ДИВАН ПРОЛЕЋНИ ДАН

Постављено дана: 20. 03. 2017.

ДИВАН ПРОЛЕЋНИ ДАН

 

Кроз малени пенџер пробија се упорно зрак сунца и као да ми трља очи. Чујем црквена звона како откуцавају шест сати и мог петла Петронија-Перу, како досадно кукуриче и само што не каже: -Ајд’ диксе, да виш как’и је леп’ дан сван’о!

Полако, облачим се, тражим чарапе, ронцам по фијокама, ал’ никако да нађем две исте, а пред вратима куће, валда чули ме, цвиле, врте се и чекају моји кучићи, чувари Нина и Гвоздена, а више њи’ на грани старог дуда, начичкале се четири, од пет мачака, кол’ко и’ имам тренутно на ‘рани. Пета мачка је, уствари, мачак Фјодор, локални швалер и он обично касније долази уз препознатљиво и гласно маукање. Питам се, у как’ом ће стању данас доћи? Oд ранији’ мегдана фали му парче увета, реп му мало иде укриво, глава сва изгребана, а уколико пада киша дође улопан да га једва препознам. Еј, па никада није било лако ићи у швалерацију, онај ко није иш’о-па како да зна, јер на туђем терену увек има свакојаки иненађења. Коначно, отварам врата, и гле, одједаред сви предамном, цвиле и маучу, кога прво да помазим, а да се онај други не наљути?

Леп пролећни дан, свеж ваздух удишем пуним плућима и подижем високо главу и погледом шарам по ведром небу, а кад’ оно, нигде ни облачка све бескрајно плаветнило. Ех, лепота једна…

Чујем жамор на шору, стиже свет са свих страна пред дућан и гласно се јављају једни другима:

– ‘Бројутро, свима!

И одма’ одговор: -‘Бројутро, жив био, јес’ поранио!

-Да, да, поранијо и зору преварио! Шали се, ново придошли.

Сви чекају лебац, па се успут препричавају сеоске новости и куди дуга зима која је баш свима дозлогрдила. Клупа скроз попуњена, двојица обашка у ћошку већ од сабајле испијају „следовање“ из фраклића, пред вратима две старије жене тихо оговарају, мало даље рођак Цвеја гласно поздравља бициклисту, мало даље тројица праве важне договоре и планови за радове у башти и пољу, ал’ утом’ часу, стиже комби и сви брже боље у војнички ред. Мирис свежег леба рашири се шором. Одвајкада је било правило, дан почиње тек кад се лебац и остала рана постави на астал и сви се окупе из куће на фруштуку, а после може куд који мили моји.

Волем ову земљу и мирисе у ваздуху, волем ово село и његове диване, волем овдашњи начин изражавања и нагласак сељака, веже ме оно што се ту мисли и што се ту једе, јер ми је ту корен и вековно сећање, у коме су му се родили и умрли преци и зато желим да живим о’де.

Волем своју кућу коју сам заједно с’дедом и с’оцом правио, у којој сам ја одрастао и сазрео, одрасло моје дете и моји унучићи…                                        Е, мој браћа па дићеш више, од овога и срце трне.

Волем, та мани ме, волем баш све…

Еј, Србијо и мој Среме, колико имаш лепи страна и танане душе у себи.

 

Март. 2013.                                                       Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

Оставите коментар

Морате бити улоговоани да би оставили коментар.

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2019.