СРЕМАЧКИ ДИВАНИ У ПЕЋИНЦИМА

Кадгод је сремачки свет ишо на диване свак`дан и тако преносио али и сазнаво разне вести и новотарије из белог света. Обично навече кад се изиђе нашор, поседа се на клупе испредкуће, и уз пробрано друштво почне се диванити. Понекад, кад се смркне ишло се породично код рођака, кумова или пријатеља и у други шор на диван. Није нам требо велики повод да фуртом започнемо диване, јер вазда је било здраво млого овоземаљски` тема и догађаја.

Е, како смо волели, уживали и знали да диванимо, ал` данас је то веома ретко и полако изчезава. Телевизија је та која ноп-стоп кобојаги дивани уместо нас. Уствари, ми нисмо више кадри да тој почасти дођемо главе, народ као да се предао без битке, само трепће, гута, клима главама и све одобрава што чује и види на телевизији. Од сабајле до поноћи блејимо у екран, потпуно слуђени, што би кадгод казли-омађијани, па скроз ошамућени изгледамо каво да нас је све редом ударио шлог. Бечење и зијање у сокоћало прекидамо само кад треба да једемо и у клозет идемо.

Међутим, ипак има још увек Сремаца који држе до традиције, па се повремено, оправиду вечери дивана, са овдашњим писцима, песницима, сатиричарима, глумцима, рецитаторима и правим диванџијама који бар на час публику врате у стара добра времена, као у песми „Златно доба Срема”, Радивоја Прокопљевића Проке, нашег највећег живог песника Срема.

У оквиру манифестације „Пећиначко Културног лето 2015.”, 21. августа. текуће године организовано је вече „Сремачки дивана”, на коме су учествовали проверене диванџије: песник Радивој Прокопљевић Прока из Петровчића, романописац Ђока Филиповић из Путинаца, афористичар и сатиричар Бошко Маринковић из Сурчина, глумац и рецитатор Мића Дудић из Голубинаца, сремачки трубадур и шансоњер Миле Кајалић Кајгана из Бежаније, рецитатор Жика Лекић из Купинова и писац Ђорђе Ћирковић из Шимановаца. У очекивању кише приредба је пребачена у хол Културног центра Пећинци који је, за дивно чудо, био дупке испуњен. Екипа књижевника у овом саставу наступа заједно већ пар година и вешто је провела расположену публику кроз кићени Срем, догађаје, приче, обичаје, шалу и све уз старе шлагер песме са простора бивше државе Југославије. Миле Кајгана, фудбалска легенда Бежаније и шоумен, иако одавно у осмој деценији живота, однедавно четвороструки прадеда, уз добро друштванце неуморан је на својој гитари, па кад песме саме крену и поноћ се очас дочека. После скоро два сата програма сви присутни су отишли својим кућама видно расположени са жељом да се поново сретнемо.

Овде би моје писаније могло стати, ал` недавно на једној сличној манифестацији више пута на наступу споменуте су речи ДИВАН-ДИВАНИТИ. На крају приредбе пришао ми је један савремено образован деран и озбиљно ми приговорио како је то турска реч и да имамо ми нашу реч Разговор-Разговарати.

Ома сам закључио да је деран одскора у Срему, ил` мож` бити да се прави здраво важан, па умишља да је нови језички реформатор Вук Караџић. Због так`и особа понудићу вам мало објашњење значења речи диван-диванити у Срему како би се убудуће, ипак боље разумели.

Истина је, Турци су реч диван-диванити донели у Срем, али и они су то пазарили-преузели од другог народа. Само да се зна, израз је арапског порекла и зато нека прича отим, о`де стане. Турци су боравили непуна два века у Срему, а у неким деловима Балкана и скоро пет векова, и оставили су дубок траг у српском језику са више од 12.000 својих речи-турцизама. Такође и код других народа Балкана има много одомаћених турцизама у њиховим језицима. И зато, нетреба се здраво млого једити. јер ако би све њи`ове речи автомацки избацили неби могли међусобно: ни диванити, а ни разговарати. Ту се ништа на пречац неможе променити, сувише дуго траје, па и да `оћемо како то саде изменити!?

Диван код Турака има више значења, прво; као име за скупштину-парламент, а друго; као назив за специјални свечани лежај-кауч на ком се дочекују гости и где се разговара и послужују пиће и мезе.

Код нас у Срему назив диван-диванити има посебно значење, а односи на лепо, културно, корисно и уљудно обављање разговора. Диванити могу сви, без обзира на узраст или пол. Од малена деца у Срему су учена како се треба понашати у друштву, а посебно за асталом у кући. Кад дођу гости, ил` кад се оде у госте, и старији за асталом започну диванити, деца нису смела да лармају, бекеље се, ил` недај боже да упададу у реч. Већ на првој грешки, ома је следила претња:

-Чекај само, кад гости оду, вашарићеш ома !

Брезобразно ил` несташно дете, ома иде у кревет,  па га мајка-баба саветује да зажмири и кобојаги спава. Да малчице појаснимо; кадгод се нису тукла деца док спавају и обећање о фурдекању, сигурно буде одложено док поново не скриви. Обично, не задуго, то је већ зајутра-сутрадан!

Кад се двоје младих дуго забављаду и дође онај час одлуке, ондак момак на растанку каже девојци:

-Диванио бих с`тобом и с`твојима, јел` може у недељу?

Кад отац са синовима планира нешто важно за кућу ондак им озбиљно каже:

-Децо моја, треба да диванимо и да видимо како је најбоље за све нас!

Најближа речи; диванити по значељу и језичкој употреби, је беседити и зборити. Међутим, код на у Срему ипак на почасном-првом месту је ипак; диванити.

Кад дође до озбиљних размирица и свађа са рођацима или комшијама обично се каже:

-Од данас више не диванимо, а разговараћемо само оно што се мора!

Кад син у зору дође пијан из биртије, а отац одраније испланиро здраво важан посо нањиви, оштро му каже:

– Слушај ти нерадниче, разговараћемо ја и ти у четири ока, кад се отрезниш!

За разлику од диванити, реч разговарати се односи на много више животних ситуација, као на пример:

-На партиском састанку се разговара и расправља,

-На војничком рапорту: само официр говори, а војник изговара „Разумем”,

-На сеоским конференцијама и зборовима се разговара по дневном реду,

-У општини кроз шалтер се разговара са службеником,

-На суду се разговара и расправља само кад судија дозволи,

-Постоји на десетине варијанти разговора у зависности од животне ситуације, као: свађање, убеђивање, предавање, испитивање, оговарање, галамљење-зијање, лармање, имитирање, исмевање, ругање, шапутање, цинкарење, лапрдање, блебетање, лупетање, тртљање, цинкарење, лајање, трућање, булазгење, итд.

Сада је ваљда јасно свима зашто је диван-диванити у Срему тако важна и особена реч и надам се да ће је и ови ново придошли Сремци као и ново срб(п)ски тумачи језика прихватити, јер тако ћемо се боље разумети у заједничкој будућности.

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи