СЕЋАЊЕ-Проф. Др Драгољуб Драган Недељковић 1925-2015

Петог јуна, текуће године напустио нас је човек великог образовања, културе, светског угледа и личног поштења- Проф. Др. Драган Недељковић, рођен на Св. Илију 1925. у мачванском селу Равањ где је провео само део детињства, а основну школу  и гимназију завршио је у Руми, па је често, са поносом, за себе говорио да је Сремац. Мати Јелена, потиче из познате градске, румске фамилије Јефтић која је заслужна за оснивање народног позоришта. Такође сви преци су били истакнути јавни посленици: општински службеници, писци и глумци. Бака, Олга Недељковић, заправо Тереза Елмер, Немица, па су га због тог звали „мали шваба” имала је посебно место у његовом срцу и васпитању. Од малена је све српске песме знао напамет и касније чак убеђивао Францускиње да је његова Рума лепша од Баден-Бадена. Био је непоправљиви патриота и дубоко православан. Као дете славио је оба Божића и рано стекао толерантност према другим верама и традицијама. После написа о религији „Ко хоће да служи Богу, нека служи човеку”, примио га је и сам папа у Ватикану.

Универзитетске студије завршио је у Београду, где је као слависта и композитор, остварио завидну каријеру. Упоредну и француску књижевност студирао је на Сорбони, а универзитетски докторат стекао 1957. на Универзитету у Стразбуру. Радио је на Универзитету у Бордоу, док су на Универзитету у Нансију у доба највеће политичке кризе у Југославији, односно Србији, његова предавања била веома посећена и у светској јавности запажена.

Тих немирних дана говорио и упозоравао је домаћу јавност:

„Држава се распала, али дух не сме да се распадне, ни морал сроза! Треба знати ткати будућност бар на два разбоја: с`једне стране, бити у сагласју са светом, са захтевима епохе, али са друге стране и са самим собом! Једно су дужности дневне политике, а друго политика културе, она је на дуги рок и дугог даха, са ослонцем на вековна искуства, наша и свечовечанска!”

У домаћим и страним научним часописима објавио је око четири стотине стручних и научних радова. Посебно занимљиве књиге о драми распада Југославије: „Дом без крова” и „Издалека светлост”, која је представљена 1996. у његовој Руми.

Дивио се швајцарском уређеном друштву са жељом да се и код нас успоставе такви општи односи. Често је спомињао један натпис на цркви у Базелу из XIV века, као пример у ком правцу да се мења наша свест:

„Где јединство влада, ту станује Бог!”

У издању „Српске књиге” из Руме објавио је четири књиге: Сизифов пут, Научите пјесан, Врлетна стаза преображења, и Тихи дон-Михаила Шолохова.

Своје књиге је писао мудро и књижевно узнесено. Француски и руски ђак, следбеник француске и словенске књижевне науке и православне духовности. Стварао је разуђено значајно књижевно дело, словенски широко и западно-европски брижљиво, педантно и предано. Мирио је класцизам и романтизам, словенску мистику и западњачку трезвеност, Доситеја и Вука, Његоша и Бранка Радичевића, као и средњи век и модерно доба.

У петак 31-ог јула 2015. у просторијама „Салона књига” у Руми одржан је Помен и сећање на Проф. др. Драгана Недељковића, уз присуство: представника Српске књиге, чланова Књижевне заједнице „Фрушка гора” и  бројних поштовалаца.

Први се обратио власник издавачке куће „Српска књига”-Милутин Живановић и евоцирао успомене и заслуге проф. др. Драгана Недељковића, као првог уредника и носиоца Прве књижевне награде Српске књиге за 1995.

Затим је проф. Миодраг Радовић са посебним пијететом говорио, о покојном проф. др. Драгану Недељковићу, као о свом ментору, часном човеку и интелектуалцу. Подсетио је присутне : „Пријатељ је био свима , судија ником и зато је велика људска величина!”

Приказан је филм са доделе награде који је у тишини одгледан.

У част покојног проф.др. Драгана Недељковића, Богдан Таневић, музичар на алт саксофону, извео је две ауторске композиције.

На крају вечери Удружење жена „Вишња” из Гргуреваца припремиле су домаће колаче а Милутин понудио фрушкогорско вино.

Драги Сремци, најбољи начин да не заборавите своје значајне суграђане је да школама, библиотекама, улицама, трговима и другим јавним местима дате њихово име. Сада је таква прилика и размишљајте о Проф. др. Драгану Недељковићу, сигурно је заслужио.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи