СЕЋАЊЕ НА MOJE БИВШЕ ЛЕПО СЕЛО

Закон о Локалној самоуправи у Рeпублици Србији, бр.83/2014. је већ две године, у експлицитној примени. Према ексклузивном „тумачењу“ наших општинара и њиховој примени у пракси, осећамо већ „многе благодети“ по својим леђима:
– наше гробље није наше већ њихово, заједно са нашим прецима,
– наш водовод је њихов загађен водоток за индустријску упоребу,
– наш Дом културе-Соколана је њихов оронули споменик,
– наша безимена библиотека је њихов одраз културе,
– наше преостале сеоске ледине су њихов мајдан пара,
– наше раскршће је њихов полигон за вежбање силе,
– наши питоми шорови и сокаци постали су њихове аутостраде,
– наше ђубриште је аванзовало у њихово централно ђубриште,
– наше се продаје а паре су њихове,
– наше приходи су њихова шанса за таксу
– наши порези су само добра асна у њиховим касама,
– наше жеље су мртво слово на њиховом загубљеном папиру,
– наше загађење је њихов еколошки пројекат,
– наше здравље је на њиховом рулету,
– наши представници су само њихови одани поданици,
– наши животи су у њиховим хладним рукама!
– наша сећања су за њих безвредна лапрдања,
– наше животне потребе су за њих „немогућа мисија“
– наше село је њихова шанса за ширење „Индустријске зоне“,
– НАШЕ СЕЛО ЈЕ ЊИХОВА БЕЗНАЧАЈНА ПРОВИНЦИЈА!

Нису сви чланови Закона о локалној самоуправи само њихови благоудни параграфи које само они привилеговано тумаче и спроводе у своју корист. Ипак, на срећу постоје и они параграфи који штите нас убоге житеље, ал’ о томе ће једном сигурно одлучивати нека хуманија воља или разумнија овдашња власт.
Преостаје нам, да их подсећамо, упозоравамо и у нади сачекамо боље дане.

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи