ИДЕМО НА ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ-ПА ШТА БУДЕ!
Укидањем војне границе 1873 у доњем Срему полако се уводио цивилни и политички живот, по моделу, као у целој Аустро-угарској царевини, и од тада често у нашој историји било је свакојаких избора и кампања, славља и протеста, туча и чак трагичних сукоба. Странке-партије су надевале себи разна имена и узимали разне идеологије, од националних до интернационалних, народњачких до уско територијалних, левих и десних, социјалистичких и капиталистичких, конзервативних и напредних, радикалних и умерених, сељачких и грађанских, а не ретко било је и смешних назива са контраверзним чудацима на челу.
Међутим, када почне да се врши власт, народ се обично разочара у (не) остварене резултате, јер од прокламованих предизборних обећања, (скоро) увек на крају испадне «обећање лудом радовање»! У кампањи сви се представљају као заклете велике демократе, док не преузму власт. На крају мандата заврше к’о омражене и грамзиве аутократе и партиократе своје партије и свог дубоког џепа. На власт се обично долазило с’празним џеповима, а силазило са препуним, и зато је свака власт «чувала» предходну, јер државна каса је била свима омиљен циљ и лако освојив мајдан у који су сви радо завлачили своје дугачке прсте. Стање у нашој држави и друштву се често мењају и према општој политици увек се прилагођава и локална елита. Све наше локалне власти су биле верна копија више власти па макар то било на очигледну штету. Најважније је правовремено подржавати лидера и водећу партију, јер то је једини услов за даљи опстанак у локалној власти.
Старији људи су често разочарано говорили:
-Мани ме политике и политичара, сад овако, сад онако, а новаца нигде!
Територијалном реорганизацијом Срема 1960. формирана је општина Пећинци и од тада су Шимановци у њеном саставу. Општина је од самог почетка таворила и била на листи «неразвијених» општина у Војводини и Србији, све до пре петнајстак година када почење велики «ел дорадо»-продаја (распродаја) земље и најава поновне «индустријализације» и великих инвестиција у Србији. Наше село, Шимановци су били први на удару, пре свега због свог повољног географског положаја, и у року три-четири године су хаотично продаване велике сеоске ледине и плодне оранице око села, а много пара се буично сливало у празне касе општине. Неодговорни, необразовани, грамзиви и некопетентни општински кадрови без икакве друштевне контроле и плана (по)трошили су велике паре на мегаломанске квази пројекте, а појединци су се у том смишљеном и контролисаном метежу нагло обогатили у разним махинацијама, пре свега, извлачењем новца из државне касе и злоупотребама положаја. Афере су стизале аферу, али ни једна није ваљано и правовремено судски окончана, па су многе остале «заглављене» у писарницама, архивама, политичарским нагодбама и судским развлачењима. Трагедија тога времена је, што се тај велики новац представљао као «успех просперитетне општине и способног руководства». Велики новац је представљен као «ново створена» друштвена вредност што је потпуни апсурд. Новац није улаган адекватно у инфраструтуру већ је партиско-буразерским каналима трошен на површно шминкање села, финансирање сумљивих удружења, чудних пројеката и многобројних измишљених општинских комисија. Тако је то када има превише новца у каси, а мало поштења, нестручности, неодговорности и неразмишљања о будућности.
Пред сваке изборе, у већ виђеним трач кампањама, обично нас сами политичари подсећају шта су они други крали, а на нама је да им верујемо, неверујемо или игноришемо.
Уобичајена пракса је да су, овде код нас, у општини Пећинци локални избори у последње време оптерећени увек «привремененим мерама» а да јавност незна о чему се ту заправо ради, па се прећуткују стварни разлози, и обично постају предмет нагађања и свакојаких петпарачких прича? Тако се ће бити и овај пут, јер вољом владајуће партије и њихових бројних коалиционих партнера и партнерчића тако је одлучено-изрежирано. Свима је познато, да није постојала ама баш никаква опасност и угроженост по њихово владање, јер имали су све могуће већине и множине у скупштини оштине. Ипак, Влада Републике Србије 26 .10. 2017. уводи привремене мере из само њима знаних разлога и расписује нове изборе 24. 12. 2017. у ванредним условима. Локална јавност је била затечена, јер у свим досадашњим јавним наступима челника у првом плану је била истицана крилатица «Општина Пећинци-место просперитета» са сталним наглашавањем великог успеха и напредка, па су нам многи из околине и оправдано завидели.
Привремени орган општине Пећинци је састављен искључиво од кадрова СНС партије, што изазива сумљу, подозрење и обесмишљује привремене мере у вишепартијском систему и честитост предизборних радњи. Иначе углавном сви општински кадрови су вишедеценијски искусни «политички вукови», махом легални «прелетачи» из некадашњих и садашњих странака у власти и око власти, почевши од легендарног СКЈ, преко СПС, ЈУЛ, ДС, ДСС, СПО,… и да не набрајам и замарам читаоце. Може се слободно закључити, ипак је «задовољена форма» вишестраначког састава привременог органа који треба да нас законски и непристрасно доведу до нових избора 24. децембра. 2017.
Међутим, поставља се озбиљно питање да ли ће поред листе СНС и њених коалиционих партнера ( већ је предата под бројем 1.), успети још нека партија или група да прикупи довољан број потписа и кандидује се на скорашњим локалним изборима? Цео постојећи политички и кадровски капацитет у општини се слио и утопио у СНС и већина опозиционих партија не фунционише, немају ни кадрове а ни чланство. Цела ситуација неодољиво подсећа на време и стање као у бившој држави СФРЈ. Тада је била водећа и једина партија СКЈ, а сви остали грађани «по закону» били су аутоматски уписани у чланство Социјалистичког савеза радног народа или млађег брата СКЈ. То друштвено решење је тада приказано народу као савршена организација политичког живота у држави! Можда смо ми већ на путу да се вратимо старим провереним решењим, јер се све више чују гласови да је кадгод било много, много боље!
Листа кандидата СНС и коалиције није јавно обелодањена, али надамо се да ће Шимановци као и досад имати већи број својих представника-одборника у општинској скупштини!?
Већ сада се може рећи да је победа СНС-а извесна и вероватно изражена у процентима са рекордних 90% до чак апсолутних 100% гласова и комплет листом својих одборника у будућој скупштини општине. Биће то још једна у низу блиставих победа владајуће партије и загарантованих четири године мирног владања у општини Пећинци.
Да ли ће будућа нова-стара власт са «свога облака» коначно погледати, разумети и помоћи житељима села Шимановци, тек ћемо видети!? Бар имамо праву на наду!
Пред забринутим становницима насеља Шимановци, је тежак период борбе за голи опстанак насеља и стварања нормалних услова живота вредног цивилизованог европског човека. Проблеми су се нагомилали, јер нису решавани годинама, већ су системацки произођени нови од стране извршне општинске власти. Највеће село у општини је већ сада окружено или опкољено индустријском зоном необазирући се на близину породичних кућа. Неконтролисано се издају дозволе за градњу индустријских хала по самом селу и тако дерастира стамбено насеље са несагледивим последицама. Претеће неконтролисано загађење је на све стране и свог познатог арсенала: бука, вибрације, смог, аеро загађење, општинска депонија, десетине малих депонија, опасна складишта, хемијска индустрија, урушена каналска мрежа итд. Озбиљан саобраћајни и безбедносни проблем је учестали: регионални, локални и индустријски тешки транспорт, који се обавља кроз неподесне уске сеоске шорове и шориће и тако угрожавају животе становника у свим аспектима. Вода из сеоског водовода одавно није за људску употребу, иако се годинама (нешто велико) ради и обећава, али атест о квалитету никако да се добије. Јавни и културни живот је потпуно угашен и са једва неколико годишњих приредби у оронулом Дому културе, је кап у мору жеља и потреба близу четири хиљаде становника насеља. У досадашњој пракси када се требају решавати проблеми села Шимановаца све је успорено, безвољно, под велом тајности, оптерећено са безброј препрека (обично измишљених), компликованим законским регулативама, уз недостатак пројеката и поврх свега заглављени у бесконачном, безциљном и замршеном дебатовању. Наши насушни капитални пројекти попут: обданишта, путне мреже и обилазнице, водовода, летње позорнице, адаптације дома културе, читаонице и библиотеке, спортског центра и остало, годинама слове само као идеје и пусте жеље. О плановима градње и роковима општинско руководство није озбиљно говорило и доносило одлуке у последњих (сигурно) десетак година. Збор грађана није био организован у Шимановцима више од деценије.
Да ли ће у предизборној кампањи бити говора о плановима везаним за Шимановце и да ли ће бити организована трибина, збор грађана или страначки скупови са житељима, тек ћемо видети!?
Надајмо се да ће наши будући одборници у Скупштини општине Пећинци и стално запослени у општини бити бар мало Шимановчани и као локал патриоте понекад дићи руку и глас за своје село.
Било како било, идемо на нове изборе, гласаћемо по савести, па шта буде!
Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи
