Манифестација «СВИЊАРСКО ПОВЕЧЕРЈЕ» у Доњем Товарнику

У оквиру прославе «Дани општине Пећинци», одржана је 24. маја, врло допадљива и добро посећена завршна манифестација «Свињарско повечерје» у реновираном (етно стилу), Ловачком дому у Доњем Товарнику, баш на самом раскршћу.

У току поподнева јака салаука запретила је да поквари и осујети приредбу, коју су дуго припремали: савесна Љубице Бошковић из «Агенције за развој општине Пећинци», чланови Месне заједнице, Удружење ловаца, Удружење жена, бројни мештана, културни посленици и гости.

У пространом дворишту Ловачког дома саграђена је реплика чувене сремачке свињарске колебе од трске, прућа, патосана старом швапском цигљом, зидови људски изчатливани блатом и још озидано огњиште на средини. Колеба је место, ди су кадгод свињари и бојтари чварили сланину, кували у котлићу свињарску тарану, свирали у фруле и дромбуље, певали асталске песме, дремали, лагано пијуцкали дудињару и диванили о свим овоземаљским темама.

Испред колебе одржано је ревијално пуцање са свињарским бичом. Јошко Кохут и Драган Петровић показали су да нису заборавили ту важну вештину. Неки мање вични, оправдање су нашли у лошом швигару, ил` можда дршки, јер как`и би ми били Сремци па да признамо да незнамо да баратамо сутим бичом.

Испод настрешнице четири такмичарске екипе спремало је у чувену «свињарску

тарану», тајно додавајући разне шпеције, ал` тако да не види конкуренција. Поред њи` у позамашном котлићу спреман је свињски паприкаш а прелепи мириси су се ширили по целом раскршћу Доњег Товарника.

Неки од предвиђених учесника због временских неприлика нису стигли, па је око пола седам увече, председница Општине Пећинци- Дубравка Ковачевић Суботички поздравила и свечано отворила манифестацију. Модератор приредбе Љубица Бошковић дала је реч Душанки Станковић, етнологу из Сремске Митровице која је говорила о значају очувања традиције и обичаја у Срему, са освртом на Доњи Срем или Свињарски Срем, како се у народу иначе зове. Затим су наступиле сестре Радосављевић из Шимановаца, старија и већ надалеко позната Теодора и млађа Дуња која тек почиње са наступима. Отпевале су неколико старих народних песама уз тамбурашку матрицу и награђене јаким аплаузом од бројних посетилаца. У току вечери афористичар Бошко Маринковић из Сурчина и Ђорђе Ћирковић из Шимановаца насмејали су присутне читајући изабране сегменте из својих књига.

У холу Ловачког дома вредне Сремице из У.Ж. »Колевка Срема» приредиле су богату изложбу традиционалних ручних радова и рукотворина. На другом асталу било је брдо чаролија-укусних старих сремачких колача: облатне, на курзовини, бундевара, пита од јабука и од вишања, кифлице, крофнице, погачице….

У исто време у дворишту комисија у саставу Милан Алексић, Мирослав Петровић и Јован Ђуричић имала је «слатке муке» да оцене и изаберу најбољу «свињарску тарану». Проглашење награђених и уручење диплома, као и захвалница свим учесницима обављено је уз осмех и аплауз присутних у сали Ловачког дома.

После укусне вечере уследили су међусобни дивани и могла се чути «она» сремачка упитна-испитивачка реченица:                                                                                                -„ Јел`, а одакле си ти?”.(Мисли се из ког села!). Ондак следи и питање:                          -„Јел`, а чији си ти?”(Мисли се на фамилију и још боље шпицнаме!).                               На крају се обично утврде и рођачке везе преко неке бабе или тетке што се удала у њихову или нашу фамилију па смо одједаред и род рођени.                                                                                                                                   Ето и то је Срем у слици, дивану, рођакању, песми, трпези, шали и осмеху!

Свака похвала организатору. Ова манифестација уз минимална побољшања заслужује да постане традиционална.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи