Идеја градског превоза у Шимановцима стара више од пола века

Постављено дана: 26. 10. 2020.

Идеја градског превоза у Шимановцима стара више од пола века

 

Шимановци као насеље одувек су гравитирали ка Земуну, односно Београду, и миграција домаћегстановништва највише је ишла у том правцу.

Све време Земун, касније Београд, било је логично место стремљења наших насушних потреба: школовања, запослења, лечења, набавке, продаје домаћих производа, културе, забаве, спорта, друштвеног ангажовања и често настањивања.

Земун је одувек доживљаван као «наш град-наше место» и годинама су стваране многе породичне,пријатељске, политичке и пословне везе.

Одувек је навећи проблем било, како да се за што краће време и што лакше пређе тих 25 километарарастојања.

***

Предуслов добром повезивању и удобнијем путовању предходила је изградња путева. Давне 1900.,макаданска цеста-како се тада звало, завршена је од Шимановаца до Старе Пазове и створени супредуслови за најкраће («преко») и стратешко повезивање тада пограничног Купинова на Сави и Сланкамена на Дунаву. А из Старе Пазове, могло се десно путем за Земен, а лево путем за Фрушку Гору и Нови сад.

Појавом моторних возила, почетком двадесетог века, прво је успостављена поштанска веза, са Старом Пазовом, тада важним административно-трговинско-политичким центром, коме су Шимановци и околна села припадали у то време.

***

Први аутомобил у Шимановцима 1933. купио је др. Стеван Радосављевић, месни лекар, угледни политичар, касније «бановни лекар» (Дунавске бановине у Краљевини Југославији), оснивач «Соколске чете» и један од покретача идеје и учесник саме изградње «Соколане»-данашњег «Дома културе» у Шимановцима. Други аутомобил, нешто касније купио је месни апотекар Драгутин Брунетић.

***

Вековима се путовало широм Срема запрежним колима са коњима, али због предострожности од хајдука, обично се путовало у «караванима» на: вашаре, пијаце и скупове. Ка Земуну се путовало по «старом летњем путу», преко Угриноваца, и то «романтично путовање» трајало је и по неколико сати.Старији мештани се сигурно сећају тих ноћних путовања када се у цик зоре стизало на почетак Угриновачке улице у Земуну.

Крајем педесетих година забрањен је улаз коњских запрега у центар Земуна, а самим тим и тај облик превоза је престао да постоји

***

Прегледавајући стару штампу на интернету, пронашао сам један интересантан чланак објављен 1912. у загребачком «Јутарњем листу» бр.5, на страни 3.-вест о пројекту изградње жељезничке пруге Земун-Сремска Митровица, али преко доњо-сремских села: Бежанија, Сурчин, Добановци, Деч, Шимановци, Карловчић, Михаљевци, Суботиште, Брестач, Никинци, Хртковци и Јарак.

Исте године Општинска скупштина Шимановаца доноси одлуку и придружује се молби Земуна за изградњу жељезнице С. Митровица-Земун. Сва споменута места на траси пројектоване жељезнице,такође су дала сагласност. На општим државним изборима 1913. у Аустро-угарској све политичке партије учеснице избора су се залагале за изградњу поменуте жељезнице. Међутим, већ следеће 1914. године избио је Велики рат, а по окончању дошло је до промена државних граница. У новој држави, није било слуха и разума, да се та пруга изгради, па је све убрзо пало у заборав. Гледано из данашње переспективе, ипак је велика штета што није та идеја реализована. Данас би то била изузетно корисна веза свих доњосремских села са два најважнија града Срема-Земуна и С. Митровице.

Ономад, прочитао сам да се планира оживљавање жељезничког путничког превоза у оквиру «Беовоза» од Београда, Земуна, Батајнице, Добановаца, Сурчина до Обреновца јер пруга одавно постоји и чека путничке композиције.

Ако би се изградио још један крак жељезнице од Добановаца према: Дечу, Шимановцима, Карловчићу, … и даље према С. Митровици, успешно би се решио јавни путнички превоз у свим поменутим селима. Стари пројекат жељезнице би у потпуности био комплеметаран са ново насталим индустријским зонама око сремачких села. Питање је да ли ће бити: мудрости, струке, сарадње и солидарности, међуданашњим локалним политичарима ушанченим у своје општинске тврђаве и кабинете!?

***

Прва аутобуску линија-претеча «јавног превоза», из Шимановаца отворена је крајем тридесетих година прошлог века. Чувени Чортан из Каловчића, купио је  аутобус и отворио линију на релацији Земун-Шимановци-Деч преко «Преке калдрме». Возач и механичар био је Митар Вујичић из Шимановаца.

***

После завршетка Другог свецког рата, наредних неколико година, за јавни превоз коришћен је један преправљени камион, који је ишао на релацији Купиново-Земун преко Шимановаца. У њему су биле постављене клупе за путнике, и саобраћао је ујутро за Земун, а увече се враћао назад.

Када је средином прошлог века изграђен ауто-пут «Београд-Загреб» отворена је нова страница путовања ка Земуну-Београду.  Убрзо су уведени редовни аутобуси у употребу, и град нам је постао све ближи у сваком смислу. Вреди споменути, да су многи Шимановчани, у то време, користили и бицикл за одлазак у град возећи се ауто-путем, али је убрзо је строго забрањено, па је остала једина алтернатива за бициклисте «стари летњи пут» као могућност. Такође, у то втеме много Шимановчана је одлазило пешке до ауто-пута и тамо «стопирао» пролазне аутобусе или аутомобиле, не били се некако превезлидо града.

***

  1. Прва помена градског превоза у Шимановцима

 

Недавно, случајно сам добио каталог Стамбене задруге «Бетоњерка» из 1965-6., у вези изградње великог стамбеног насеља на уласку у Шимановце. У  каталогу је на један афирмативан начин описан и представљен план будућег насеља са 2.500 станова. Одмах на почетку, уочава се да су Шимановци тада представљени као «приградско насеље» града Београда. У уводу текста промовисани су разлози за изградњу таквог типа стамбеног насеља. Иако је прошло, више од пола века такав типнасеља је и даље врло прихватљив, савремен и актуелан у свету. У пројекту насеља предвиђена јекомплетна друштвена инфраструктура (простране улице, пошта, вртићи, основна школа, спортски центар са базеном, биоскоп, котларница, мотел, бензиска пумпа, …) и посебно интересантно, за нас данашње житеље Шимановаца, предвиђен је и директан «градски превоз» до Београда! Пројекат целокупног насеља је урађен и одобрен од свих релевантних друштвених структура од: ОпштинеПећинци, Покрајине Војводине и Републике Србије. Шимановци су тада уступили 153 хектара земљишта за изградњу насеља, а за узврат С. З. «Бетоњерка» је трошан макадамски пут проширила и асвалтирала од села до ауто пута, што је итекако значило свима у то време. Градња је силовито кренула и за пар година изграђена су: 124 стана (данашњи изглед), мотел, котларница, бензиска пумпа,… али, онда почињу пословно-финансијски проблеми у Стамбеној задрузи «Бетоњерка» и престаје даља градња, паона одлази у стечај 1981. Ипак, изграђене станове, некако приводи намени предузеће «Београд инжењеринг» и у станове се махом усељавају радници земунских и београдских фирми, а само један мањи део продат је на тржишту. Почињу године кризе, шимановачко ново насеље остаје усамљено,недовршено и препуштено само себи. Деведесете доносе: промену система државног уређења, вишестраначје у политици, лажна обећања, трагичну државну кризу, ратне године, инфлацију, разочарење, тешко преживљавање и нове становнике избегле у ратом захваћеним просторима Југославије. Ново насеље у Шимановцима доживљава тешке дане: котларница се гаси и урушава, прелепи хотел-иако је био у завршној фази градње, остављен је на милост и немилост крадљиваца и рушитељима, и многи стари становници насеља напуштају-продају буд зашто своје станове. Градски аутобус и сви они лепи планови падају у заборав. Сви су заборавили на пројекат «насеља од 2500 станова», и чим је кренула (пре)продаја земљишта око Шимановаца, амбициозни и вазда подобни «Пинк», пазари околно земљиште и постаје први комшија постојећем «окрњеном приградском насељу», и тако ставља тачку на даљу стамбену градњу.

***

Уласком у нови миленијум, земљиште поред ауто-пута (шимановачки атар и сеоске ледине), постају предмет интересовања нових страних и домаћих фирми и свакојаких бизнисмена, и убрзо почиње «ел дорадо»-продаја: сеоских ледина око села, околног пољопривредног земљишта, пре-препродаје и свакојаки марифетлуци који већ иду уз такву помаму и кампању. До тада, у касу неразвијене ОпштинуПећинци, сливају се велика средства од продаје шимановачки ледина и разних нуз пореза и прихода, али само мањи део завршава у Шимановцима на изградњи околних путева, обилазнице и осталих пратећих инфраструктурних пројеката.

Општина Пећинци је убрзо себе прозвала «Општином просперитета» и продаја је проглашена као ново-створена вредност. Шимановци остају без свог јединог ресурса-земље, и као највеће село у исто време доживљава све теже дане: долази до опкољавања села са индустријским халама, завладао је урбанистички хаос у самом селу, насеље доживљава целодневни саобраћајни колапс, настаје опасно загађење свих врста, вода из водовода није више за пиће, урушавају се друштвени објекти и долази до гашење друштвеног живота. Повремено, у изборним кампањама политичке партије су будиле наду, о увођењу градског превоза, али по успостављању власти своја обећања су брзо заборављала.

***

Приликом изборне кампање 2017. Шимановце је посетио Синиша Мали и том приликом је у разговору са мештанима, подржао је идеју увођења градске линије до Шимановаца и обећао да ће решити проблем. После пар месеци, обећање је испуњено и пронађено најцелисходније решање, да се градска линија 711. до Угриноваца продужи до Шимановаца.

У октобру исте године, на велику радост народа, кренула је градска линија.

***

Међутим, као гром из ведра неба, само пет дана пред почетак школске године, у доба јачања заразеКороне вируса, руководство општине објављује раскид уговора, закључно са 1. септембром. 2020. са ГСП «Београд», јер не жели да плаћа «нерентабилну линију». Међутим, најгоре су прошли грађани у целом том: неодговорном, исхитреном и изнуђеном решењу, јер општина није пронашла (још увек «тражи») одговарајућу алтернативу јавног превоза, тј. прихватљиво решење за све грађане општине. Остављени смо једноставно на цедилу да се сналазимо.

Општинари и даље ћуте-не оглашавају се- неко каже «манастирски тихују» и лагодно троше «наше дане», и своје мандате у топлим кабинетима.

Да потсетим, они су 20. септембра у разговору са «Преговарачким тимом грађанских протеста», прихватили обавезу да ће до 6. октобра понудити прихватљиво решење!

Било па прошло,… ником ништа…пуј пике не важи!

Ускоро ће бити два месеца, како је укинуто двадесет полазака аутобуса ГСП «Београд», а у међувремену и аутопревозник «Ласта» најављује укидање неких полазака, па се свим друштвеним чиниоцима постављају озбиљна и ургентних питања:

  1. Како ће се уопште одвијати будући живот у селу и околини?
  2. Ко је одговоран за овако скандалозне одлуке и понашање?
  3. Ко ће одговарати за причињену штету грађанима: губљење посла,       непохађање наставе, заражавање Коронавирусом у пренатрпаним аутобусима преосталих превозника, отежано лечење у граду,… итд.?

 

На последњем «Трећем протесту», пред камерама ТВ «Нове С»,  ђаци су донели паролу «ОВО ЈЕ 21 ВЕК» ! Сви су је видели, али не они који су требали тога дана да буду са народом.

Како ствари стоје, руководство наше општине-по свој прилици, све нас свесно враћа у прохујале векове, када се у град ишло само са коњском запрегом или у половним камионима са дрвеним клупама-као наши предци после Другог свецког рата?!

Ако је ово општински прокламовани «просперитет», шта је онда «регресија» у којој већ дуже време живимо или животињаримо!?

 

ПС. Приликом израде текста користио сам књигу:

Шимановци 1385-1986 (издање 1987), аутора Данета Клепића.

 

26.10.2020.                                 Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

 

 

 

 

Оставите коментар

Морате бити улоговоани да би оставили коментар.

Шимановци рекламни банер

Твитер


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2020.