Archive for the ‘Е, мој браћа’ Category

БУКА У СЕЛУ УГРОЖАВА ЗДРАВЉЕ МЕШТАНА

Постављено дана: 09. 12. 2016.

БУКА У СЕЛУ УГРОЖАВА ЗДРАВЉЕ МЕШТАНА

sleperi-na-soru

 **1**

 

Шта се то дешава у главном шору, све мање света седи на клупама и дивани?!

Они боље упућени кажеду:

– Та мода је прошла, саде имамо телевизију ди нам све лепо преказивају и шта ко’и очин дангубити на шору!

А дал’је то баш тако?

Ономад сретнем тетка Јованку на шору испредкуће, која је била стални члан женског друштва и забринуто је питам:

– Па, дисте не видим ни вас, као ни ваше друштво на шору? Јел’сте здрави?

Насмеја се тетка Јованка, јер питати неког старијег за здравље и није увек лепо а ни здраво паметно.

– Фала Богу здрава сам, мало се забуњивам с’послом по авлији, спремам зимницу, а не седимо више нашору…, јер немош’ честито диванити од овог страшног савобраћаја. Сва се унервозим и глава ме болe од тутњаве. Намамо мира, ни укући, сва се тресе, стакло у пенџеру звони, сервис звечи у креденцу, као да је земљотрес и зато већ одавно неспавам у соби саулице већ у стражњој соби!

Кад боље помислим, добро је што сам кућу далеко одмако од шора, јер и ја би’ сада спаво у как’ој помоћној згради ил’ нову кућу оправљо.

Наједаред, на путу наста гужвањац, оштро кочење, поглед скрену и заћутасмо у трену. Нашу пажњу заокупи ново настала ситувација. Неки овдашњи тракториста с’приколицом нагло заопшијо у страну и стао, а остали на путу, уз бесно свирање, почеше нагло кочити и за пол’ минута створи се повећа колона: шлепера, афтобуса, камијона, трактора, лимузина.  Нервозни шофери свираду и додају гас, па почели снажни мотори гласно да брекћу, а људски глас на шору би надјачан и слаб ко зујање комарца. Некако спрам нас, стала два шлепера, дугачки и високи ко две сремачке старе куће „на дуж“ и очас нађосмо се у облаку црног дима.  Бука и непријатне вибрације осетих у стомаку и грудима. На брзину кратко се изпоздрављасмо, тетка Јованка беж’ у авлију, а ја на бецикли и журно што даље одатле.

Успут размишљам-кадгод би стари људи за оваке ситувације говорили: – Стигли дивљи а питоми побегоше!

Са буком се већ дуже време патимо, ал’ сада је баш прекардашило.

 

**2**

Вероватно, је неко и раније упозоравао на проблем буке у селу, јер наша Општина Пећинци ангажовала је АТС лабораторију из Сремске Митровице и почетком децембра 2013. вршена су мерења буке на три тачке: једна у центру села Пећинаца, друга у центру Шимановаца и трећа у улици Ново Насеље-Шимановци поред фирме „Тримо“. Према закључку стручног налаза све је у границама дозвољеног нивоа буке!  Ко год жели може погледати документацију на сајту Општине Пећинци и увери ти се!?

Међутим, пажљивим читањем извештаја уочавају се озбиљне мањкавости мерења у Шимановцима које нису у сагласју са реалном ситуацијом на терену.

 

Критеријум избора репрезентативних мерних места:

Место број 2. Дом културе, Трг Светог Николаја, Шимановци, паркинг испред улаза на фудбалски терен удаљен 10-15м (можда и 25м) од саобраћајнице, без хоризонталних и вертикалних препрека простирању звука (отворен простор).

Место број 3. преко пута фирме „Тримо“у улици Ново Насеље, Шимановци отворен простор јер нема препрека (?).

Избором ових не типичних тачака директно је утицано на искривљену слику стварног стања угрожености становништва од претеране буке.                 Поставља се питање ко је правио избор мерних тачака?

izvestaj-o-merenju-buke-na-soru

Реално место за мерење буке треба да буде у сеоском шору, на пример: средина улица Прховачке, Крњешевачке око раскрснице „Пепин Ћошак“ и средине Голубиначке. Наши шорови нису пројектовани за шлеперски друмски саобраћај и спадају у уже шорове (око 20 м ширине) па кад се одузиме око 7 м ширина коловоза, тешки шлепери пролазе на само 6-7 метара од зидова кућа и некад при брзини већој од 80 км/сат.

Такве екстремне појава изазивају снажну буку и чак подрхтавање тла. Снажни звучни таласи нема где „да оду“ у ушореној градњи, већ „ударају“ у објекте (куће и зидане ограда-платна) и стварају амбијент „звучне-акустичне кутије“ са продуженим ехом појачавају дејство буке. На отвореном простору нема препрека и ниво буке је зато много мањи и безопаснији.

Критеријум избора времена-сатнице мерења:

У извештају извршено је мерење: ујутро од 10.31, поподне од 13.32, вече од 18.31, ноћ до поноћи од 22.33 и ноћ после поноћи од 01.31 отприлике у трајању око 15 минута.

Посебно у извештају је проблематичан избор јутарњег и после подневног термина, јер то је сигурно најмирнији део дана. Случајно или не?

Поставља се питање ко је изабрао термине за мерење?

Саобраћајни јутарњи шпиц траје од 7.00 до 9.30,  а после подневни шпиц од 14.30 до 17.30  и тада је интезитет саобраћаја вишеструко увећан, а самим тим и ниво буке, трескања и аеро загађења.

Ко не верује, нека буде присутан у тим терминима на шору!

Табела броја пописаних возила на 15 минута праћења, посебно је индикативна јер простим бројањем у шпицу само у року 5 минута прође више возила него у приложеним табелама, а самим тим и повећан је интезитет буке и осталих загађења.

Треба узети у обзир да се интезитет саобраћаја осетно појачао у последњих три године и самим тим стање опште загађености и појачане буке се погоршало.

Овакви мањкави извештаји само продубљују неповерење, изазивају сумње, подижу тензије и огорчење житеља села Шимановаца.

Сетимо се само контраверзних извештаја о квалитету воде у сеоском водоводу, као и сумњивим извештајима о аеро загађењу о којима ће још бити речи.

 

 **3**

 

Шта је то без боје, мириса и укуса, не види се, а свуда је око нас? Креће се преко звучних таласа кроз ваздух. То је звук и када је снажан и непријатан онда се зове бука и спада у подмукло и веома опасно загађења човекове средине. Мери се у децибелима (dB), и у свету су веома строги прописи и свако прекорачење прописаних величина се драстично кажњава и хитно отлања. На скали уређаја, нормалан-тих разговор показаће до 50 dB, и не смета организму, а јачина око 60 dB је средња бука и уједно гранична вредност. Међутим, већ јака бука-галама или рад мотора и мањих машина производи 70 до 80 dB и она je штетна по здравље. Заглушујућа бука је од 80-100 dB, и она је веома штетна по здравље и обично се достиже у учесталом саобраћају, фабричким халама, аеродрому, ватромету, грмљавини и пуцању ватреним оружјем. Ако се нађете у непосредној близини ових извора вредности могу да пређу и преко 100-110 dB, што може да изазове бол, оштећење слуха и угрожавање целокупног здравља. Звук јачине 88 децибела почиње штетно да делује после четири сата, а бука од 92 децибела већ после два сата.

buka-opasnost-za-zdravlje

Дуже излагање дејству повишене буке делује погубно на цео организам: оштећује слух, подиже крвни притисак, шкоди раду срца, повећава нервозу и раздражљивост, изазива поремећај сна и хроничан умор, зујање у ушима, губитак апетита, а код младих поремећај код учења и коцентрације. Утврђено је да бука изазива инфаркт и веома штетно утиче на труднице и плод, као и малу децу предшколског узраста.

Треба избегавати бучна места, користити личну заштиту, изоловати животне објекте, посадити густе засаде на јавним површинама, поставити антизвушне паное и стално контролисати ниво буке у животној средини, на радном месту или на месту повременог боравка.

Са буком се не треба играти и треба обавезно предузети све мере максималне заштите.  Солидан уређај за мерење буке кошта само око 10.000 динара и ваљда има толико новца МЗ Шимановци да купи и да честим контролама открије, укаже и заштити своје житеље од могућих штетних здравствених последица.

