Штагар тегли и теглица…
Кадгод кад’ дође јесен, мајка (баба) је здраво кубурила са теглама, јер у башти кад роди највећи проблем су биле тегле.
Данас, је сасвим другачије време, јер у дућану пазариш зимницу и још ти приде западне тегла занавек.
И тако, по навици, ајд’ да сачувам ову, требаће ми, па ова је баш лепа, а ова што је згодна,… и тегла по тегла, накупило се тога броја се незна.
Е, моја мајка, нема више твоје лепе и благородне баште. Канда је сакривена у травуљини, а ми се изметли у господу, па седи у авто и терај у „Лидл“, ил’ „Родић“, ил’ вамо ил’ тамо.
Кажеду рачунџије, на шору; не исплати се више правити зимницу!?
Јебешга, још напишу трговци и произвођачи на теглама, „органска“, па још опале и добру цену.
Кобојаги, вреди толке новце!?
А на телевизији рекламирају на сва уста и зијају по цели боговетни дан:
„Органска зимница по рецептима наших бака!“.
Само, ко њима још верује? Ја први, не!
Сви ми знамо, да без мотике и стајског ђубрета нема домаће ране и зимнице. Немош више честиту мотику ни на вашару наћи, а марве у целом шору на прсте једне руке могу избројати.
И тако моје тегле чекају, неко друго време, а мајка одгоре гледи и крсти се, е докле смо догурали!

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи