SVETA PORODICA BRANKOVIĆ-VEČITI SVETIONIK SREMA

Postavljeno dana: 11. 05. 2016.

SVETA PORODICA BRANKOVIĆ-VEČITI SVETIONIK SREMA

Srbi u Sremu spominju se od 9. veka, a u Mitrovici sve do 1344. godine postojao je pravoslavni srpski manastir. Odmah posle kosovske katastrofe počinju česte i masovne seobe srpskog stanovništva preko Save i ubrzo sav Srem, prostor današnje Vojvodine i istočne Slavonije dobijaju srpski karakter.

Posle neočekivane turske pobede u bici kod Nikopolja 1396., usledili su prvi turski upadi, razaranja i pljačke po srednjoj Evropi. Tadašnja velika Ugarska kraljevina uviđa opasnost od preteće turske invazije. Da bi lakše branili južnu granicu pozivaju srpske plemiće i narod da naseljavaju prostor uz reku Savu i Dunav.

Nije se dugo čekalo i mađarski kralj-Sigmund (Žigmund) dodeljuje 1404. prvu titulu despota srpskom plemiću Stefanu Lazareviću, sinu kneza Lazara. Daje mu na upravljnje najvažnije utvrđene gradove u Sremu: Kupinik, Zemun, Mitrovicu i Slankamen i to je preteča graničarske službe koju su Srbi obavljali, sa povremenim prekidima, skoro šest vekova, sve do kraja 19. veka. Srem tada postaje neka vrsta srpskog državnog središta, ali ipak, pod vrhovnom ugarskom vlašću.

Stefan Lazarević nije imao poroda i kada mu zdravlje bi naglo narušeno odluči 1426. u dogovoru sa kraljem Žigmundom da njegov naslednik bude sestrić Đurađ Branković. Nakon smrti Stefana 1427., posle kraćeg premišljanja, kralj Žigmund, izdaje povelju 1429. u Debrecinu, kojom ugarski kralj prima Đurđa za vazala i naziva „vernim knezom i despotom cele države Raške i Albanije“. Posle polaganja zakletve, Đurađ dobija od ugarskog kralja vladarske oznake-ogrtač, mitru i mač, kao i sve povlastice koje je imao Stefan za života.

 

10. maj. 2016. Predavanje Sveta porodica Branković u Sremu

Despot Đurađ Branković 

Đurađ je sin, nezasluženo anatemisanog Vuka Brankovića, bio je naša najtragičnija ličnost i kao zla kob pratila ga je ceo život. On je bio vrlo sposoban, inteligentan, lepe spoljašnosti, vitalan i snažnog stasa, ali ponekad buran i osvetoljubiv. Čitav svoj život borio se da očuva Srbiju koja je u tom periodu nekoliko puta pustošena i gažena sa svih strana. Đurađ je naseljavao srpski narod po Sremu i ostalim mestima koja je posedovao po Ugarskoj. Sa Dubrovačkom republikom imao odlične odnose i njihovi trgovci su dobijali povlastice pa su širom Srema razvili svoje poslove. Iz preporođene Mitrovice i Srema vešti dubrovački trgovci plasirali su robu širom srednje Evrope. U to vreme trgovačkim karavanima je trebalo celih 12 dana da prevale put od Dubrovnika do Mitrovice.

Kada je Đurađ došao u Beč 1455. da agituje za pomoć u borbi protv Turaka, tada ga je čuveni katolički propovednik Kapistran nagovarao da pređe u katoličku veru, ali mu je on tada mudro odgovorio:

Ja sam evo već devedeset godina proživeo i vazda sam bio veran zakonima mojih predaka. Narod moj veruje da sam mudar, ma da sreće nemam. A ti sad tražiš od mene da učunim nešto po čemu bi narod moj pomisliti mogao, da sam u starosti pameću pomeo! Ta volim i u bedi umreti, nego da veru mojih otaca napustim!

 U to vreme zavadi se despot Đurađ sa Mihailom Silađijem, pristalicom Hunjadija, čiji su pripadnici ubili Đurđevog zeta Ulriha Celjskog u Beogradu. Prilikom obilaska svojih imanja u Donjem Sremu, Đurađa napadoše iz zasede Silađijevi plaćenici i tu nasta prava bitka. Ostareli Đurađ junački se borio i tom prilikom izgubi tri prsta i tako ranjen bi zarobljen. Razbojnici su ga pustili tek kad su dobili 60.000 dukata, ali ubrzo je umro, 24. decembra 1456. Nakon njegove smrti došlo je do nesloge i sukoba u famili, podele na turkofile i ugarofile, grabeži među plemićima i definitivnog rasparčavanja Srbije.

Đurđeve ćerke udavane su iz čisto političkih razloga, Mara je udata na istok-za turskog sultana Murata II,  a Katarina na zapad-za grofa Urliha Celjskog. Turci su iz osvete, sinove Stefana i Grgura, oslepili i za ceo život ubogaljili. Treći sin Lazar, iako najmlađi, bio je suvladar i despot, ali iznenada umire 1458., u naponu snage i to samo dve godine posle očeve smrti. Despot Lazar nije ostavio muškog potomka jer je imao tri ćerke: Jelenu, Irinu i Milicu.  Najstariji Đurđev sin Grgur mnogo ranije se zamonašio u Hilandaru, a srednji sin Stevan Slepi posle sukoba oko nasleđa i statusa despotovine morao je već 1458. da napusti Srbiju i ode u izbeglištvo.

Tako je politički život srednjevekovne Srbije neslavno završen u leto 1459.

 

Srpski despoti u Sremu  

Zmaj-Ognjen Vuk

Ratna i politička situacija na Balkanu se i dalje prelamala kroz sukobe Turske i Ugarske. Posle sklopljenog primirja 1465. Ugarski kralj Matija pozva na dvor Vuka, unuka Đurđa Brankovića i vanbračnog sina Grgura u svoju službu. Posle uspešnog vojevanja sa Česima, prizna Vuka 1471. za srpskog despota i povrati mu sva imanja u Sremu. Vuk se za stalno nastanio u utvđenom Kupiniku. Kroz narodne epske pesme i priče još uvek žive sećanja o njegovom junaštvu po Kupinovu i Sremu. Vuk je okupio dobru i mnogobrojnu vojsku od nastanjenih Srba i zajedno uz ugarsku vojsku u borbi protiv Poljaka kod Pešte pokazao veliko junaštvo. Od tada ga prozvaše Zmajem„. U dokumentima upisan je kao Vuk Grgurević, a u narodu upamćen kao Zmaj Ognjeni Vuk Branković. Bio je pre sveka hrabar vojnik i ratovao je za interese kralja Matije protiv Turske, Poljske, bosansko-hercegovačkih velikaša i protiv unutrašnjih pretendenata na ugarski presto. Obnova srpske despotovine pod Zmajem Vukom nije donela Srbima stvarnu korist, jer su postali samo dobrovoljni najamnici-graničari a u čestim bitkama su se topili i brojčano gubili. Despot Vuk sa jedva četrdeset godina, iznenada umire 1485. ne ostavivši iza sebe poroda, a njegova žena Varvara, kći Žigmunda Frankofana preuda je se za hrvatskog velikaša Franju Berislavića, koji uz nju dobi u miraz mnoge Vukove gradove i zemlje.

Stefan Branković-Stevan Slepi  

Pod pritiskom i pretnjama posle očeve smrti Stevan Slepi napušta Srbiju 1458. i sklanja se u Ugarsku kod sestre Katarine, a zatim pomagan od Dubrovčana, preko Zete nalazi utočište u severnoj Albaniji  kod starih porodičnih prijatelja albanskog velikaša Đorđa Komnina Arijanita. Za vreme boravka rodi se iskrena ljubav između kneževe ćerke Angeline i Stevana Slepog. Uz roditeljski blagoslov venčaše se 1460. u Skadru, i tu im se rodio prvi sin Đorđe. Zbog turskih napada, a na preporuku Angelininog zeta Đurđa Skenderbega, već 1461. napuštaju Albaniju, finansijski potpomoguti od Dubrovčana, sele se u Italiju, kupuju skroman zamak u oblasti Furlanija, u mestu Beograd. Tu im se rađaju deca: sin Jovan i kćer Marija. Sa ženom Angelinom, iako u tuđini i siromaštvu, živeli su u skladnim odnosima i svo vreme su posvetili obrazovanju i hrišćanskom vaspitanju svoje dece. Despot Stefan slepi umire 1476. ali već 1484. u Beogradu proglašen je za svetitelja. Ostavši udovica Angelina sa sinovima krajem 1478. doputovala je u Beč kod cara Fridriha III, i na njenu molbu ustupljen im zamak u Koruškoj.

Despoti Đorđe i Jovan Branković

Smrću Despota Zmaja Vuka 1485., stigao je poziv kralja Ugarske Matije Korvina za oba brata Brankovića-Đorđa i Jovana da preuzmu Srem i sva imanja. Tokom 1486. Brankovići se nalaze u Ugarskoj, u Pešti, Đorđe dobija titulu despota, a Jovan barona i zajedno sa majkom Angelinom i moštima svoga oca Stevana stižu u Kupinovo. Pored ranije položenih moštiju Sv.Luke polažu i mošti despota Stevana Slepog u istoimenoj crkvi Sv.Luke. Novi despot Đorđe za razliku od ratobornog Vuka svojim obrazovanjem i veštinom uspeva da političkim putem izdejstvuje mnogo više za svoj narod. Međutim, nesrećnom ženidbom sa Izabelom-princezom iz aragonske dinastije, zbog stalnih svađa i nesporazuma dolazi do razvoda. Despot Đorđe, razočaran zbog razvoda i lične sramote, kao i nastali nesporazumi oko izbora za novog kralja Ugarske-Vladislava II, brojnih spletki i unutrašnjih vojnih sukoba, reši da se zamonaši. U crkvi apostola Luke u Kupinovu 1497-98. tajno u toku noći je postrigan, te uze monaško ime Maksim. Ranije u Irigu 1495. Jovan Branković je od strane kralja Vladislava II, ukazom već postavljen za srpskog despota i odmah svima pokazao ratobornost i mnogo veće planove za oslobođenje Srbije. Dok je Maksim vodio diplomatiju i često boravio po Evropi, despot Jovan je neprestano predvodio ratne pohode protiv Turaka, i tako iscrpljen zaradio groznicu od koje je ubrzo umro decembra 1502. Sahranjen je u Kupinovu u crkvi Sv.Luke.

Poslednji Brankovići, braća Jovan i monah Maksim, su mudrošću i postupcima podsećali na stare Nemanjiće, ali vreme i uslovi su bili sasvim različiti.

Sveti Maksim i Majka Angelina 

Kralj Vladislav II nije želeo da despotska titula izađe izvan porodice Branković, ali despot Jovan nije imao muškog poroda sa Jelenom, ćerkom Stefana Jakšića, kao ni brat Đorđe ili monah Maksim. Tražio je od jeromonaha Maksima da se vrati u svetovni život i preuzme despotsko mesto, ali pošto je odbijen, titula je dodeljena hrvatskom plemiću Ivanu Berislaviću.

Porodica Branković je tada zauvek sišla sa političke scene.

Maksim i mati mu Angelina, posle oduzimanja imanja doživeli su poniženje i ubrzo napuštaju Srem i utočište nalaze u Vlaškoj, kod vojvode Radula Velikog. Maksim kao iskusan diplomata i vešt pregovarač uspeva 1507. godine da izmiri vojvodu Radula i moldavskog vojvodu Bogdana III. Osnovao je štampariju u Trgovištu, ali krajem 1510. vraća se u Srem sa majkom Angelinom i počinju pripreme za gradnju manastira Krušedol. Tokom 1513. postao je beogradski mitropolit i već tada je bio toliko cenjen da su svi u njemu gledali budućeg sveca.

Umro je u Krušedolu 1516. i tu sahranjen.

Maksimova majka Angelina se zamonašila oko 1509. a u periodu od 1512. i 1516. sagradila je u samom selu Krušedolu-Sretenjsku crkvu, prvobitno kao ženski manastir. Tu je majka Angelina provela svoje poslednje dane života i umrla 1520.

Kasnije su mošti Svete porodice Branković sve prenesene u manastir Krušedol gde ostaju sve do 1716. kada su ih Turci, iz osvete, spalili zajedno sa zgradama manastira.

Sačuvana je samo leva ruka Svete majke Angeline.

Kult prepodobne majke Angeline u narodu Srema rano je izgrađen, poštovana je od Sremaca svih vera, jer narod se saživeo sa njenim stradanjem: tri puta je prenosila mošti svoga muža i dva puta sina, nadživela je muža, oba sina i kćer Maru. Vezla je  za njihove kivote zlatnim i srebrnim nitima prekrivače, aktivno je učestvovala u izgradnji i obnovi svetih hramova i manastira po Fruškoj Gori, Sremu, Vojvodini i Rumuniji, i predano je okupljala pobožan narod.

Prema narodnom verovanju od vremena majke Angeline, deca u Sremu babu zovu majka, jer ona se smatra zaštitnicom porodice, svih hrišćana i Srema.

Sveta majka Angelina kroz ceo svoj mučenički život iskazivala je hrišćanske vrline, čistotu podvižničkog života, strpljivost i mudrost, odanost supruge i požrtvovanost majke, bazgranično milosrđe i kroz molitve predala je svu sebe Bogu.

Hvala, Svetoj porodici Branković, jer da njih nije bilo, ne bi ni mi postojali u današnjem Sremu!

 

10.maj.2016.g.

Predavanje u Parohijskom domu u Šimanovcima-

Brankovići u Sremu                                                                                            Tekst priredio i pročitao: Ćirković V. Đorđe, ovdašnji

Ostavite komentar

Morate biti ulogovoani da bi ostavili komentar.

Šimanovci reklamni baner

Forum


Marketing

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Ćirilica

Pratite nas


Preporučite nas

Linkovanje

Ako želite da nas linkujete, naš baner možete preuzeti OVDE.
Šimanovci reklamni baner
Preuzimanje Banera

Glas Šimanovaca

Glas Šimanovaca broj 1 Glas Šimanovaca broj 2 Glas Šimanovaca broj 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2019.