Сремске легенде тамбурашке музике

Миле Караш и Анђелко-Баја Чавић 7.април.2012.г.

Миле, Караш, човек са двоструким надимком, или по имену и презимену Добривоје Јовановић, рођеног пре 69. година у доњо` сремском селу Купинову, жива легенда циганске тамбурашке музике, контраш, певач и забављач. Раније највише наступао са већ чувеним оркестром «Купинци», данас и даље активан али сада као солиста, неуморни луталица, као некада давно европски трубадури, који својом појавом, музичким знањем и посебно шаљивим причама плени пажњу и лековито делује на добро расположење. Где ћете га срести, чути и видети то нико не зна, па ни он сам, јер сваки нови дан је нови пут, ново место, нови сусрети и нови доживљаји. Данас можете изненада срести Караша са његовом тамбуром, на раскршћу у Прхову или Огару, на вашару у Руми или Пећинцима, слави у Јакову, Петровчићу или Шимановцима, у ластином аутобусу за Београд, на раскрсници «Прека калдрма» или у Бежанијској улици у сред Земуна. Као млад музичар свирао је често у Београду, Земуну а било га је и преко Дунава, Саве и све тамо до Драве. Нема села по Срему у ком` није зору дочекив`о, после свирке у: финферима, сватовима, повођанима, ракији, свечарима, испраћајима, крштењима и до скора летњим «партизанским славама». У многе домаћинске куће увек је радо приман као гост на чашицу ракије, мезе и пријатан разговор. Било је у његовом јавном животу лепих али и ружних ствари, о којима, сада сетно, кроз шалу беседи, а стиче се утисак да баш и не замера много неким провереним «загулама», и њиховим безобразлуцима, јер како и сам, скромно каже :

« Било је так`о време и шта се ту може « !

Ево неколико занимљивих стихова бећарца, које је на Благовести 2012. године, дан за шимановачки пролећни вашар, у кући пензионисаног наставника Анђелка-Баје Чавића одсвир`о и испев`о, а ја забележио да остане заувек у памћењу :

Састали се Цигани и Јевреји,

па диване, како да се бране.

Ој, Хитлеру то је тек почетак,

па и теби дош`о црни петак.

Ој, Цигани ко вас лебом рани,

српска даћа , кад се с`гробља враћа.

И ти, Папо што живиш у Риму,

ти не крстиш православни закон,

неће Србин да се крсти шаком.

Некада, шездесетих и седамдесетих година XX века у доњо` сремским селима, се свирала најбоља тамбурашка музика у СФРЈ, јер су тамбураши, посебно из Купинова и Ашање, као и Пећинаца (Лале виолиниста), Петровчића (Ђока Петровић хармуникаш) и Шимановаца, били истински чаробњаци и универзални музичари, чувени на далеко, свирачи без страха и мане. Музицирали су у најелитнијим местима тога времена, а не ретко појављивали су се у више домаћих филмова с почетка седамдесетих година прошлог века, као у филму «Вагон Л», у ком` је глумио и маестрално одсвирао, пар нумера, легендарни шимановачки тамбураш Драга Јовановић, а некако у исто време, такође и легандарни Лука Јовановић из Ашање са својом бандом «Весели Сремци» снимио је плочу (синглицу) са четири песме: 1. Чија кола шклепећу сокаком, 2. Цигански сватовац, 3. Дођи драга на Обедску бару, 4. Сремачко коло, са завидним тиражем и када није свако могао да снима за РТБ. Радује ме што унуци Луке Јовановића настављају традицију добрих музичара и већ данас имају одличну банду.

Хвала Вам браћо Роми, или моји Цигани, на дивним песмама, весељима  и  причама, јер мој живот не би био испуњен толиким задовољством да нисам упознао Вас и вашу музику.

18.април. 2012.г.

текст сачинио и фотографије доставио:

инж. Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи