ГРАЂАНСКА ПАТРОЛА-КАКВИ СУ НАМ ПУТЕВИ У ОПШТИНИ ПЕЋИНЦИ

Постављено дана: 13. 06. 2016.

ГРАЂАНСКА ПАТРОЛА-КАКВИ СУ НАМ ПУТЕВИ У ОПШТИНИ ПЕЋИНЦИ

Лето је на прагу и народ се ужелео природе и путовања. Ушпар’o свет коју црвену, једва за пол’ резервоара бензина, због кризе нема новаца за велики пут, па пожелео скроман породични излет, посету некој локалној манифестацији или одлазак у госте код кумова и рођака. Општина Пећинци, има шта да покаже, али треба до свега стићи, јер често нам све преседне мимо наше воље и кривице.

Сваке недеље гледамо на РТС-у легендарну емисију «САТ ПАТРОЛА» са господином Мирком Алвировићем који нас упознаје са стањем путева до Грчке, Јадрана, Бугарске и других даљих дестинација и не ретко озбиљно укори путаре на лоше стање друмова и боме их жестоко испрозива.

Наша општина у последњих пар година полаже велику наду у туризам, и руку на срце-коначно имамо неколико солидно сређених туристичких објеката:

1. Природни резерват „Обецка бара“ са пратећим садржајима; 2. Комплекс-Црква Св.Луке са портом, осматрачницом и етно кућом у Купинову; 3. Аксентијева етно кућа из 18. века у Огару; 3. Ловачки дом са Свињарском колебом у Д.Товарнику и 4. «Музеј хлеба»– у Пећинцима; Музеј је велико животно дело сликара Јеремије, и прави је бисер наше општине познат широм Европе.

У овој години јубилеја; 500 година Свете породице Сремских Бранковића и преноса моштију Свете мајке Ангелине Бранковић, свештенство и народ се у црквеним службама, молитвама, приредбама и беседама духовно одужио својим славним деспотима и прецима. Међутим, остаје нерешено-чудно власничко стање, средње-вековног краљевског и деспотског града Купиника-који чами, пропада и вапи за обновом. Наша држава као и локална власт, заробљена је у живом блату нечијих ранијих брљотина, неуспева већ више од деценију, да мало острвце у Обецкој бари, са остацима зидина Купиника врати народу и коначно постане видљиво и доступно. Треба неко да одговори; како је могуће да регистрован и обележен споменик културе постане приватно власништво(?) и коначно обнародовати, ко је такву глупост и немар дозволио?!

Прошло је време коњских запрега када смо лагано ишли једни код други’ на свечаре, велике госте и вашаре без автова, векера на руци и мобилних телефона. Живели смо смерно-без ове безглаве трке, стизали и постизали-ама баш све, имали смо чак времена за свакодневне диване на клупи на шору и асталске песме у гонку куће. Данас имамо брзе автове и желимо у једном дану да обиђемо све у цугу. ‘Оћемо одједаред да видимо све по систему; у вр’главе фртаљ сата на једном месту па терај даље. Остварењу ових нашим брзопотезних жеља испречило се катастрофално стање наших локалних путева, о којима треба касти неку реч.

Ономад, возећи се аутом, по назови путу, од раскрснице Преке калдрме до села Деча, видео и доживео сам нешто невероватно страшно и опасно по живот. То нису више такозване ударне рупе-већ кратери, који су се на неким местима спојили и направили попречни шанац, који се једино цик-цак вожњом у првој брзини једва може обиђи, и при том пазећи да се картером не очеше пут. Замислите, како изгледа ноћна вожња по киши, када су рупчаге пуне воде и под светлима фарова створе возачу привид равног пута!!! Десиће се, изненада бууум и трас…Будите срећни, ако вам само пукне фелна, гума или спона, јер можете бити избачени-одбачени са пута у шипражје запуштеног канала или на леву страну пута на долазећи ауто. Упамтите, евентуалне повреде путника сноси ће возач, а учињену штету на возилу тешко ће те наплатити, јер саобраћајна полиција има кратак и јасан одговор:

–Нисте прилагодили вожњу условима пута ?!

Питам се, а где је одговорност путара и локалне власти јер на описаној деоници нисам видео ни један-једини знак упозорења.

Како господин Мирко Алвировић често борави у свом „Центру НАВАК“ у Суботишту, овим путем га позивамо да направи получасовну САТ-ПАТРОЛУ по Туристичком кругу Општине Пећинци и својим ауторитетом, стручношћу и медијском промоцијом помогне саобраћајној безбедности и афирмацији наше средине.

Пре пар година враћајући се из Купинова са манифестације Ноћ музеја, на кривини код „споменика“ улетео сам у једну повећу рупчагу и том приликом трајно оштетио две фелне и обе гуме. Нажалост, за скоро годину дана постојања те рупетине нисам само ја био жртва. Сазнао сам од вулканизера да поред нас Сремаца било је и неколико странаца са скупоценим аутомобилима и великом причињеном штетом.