РАДОСЛАВ РАДА ШУМАРСКИ, ЛЕГЕНДА СРЕМА И МАРТИНАЦА

Постављено дана: 20. 05. 2016.

Радослав Рада Шумарски легенда Срема и Мартинаца 1.

Како представити Радослава Раду Шумарског, легенду Срема и Мартинаца, а да се нешто важно не пропусти: од занимљиве биографије, многобројних занимања, начина стицања знања, широког самообразовања, уметничких талената, разноликих хобија и многих личних интересовања.
Рада Шумарски, шпицнаме Јовишков, рођен у Мартинцима 1943. и као беба чудом преживео страшни збег преко реке Саве. Одрастао и васпитаван у скромној сељачкој породици-породичној задрузи, са 11 душа, на челу са стрицем Веселином. Детинство је упамтио по послератној општој беди, невероватно суровим комунистичким „обавезама„-одузимања намирница од сељака, неуспелим друштвеним експериментом са „совјетским колхозима“ и времена када је сремски сељак био стварно понижен. Књигу је рано доживео као свету реликвију, већ од првог додира са њом, заволео је на пречац и био одличан ђак у основној школи. Редовно завршава тeк 5 разреда. Гледајући ђачку књижицу, сриц Веселин-нeписмен, строг и често намргођен, а отац забринут и збуњен, овако је прокоментарисао:

– Од овог` никад човек нећеш бити, и немож` ти да силанцаш-у школу и из школе, дереш ципеле и одело, а да ми да плаћамо чобана! Нег`, држ` се земље да те ветар не одува!
Матер се здраво сикирала да јој дете не полуди од ти` силни књижурина, што их је свакодневно налазио и читао по скровитим местима. Међутим, борба за преживљавање породице била је преча и малог Раду исписују из школе, под изговором да је луд. Лекар после разговора са дететом, задивљен општим знањем, инсистирао је да дете настави даље са школовањем, али породица је била неумољива.
Рада, и данас, помирљиво и без много једа, коментарише такву ситуацију:
– Е, да није тако морало-неби ни било! Шта ћеш, нисам био ни шебав, ни глупав, ал` њи`ова реч је била последња и поштовала се!
Коначно, у 45-ој години живота, по својој жељи, наставља и успешно завршава осмогодишње школовање са одличним успехом.
Ево како гласе две изабране строфе из деда Радине песме „Књига и ја„:

Од како за себе памтим,
док сећање моје сеже.
Свака драга успомена за
лепу ме књигу веже

Ово моје скромно знање,
што из књиге сам упио.
Не постоји то имање,
скојим би га заменио!.

Рано је открио таленат за: стих и песничку риму, а када је чувајући свиње почео да свира на фрули, отац се и том` унцуту успротивио:
-Нећеш ваљда бити сеоски гајдаш, нег` ватај се ти как`ог честитог посла!
Много касније, када је постао „свој газда“, испунио је себи велику жељу и продавши четири бравца са правом ценом, тајно сео је у афтобус, и у Чачку 1983. код чувеног мајстора пазарио сет фрула на којима и данас радо одсвира разна кола, познате народне песме и разне мелодије које случајно чује. Одувек је активно учествовао у друштвеном животу својих Мартинаца, редовно иде у цркву, учествује у разним сеоским акцијама, члан је месне библиотеке, играо је и свирао у фолклору, кадгод је пик`о фузбал а данас непропушта утакмице на лепо сређеном месном стадиону. Кад Мартинчани постигну гол, он на фрули одсвира једно колце и тако уз музику и шалу прослави. Кад су тога дана гостовали ФК“Хајдук“ и Шим`новчани, кадети су изгубили чак са 18:0, а првотимци са 8:0, и тога дана деда Рада се здраво насвиро-као никад дотад. Наслушали смо се кола и разних мелодија из деда Радине фруле и зато у шали Мартинчани поручују, да једва чекају „так`е госте„.

По одслужењу војног рока, Рада почиње да се занима за немачки језик, набавља разне књиге од пријатеља и као самоук вредно учи. Убрзо потпуно овладава немачким језиком, и данас успешно обострано преводи текстове и песме са свим римама. Многа мартиначка деца долазе код деда Раде на бесплатне часове швабског, и никад` ником, ни динара није наплатио. Његови „ђаци“, имају најмању оцену четворку у школи, а на питање откуд интересовање за немачки језик, Рада кроз осмех каже:
-Немачки језик је војнички језик, као створен за командовање, а и ми Сремци смо били век-ипо Војни граничари у доба Аустро-угарске монархије. Нисам никад био у тим швабским земљама, ал` да ми је бар два фата, да уђем и видим како је тамо!
Деда Рада и даље сакупља и вредно бележи: народне умотворине, сремске бећарце, старе заборављене речи, историју породичних родослова Мартинчана и пише песме о свим животним темама које тиште данашњег човека.
Објавио је 2014. једну невероватну књигу: „Моје село дично поприлично„, је целокупна историја родног села Мартинаца писана у стиху-десетерцу, на 73 стране са приказом битних историјских догађаја. Описивајући разне животне прилике, сремског сељака у разним историјским догађајима, сазнајемо уствари и како се стварно тада живело. Песник Рада нам храбро, прецизно и недвосмислено идентифијуке све друштвене аномалије: погубну извитопереност људи на власти, лажно приказивање историје, али и тајну опстанка обичног човека и његова снажна вера у духовно и нематеријално. Многи данашњи политичари неће се сложити са песниковим политичким констатацијама и описима, о догађајима од пре пет-шест-седам деценија, јер још увек наше друштво нема снаге да их слободно и без страха
анализира како неби поново направили грешку.

Страна 27.
Четрдесет и петог лета
о откупу уредба донета,
активисти полетели по селу
да лојалност покажу на делу.
Купе жито, курузе и марву,
и остало ди год шта пронађу
чак и сламу, кудељу и вуну,
деца плачу, а жене их куну.
«Какви сте нам ви ослободиоци,
ви сте гори него гестаповци,
Немцу ниси мого јаје дати,
да ти одмах поштено неплати,
ви грабите никог непитате.
Бог ће дати па ћете пропасти»
…………………………………………….
«Војводину чвршће притежите
хапсите их, у оков вежите.»
А ево како деда Рада описује данашње време, кобојаги више-страначје и изборе.

Страна 70
Овде нису паметни потребни,
нег подобни, послушни и верни.
Видех јадан кад беху избори,
где се свако само за власт бори,
подметања ту се чине грозна
да комшија комшију не позна.
На бирачко место ја се јавим,
ту грађанску дужност да обавим.
Јадни роде, кад сам тамо био,
да ти кажем шта сам запазио.
Свака странка-засебно, по страни,
подељени моји Мартинчани.
Сви би они као да владају,
а остале попреко гледају.
Једни само смрде на ракију,
одвојени други кафу пију,
трећи им се крадом подсмевају.
………………………………………………

Са полице деда Рада дохвати један роковник, а у њему право благо-песма за песмом: о Срему и обичајима, вашарима, момковању, љубавима, судбинама, људима и догађајима. Строфе сложене, све лепо исписано штампаном ћирилицом и спремно да већ сутра иде у штампу. Деда Рада гледи у свеску и тужно рече:
-Намам ни ја новаца,… наступила криза,… а ови на власти имају преча посла!
Штета је да песме остану у роковнику и доживе судбину заборава. Надам се да ће се наћи неко увиђајан да одштампа збирку песама и подари радост свеколиком читалаштву Срема.
Од деда Раде добио сам једну свеску са педантно пописаним старим речима Срема, и биће драгоцен извор за будуће «Друго измењено и допуњено издање Ћоле ти дечије».
На зиду собе окачен је родослов-породично стабло породице Шумарски урађен до детаља Радином руком и досеже до његовог директног потомка-хусарског мајора Станислава Шумарског, с`почетка деветнајстог века.
Телевизора нема, а који ће му и очин, кад на посебно урађеној полици стоји вредна библиотека са неколико стотина пробраних књига и натписом који одмах пада у очи.

Радослав Рада Шумарски легенда Срема и Мартинаца 2.

DAS BUCH IST DER BESTE FREUND
КЊИГА ЈЕ НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉ

Седели смо тако једно после подне у старој кући-у топлој соби, последњој черпићари из шездесетих година прошлог века, са специфичним мирисом сремске земље и разговарали, а да нисмо честито ни фртаљ тема разматрали.
Непреостаје нам ништа друго, него да се овај диван ускоро настави.
На крају, иако нисмо неки ракијаши, наздравили смо са провереном домаћом ракијом старом десетак година, од шљиве маџарке из деда Радиног воћњака.

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

Оставите коментар

Морате бити улоговоани да би оставили коментар.

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2019.