VII. Марковдански сусрети песника

Постављено дана: 16. 05. 2014.

VII. Марковдански сусрети песника- Нови Карловци 7. мај. 2014.

 

Од вајкада  извори и бунари, са здравом и пијаћом водом, у Панонској низији имали су велики значај за опстанак народа и формирање  насеља. Средином 18. века Аустријска држава је својим законским уредбама и уз благослов свих хришћанских цркава почела са техничким уређењем и обележавањем извора и бунара и од тада носе име водице. Уколико је вода имала и лековита својства онда су та места постала култна и религијска, на којима су се постављени крстови, грађене мање капеле или мање црквице. Имена водица код католика су посвећени, углавном, Богородици, а код православаца хришћанским свецима и светитељима, али сви народи су их радо посећивали пре свега због добре воде. Народ је на одређене датуме редовно и масовно походио водице и уз обавезна богослужења, молитве, певали песме, читали књиге и водили благоугодне разговоре.

Водице код Нови Карловаца-Саса постоји одавнина, али званично уписане су од 1835. када је један исцељени донео икону апостола и евангелисте Светог Марка и поставио је изнад извора. Касније месни парох Алесандар Јовановић , купује околну земљу и подиже 1883. капелицу  посвећениу Св. Марку, а већ следеће године, сам патријах Герман Анђелић освећује, водице и од тада црквена литургија се служи два пута годишње, на Св. Марка и Св. Вартоломеја. После Другог светског рата комунистичка власт је ометала богослужења и окупљања народа, али већ  почетком деведесетих обнавља се сваки живот. Асвалтиран је пут и последњих десетак година цео простор се зналачки уређује и с љубављу изграђује, а од како је проглашен  за манастирски комплекс постаје  место: сталних посета људи, духовног предаха и пријатног одмора у тишини. У прелепом парку,  однедавно, постављена је биста Патријаха Павла рад вајара и књижевника Предрага Пеђе Бањеглава из Саса.

Већ седму годину за редом, одржавају се «Марковданси сусрети песника» а као главни организатор и покретач је културни клуб «Павле Марковић Адамов», на челу са председником књижевником Пеђом Бањеглав и бројним члановима, основна школа «Слободан Бајић  Паја», , са наставницима и ученицима из драмско-рецитаторске-музичке секције и домаћин Српска православна црква са сеоским свештеницима и вредним монаштвом манастира.

Програм свечаности је водила Оливера-Оља Котрљановић и одмах дала реч председнику Пеђи Бањеглав, који је поздравио све учеснике и госте, и пожелео да следеће године буде још масовније уз учешће деце из целог Срема.

Прво су се представили талентовани ђаци  аутори сопствених песама: Кристина Товаришки, Анђелка Максимовић,  Александар Ракар, Вања Златовић, Александра Мурати, Јована Петровић, Ања Ајдуковић, Катарина Товаришки, Ивана Ашћерић, Милица Пувача, Јована Гужвић, Јасмина Сабов и Александар Роквић, а инспирацију у њиховим прелепим песмама нашли су у: првим симпатијама, дечијој љубави, дечијој срећи, жељама у будућности, пролећу, природи, заласку сунца, бакама, светом писму и друштву без насиља.

Затим, наступају наши Руси брачни пар Тања и Артур Риков, а најављени су као светско а наше, јер они већ одавно живе у Сасама са својих СЕДАМ прекрасних детета, пет девојчица и два дечака и у сваком погледу представљају право освежење  у културном, духовном, а боме и бројчаном напредку самог места. Тања има прелеп глас и уз Артурову гитару и  певање , праве невероватан спој традиције, умећа и руске чаролије, што смо могли осетити у песми Тамна је  Ноћ и Романса. Слушајући њих сетио сам се легенди савремене Руске музике: Владимира Висоцког и Марине Влади, Булата Окуџаве и Алексанра Маљинина, и бар на моменат  истински уживао као и сви присутни. Аплауз је био дуг и искрен.

Млади школски рецитатори спремили су неколико песама на разним језицима света: Кристина Остојић на словачком, Јева Рикова на руском и Никола Кочић на француском језику.

У два наврата ученица Јасмина Јеловац отпевала је више народних песама а могли смо чути и хорске песме као: Расти мој зелени боре и Песма о Срему, што је употпунило цео програм.

У част сећања на стогодишњицу почетка Првог светског рата, у оквиру задате теме, под називом: ЗА ЧАСТ ОТАЏБИНЕ  млади таленти-писци: Паулина Рикова, Милица Мрђа, Софија Трбојевић и Злата Ћалић прочитали су песме прожете патриотизмом и људским поштовањем према делима наших предака учесника великог рата.

Као гост, највећи живи песник Срема, Радивој Прокопљевић Прока, из Петровчића, прво је  одрецитовао из свог богатог опуса неколико дечијих песама,  а затим  су се ређале песме о Срему, Сремцима и њиховим наравима да би завршио са песмом Покондирени Сремац из  последње збирке песама «Равница та добра вила» издата 2013. Следећи гост Ђорђе Ћирковић из Шимановаца у разговору са децом подсетио их је на неке старе речи Срема из књиге «Ћоле ти дечије».

Уследио је рецитал старијих чланова клуба: Биљана Рашић Дамјановић, Нада Ћалић, Ана Милат Белић, Светлана Бањеглав, Оливера Котрљановић, Таља Рикова, Чортан Мита, Чортан Весна и Предраг Бањеглав.

На крају, незаборавни брачни пар Рикови и руска песма Каљинка да се мало и дланови угреју.

Подне је одавно прошло, сунце баш пржи, следи групна фотографија, истекло је скоро два сата прелепог програма у трену и повлачимо се у шатор да  мало предахнемо, диванимо, саберамо утиске, окрепимо се хладним пићем и послужењем и већ сада пада договор за следећу годину.

А ви, ако сте у пролазу, обавезно свратите у водице-манастир Св. Марка , предахните и нећете се покајати !

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

ПС. Све учеснике програма угостио је Предраг Пеђа Бањеглав у својој кући у Сасама, и том приликом је представио свим присутним своје ново вајарско дело, скулптуру чувеног сремског хајдука, Лазу Харамбашу , Лазара Добрића, високог скоро 2.5м. Када се буде постављао  споменик, читаоци нашег сајта биће обавештени, а до тад погледајте ексклузивне фотографије.

 

Оставите коментар

Морате бити улоговоани да би оставили коментар.

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2020.