С Е Ћ А Њ Е
Проф. МИРКО ЂОРЂЕВИЋ 2014-2016.
-Судбина једне иницијативе II део
Дана 18. априла навршило се две године од како нас је напустио, уважени проф. Мирко Ђорђевић, или како је многима а и мени драже, наш чика Мирко.
Остала је велика празнина у књижевном, културном, јавном животу и посебно у животима нас који смо га познавали и сусретали се са њим. Свима нама недостају његове разложне речи, течне мисли које су умиривале, отрежњавале и наводиле на племенитије поимање света. Као саговорник није падао у ватру, подржавао је свачији труд, никога није мрзео, волео је живот и људе са свим својим манама и када се нико није надао умео је да направи шалу и да нас све у тренутку пријатно изненади. Професорски је несебично делио знање, књига-му је била највреднија реликвија, саговорнике је често саветовао да што више читају, али да то буде са пажњом и разумевањем.
Још увек памтим његове речи:
–Све је написано и записано, само треба пронаћи и прочитати!
Чика Мирко је био скроман, искрен и образован верник, гласно је говорио о штетности: празноверја, клерикализације, нетолеранције и паланачке заосталости. Показао је недвосмислену храброст, нису га уплашиле сталне претње, увреде и бетонски комади, што су кукавички бачени у прозоре те умало теже повредили њега и чланове породице. Само је желео да наше друштво буде успешније, хуманије и срећније место за живот свих њених грађана.
Ових дана, често пролазим кроз шимановачки парк, поглед ми сам одлута ка чика Мирковом дворишту где и даље стоји, онај исти астал, столица и клупа где је он седео и разговарао са гостима.
Понекад ми се учини да видим чика Мирка како замишљен чита и пуши скраћену „четвртину“ његове цигарете у муштикли.
Судбина једне иницијативе II део:
Након објављивања текста на нашем сајту, www.simanovci.rs „ЋУТАЊЕ (НИ) ЈЕ ЗЛАТО-Судбина једне иницијативе„,( 25.јануаер.2016.) са комплетним пратећим материјалом. Убрзо је реаговало више средстава јавног информисања, новинарских удружеља и појединаца. Они су пренели, објавили и подржали иницијативу за именовање, безимене сеоске библиотеке у „Проф. Мирко Ђорђевић“ у Шимановцима.
-НУНС и НДНВ су 15.јануара. 2016 у свом посебном саопштењу подржали иницијативу и аргументовано апеловали на јавност.
-Дневни лист „Курир“ (16.03.2016.)
-Локални штампани медији Сремске новине (09. март.2016) и М новине (24.о3.2014), у више наврата пренели су информацију и подржали грађанску иницијативу. Професор Мирко Ђорђевић био је својевремено сарадник и често писао веома запажене чланке за оба сремска гласила.
-Информацију су такође пренели и подржали бројни електронски медији: Слободна Европа (20.март.2016.), Медијска кућа N-1-сектор култура (13.03.2016.), Аутономија-Портал грађана Војводине (13.03.2016.), портал Вести.рс (26.03.2016.), портал BookVar.rs, портал Радио Београд, и многи други.
– Коментари на друштеним мрежама су такође били позитивни и многи су се јављали и питали како могу да потпишу иницијативу, петицију или да на било који начин помогну.
Једина медијска кућа која је успела да добије саопштење била је ТВ Б-92 и тек на упорно инсистирање новинарке Б92, Јелене Кикић.
Пећиначка општинска служба за односе са јавношћу дала је саопштење које у потпуности преносим:
Поштована госпођо Кикић,
Став локалне самоуправе је да је свака грађанска иницијатива добро дошла.
Међутим, у конкретном случају на који се односи ваше питање, реч је о
огранку Народне библиотеке Пећинци у Шимановцима, са само једним запосленим. Како ни матична библиотека у Пећинцима још увек не носи ничије име, најпре би требало покренути иницијативу да матична библиотека добије име, што би захтевало знатно ширу јавну расправу, у коју би биле укључене установе културе, организације цивилног друштва и сви заинтересовани грађани из свих 15 насеља наше општине, како би се постигао што шири консензус о томе у спомен које личности или догађаја који су обележили историју наше општине ова установа треба да понесе име.
Могао бих много и спуно горчине коментарисати, овако склепано саопштење, на које се чекало (скоро невероватних) 11, и словима једанаест, месеци. Међутим, кад боље погледам стил писања и вокабулар неодољиво ме подсећају на некадашња саопштења, из средине прошлог века, када су комитети и комитетлије, ведриле и облачиле са нашим животима. Уствари, ништа конкретно није речено, у целом тексту је невешто избегнут и сам разлог покретања иницијативе?!
Овакво шиканирање и обезвређивање није заслужио пре свега проф. Мирко Ђорђевић – интелектуалац светског и европског формата, као и свих 124 (стодвадесетчетири) потписника грађанске иницијативе и то је највећа поражавајућа чињеница свега што се дешава у нашем друштву.
Надам се да ће се ова невероватна битка за библиотеку од 16 квадрата ипак решити, јер неко ће (вероватно одозго) „лупити шаком о сто“ и рећи ДОСТА.
Нажалост, како ствари стоје, у локалном поимању демократије, ја нисам више покретач и потписник иницијативе, већ обични коловођа.
Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи
