ŠIMANOVCI – POMENI I TRAJANJA

Postavljeno dana: 22. 08. 2017.

ŠIMANOVCI – POMENI I TRAJANJA

 

 

Okupili smo se ovde, ipred spomenika Solunskim dobrovoljcima, da  vratimo dostojanstvo sećanju na sve naše pretke i tako očuvamo kontinuitet trajanja našeg identiteta i postojanja. Istorija je stroga učiteljica života i ako ne poznajemo prošlost, ma kakva bila, sigurno sadašnjost nećemo razumeti, a u budućnost nećemo ispravno gledati.

Kratka istorija naselja Šimanovci:

Šimanovci spadaju u red najstarijih srednjevekovnih naselja u donjem Sremu, osnovani su 1385-e. ukazom Mačvanskog Bana Stjepana I. Korgija. Osnivanje naselja povereno je, izvesnom Šimonolcu, koji je bio „važan čovek“ u službi kod mačvanskog bana. Sa svojim podanicima-vojnicima dobija današnji prostor sela Šimanovaca i tu osniva naselje, koje od tada po njemu nosi naziv. U to vreme Mačva i Srem, pripadaju Kraljevini Ugarskoj, pod imenom „donja zemlja“ i imaju status posebne banovine-preteče buduće graničarske službe.

U bogatoj šestovekovnoj istoriji naselje Šimanovci su pripadali pod više državnih uprava i teritorijalnih podela, bilo je različitih razvojnih perioda i društvenih uloga, padova i uspona i nekoliko varijateta u samom nazivu mesta. Prvih vek i po’ naselje se naziva Šimonolc(i), u tursko doba Šimonovci, od početka 18-og veka u austrijsko doba Šimunovci, u vreme Vojne granice Šanac Šimunovci i od kraja 19. veka današnje ime Šimanovci.

U ovoj godini naše selo obeležava nekoliko jubileja vezanih za važne događaje iz naše dalje i bliže istorije.

  1. Navršilo se 250 godina od ulaska Šimanovaca u Vojnu granicu, i sigurno najvećih promena u urbanističkom uređenju i organizaciji društvenog života u našem mestu do tada. Od sredine 18. veka počinje ušoravanje svih sela Srema, a ulaskom u Vojnu granicu 1767-e u Šimanovcima se formira prostran trg-raskršće, na kome se planski grade vojni objekti za potrebe graničarske kompanije-čete, kao i vojna ambulanta, otvara se srpsko-nemačka škola, kopaju kanali i vojni šančevi, isušuju močvare, grade putevi, locira groblje i među prvim mestima u okolini, 1791-e počinje gradnja velike sadašnje crkva Sv. Nikole. Zbog državno-vojnih potreba dolazi do raseljavanja pojedinih okolnih mesta, pre svega Kereka, zatim Dolinaca, Tolinaca, Sakula,Obeda i ostalih.                                                   Od 1738-e u Šimanovce se planski doseljavaju mnoge porodice tokom trajanja Vojne granice. Današnji potomci prvih starosedelačkih  porodice su 14-o ili čak 15-o koleno svojih dalekih predaka. Popis iz 1749-e godine potvrđuje kontinuitet postojanja sledećih porodica: Vujičić, Katanić, Vojkić, Urošev(ić), Mandić,  Ljubinkov(ić), Todorov(ić), Atanackov(ić), Ćirkov(ić), Dobrić, Milošev(ić), Radivojev(ić), Čavić, Šimanovački(?) itd. U kasnijim popisima svim prezimenima je uglavnom pridodato, na kraju, i koje je ostalo do današnjih dana. Naši preci su bili uglavnom iz okolnih mesta i ta vrsta seoba se nazivala unutrašnje preseljenje u Sremu. Šimanovci popisom 1746-e imaju 21-o domaćinstvo, ili numeru kako se to tada zvalo, na sledećem popisu 1749-e imaju 28 numera, a već 1766-e pred sam dobrovoljni ulazak u Vojnu granicu selo ima 73 numere. Crkvenim detaljnim popisom svih članova domaćinstava, na prelasku u Novi vek, 1800-te Šimanovci imaju 94 numere i oko 1.045 stanovnika, pa već tada spadaju u značajna mesta u donjem Sremu.

Treba biti ponosan na naše pretke-Vojne graničare jer oni su pripadali  važnom delu vojne granice-koridoru odbrane Evrope od „Jadrana do Crnog mora“.  Zahvaljujući hrabrosti, istrajnosti i svesti, naši preci su sačuvali nacionalni i verski identitet, kulturno se uzdizali, postali  ravnopravni građani i tolerantni prema ostalim narodima u velikom austrijskom carstvu. Posle više od veka, stroge graničarske službe, dolazi do  razvojačenja-ukidanja 1873-će Vojne granice i od tada postajemo gruntovni vlasnici kuća i zemlje, i sve stečene i korišćene imovine. Šimanovački atar je tada imao 5.966 jutara zemlje.

 

  1. Širom sveta ove godine obeležava se 100 godina Prvog svetskog rata, jer baš te 1917-e godine, spletom događaja, odlučen je ishod strašnog sukoba vođenog pre svega na tlu Evrope. Spomenik pred nama je podignut 1934-e i on nas podseća na naše hrabre pretke koji su podneli velike žrtve u Prvom svetskom ratu. Šimanovci su pored vojničkih imali tada i prve veće civilne žrtve i zapaljeno je nekoliko kuća u samom selu. Ovde na ploči pored naših predaka upisano je ime Svetislava Krstića, rođenog 1896. u Šimanovcima od oca Đorđa Krstića, ovdašnjeg učitelja i perovođe. Kao đak petog razreda Karlovačke gimanazije, sa nepunih 18 godina, obreo se u Batajnici 1914-e, kada je srpska vojska pobedonosno prodrla u Srem sve do Rume. Međutim, slavlje je kratko trajalo, jer se austro-ugarska vojska ubrzo konsolidovala i potisnula srpsku vojsku preko Save. Svetislav Krstić, zvani Lala, i mnogi mladići, iz Srema tajno prelaze Savu, neki još uvek deca od 14 godina, stupaju u Sremski dobrovoljački odred i pripremaju se za odbranu Beograda.

Na Dunavskom keju 1915-e pročitana je čuvena naredba majora Dragutina Gavrilovića 24. septembra.1915.g.  

 

“Vojnici, tačno u tri sata neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za Kralja i Otadžbinu. Vi nemate više da se brinete za svoje živote, koji više ne postoje… Zato napred, u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj!

Živeo Beograd!”

 

Nastala je strašna bitka i u roku tri septembarska dana u krvavim borbama od 340 pripadnika Sremskog odreda, izbačeno je iz stroja 223 vojnika. Svetislav, lakše ranjen, čudom ostaje živ i sa ostatkom jedinice povlači se na jug sa celokupnom srpskom vojskom. Otac Đorđe Krstić je 1915-e interniran u Konstajnicu, a majka Darinka i mlađi brat Branko, pred opasnošću od hapšenja napuštaju Šimanovce. Svetislav učestvuje u proboju „Solunskog fronta“ i drugim bitkama, i na kraju rata stiče čin artiljeriskog kapetana. Njegova ratna svedočenja su objavljena u istorijskim delima i publikacijama, kao i u poznatoj knjizi Antonija Đurića- „Za čast otadžbine„, po kojoj je urađena i pozorišna predstava.

 

  1. Obeležavamo i 80 godina od početka izgradnje današnjeg „Doma kulture“, odnosno „Sokolskog doma“ u Šimanovcima. Generacija solunskih dobrovoljaca je od početka podržavala i pomagala „Sokolski panslovenski sportski pokret“ i 1934-e osnovan je u Šimanovcima od strane učitelja Đorđa Jovanovića, dr. Stevana Radosavljevića banovnog lekara s još nekoliko mladića iz sela. Od početnih 40 članova, već u prvoj godini se broj vežbača udvostručio i na nekoliko sletova u: Skoplju, Zagrebu, Sofiji i Kupinovu, ostvareni su veliki takmičarski uspesi. Inicijativa za gradnju Sokolskog doma pokreće se 1936-e i u najkraćem roku obezbeđena je projektna dokumentacija, materijal i novac. U proleće 1937-e angažovanjem svih meštana počela je izgradnja „Sokolskog doma-Sokolane“, i već sledeće godine objekat je stavljen pod krov. Danas, posle 80 godina objekat vapi za popravkom. Očekujemo i nadamo se, da će u što skorije vreme biti urađena ozbiljna sanacija i adaptacija, kako bi se objekat koristio u punom kapacitetu. Šimanovci, su naselje sa oko četiri hiljade stanovnika i takav objekat je nasušna potreba svima.

  1. Navršava se 50 godina od velike i višegodišnje izgradnje komunalne infrastrukture sela Šimanovaca, kada je za samo tri-četiri godine od 1964-1967. velikom slogom, opštim angažovanjem, samodoprinosom i ličnim radom, izgrađeni glavni seoski putevi, uređeni rigoli-kanali, betonske ćuprije, betonski trotoari, obnovljen park, zasađene nove sadnice po šorovima i selo je dobilo izgled lepe varoši. Svakako najveće zasluge imaju inicijatori tadašnji šef Mesne kancelarije Milan Ćirković i direktor zadruge Đorđe Đokica Mandić.

Spomenici se podižu da ne zaboravimo svoje heroje, mislioce, graditelje i znamenite osobe, kako bi sačuvali svoju istoriju, kulturu, pamćenje i osobenost. Kod spomenika se evociraju uspomene i daje mlađim generacijama primer i podstrek da budu čestiti ljudi odani svome zavičaju, narodu i državi.

Kao narod i meštani moramo prekinuti dosadašnju praksu da posle svakog rata, svakog ustanka, svake dinastije i svakog vladara stalno počinjemo ispočetka. Samo u 20. veku imali smo četiri tragična diskontinuiteta sa predhodnim generacijama. Učestalim odricanjem, potiranjem predhodnika sami sebi brišemo pamćenja i gubimo svest o kontinuitetu i trajanju.

Kako će ova generacija Šimanovčana biti upamćena, svedočiće samo njihova dela, jer njih će u budućnosti ocenjivati sledeće generacije.

 

Živeli, u slozi, radu, uspehu i nadi u bolje dane!

 

Pročitano prilikom polaganja venaca

na spomeniku Solunskim dobrovoljcima

  1. avgusta. 2017. U Šimanovcima

Ćirković V.Đorđe, ovdašnji

 

 

Ostavite komentar

Morate biti ulogovoani da bi ostavili komentar.

Šimanovci reklamni baner

Forum


Marketing

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Ćirilica

Pratite nas


Preporučite nas

Linkovanje

Ako želite da nas linkujete, naš baner možete preuzeti OVDE.
Šimanovci reklamni baner
Preuzimanje Banera

Glas Šimanovaca

Glas Šimanovaca broj 1 Glas Šimanovaca broj 2 Glas Šimanovaca broj 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2019.