Песничко вече поводом Светског дана поезије-двадесетпрви март.
Многи градови и народи широм света су обележили овај дан и послали поруку мира и среће. Ни ми, Сремци, нисмо остали дужни, зато смо се окупили у малом сремском селу Петровчић, у лепом броју, па се тако „умешали с`ветом˝, и сигурно дали допринос очувању и ширењу „лепог стиха и писане речи” на планети Земљи. У пуној сали клуба пензионера Петровчића, окупило се и старо и младо, много мештана и гостију из околних места: Бечмена, Карловчића, Шимановаца и Сурчина. Око шест сати, као главни организатор манифестације, песник и домаћин, Радивоје Прокопљевић Прока поздравио је све присутне и дао реч најмлађим учесницима. У првом делу програма рецитовали су песници-ђаци, основци, из ОШ „Душан Вукасовић Диоген˝ из Бечмена и Петривчића: Емилија Недељковић, Маја Деспотовић, Василије Стојаковић, Никола Васић, Кристина Лазаревић, Ања Панајотовић, Смиљана Павловић, Драгана Прокопљевић, Филип Николић и Данило Радонић. Затим су наступили чланови литералне секције ОШ „Душан Јерковић Уча″ из Карловчића: Јанковић Невена, Деврња Ања, Клинчаревић Милица, Суботић Лара, Молнар Сара и Молнар Линда, уз будно око њиховог учитеља Јована Деврње. У песмама младих песника најчешћа тема је родни Срем, пролеће, љубав и радост живота. У другом делу вечери учешће су узели старији: песник Радивоје Прокопљевић Прока, песникиња Мирјана Радосављевић из Петровчића, песник Раде Ђукић из Петровчића, глумац Миленко Ђак из Петровчића, песник Дуле Вукадиновић Биџа из Петровчића и писац Ђорђе Ћирковић из Шимановаца. Било је рецитовања старих, али и нових песама, лепих сремачких дивана, шале, ведрог смеха и певања. Посебно надахнуто глумац Миленко Ђак прочитао је неколико песама легенде Мике Антића и по ко зна који пут измамио уздахе. Сигурно највеће симпатије побрао је песник Вукадиновић Душко-Биџа, са својим првенцем песмом, а може ракијом, јер игром речи тема је скоро иста, па вам преносимо песму у целости:
ПРОКИНА КАЗАНА
Код нас лети мало које вече
Ту код Проке ракија се пече.
За ракију почела сезона
Објавила и црквена звона.
Ракија је на доброме гласу
после треће лебдиш ко у трансу.
Та је слађа од славског колача,
а неки је зову миксовача.
Сви чекају јутро да осване
састанак је код Прокине казане.
Врућина је много тешко време
ал ракија никако да крене.
Ту је Путник и Блануша Дуле,
а Прока је проба испод луле.
Кренула, је фала господ Богу
сви у реду пробамо је сногу.
Каже Прока, добра је баш ова,
та је људи од мојих ринглова.
Путник нама чита спортску страну,
и не мисли да мења казану.
Баш тад Путник пређе на културу
сипај Проко још по једну туру.
Прока гледа јел има за ушуру,
кога боли уво за културу.
Ето, и ми Сремци прослависмо Светски дан поезије, како доликује и приличи, скромно, уз мало вина и ракије, али пуне душе и финог расположења.
Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи
