаш, каматаш, ради на црно за проценат; 2. давеж, досада

  • штрап, штрапац - дуже ходање, напорно ходање

  • штрафта – линија (уопште), црта; 1. линија при врху зида којом се одваја измоловани (окречени) зид од плафона; 2. део улице уобичајен за шетњу, корзо; 3. бежанија, тутавела

  • штрекажељезничка пруга

  • штрик, шњур– тањи кудељни конопац за простирање-пружање веша, везивање мањег терета, пакета итд.

  • штриков – вунени џемпер на раскопчавање, са два џепића, украшен пригодним шарама, некада био обавезна гардероба Сремаца

  • штрингла – паковање вунице за штрикање: мала од 50 гр. и већа од 100 гр.

  • штринфле, штранфле – женске чарапе, искључиво памучне. У бећарцу то изгледа овако: „Беле штримфле за параду носим, а црвеним момцима пркосим !

  • штрока – прљавштина, флека, репа, ако се дете дере приликом купања каже се: „Ћути да ти орибам штроку, па ћу ти купити сладолед сутра на раскршћу !“

  • штрудла –увијено кисело тесто, као векна, напуњено: сиром, орасима, рогачем или посебно маком. Ако је са маком немојте се после смејати !?. Бећарац каже: „Неко воли трчати сокаком, а сремац воле штрудлу смаком !“. Када се једе штрудла са рогачем каже се и штрудла с` роштиљем (?) . Необично али тако је !

  • штрукс – јака и топла тканина за шивење одела и чакшира

  • штрумфле – гумена округла трака за држање женски чарапа изнад колена

  • штруцнути, штруц – одскочити, кад кола наиђу на бусен или џомбу на путу

  • штула – нога, може и дрвена протеза за ногу

  • штура – бежи, бекство ; ухватити штуру - побећи

  • штурм – јуриш

  • шув – мера за дужину, 12 цола

  • шумидер, шуминдер – безначајан човек, туњав, без мишљења

  • шунегла – специјални ексер за ципеле

  • шунтав – блесав на свој начин, неодређен, недефинисан;

  • шустер – 1. занатлија обућар, ципелар; 2. онај ко изгуби у картању са „нулом”; шустерски - провести се лоше уопште, тотално побеђен у картању.

  • шут – без рогова, не рогат; изрека каже: „Неможе шут са рогатим !“значи немој се сукобљавати са: државом, јачим и моћнијим од тебе(себе)

  • шутнут – 1. шутнут у главу – блесав; 2. шутнути лопту ногом – ударити; 3. шутнути из друштва, фирме, екипе – избацити; 4. изшутирати га својски – изпребијати

  • шућмураст - човек неодређен, незгодан, заплетен на своју руку

  • шуфтикла, шнуфтикла – марамица платнена, која се опере када се забрља, а ова папирната данашња може се наћи по тротоарима, раскршћу и парку са свим својим обојеним „садржајима“ као изложба наше срамоте и глупости

  • шуц-муц ! туц – муц ! бесмислице када неко није сигуран, неће да призна кривњу или ђак кад незна одговор, па дуго и покуњено ћути, онда му наставник каже: „Ајд` бекни (гукни) нешто, па макар туц-муц да знамо дал`имаш бар језик !?“.

  • шуша ништак, подлац, гад; израз: К`о последња шушавелико ђубре од човека

  • шушљив – психички нестабилна личнот, недокуцан

  • шушумига - луцкаста особа, неозбиљна али доброћудна

  • шћапити, шчапити – отети, узети изненада

  • шћућурити се – скупити се, смањити се.

Што неволем ову последњу реч, јер как`и би` ја ондак био Сремац да се шћићурим и не лајем !? Е, баш нећу па макар ми каз`ли да сам загула. Ето, и шта ми можеш ! Ајд` уздравље браћин мој !

НИЈЕ КРАЈ

(Ако, Бог да здравља, биће тога још !)

1. Постављено Јануара 2012. год.
2. Допуњено фебруара 2012. год.
3. Допуњено и измењено априла 2012. год.

4. Допуњено,измењено и усклађено са књигом, марта 2013.г.

прикупљач и помало коментатор:

инж. Ћирковић В. Ђорђе,овдашњи

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont

Спорт

ФУДБАЛ ЛИГА ВЕТЕРАНА - Резултати шестог кола
Хајдук (Шимановци)-Напредак (Попинци)2:2
Омладинац (Нови Бановци)-Обилић (Кукујевци)4:1
Мачва (Богатић)-Јадран (Голубинци)одложено:
ФУДБАЛ СРЕМСКА ЛИГА - Резултати петог кола
Хајдук-Словен из Сибача3:2
Подриње-Купиново1:1
Хајдук 1932-ЛСК из Лаћарка0:2
Шумар-Јадран из Голубинаца0:1
Раднички-Партизан из Витојеваца0:2
Сремац-Доњи Петровци2:2
Словен-Љуково4:0
ФУДБАЛ СРЕМСКА ЛИГА - Резултати трећег кола
Хајдук 1932-Хајдук из Вишњићева4:2
Раднички-Шумар из Огара0:2
Партизан-Сремац из Војке1:0
ЛСК-Словен из Руме0:1
Јадран-Рудар из Врдника1:0
Доњи Петровци-Подриње из Мачванске Митровице8:0
Љуково-Словен из Сибача1:1
Граничар-Купиново2:0
ФУДБАЛ СРЕМСКА ЛИГА - Резултати другог кола
Хајдук (Вишњићево)-Граничар (Адашевци)2:1
Купиново-Љуково1:0
Словен (Сибач)-Доњи Петровци0:5
Подриње (Мачванска Митровица)-Јадран (Голубинци)4:5
Рудар (Врдник)-ЛСК (Лаћарак)0:0
Словен (Рума)-Партизан (Витојевци)2:0
Сремац (Војка)-Раднички (Ириг)1:1
Шумар (Огар)-Хајдук 1932 (Шимановци)2:0
ФУДБАЛ ДРУГА СРЕМСКА ЛИГА - Резултати другог кола
Граничар (Грабовци)-Јединство (Платичево)0:0
Борац (Мартинци)-Хртковци0:3
Ловац (Карловчић)-Железничар (Инђија)0:1
Слога (Крњешевци)-Напредак (Попинци)0:2
Зека Буљубаша (Равње)-Напредак (Вашица)4:0
Подунавац (Белегиш)-Дунав (Нови Сланкамен)10:0
Јединство (Рума)-Будућност (Салаш Ноћајски)0:0
Граничар (Кузмин)-Слобода (Шашинци)2:2
ФУДБАЛ СРЕМСКА ЛИГА. Резултати првог кола:
Шумар (Огар)-Хајдук (Вишњићево)1:0
Хајдук 1932. (Шимановци)-Сремац (Војка)1:2
Раднички (Ириг)-Словен (Рума)1:0
Партизан (Витојевци)-Рудар (Врдник)3:4
ЛСК (Лаћарак)-Подриње (Мачвцанска Митровица)0:0
Јадран (Голибинци)-Словен (Сибач)6:1
Доњи Петровци-Купиново5:0
Љуково-Граничар (Адашевци)0:1
ФУДБАЛ ЛИГА ВЕТЕРАНА - Резултати првог кола:
Напредак (Попинци)-Хајдук (Шимановци)1:0
Обилић (Кукујевци)-Омладинац (Нови Бановци)0:5
Јадран (Голубинци)-Мачва (Богатић)5:3

ФУДБАЛ - Сремска лига - Парови 7. кола


у Витојевцима, Партизан – Хајдук из Вишњићева,
у Лаћарку, ЛСК – Раднички из Ирига,
у Голубинцима, Јадран – Хајдук 1932. из Шимановаца,
у Доњим Петровцима, Доњи Петровци – Шумар из Огара,
у адашевцима, Граничар – Словен из Руме,
у Купинову, Купиново – Рудар из Врдника,
и у Сибачу, Словен – Подриње из Мачванске Митровице.

ФУДБАЛ ВЕТЕРАНИ - Утакмице 6. кола (6. септембар):


Утакмице 7. кола (1. октобар): јадран – Обилић, Напредак – Мачва и Хајдук – Омлчадинац.

ФУДБАЛ - Сремска лига
1. Јадран541014:613
2. Граничар540115:312
3. Доњи Петровци532019:111
4. Партизан53028:69
5. Шумар53025:59
6. Рудар52217:48
7. Словен ((Р)52215:38
8. Сремац52125:57
9. Раднички (И)52125:67
10. Хајдук 193252038:106
11. ЛСК51224:35
12. Купиново51222:85
13. Хајдук (В)51134:74
14. Подриње51136:194
15. Словен (С)50234:182
16. Љуково50142:91
Фудбал - Лига ветерана Срема
1. Омладинац651020:816
2. Напредак641119:1113
3. Хајдук622211:138
4. Обилић621313:177
5. Јадран511312:184
6. Мачва50059:170
Боћање - Група Север
Шимановци 27
Војводина 24
Сомбор 18
Селенча 13
Сириг 6
Далматинац 3
Боћање - Група Југ
Канарево брдо 29
Козара 19
Нови Београд 14
Зеле 12
Ласта 9
Динара 7


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Маркетинг

земљорадничка задруга Шимановци YU-MIDI.org - Sajt za muzičare Tarantula - Kućni ljubimci za svakoga!

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2014.