“DOM KULTURE-SOKOLANA” U ŠIMANOVCIMA-80 GODINA TRAJANJA

Postavljeno dana: 06. 06. 2017.

“DOM KULTURE-SOKOLANA” U ŠIMANOVCIMA-80 GODINA TRAJANJA

 

Pre osamdeset godina, tačnije 23. maja. 1937. godine postavljeni su temelji Sokolskog doma u Šimanovcima. Organizovana je tada, velika manifestacija-javna vežba, na raskršću i fudbalskom stadionu na kojoj su Sokolske čete iz Surčina, Progara, Grabovaca, Kupinova i uvaženi gosti iz matičnog društva Zemuna i društava Stare Pazove i Batajnice priredili sportsko nadmetanje i prikazali razne vežbe u duhu proklamovanog telesnog vaspitanja. Posebno je bilo gromoglasno pozdravljen i nastup «Ruskog sokola», osnovanog od emigranata izbeglih posle pobede Oktobarske revolucije, u kojem su Kozaci izvodili spektakularne vežbe na konjima u trku.

Sokolska četa je osnovana u Šimanovcima 1934., na inicijativu učitelja Đorđa Jovanovića i lekara dr.Stevana Radosavljevića-zeta trgovca Save-Bate Gudurića. Za starešinu čete izabran je dr.Stevan Radosavljević, njegov zamenik Negovan Ljubinković, a sekretar i načelnik Đorđe Jovanović, kao i još tri člana uprave bili su omladinci. Stanovnici Šimanovaca su bili oduševljeni telesnim vežbanjima i sportskim duhom, i od početnih četrdeset članova Sokolske čete, ubrzo se broj udvostručio. Prvo se vežbalo u školskoj učionici, ali je postala suviše tesna za gimnastičke sprave i sve veći broj članova. Članovi šimanovačke čete učestvovali su, počev od 1935. na svim sletovima u okviru sreza i imali zapažene uspehe. Učestvovali su na sletovima u Zagrebu, Subotici, kao i u Sofiji 1935. na «Svesokolskom sletu».

 

 

Na jednom od javnih nastupa, 1936. učitelj Đorđe Jovanović se obratio meštanima sela i predstavio ideju o gradnji velikog Sokolskog doma po uzoru na slične u većim mestima. Okupljeni narod se složio i celo selo oduševljeno prihvatilo predlog. Plan zgrade uradio je besplatno inž. Jovan Stanković, iz Zemuna, inače i sam član matičnog Sokolskog društva i koordinator za rad svih donjosremskih seoskih društava. Napravljen je plan obezbeđenja finansijskih sredstava i postupak gradnje. Opština Zemun je iz budžeta finansijski podržala gradnju, a omladinci su u više navrata sakupljali dobrovoljna novčana sredstva po selu. Učitelj Đorđe Jovanović i banovni (sreski) lekar dr. Stevan Radosavljević su iskoristili svoj politički i društveni uticaj i uspeli da obezbede, kao poklon: pola „vagona“ (5.000 kg) cementa od Beočinske fabrike i 40.000 komada cigli od ciglana iz Stare Pazove i Vojke. Meštani sela su dobrovoljno i besplatno prevozili na svojim konjskim zapregama sav potreban građevinski materijal za gradnju. Sakupljena su velika i sredstva od osvećenja zastave, koju je četi darovao Dušan Vujičić, lugar u penziji, a sva imena davalaca od 500 i više dinara su bila urezana na pozlaćene klince i zatim ukucana u koplje zastave. Najveći prilog je obezbeđen od organizovanja velike seoske tombole, kada su članovi čete prikupljali po trgovinama i firmama u Zemunu, St.Pazovi, Beogradu i ostalim  selima. Sakupljeno je mnogo: odevnih predmeta, obuće, platna, posuđa, kućni predmeta, poljoprivrednih alata, a seljaci su davali priloge u stoci: prase, jagnje, ovca, guska, patka  ili u hrani: čabar masti, čabrica sira, ili metar drva, čak i balon rakije ili bure vina. Svi tombolski listići su rasprodati i ubrzo je, na proleće, počinje sa gradnjom. Kopanje temenja su dobrovoljno obavili članovi Sokolske čete i meštani sela. Grubi građevinski radovi su već 1938. bili završeni. Bila je ozidana i pokrivena zgrada, i svake naredne godine je dovršavana i opremana. Vežbalo se predano preko cele godine i naši sokoli su postizali sve veće uspehe na sletovima u Kupinovu i Skoplju 1939. Naj uspešniji šimanovački sokol bio je Jovan Živić-Kurlo.

Sokolski dom postaje i mesto kulturnih dešavanja, pa su 1940. glumci pozorišta iz Beograda davali četiri večeri za redom predstave u prepunoj sali. Pored meštana Šimanovaca prisustvovao je i narod iz susednih sela. Početkom ratnih dejstava i dolaskom okupacione vojske 1941. u selo prestalo se sa radom, ali članovi Sokolske čete su odmah masovno pristupili u partizanske jedinice.

Okončanjem rata i uspostavljanja nove Jugoslovenske države, svim Sokolskim društvima zabranjen je rad i ubrzo je promenjan i sam naziv zgrade, u „Dom kulture-Šimanovci“. Nove vlasti u Domu kulture održavaju česte političke skupove, konferencije i organizuju priredbe i igranke. Kada je uvedena struja u selu 1955. odmah je elektrificiran i Dom kulture i ubrzo su počele redovne bioskopske predstave, dvaput nedeljno i praznikom, kao i gostovanja poznatih „radio“ pevača i pozorišnih predstava. Krajem osamdesetih urađena je do tada najveća popravka na samoj zgradi: rekonstruisan je ulaz sa novom nastrešnicom, zamenjeni podovi, rekonstruisana bina, elektro instalacija i ostalo. U Domu kulture se u to vreme odvijao bogat kulturno-zabavni život sve do početka devedesetih godina prošlog veka, kada polako sve zamire. Nažalost, i u ovom veku se ništa nije promenilo, u Domu kulture održavaju se godišnje svega nekoliko folklorno-školskih priredbi u toku cele godine. Zgrada je zapuštena bez stalne ljudske brige i kontrole, neadekvatno se održava i počinje ozbiljno da propada.

    1. maja.2017. održana je u Šimanovcima, već tradicionalna „Treća smotra folklornih društava Srbije“ uz učešće 15 ansambala, i tom prilikom uočeno je da se drvena bina opasno ugiba, škripi i previše „talasa“ i svakog momenta, svi prisutni, strepeli da se ne uruši i dođe do povređivanja učesnika. Takođe, bina po dubini nema dovoljno prostora i jako ograničava mogućnosti, kako folklorne, tako i pozorišne predstave. Komunikacija i kretanje učesnika se održava isključivo iz sale preko binskih nepodesnih stepenica i tako se usporava i remeti normalan tok većih manifestacija. Stanje ostale opreme i uređaja je u lošem stanju: binske zavese već odavno nema, rasveta sporadično radi, kaljeve peći su oštećene pa faktički nema grejanja, prozori oštećeni, većina vrata se ne zaključavaju, i ko zna šta još. Biblioteka je pretesna, bez čitaonice a spiralne stepenice za biblioteku su opasne i dotrajale, kao i samo tehničko rešenje nije prihvatljivo za javnu upotrebu. Najbolje je da se obrazuje stručna komisija koja će popisati sve nedostatke, zapažanja i tako ukazati na opasne tačke i sprečiti dalje propadanje.

     

    Kada je zidana zgrada pre 80 godina selo je imalo skoro duplo manje stanovnika. Prema sadašnjim realnim predviđanjima broj stanovnika u Šimanovcima će se sigurno ubrzano uvećavati, a samim tim i potrebe za kulturnim manifestacijama će biti sve izražajnije.

    Domu kulture predstoji kapitalna, stručna i hitna rekonstrukcija pa ovom prilikom predlažem idejno rešenje za:

 

 

ADAPTACIJU I PROŠIRENJE DOMA KULTURE ŠIMANOVCI:

Ovo tehničko rešenje bi stvorilo osnovne uslove za kvalitetno održavanje svih vrsta kulturnih manifestacija: pozorišne predstave, školske priredbe, bioskopske projekcije, muzičke koncerte i folklorne festivale, a na spratu aneksa u čitaonici: književne promocije-večeri, tribine, likovne izložbe i funcionalan rad seoske biblioteke.

GRAĐEVINSKI  RADOVI-TEHNIČKI OPIS:

Dogradnja aneksa sa zadnje strane zgrade Doma kulture, dim. Osnove 10 ˟ 15 m. a visine kao postojeći objekat, bez narušavanja oblika i visine krova.

Predloženi aneks sadržaće sledeće prostorije po etažama:

Prizemlje aneksa:

a) Probija se zid postojeće zgrade i bina se produžava-po dubini za minimum 3 metra. Bina ima četiri bočna ulaza-izlaza i poseban tehnički (povećan) ulaz za unošenje scenografije.

b) Na spoljnjoj strani zgrade aneksa otvara se poseban bočni ulaz u objekat sa nastrešnicom i dvokrilnim vratima 2 ˟ 2,2 m, po potrebi služi kao službeni ulaz za učesnike manifestacija i ulaz za korisnike biblioteke i čitaonice.

v) Centralni hodnik (širine 1,5 dužine 15m), povezan je sa: pozornicom i scenskim prolazima(levi i desni), dvema prostorijama za presvlačenje (4,8 ˟ 4 m), dva toaleta i tuš kabinom i komotnim stepeništem za odlazak na prvi sprat.

Prvi sprat aneksa:   

a) Biblioteka i depo za knjige ukupne površine oko 32 m2

b) Čitaonica i po potrebi sala za književne promocije, tribine i likovne izložbe dim. oko 6,5˟8,5 m.

v) Depo za scensku opremu, scenografiju, kulise i slično oko 25 m2.

Svuda u svetu društvene zajednice poklanjaju veliku pažnju starim i istorijskim građevinama, i društvena briga o njima je stalna i stručna.

Postavlja se svima pitanje, zašto je došlo do ovakog nemara?

Otvoreno treba pitati nadležne u Opštini Pećinci kakva je sudbina Doma kulture u Šimanovcima?!

Možda je, posleratna komunistička, nerazumna, zabrana rada svih «Sokolskih udruženja» još uvek na „snazi“, pa je to razlog za sadašnje derastiranje ovako važnog, istorijskog i lepog zdanja na raskršću sela.

 

Trebalo bi bar, postaviti skromnu spomen ploču na ulazu u Dom kulture, radi očuvanja uspomene, na zaslužne meštane, koji su ličnim nesebičnim trudom i vizionarstvom, pre osam decenija podigli najveću opštu društvenu zgradu, ikada u selu. Spomen ploča treba da potakne sadašnje i buduće generacije meštana na slična neimarska dela od opšte društvene koristi.

Treba po svaku cenu sačuvati i održavati „Sokoloski dom-Dom kulture“, jer to je deo naše svetle istorije, koji su nama ostavili preci u amanet!

Nadam se da će ovaj tekst i predlog dopreti i pozitivno uticati na:

– Članove Saveta mesne zajednice Šimanovci i

– Nadležne službe u Opštini Pećinci.

 

Ćirković V. Đorđe, ovdašnji

 

Ostavite komentar

Morate biti ulogovoani da bi ostavili komentar.

Šimanovci reklamni baner

Forum


Marketing

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Ćirilica

Pratite nas


Preporučite nas

Linkovanje

Ako želite da nas linkujete, naš baner možete preuzeti OVDE.
Šimanovci reklamni baner
Preuzimanje Banera

Glas Šimanovaca

Glas Šimanovaca broj 1 Glas Šimanovaca broj 2 Glas Šimanovaca broj 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2019.