СРЕЋНА НОВА ГОДИНА 2019

Постављено дана: 13. 01. 2019.

Хумореска «наши дана»

Заређали и изређали се, сви ови наши празници, па од свакојаке, и боме јаке ‘ране и ‘ића, здраво смо задригли, лице нам подуло, добило неку бордовску боју, ко пред-не дај боже как’и шлог, и јоште смо се олењили и каде с’муком одгегамо пар корака од астала до «чак» отомана останемо брез данфа. Напољу заладило, кажеду стигла «честитка» из Сибира, па седимо вазда у топлој соби и шта друго, нег’: јеј, пиј и бечи се у «сокоћало» од ране зоре до поноћи. Каде нестане чокања и дрва, е ондак сви гракну:

-Ајд’ «домаћине», ти си «најмлађи», скокни часом и наложи да се ватра не угаси! Још се као сикираду, помало мудрују и додају:

– Пази дас’не посмрзавамо, ко мишеви у празној котобањи»!

Марве немамо, а оно мало живине, око подне, напојимо млаком водом, бацимо им мало бунгура и мрва са астала, а оне само чуче, згуриле се, жмиркају, нит’ носе јаја, нит пето кукуриче, јербо и њима здраво ладно и канда им није нидочега.

Седе тако и наш Баћа Цвеја и Баћин Тоза у својим топлим собама, ал’ већма им дојадило, па ајд’мало на шор да виду, имал’кога за диван наћи. Некако у исти час обојица се промолили, опазили се и обрадовали се један другом ко најрођенијем. Часом би се они састали, само да су им куће с’једне стране, ал’треба прећи пусти шор, који се измеђ’њих попречио ко набујала дивља Дрина ил’ мутна Марица. Таман Цвеја крено преко, кад ето ти оданде колона шлепера, терају ко недонети, један точком улети посред баре ускрај пута и свог га је учатлив’о до гуше с’том смрдљивом бљузгавицом. Ондак, с’друге стране, крену храбро, Баћин Тоза, ал’ и тамо колона, и баш спрам њега неки загула у џипу даде гас, и мал га не потрефи. Кроз прозор му још опцује матер сељачку и показа средњи прст. Тоза ко Тоза, већ како је пргав, ома узврати, па му «спомене» маму мамину, и још којешта му сложи све по списку и на камару. Приде му оштро припрети песницом и довикну:

-Шта је битанго, оћеш ‘да ме згазиш у мом шору, пред мојом кућом?

И тако њи’ двојица, по сата, ко на лото извлачењу, врте се и покушавају да пређу шор. У пар наврата одлучно крену, па стану, ал’никако прећи шор, саобраћај не попушта, нико не стаје, а јебешга и јачи су.                                                              Њихови очеви су лакше прешли Дрину и Сутјеску, па се борили три године у партизанима по Босни, нег’ што њи’ двојица покушаваду да пређу шор.
Утом пролази Јова, загледа их, поче се смешкати, и гласно им добаци:

-Зар немате телефоне, ил’ фејс бук, па се издиванте ко људи, а не да се ту коцкате са животом. Браћини, немој да ме баците у трошак за свеће!

Тоза кад то чу, не окрећући се, само му одбруси:

– Ајд’ терај даље, и мани ме се твоје зајебантске политике, сит сам те одавно!

Коначно, пуначки Цвеја, некако претрчи шор и мал’се директно не судари са Тозом на ћуприји. Онако дебо, бего је Цвеја ко прави зец, кад у лову запраште пушке са свију страна. Срећни што су обоје живи и здрави, прво се по том питању изљубише, па тек онда падоше честитке и поново љубљење за Нову годину, Божић и све славе.

Баћин Тоза ома ће срдито:

-Баћа, слушај, ‘вако више не иде! Чим гране пролеће набавићемо ми, на вашару у Руми, ону белу фарбу за бетон и спрам наши кућа намалати «зебру» по путу, и јоште турити саобраћајне знаке, «пешачки прелаз» и знак «забране 30 км на сат»! Шта је ово-наопако, сви се сјатили кроз наше село, па није ово аутострада, ил’ автопут, па терају сви до даске ко на тркама.! Јес’, да ови наши душебрижници кажеду да је пут проглашен за «магистрални пут». Прогласили они, а нас нико ништа није ни пито! Једно су сметли сума; ми смо кадгод самодоприносом и кулуком оправљали наше шорове, зато да нама буде боље, па их лепо удесили, а саде испало да смо ми били залудни, глупави ко ноћ и све то работили из чиста унцута. Тобож’, ово је «магистрални пут», па испада, да могу саде ти пусти автови да нас «руше ко кегле у куглани» по нашим шоровима. Боме, ситувација је још загуљенија,  јер по регистрацијама автова то је међународни пут. Јебешга, баћа Цвејо није ово у реду, па нисмо ми глинени голубови на шицари па удри, и још кад неког спичи авто испаднемо фуртом ми криви. Као, непоштујемо саобраћајне прописе и јоште налећемо, ко муве брез главе, на њи’ове камионе и автове!

Слуша све то Баћа Цвеја, забринуто врти главом, брише грашке зноја, климањем главе све одобрава и почиње свој диван:

-Еј баћин Тозо, био сам ономад у Земуну, да нешто ‘ране пазарим за празнике јер тамо је доста јефтиније. Сретнем оног Милета, …та знаш га с’пијаце, што је кадгод купово «сремачки сир» од мог ћалета, а од вас прасице и бостан, док смо имали сви по максим земље, наше ледине, пуно марве и чопоре свиња!
Миле потврдно клима главом, уздахну и пали цигару. Тоза наставља да дивани:

– Пита он за све нас, а у једном моменту каже да прати дешавања у нашој «Задруги», те да му је драго, и још нам честита што сваког дана све више напредујемо и саде цели свет зна за Шим’новце!?

Тоза се од запрепашћења закашља, испаде му цигара право убару и гласно викну:

-Задруга, …кажеш задруга, па јел’ он пошандрцо, загула једна, или нас озбиљно зајебава, па наша задруга само што није изда’нула-готова је!

Смешка се загонетно Баћа Цвеја, заврће брк и наставља:

-Та, није он мислио на ову «нашу сељачку», већ на ону «лилавску», поред авто пута. Нап’о ме, па све испитива, па још умислио, да ми имамо неке вајде и новаца од тог циркуса и куплераја! Пито ме, … знаш, онако швалерски, дал’ ми понекад ноћом тамо свратимо? Отац га пусти, … и ово да ти рекнем, и још ме пито крајње озбиљно; да ли имамо ми тамо как’е протекције, ето у нашем је атару тај куплерај, па би свратио да се мало и он «омрси»! Додо је, да ће ако треба и добро платити, само да мало уђе унутри, јер има једна сојка по мери, баш као створена за њега!? Ома сам га отеро у очин и материну, и нисам ни реч више прозборио са тим заглајзаном недокуцаним!

Тоза се избечио од чуда и гласне каже:

-Шта је ово с’овим нашим светом, од силне телевизије и дангубе полудио начисто, а мозак му ко у пилета, само му је до лудирања, лајања и срамоте! Немо’ш више наћи честито чељаде и ко човек се лепо издиванити, све им је то «сокоћало», ко сврака-попила мозак.

Цвеја гледи према раскршћу, пали цигару и забринуто ће:

– Мој Тозо, знаш оног мог нећака, завршио тешки државни факултет-еј, прави инжињер пост’о, добар ко лебац, а ономад потписо уговор, и са још једним Батањичаном, оде да ради шест месеци ко келнер на броду! Каже, неће он о’де да ради ко виљушкариста за 200 евра, каде тамо зарађује, чисто-десет пута више, и ‘оће деран још мало да види света. Дошло неко црно време, каде наша честита сремачка деца, одоше у морепловце, код овако лепе земље и нашега Срема. Па то није било никада-за века! Пу,…’бем ти небо, кад’ нас оваке килаве трпи, и кад’ смо дотле догурали!

Тоза се осврће, накашља и бесно настави:

-Погледај само наше село! Кадгод смо били први у свему, пример другима, а саде смо последња рупа на свирали. Нас више не зову ни село Шимановци, већ све чешће «Индустријска зона Пећинци», а ми му дођемо, ко неко «индустријско предграђе», неко «лево сметало», чак пустара, ил’ још горе ардала. Ми смо нон-стоп блокирани, а у нашем атару толке фирме и још се распродаје оно мало преостали’ ледина око села. Ди су ти наши новци, бог свети зна?! Ономад, мој унук, ми прочит’о, на том интернету да је наш предцедник општине даво интервју за Нову годину. Посебно је нагласио да неће одустати од започетих пројеката у општини!… Ево већ пар дана, тако размишљам, а шта је то у нашем селу лане започето? Осим «историског пута», од 800 метери-од ћуприје «Боша» до раскршћа и лежећег полицајца на раскршћу, ама … ама, баш ништа. Кад размислим, и то је урађено због теретног саобраћаја, па је питање; а ди смо се ми ту овајдили! Народ ће опет у Голубиначком шорићу трпети буку, загађење и бити у сталној опасности. На недавним изборима у децембру 2017-те обећавало се море ствари: нов вртић, дом културе, летња позорница, библиотека, нови путеви, генерално сређивање раскршћа, тротоари поред пута, канали, екологија, култура, спорт и неможе се све чо’ек о’ма ни сетити! Нећу да кажем да је неко лажљив, ал’ кад се не испуне обећања, шта је ондак? Ајд’, кажи ми ти Баћа Цвејо, можда ја грешим, жив сам човек?

Цвеја, слеже раменима, нервозно вади два фраклића  ракије, из унутрашнјег џепа рекље и један додаје Този :

-Е мој, Баћин Тозо, мани се политике, гурава су времена, биће како мора бити, сам’ да небуде горе. Јес’ли гледо на телевизи оног човека што каже:

-Бољег немамо, горег нећемо наћи!

Тако је, како је! Ајд’ па живели, и са срећом у овој 2019-ој , и да ми будеш здрав, чио и кадар за све!

 

Дан уочи

српске Нове године 2019.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

Оставите коментар

Морате бити улоговоани да би оставили коментар.

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2019.