 

**4**

Треба и ово рећи. Зашто и како је дошло до овакве трагичне ситуације? Основна грешка је настала што одмах по доношењу одлуке – о формирању „првобитне индустријске зоне“, пре продаје парцела, није урађен пројекат и обилазница-саобраћајни прстен са посебном унутрашњом мрежом путева-комуникација. Касније, сумњивим проширивањима индустријске зоне још више се погоршало стање. Дошло је стихијске изградња објеката и цео саобраћај се слио у срце села. Примарни циљ тадашњих општинских власти било себично присвајање средстава од продаје земље, за пуко одржавање ликвидности и преживљавање Општине. Новац се неодговорно трошио на високе принадлежности запосленима (кроз бројне комисије, радна тела, неразумне пројекте итд.) али и подизање мегаломанских објеката и канцеларија у седишту Општине. Трошена су велика средства на инфраструктуру и у неком селима блиским људима на власти. Последице таквог односа сада постају озбиљан проблем и њихово заоштравање биће све израженије у будућности.

buka-i-saobracaj-na-soru

Поставља се питање: „Како спречити загађење животне средине буком у Шимановцима?“ Јасно је свима, да ће сваким даном ситуација бити све гора, јер индустријска зона се шири и простире прстенасто око села.

Једини ефикасан начин је елеминисати теретни и пролазни саобраћај из насељеног места. Питате се, али где и како?!

Најбољи и најефикаснији начин је изградња модерног саобраћајног прстена или обилазнице око села, као што имају село Пећинци. !?

Зауставити било какву даљу градњу индустријских објеката док се не уради детаљан пројекта путног правца-прстена. Обезбедити средства и почети са градњом. Постојећу мрежу путева око села одмах адаптирати, доградити, повезати и усмерити на њих тешка возила из индустријске зоне на улазе у село- периферију. Пролазни и регионални саобраћај усмерити на ауто пут.

Још увек има шансе да се саобраћајна ситуација поправи и хитним привременим решењима ублажи даље угрожавање и загађење животне средине у самом месту.

На потезу је општина, проблеми се гомилају а времена је све мање за одлагање.

 

Новембар.2016.                                            Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

bosko-marinkovic-detelina-sa-cetiri-lista bosko-jovanovic-poslednji-sati

КОМИСИЈЕ НАШЕ НАСУШНЕ

Постављено дана: 04. 12. 2016.

e-moj-braca-metamorfoza-nekad-i-sad
Хумореска

КОМИСИЈЕ НАШЕ НАСУШНЕ

Заладило ови’ дана, ал’ баћа Цвеја и баћин Тоза изишли мал’ нашор, да штагод издиване. Та још нису честито ни стали, на ћошак, кад Тоза нешто здраво бесан ома поче:
– Јел’ баћа Цвејо јес’ глед’о ономад шта причаду на оној N1 телевизији о нашем начелнику Жељку и како је он оправио море једно којекакви’ комисија с’којима фуртом извалачиду новце из државне касе!
Баћа Цвеја смирено покушава да објасни:
– Та мани се, те телевизије и тог новинарчића-балоње једног, што је нап’о и још брезобразно испитив’о нашег начелника! Човек му лепо објашњава да је све по закону, а он само тера по своме и још брезобразно пребројава силне комисије и спомиње неке велике новце, канда ми …
Прекину га бесно баћин Тоза:
-Стани ако бога знаш, шта ‘оћеш да кажеш да нема 62-е комисије у нашој општини, да није сам начелник члан у 11, и да није наплатио 1.520.000 динара у последње две године? Па јесил’ чуо, да су њи’ девет главешина били у шест, седам, осам и чак шеснајст комисија и укупно стрпали уџеп државни’ новаца 11.000.000 милиона! Еј, сунце ти жарено, па шта си онда упамтио, ако си глед’о?
Здраво се зајапурио, ал’ ућута да се мало смири и узме ваздук. Међутим, ту прилику искористи баћа Цвеја да мало стиша и уразуми свога друга:
-Еј, мој браћа, па те новце нисмо видли сви ми заједно у селу, за целог нашег века! Право да ти кажем, та телевизија N1 само изумева и потпаљива народ. Наш начелник је завршио велике школе, бијо је вазда руководилац и валда он најбоље зна кол’ко и какви’ треба комисија у нашој општини! Начелник је стварно добар човек, па кол’ко је само за последњи месец-два дана помого ловце, школе, вртиће и спортисте по нашој општини?
баћин Тоза, пали цигару и ома настави:
-Слушај ти, заглајзане па све те бројеве и новце је објавила наша Државна Ревизорска Институција, или скраћено ДРИ, а телевизија N1, новине «Блиц» и «Ало» су само преписали и ‘тели да провере на лицу места. Еј, напоако, па они су преточили за годин’ дана, око 14 милиона динара, у своје кесе и џепове. Кажеду, да наша општина саде држи и неки неславни државни рекорд у тим муљавинама! Хм, бар у нечему смо први! Могло се са тим новцима свашта урадити и оправити. Јебешга, ал’ знам, … кад год се код нас мазну велики државни новци џабе се после натежемо и једимо-пој’о вук магарца и шлус!
Уследила је краћа пауза и баћа Цвеја, настави мирно:
– И шта кажеш, објавила ТА- ДРИ-ја, … па Тв-N1, … па новине «Блиц» и «Ало»! Право да ти кажем, сви су они мени сумљиви јер ко зна за кога раде! Опеко сам се ја већ сто пута и такима зато ниш не верујем!
Баћин Тоза уздише, гледа га попреко и скида од муке са главе шешир, брише зној и поче:
-Видим, видим за кога ти навијаш, … све ми је јасно. Па да те нешто приупитам, а што твој синовац Рале-ново печени политичар и брат од тетке Мићага-онај мутни прелетач, мало-мало па на састанак комисије у општину. Сав свет види, нисмо ћорави, кренуло их заправо, оправљаду се, па нов авто и још летовање. Па то није било ни за време Тита! А зашто ти, који нема кер зашта да те уједе браниш таке? Тебе је срамота за њихове мутне радње, … штаћеш, разумем те, твоји су, … ал’ буди сигуран не би ти они ни окрајку леба дали да цркаваш! Добро ја познајемја так’у фелу људи!
Баћа Цвеја, само процеди кроз зубе:
– Одо ја кући, нећу о политики са тобом, да се џаба не замерамо! И покуњен убрза корак преко шора. Баћин Тоза му добаци:
– Могло се о политики диванити, све док нисам чачно у твоје осиње гнездо, а вид’ саде како се дури! Ајд’ уздравље! Баш си најиван!

Децембар. 2016. Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

bosko-marinkovic-na-parama-ne-pise-cije-su radivoj-prokopljevic-proka-postenje

Басна о мачки и мишовима

Постављено дана: 26. 11. 2016.

hoces-neces-moras-samnom-da-se-lolas

Басна о мачки и мишовима

Некада давно, живело је сложно и срећно 15 мишијих заједница, свако у својим скромним рупама. Чували и пазили су једни на друге, јер вазда су долазиле разне грабљивице и ‘ватале непрезне и неискусне мишиће.
Међутим, не тако давно усели се једна чудна и офуцана мачка у њихов крај. У почетку је мачка је била мирна и скромна, никога није дирала и само их је посматрала. Временом спријатељи се с’малим мишом Пећком и и поче га умиљато убеђивати.
– Мишићу Пећко, ти си најбољи од свих твојих комшија, будимо пријатељи и ајде прими ме у своју заједницу, а за узврат ја ћу те бранири ако те неко нападне!
Шта ће, климну главом и прихвати њен предлог, ал’ мачка настави мазно:
– Ја ћу се звати Пећкана, јер тако ћу више бити цењена од осталих мишијих заједница!
Миш Пећко се зачуди, слеже раменима и прозбори:
-Како ти је воља, нека буде, ал’ шта ће рећи комшије и моји пријатељи?
Мачка важно подиже главу и ауторитативно рече:
-Ма, ко њих шиша, сада смо нас двоје најважнији!
У заједници сиромашног Пећка нису цветале руже, почеше објекти да пропадају. Мачка предложи, да она ноћом док остали мишеви спавају у рупама, превлачи од богатијих мишева храну, грађу и материјал. Мишић Пећко се мало успротиви, али мачка оштро припрети:
– Ћути и не брини, има да уживамо, радим све по директивама и сада је дошло наше време када је све у нашим рукама!
Збуњен мишић Пећко није знао шта је то директива, ал’ се здраво поплашио од саме непознате речи.
Мачка Пећкана вешто је почела да завађа остале мишеве и онда користећи њихове сукобе и непажњу, све више дрпала и увећавала заједничко богатсво. Ускоро, мачка Пећкана поче тајно насељавати своје рођаке мачке и када се намножише веома се и осилише. Било их је разних боја и фела, од црни, бели, жути, плави, риђи до шарени тако да нико није могао да им уђе у траг од којих су и чији су. Посебно се осилио један мачак који је био баш шарен и имао је на себи све могуће боје. Назваше га Луков, зато што је био најпрефриганији, а није презао да се уједа и гребе, кад хоће нешто или упадне у неприлике. Остарелу мачку Пећкану није више слушао, па су све остале мачке и сви мишеви почели Лукова бојати и у страху живети. Сви су за њега радили, а у свакој мишијој заједници имао је своје одане мишеве, тајно су их звали шпицлови, који су њему јављали ако се неко буни, забушава, домунђава или кује завере. Он је сваког дана напредовао и напредовао, а сви око њега су таворити. Неки су се почеле бунити и тражити правду, али јефтиним поклонима умиривао је већину мишијих заједница. Бунџије је сабио у мишију рупу, жицом оградио, а у баште им населио опасне белосветске мачкетине које су страшно прљали и загадили њихове авлије и целу мишију заједницу.

Наравоученије: Обећавај куле и градове да би дошао до рупе, а после може кукати и тражити правду колико хоће.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

Бошкови „Прешурени ГАФоризми“

Постављено дана: 26. 11. 2016.

pecinacki-komisij-oni-1

Кликните на слику за лакше читање!

СЕЋАЊЕ НА MOJE БИВШЕ ЛЕПО СЕЛО

Постављено дана: 23. 11. 2016.

bliska-buducnost-pripremi-se
СЕЋАЊЕ НА MOJE БИВШЕ ЛЕПО СЕЛО

Закон о Локалној самоуправи у Рeпублици Србији, бр.83/2014. је већ две године, у експлицитној примени. Према ексклузивном „тумачењу“ наших општинара и њиховој примени у пракси, осећамо већ „многе благодети“ по својим леђима:
– наше гробље није наше већ њихово, заједно са нашим прецима,
– наш водовод је њихов загађен водоток за индустријску упоребу,
– наш Дом културе-Соколана је њихов оронули споменик,
– наша безимена библиотека је њихов одраз културе,
– наше преостале сеоске ледине су њихов мајдан пара,
– наше раскршће је њихов полигон за вежбање силе,
– наши питоми шорови и сокаци постали су њихове аутостраде,
– наше ђубриште је аванзовало у њихово централно ђубриште,
– наше се продаје а паре су њихове,
– наше приходи су њихова шанса за таксу
– наши порези су само добра асна у њиховим касама,
– наше жеље су мртво слово на њиховом загубљеном папиру,
– наше загађење је њихов еколошки пројекат,
– наше здравље је на њиховом рулету,
– наши представници су само њихови одани поданици,
– наши животи су у њиховим хладним рукама!
– наша сећања су за њих безвредна лапрдања,
– наше животне потребе су за њих „немогућа мисија“
– наше село је њихова шанса за ширење „Индустријске зоне“,
– НАШЕ СЕЛО ЈЕ ЊИХОВА БЕЗНАЧАЈНА ПРОВИНЦИЈА!

Нису сви чланови Закона о локалној самоуправи само њихови благоудни параграфи које само они привилеговано тумаче и спроводе у своју корист. Ипак, на срећу постоје и они параграфи који штите нас убоге житеље, ал’ о томе ће једном сигурно одлучивати нека хуманија воља или разумнија овдашња власт.
Преостаје нам, да их подсећамо, упозоравамо и у нади сачекамо боље дане.

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

Шимановци рекламни банер

Твитер


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2021.