VII. Марковдански сусрети песника- Нови Карловци 7. мај. 2014.
Од вајкада извори и бунари, са здравом и пијаћом водом, у Панонској низији имали су велики значај за опстанак народа и формирање насеља. Средином 18. века Аустријска држава је својим законским уредбама и уз благослов свих хришћанских цркава почела са техничким уређењем и обележавањем извора и бунара и од тада носе име водице. Уколико је вода имала и лековита својства онда су та места постала култна и религијска, на којима су се постављени крстови, грађене мање капеле или мање црквице. Имена водица код католика су посвећени, углавном, Богородици, а код православаца хришћанским свецима и светитељима, али сви народи су их радо посећивали пре свега због добре воде. Народ је на одређене датуме редовно и масовно походио водице и уз обавезна богослужења, молитве, певали песме, читали књиге и водили благоугодне разговоре.
Водице код Нови Карловаца-Саса постоји одавнина, али званично уписане су од 1835. када је један исцељени донео икону апостола и евангелисте Светог Марка и поставио је изнад извора. Касније месни парох Алесандар Јовановић , купује околну земљу и подиже 1883. капелицу посвећениу Св. Марку, а већ следеће године, сам патријах Герман Анђелић освећује, водице и од тада црквена литургија се служи два пута годишње, на Св. Марка и Св. Вартоломеја. После Другог светског рата комунистичка власт је ометала богослужења и окупљања народа, али већ почетком деведесетих обнавља се сваки живот. Асвалтиран је пут и последњих десетак година цео простор се зналачки уређује и с љубављу изграђује, а од како је проглашен за манастирски комплекс постаје место: сталних посета људи, духовног предаха и пријатног одмора у тишини. У прелепом парку, однедавно, постављена је биста Патријаха Павла рад вајара и књижевника Предрага Пеђе Бањеглава из Саса.
Већ седму годину за редом, одржавају се «Марковданси сусрети песника» а као главни организатор и покретач је културни клуб «Павле Марковић Адамов», на челу са председником књижевником Пеђом Бањеглав и бројним члановима, основна школа «Слободан Бајић Паја», , са наставницима и ученицима из драмско-рецитаторске-музичке секције и домаћин Српска православна црква са сеоским свештеницима и вредним монаштвом манастира.
Програм свечаности је водила Оливера-Оља Котрљановић и одмах дала реч председнику Пеђи Бањеглав, који је поздравио све учеснике и госте, и пожелео да следеће године буде још масовније уз учешће деце из целог Срема.
Прво су се представили талентовани ђаци аутори сопствених песама: Кристина Товаришки, Анђелка Максимовић, Александар Ракар, Вања Златовић, Александра Мурати, Јована Петровић, Ања Ајдуковић, Катарина Товаришки, Ивана Ашћерић, Милица Пувача, Јована Гужвић, Јасмина Сабов и Александар Роквић, а инспирацију у њиховим прелепим песмама нашли су у: првим симпатијама, дечијој љубави, дечијој срећи, жељама у будућности, пролећу, природи, заласку сунца, бакама, светом писму и друштву без насиља.
Затим, наступају наши Руси брачни пар Тања и Артур Риков, а најављени су као светско а наше, јер они већ одавно живе у Сасама са својих СЕДАМ прекрасних детета, пет девојчица и два дечака и у сваком погледу представљају право освежење у културном, духовном, а боме и бројчаном напредку самог места. Тања има прелеп глас и уз Артурову гитару и певање , праве невероватан спој традиције, умећа и руске чаролије, што смо могли осетити у песми Тамна је Ноћ и Романса. Слушајући њих сетио сам се легенди савремене Руске музике: Владимира Висоцког и Марине Влади, Булата Окуџаве и Алексанра Маљинина, и бар на моменат истински уживао као и сви присутни. Аплауз је био дуг и искрен.
Млади школски рецитатори спремили су неколико песама на разним језицима света: Кристина Остојић на словачком, Јева Рикова на руском и Никола Кочић на француском језику.
У два наврата ученица Јасмина Јеловац отпевала је више народних песама а могли смо чути и хорске песме као: Расти мој зелени боре и Песма о Срему, што је употпунило цео програм.
У част сећања на стогодишњицу почетка Првог светског рата, у оквиру задате теме, под називом: ЗА ЧАСТ ОТАЏБИНЕ млади таленти-писци: Паулина Рикова, Милица Мрђа, Софија Трбојевић и Злата Ћалић прочитали су песме прожете патриотизмом и људским поштовањем према делима наших предака учесника великог рата.
Као гост, највећи живи песник Срема, Радивој Прокопљевић Прока, из Петровчића, прво је одрецитовао из свог богатог опуса неколико дечијих песама, а затим су се ређале песме о Срему, Сремцима и њиховим наравима да би завршио са песмом Покондирени Сремац из последње збирке песама «Равница та добра вила» издата 2013. Следећи гост Ђорђе Ћирковић из Шимановаца у разговору са децом подсетио их је на неке старе речи Срема из књиге «Ћоле ти дечије».
Уследио је рецитал старијих чланова клуба: Биљана Рашић Дамјановић, Нада Ћалић, Ана Милат Белић, Светлана Бањеглав, Оливера Котрљановић, Таља Рикова, Чортан Мита, Чортан Весна и Предраг Бањеглав.
На крају, незаборавни брачни пар Рикови и руска песма Каљинка да се мало и дланови угреју.
Подне је одавно прошло, сунце баш пржи, следи групна фотографија, истекло је скоро два сата прелепог програма у трену и повлачимо се у шатор да мало предахнемо, диванимо, саберамо утиске, окрепимо се хладним пићем и послужењем и већ сада пада договор за следећу годину.
А ви, ако сте у пролазу, обавезно свратите у водице-манастир Св. Марка , предахните и нећете се покајати !
Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи
ПС. Све учеснике програма угостио је Предраг Пеђа Бањеглав у својој кући у Сасама, и том приликом је представио свим присутним своје ново вајарско дело, скулптуру чувеног сремског хајдука, Лазу Харамбашу , Лазара Добрића, високог скоро 2.5м. Када се буде постављао споменик, читаоци нашег сајта биће обавештени, а до тад погледајте ексклузивне фотографије.
