Archive for the ‘Комшилук’ Category

ПРОМОЦИЈА НОВЕ ЗБИРКЕ ДЕЧИЈИХ ПЕСАМА РАДИВОЈА ПРОКОПЉЕВИЋА ПРОКЕ- „НЕБЕСКЕ ТАЈНЕ”

Постављено дана: 13. 10. 2015.

ПРОМОЦИЈА НОВЕ ЗБИРКЕ ДЕЧИЈИХ ПЕСАМА РАДИВОЈА ПРОКОПЉЕВИЋА ПРОКЕ- „НЕБЕСКЕ ТАЈНЕ”

 

Кадгод у Срему, кад` се нешто важно требало саопштити народу, добошар је ишао кроз село, добовао снажно у добош и непосредно на шору саопштавао окупљеном свету: вести, огласе и наредбе. Обично застане код сваке четврте бандере, јекне снажно да и они наглуви чују, понекад ако је требало, понављао је неким шеретима и по пар пута. Да су тада постојале дечије вести, онда би сигурно овако почињало: Поштована децо и народе сремски, даје се на знање ! Обавештавамо вас да је изашла из штампе нова збирка дечијих песама, нашег највећег живог песника Радивоја Прокопљевића Проке под називом НЕБЕСКЕ ТАЈНЕ, и …

Шалу на страну, јер ово је од 1995. године укупно шеснаеста књига по реду Радивоја Прокопљевића Проке, а пета збирка песама посвећена најмлађим читаоцима  коју књижевник  дарује свој сремској дечурлији. После једне деценије паузе, песник Прока, вратио се на најлепши начин првој песничкој љубави-дечијој поезији. У надахнутим стиховима поред деце, сигуран сам,  равноправно ће уживати и старији љубитељи поезије. Човек у широкој равници, од детинства па до старости, дању и ноћу, с`молитвом и знатижељом, у мислима и погледом, увек је с`пажњом загледан у небо. Често у страху и искреној молби, живи у непрекидном очекивању некога и нечега од горе. Нема тих мердевина са којим се можемо тамо попети и открити бар део тајни небеса, па да се одмах вратимо и све то лепо-натенане испричамо друштву на клупи на шору. Прока на најлепши начин у својим стиховима, разумљив деци, њиховим родитељима, а нарочито мајкама-бабама и дејкама, „решава” све небеске тајне као у овом стиху или свевременској мисли:

Једном ми неко рече,

да време са неба тече.

Досад је у свету написано безброј књига, великих расправа и одржано много дивана, али у овим стиху Прока поставља питање-питања свих питања:

Зна ли нека мудра глава

шта се на небу дешава?

Срем се у збирци песама, у педест и две песме и пет мисли, на 78 страна, сав узнео у непрегледна небеса и оданде сија попут космичких звезди, па читајући Проку биће вам још дражи, лепши и топлији.

Досад су одржане две успешне и веома посећене промоције. У Сурчину у Основној школи 8-ог октобра, и у Добановцима 9-ог октобра у сали Словачког дома. Пред бројним ђацима читани су стихови из нове збирке али и понеки из ранијих књига. У посебно прилагођеном програму за дечији узраст учествовали су и Прокини пријатељи: Бошко Маринковић из Сурчина, Жика Лекић из Купинова и Ђорђе Ћирковић из Шимановаца.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

Вече пријатељства и другарства у Прхову

Постављено дана: 01. 10. 2015.

Вече пријатељства и другарства у Прхову

 

У данашње време завладала је општа отуђеност међу људима. Већ од сабајле, почиње кобојаги јурњава за новцима, власти и моћи, а и оно мало времена што претекне протраћимо на зијање у телевизију. Немамо времена ни за најмилије, а камоли да се састајемо са кумовима, пријатељима, комшијама, школским другарима или са колегама са посла. Осмех се више не упражњава, без поздрава свет намргођен иде шором, сви замишљају да су здраво важни и чак се сеоске кере склањају у страну. Тужна је истина  да испод те маске страшила чучи усамљеност, као најопаснија савремена болест целог човечанства.                                                                                                                Да није баш све тако, побринуло се Удружење Весели Сремци из Пећинаца који су угостили старе пријатеље из Ивањице. Историја овог пријатељства траје сигурно фртаљ века, а међусобно се посећују скоро деценију. Све је почело давних деведесетих прошлог века када су се у Чању на мору, с`јесени, одржавале „Радничке спортске игре” запослених у државним службама тадашње државе СФРЈ. Распала се „радничка држава”, нестале су реликвије тога времена и море канда је отпловило још даље од нас. Међутим, пријатељство није заборављено и захваљујући неколицини ентузијаста са обе стране, наставило је да живи и чак расте. Поред старијих укључени су и млађи нараштаји, осмишљени нови начини дружења и како ствари стоје трајаће то, још многаја љета, на радост свих.

У суботу, 26.септембра. 2015., око поднева, стигло је око петнест Ивањичана, углавном запослених у Шумском газдинству „Голија”: Крсмановић Богослав Крсман, Недељковић Предраг Пеђа, Радовић Жељко, Миливојевић Вукић, Громовић Драшко и други.  Сремци, као добри домаћини, уз ракијицу и мезе, истакли су и паролу, као у стара добра времена  „Добро дошли”. На челу је био председник Миле Стојаковић, затим: Милан Степановић, Горан Јовановић, др. Зоран Петровић, Тома Ћирковић, Врачевић Милан и други.    

Да спортска традиција не би штетила, у послеподневним сатима одржана је интересантна утакмица у малом фузбалу. Анализирајући утакмицу са  голманима, сасвим случајно сам сазнао, да је један примио 7 голова а други 1 гол, а резултат на крају исп`о 4:4 ?! Чудно, али могуће, јер први голман је бранио за обе екипе и за једну екипу примио 4 гола а за другу 3 гола, па ко воле математику нек зашиљи плајваз и лепо израчуна. Удружења „Весели Сремци”, и њихова специјализована секцији за спорт, под скраћеницом „ЈЕБАС”, или „Јединствена економски безбедна асоцијација спортиста” организовали су овај фузбалски меч, па није ни чудо како се резултат кретао. Ко зна, можда ће и неко из прве лиге узети овај пелцер и увести додатну регуларност у такмичењу!                                                                                                                           После обиласка Општине Пећинци организована је вечера у Ловачком дому у Прхову уз музику, домаће вино и ракију, сремачке специјалитете и печење. На позив Милана Степановића уприличено је књижевно вече са сремским књижевницима како би гости најбоље упознали Срем, Сремце и сремачке обичаје. Песник Радивој Прокопљевић Прока из Петровчића прочитао је неколико својих песама и на крају, по жељи домаћина, и чувену оду-песму „Сланина”.                 Жика Лекић рецитатор из Купинова прочитао је неколико песама стрица Глигорија Лекића из Збирке песама „КРОЗ БРАЗДЕ”, издате давне 1940.                            Ђорђе Ћирковић писац из Шимановаца упознао је госте са старим сремским речима и изразима читајући одломке из своје књиге „Ћоле ти дечије”.                                                                        Гостима из Ивањице и Градској библиотеци у Ивањици поклоњено је неколико књига сремских писаца, да се и њихово читалаштво може упознати са Сремом.       Те вечери песма, шала, смех и весеље испунило је салу Ловачког дома у Прхову и већ тада је уговорен следећи сусрет у Ивањици.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

 

СРЕМАЧКИ ДИВАНИ У ПЕЋИНЦИМА

Постављено дана: 09. 09. 2015.

СРЕМАЧКИ ДИВАНИ У ПЕЋИНЦИМА

 

Кадгод је сремачки свет ишо на диване свак`дан и тако преносио али и сазнаво разне вести и новотарије из белог света. Обично навече кад се изиђе нашор, поседа се на клупе испредкуће, и уз пробрано друштво почне се диванити. Понекад, кад се смркне ишло се породично код рођака, кумова или пријатеља и у други шор на диван. Није нам требо велики повод да фуртом започнемо диване, јер вазда је било здраво млого овоземаљски` тема и догађаја.

Е, како смо волели, уживали и знали да диванимо, ал` данас је то веома ретко и полако изчезава. Телевизија је та која ноп-стоп кобојаги дивани уместо нас. Уствари, ми нисмо више кадри да тој почасти дођемо главе, народ као да се предао без битке, само трепће, гута, клима главама и све одобрава што чује и види на телевизији. Од сабајле до поноћи блејимо у екран, потпуно слуђени, што би кадгод казли-омађијани, па скроз ошамућени изгледамо каво да нас је све редом ударио шлог. Бечење и зијање у сокоћало прекидамо само кад треба да једемо и у клозет идемо.

Међутим, ипак има још увек Сремаца који држе до традиције, па се повремено, оправиду вечери дивана, са овдашњим писцима, песницима, сатиричарима, глумцима, рецитаторима и правим диванџијама који бар на час публику врате у стара добра времена, као у песми „Златно доба Срема”, Радивоја Прокопљевића Проке, нашег највећег живог песника Срема.

У оквиру манифестације „Пећиначко Културног лето 2015.”, 21. августа. текуће године организовано је вече „Сремачки дивана”, на коме су учествовали проверене диванџије: песник Радивој Прокопљевић Прока из Петровчића, романописац Ђока Филиповић из Путинаца, афористичар и сатиричар Бошко Маринковић из Сурчина, глумац и рецитатор Мића Дудић из Голубинаца, сремачки трубадур и шансоњер Миле Кајалић Кајгана из Бежаније, рецитатор Жика Лекић из Купинова и писац Ђорђе Ћирковић из Шимановаца. У очекивању кише приредба је пребачена у хол Културног центра Пећинци који је, за дивно чудо, био дупке испуњен. Екипа књижевника у овом саставу наступа заједно већ пар година и вешто је провела расположену публику кроз кићени Срем, догађаје, приче, обичаје, шалу и све уз старе шлагер песме са простора бивше државе Југославије. Миле Кајгана, фудбалска легенда Бежаније и шоумен, иако одавно у осмој деценији живота, однедавно четвороструки прадеда, уз добро друштванце неуморан је на својој гитари, па кад песме саме крену и поноћ се очас дочека. После скоро два сата програма сви присутни су отишли својим кућама видно расположени са жељом да се поново сретнемо.

Овде би моје писаније могло стати, ал` недавно на једној сличној манифестацији више пута на наступу споменуте су речи ДИВАН-ДИВАНИТИ. На крају приредбе пришао ми је један савремено образован деран и озбиљно ми приговорио како је то турска реч и да имамо ми нашу реч Разговор-Разговарати.

Ома сам закључио да је деран одскора у Срему, ил` мож` бити да се прави здраво важан, па умишља да је нови језички реформатор Вук Караџић. Због так`и особа понудићу вам мало објашњење значења речи диван-диванити у Срему како би се убудуће, ипак боље разумели.

Истина је, Турци су реч диван-диванити донели у Срем, али и они су то пазарили-преузели од другог народа. Само да се зна, израз је арапског порекла и зато нека прича отим, о`де стане. Турци су боравили непуна два века у Срему, а у неким деловима Балкана и скоро пет векова, и оставили су дубок траг у српском језику са више од 12.000 својих речи-турцизама. Такође и код других народа Балкана има много одомаћених турцизама у њиховим језицима. И зато, нетреба се здраво млого једити. јер ако би све њи`ове речи автомацки избацили неби могли међусобно: ни диванити, а ни разговарати. Ту се ништа на пречац неможе променити, сувише дуго траје, па и да `оћемо како то саде изменити!?

Диван код Турака има више значења, прво; као име за скупштину-парламент, а друго; као назив за специјални свечани лежај-кауч на ком се дочекују гости и где се разговара и послужују пиће и мезе.

Код нас у Срему назив диван-диванити има посебно значење, а односи на лепо, културно, корисно и уљудно обављање разговора. Диванити могу сви, без обзира на узраст или пол. Од малена деца у Срему су учена како се треба понашати у друштву, а посебно за асталом у кући. Кад дођу гости, ил` кад се оде у госте, и старији за асталом започну диванити, деца нису смела да лармају, бекеље се, ил` недај боже да упададу у реч. Већ на првој грешки, ома је следила претња:

-Чекај само, кад гости оду, вашарићеш ома !

Брезобразно ил` несташно дете, ома иде у кревет,  па га мајка-баба саветује да зажмири и кобојаги спава. Да малчице појаснимо; кадгод се нису тукла деца док спавају и обећање о фурдекању, сигурно буде одложено док поново не скриви. Обично, не задуго, то је већ зајутра-сутрадан!

Кад се двоје младих дуго забављаду и дође онај час одлуке, ондак момак на растанку каже девојци:

-Диванио бих с`тобом и с`твојима, јел` може у недељу?

Кад отац са синовима планира нешто важно за кућу ондак им озбиљно каже:

-Децо моја, треба да диванимо и да видимо како је најбоље за све нас!

Најближа речи; диванити по значељу и језичкој употреби, је беседити и зборити. Међутим, код на у Срему ипак на почасном-првом месту је ипак; диванити.

Кад дође до озбиљних размирица и свађа са рођацима или комшијама обично се каже:

-Од данас више не диванимо, а разговараћемо само оно што се мора!

Кад син у зору дође пијан из биртије, а отац одраније испланиро здраво важан посо нањиви, оштро му каже:

– Слушај ти нерадниче, разговараћемо ја и ти у четири ока, кад се отрезниш!

За разлику од диванити, реч разговарати се односи на много више животних ситуација, као на пример:

-На партиском састанку се разговара и расправља,

-На војничком рапорту: само официр говори, а војник изговара „Разумем”,

-На сеоским конференцијама и зборовима се разговара по дневном реду,

-У општини кроз шалтер се разговара са службеником,

-На суду се разговара и расправља само кад судија дозволи,

-Постоји на десетине варијанти разговора у зависности од животне ситуације, као: свађање, убеђивање, предавање, испитивање, оговарање, галамљење-зијање, лармање, имитирање, исмевање, ругање, шапутање, цинкарење, лапрдање, блебетање, лупетање, тртљање, цинкарење, лајање, трућање, булазгење, итд.

Сада је ваљда јасно свима зашто је диван-диванити у Срему тако важна и особена реч и надам се да ће је и ови ново придошли Сремци као и ново срб(п)ски тумачи језика прихватити, јер тако ћемо се боље разумети у заједничкој будућности.

 

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

 

 

БОЈЧИНСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2015 – Песничко вече

Постављено дана: 11. 08. 2015.

БОЈЧИНСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2015-Песничко вече

Када нека манифестација траје из године у годину, а ово је шесто Бојчинско културно лето по реду, онда се са сигурношћу може рећи да је већ сада традиционално. Својим квалитетом, разноврсношћу, обимом и трајањем током сваког летњег викенда завређује пажњу не само житеља Општине Сурчин већ и Београда, Земуна и околних места Доњег Срема. Сигурно једна од најлепших летњих позорница у широј околини, са петсто седећих места, у непосредном окружењу столетне Бојчинске шуме чини манифестацију атрактивном и посебном. Недалеко, на само пар километара од позорнице, налази се: порибљено језеро, река Сава, манастир Фенек и етно кућа. На самој локацији пружа се могућност коришћења уређене трим стазе, вожња фијакером, јахање коња, активни одмор али и предах у чувеној етно кафани „Бојчинска колеба” уз сремачке специјалитете и обавезне тамбураше. Ако долазите аутом имате комотан паркин у хладовини шуме. Викендом градски превоз је појачан и возни ред прати дешавања на манифестацији. Улаз за све приредбе је слободан што у данашње време кризе итекако значи за осиромашен кућни буџет.

У суботу првог августа одржано је Песничко вече Горана Лазовића, свестраног уметника, песника, путописца, глумца, сценаристе, врсног рецитатора и добитника престижне руске награде „Сергеј Јесењин”, на међународном фестивалу на Бајкалу. У получасовном наступу представио се публици са ауторском поезијом и зато добио искрен и заслужен аплауз.

У другом делу наступили су сремачки писци: Ђока Филиповић, романописац из Путинаца, Снежана Обрадовић, песникиња из Прогара, Томислав Димитријевић Уча, песник из Јакова, Бошко Маринковић, афористичар из Сурчина и Ђорђе Ћирковић, писац из Шимановаца. Они су представили Срем у најлепшем светлу.

У музичком делу представио се, Горан Филић Гогац и извео је две нумере на акустичној гитари, у посебном аранжману, од легендарног Ђорђа Балашевића и Рибље чорбе.

Председник Скупштине Сурчин Стеван Шуша, уручио је свим учесницима захвалнице, као и специјалним гостима из Русије, Андреј Сизик, директор фестивала на Бајкалу и песникиња Сарах Зелстер.

Током вечери Тања Шћекић Аћимовић, организатор „Бојчинског културног лета” и песникиња из Прогара, добила је републичко признање, Годишњу награду за изузетан допринос у развоју и унапређењу образовања и неговању културне баштине. Награду је доделио  СРБО Арт „Школама у походе”.

Пријатан разговор и дружење учесника, гостију и домаћина настављено је у башти кафане „Бојчинска колеба” код чувеног Јоце Шумара, уз ромски оркестар из Руме, који су за госте из Русије извели неколико традиционалних руских песама.

Пред вама је још два месеца трајања манифестације и зато пажљиво погледајте програм јер сигурно ће се нешто наћи и за вашу душу.

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

Бојчинско културно лето 2015”-Преостали део програма до затварања

Субота, 15. август (20.00) КУД Будућност, Добановци
Недеља, 16. август (20.00) Представа Баг театра
Субота, 22. август (20.00) Плес: Спортско-плесни клуб „М плус Београд“
Недеља, 23. август (20.00) Магла бенд
Субота, 29. август (20.00) Вече тамбураша !!!!(Сремци ово се не пропушта !)
Недеља, 30. август (20.00) Вече хорске музике
Субота, 5. септембар (20.00) Представа – Театар Лево
Недеља, 6. септембар (20.00) 
DJ вече
Субота, 12. септембар (17.00) Сценски прикази – ученици основних школа
Недеља, 13. септембар (17.00) Сценски прикази – ученици основних школа
Субота, 19. септембар (17.00) Сценски прикази – Предшколска установа Сурчин
Недеља, 20. септембар (20.00) КУД Слаткович, Бољевци
Субота, 26. септембар (20.00) КУД Диоген, Сурчин
Недеља, 27. септембар (17.00) Сценски приказ – Балетски студио Арт
Недеља, 27. септембар (20.00) Представа – БДП
Субота, 3. октобар (20.00) Концерт: Денис и Обуле
Недеља, 4. октобар (20.00) Представа – Аматерско позориште Батајница
Субота, 10. октобар (20.00) КУД Иво Лола Рибар
Недеља, 11. октобар (20.00) Затварање фестивала – вече изненађења !?!?

СЕЋАЊЕ-Проф. Др Драгољуб Драган Недељковић 1925-2015

Постављено дана: 05. 08. 2015.

СЕЋАЊЕ-Проф. Др Драгољуб Драган Недељковић 1925-2015

Петог јуна, текуће године напустио нас је човек великог образовања, културе, светског угледа и личног поштења- Проф. Др. Драган Недељковић, рођен на Св. Илију 1925. у мачванском селу Равањ где је провео само део детињства, а основну школу  и гимназију завршио је у Руми, па је често, са поносом, за себе говорио да је Сремац. Мати Јелена, потиче из познате градске, румске фамилије Јефтић која је заслужна за оснивање народног позоришта. Такође сви преци су били истакнути јавни посленици: општински службеници, писци и глумци. Бака, Олга Недељковић, заправо Тереза Елмер, Немица, па су га због тог звали „мали шваба” имала је посебно место у његовом срцу и васпитању. Од малена је све српске песме знао напамет и касније чак убеђивао Францускиње да је његова Рума лепша од Баден-Бадена. Био је непоправљиви патриота и дубоко православан. Као дете славио је оба Божића и рано стекао толерантност према другим верама и традицијама. После написа о религији „Ко хоће да служи Богу, нека служи човеку”, примио га је и сам папа у Ватикану.

Универзитетске студије завршио је у Београду, где је као слависта и композитор, остварио завидну каријеру. Упоредну и француску књижевност студирао је на Сорбони, а универзитетски докторат стекао 1957. на Универзитету у Стразбуру. Радио је на Универзитету у Бордоу, док су на Универзитету у Нансију у доба највеће политичке кризе у Југославији, односно Србији, његова предавања била веома посећена и у светској јавности запажена.

Тих немирних дана говорио и упозоравао је домаћу јавност:

„Држава се распала, али дух не сме да се распадне, ни морал сроза! Треба знати ткати будућност бар на два разбоја: с`једне стране, бити у сагласју са светом, са захтевима епохе, али са друге стране и са самим собом! Једно су дужности дневне политике, а друго политика културе, она је на дуги рок и дугог даха, са ослонцем на вековна искуства, наша и свечовечанска!”

У домаћим и страним научним часописима објавио је око четири стотине стручних и научних радова. Посебно занимљиве књиге о драми распада Југославије: „Дом без крова” и „Издалека светлост”, која је представљена 1996. у његовој Руми.

Дивио се швајцарском уређеном друштву са жељом да се и код нас успоставе такви општи односи. Често је спомињао један натпис на цркви у Базелу из XIV века, као пример у ком правцу да се мења наша свест:

Где јединство влада, ту станује Бог!”

У издању „Српске књиге” из Руме објавио је четири књиге: Сизифов пут, Научите пјесан, Врлетна стаза преображења, и Тихи дон-Михаила Шолохова.

Своје књиге је писао мудро и књижевно узнесено. Француски и руски ђак, следбеник француске и словенске књижевне науке и православне духовности. Стварао је разуђено значајно књижевно дело, словенски широко и западно-европски брижљиво, педантно и предано. Мирио је класцизам и романтизам, словенску мистику и западњачку трезвеност, Доситеја и Вука, Његоша и Бранка Радичевића, као и средњи век и модерно доба.

У петак 31-ог јула 2015. у просторијама „Салона књига” у Руми одржан је Помен и сећање на Проф. др. Драгана Недељковића, уз присуство: представника Српске књиге, чланова Књижевне заједнице „Фрушка гора” и  бројних поштовалаца.

Први се обратио власник издавачке куће „Српска књига”-Милутин Живановић и евоцирао успомене и заслуге проф. др. Драгана Недељковића, као првог уредника и носиоца Прве књижевне награде Српске књиге за 1995.

Затим је проф. Миодраг Радовић са посебним пијететом говорио, о покојном проф. др. Драгану Недељковићу, као о свом ментору, часном човеку и интелектуалцу. Подсетио је присутне : „Пријатељ је био свима , судија ником и зато је велика људска величина!”

Приказан је филм са доделе награде који је у тишини одгледан.

У част покојног проф.др. Драгана Недељковића, Богдан Таневић, музичар на алт саксофону, извео је две ауторске композиције.

На крају вечери Удружење жена „Вишња” из Гргуреваца припремиле су домаће колаче а Милутин понудио фрушкогорско вино.

Драги Сремци, најбољи начин да не заборавите своје значајне суграђане је да школама, библиотекама, улицама, трговима и другим јавним местима дате њихово име. Сада је таква прилика и размишљајте о Проф. др. Драгану Недељковићу, сигурно је заслужио.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 


ШАШИНЦИ-БОСТАНИЈАДА 2015

Постављено дана: 26. 07. 2015.

ШАШИНЦИ-БОСТАНИЈАДА 2015

Најстарија  народна манифестација у Срему, традиционална „Бостанијада” у Шашинцима, 26-ти пут по реду, одржана је 18. јула упркос незапамћеној врућини, спарини и температури сасвим близу 40-ог степена Целзијуса. Богат програм приредбе водила је чувена Сремица Цица-Савета Ковачевић са Сремске телевизије, а као добри домаћини: председник Месне заједнице Никола Милић, секретар Томић Живан-Жика, бројни мештани као и спонзори учинили су велики напор да сви гости буду: здраво лепо дочекани, послужени и испраћени. На широком шору сеоског раскршћа старе зграде су после бројних поправки баш заблистале и својим умивеним изгледом плене пажњу гостију. Вреди напоменути, да су велики део средстава обезбедили сами житељи и захваљујући својим несебичним залагањем и радом, оплеменили свој животни простор. Садашње раскршће Шашинаца са монументалном зградом Домом културе, прелепом зградом Основне школе и комплет реконструисаном црквом Свете Тројице преставља архитектонски низ зграда на којима би многе вароши позавиделе.

На тргу, испред Дома културе, доминира један невероватан и јединствен споменик од храстовог дебла висине преко 5 метери, постављен 1992. године, рад уметника Мирослава Ковачевића из Сремске Митровице. Споменик је посвећен шашиначком бостанџији који је лети стизао у све крајеве бивше, некад велике државе, СФРЈ и слатким лубеницама пронео славу овог лепог сремачког села. Не тако давно, малте не, свака кућа је садила бостан и лепо од тога живела , а данас још само шачица најупорнијих домаћина на једвите јаде опстаје. Нису се Сремци и сремачке лубенице прожгадили, нег` се ту нека нечастива работа са новцима упетљала, ко коровина са врежама по бостану. Ајд`, разумо би ја, да су увозне бар боље и слађе од наши`!. А зихер нису, и сви то знаду. Кажеду, они буџовани на телевизији, да закони тржишта и економије браниду и недаду тако „неевропско понашање”?! Јес, јес, …то ми дође све некако кобојаги, да не кажем мало прц браћела!

Новце држе неки тамо горе, па мож њакати колко `оћеш.  Сремци дочекаше тужно време да једу страњске лубенице, па зато нек иде ондак све у очин, ил` мајчину па види ди ти је згодније!

Остаје нам, да се надамо да ће се бостан наставити садити, бар упола, ко кадгод што је било! Еј, браћин мој, да се ја питам било би баш тако!.

Од поднева широким шором дефиловали су елегантни липицанери упрегнути у фијакере из целог Срема. Тражио сам погледом, ал` не видо ни једног риђана, дората ил` вранца што су кадгод Сремци с`поносом држали у шталама, па и` спрезали у сељачка кола, орали сњима њиве, возили летину и боме се фест бећарили по шоровима и вашарима.

Испред споменика шашиначком бостанџији одигравали су се се редом такмичења и још интересантнији догађаји: избор најтеже лубенице, брзо једење лубеница, најаче пуцање чобанским бичом, избор најлепше колебе, најгласније клепетање клепетушом, најбоље спремљен „бећар паприкаш” у котлићу и на крају, да се неко не насрди, сви редом добили су захвалнице, пехаре, лубенице и вредне поклоне за кућне потрепштине: брашно, сточна храна, ђубриво итд.

Између дрвореда, на главној променади, оправљене су бостанџијске колебе, страшила, постављенени су столови са штандовима десетак Удружења жена и понуђени; производи народне радиности, домаћи колачи, извезене куварице, стоњаци, различити хеклераји, сувенири, сликарска платна познатих сликара, дрвене сиграчке, лицидерска срца, свилене бомбоне, бела алва, и још приде свега оног што се по вашарима виђа.

Лепо, шарено и за свачију душу к`о на каквом народном сајму.

У оближњој кафаници, под шатором цело послеподне веселило се друштванце уз песме: И ми смо Сремци, Тихо тече Сава око равног Срема,…. и неизбежне Сремачке бећарце. У вечерњим сатима на цигљом патосаном тргу Омладинско фолклорно друштво извело је сплет игара из Србије и више традиционалних песама.

Вече су затворили сремачки писци: легендарни Радивоје Прокопљевић Прока песник из Петровчића, Оливера Котрљановић песникиња и рецитаторка из Инђије, Предраг-Пеђа Бањеглав свестрани уметник из Саса-Нови Карловаца, Бошко Маринковић афористичар из Сурчина, Жика Лекић рацитатор из Купинова и Ђорђе Ћирковић писац из Шимановаца.

На крају за све учеснике и госте уприличена је вечера уз дружење, диване и песму.

На крају: шта касти; Свака част Шашинчани!…

Нег`, видимо се и следеће године, ако Бог да здравља!

 

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

ПС. Ова бостанијада је уствари 25-а по реду, јер једна није одржана у време ратова    несретних деведесетих прошлог века. Ал` немари па се зато не треба фуртом једити и закерати. Дај боже, да још оволико буде одржано.

Манифестација «СВИЊАРСКО ПОВЕЧЕРЈЕ» у Доњем Товарнику

Постављено дана: 29. 05. 2015.

Манифестација «СВИЊАРСКО ПОВЕЧЕРЈЕ» у Доњем Товарнику

У оквиру прославе «Дани општине Пећинци», одржана је 24. маја, врло допадљива и добро посећена завршна манифестација «Свињарско повечерје» у реновираном (етно стилу), Ловачком дому у Доњем Товарнику, баш на самом раскршћу.

У току поподнева јака салаука запретила је да поквари и осујети приредбу, коју су дуго припремали: савесна Љубице Бошковић из «Агенције за развој општине Пећинци», чланови Месне заједнице, Удружење ловаца, Удружење жена, бројни мештана, културни посленици и гости.

У пространом дворишту Ловачког дома саграђена је реплика чувене сремачке свињарске колебе од трске, прућа, патосана старом швапском цигљом, зидови људски изчатливани блатом и још озидано огњиште на средини. Колеба је место, ди су кадгод свињари и бојтари чварили сланину, кували у котлићу свињарску тарану, свирали у фруле и дромбуље, певали асталске песме, дремали, лагано пијуцкали дудињару и диванили о свим овоземаљским темама.

Испред колебе одржано је ревијално пуцање са свињарским бичом. Јошко Кохут и Драган Петровић показали су да нису заборавили ту важну вештину. Неки мање вични, оправдање су нашли у лошом швигару, ил` можда дршки, јер как`и би ми били Сремци па да признамо да незнамо да баратамо сутим бичом.

Испод настрешнице четири такмичарске екипе спремало је у чувену «свињарску

тарану», тајно додавајући разне шпеције, ал` тако да не види конкуренција. Поред њи` у позамашном котлићу спреман је свињски паприкаш а прелепи мириси су се ширили по целом раскршћу Доњег Товарника.

Неки од предвиђених учесника због временских неприлика нису стигли, па је око пола седам увече, председница Општине Пећинци- Дубравка Ковачевић Суботички поздравила и свечано отворила манифестацију. Модератор приредбе Љубица Бошковић дала је реч Душанки Станковић, етнологу из Сремске Митровице која је говорила о значају очувања традиције и обичаја у Срему, са освртом на Доњи Срем или Свињарски Срем, како се у народу иначе зове. Затим су наступиле сестре Радосављевић из Шимановаца, старија и већ надалеко позната Теодора и млађа Дуња која тек почиње са наступима. Отпевале су неколико старих народних песама уз тамбурашку матрицу и награђене јаким аплаузом од бројних посетилаца. У току вечери афористичар Бошко Маринковић из Сурчина и Ђорђе Ћирковић из Шимановаца насмејали су присутне читајући изабране сегменте из својих књига.

У холу Ловачког дома вредне Сремице из У.Ж. »Колевка Срема» приредиле су богату изложбу традиционалних ручних радова и рукотворина. На другом асталу било је брдо чаролија-укусних старих сремачких колача: облатне, на курзовини, бундевара, пита од јабука и од вишања, кифлице, крофнице, погачице….

У исто време у дворишту комисија у саставу Милан Алексић, Мирослав Петровић и Јован Ђуричић имала је «слатке муке» да оцене и изаберу најбољу «свињарску тарану». Проглашење награђених и уручење диплома, као и захвалница свим учесницима обављено је уз осмех и аплауз присутних у сали Ловачког дома.

После укусне вечере уследили су међусобни дивани и могла се чути «она» сремачка упитна-испитивачка реченица:                                                                                                -„ Јел`, а одакле си ти?”.(Мисли се из ког села!). Ондак следи и питање:                          -„Јел`, а чији си ти?”(Мисли се на фамилију и још боље шпицнаме!).                               На крају се обично утврде и рођачке везе преко неке бабе или тетке што се удала у њихову или нашу фамилију па смо одједаред и род рођени.                                                                                                                                   Ето и то је Срем у слици, дивану, рођакању, песми, трпези, шали и осмеху!

Свака похвала организатору. Ова манифестација уз минимална побољшања заслужује да постане традиционална.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

ДАНИ ОПШТИНЕ ПЕЋИНЦИ 2015

Постављено дана: 28. 05. 2015.

ДАНИ ОПШТИНЕ ПЕЋИНЦИ 2015

Навршило се 55 година од конституисања општине Пећинци и тим поводом организовано је од 18-24. маја преко тридесет разнородних манифестација.

Од културних догађања биће понуђено више позоришних представа, разне музичке приредбе, промоције књига, књижевно вече завичајних писаца, ликовна колонија и ликовна изложба награђених основаца, избор литералног кокурса и трибине из  историје и представа о славној лози «Свети деспота Бранковића».

У богатом спортском програму биће понуђно: ревијална фудбалска утакмица, спортско риболовачко такмичење, боћарско такмичење, фитнес такмичење, фијакеријада, турнир у шаху, турнир у малом фудбалу и турнир у одбојци.

Посебно ће бити представљена: Матуранска парада, више Културно уметничких друштава, Удружења жена из Пећинаца, Шимановаца, Деча и Купинова и по први пут «Свињарско повечерје» у Товарнику.

Када се погледа каталог прославе стварно је припремљен амбициозан и богат програм за свачију душу и интересовање.

У уторак 19. маја у Музичком кабинету Културног центра Пећинци одржано је занимљиво вече класичне музике ученика Музичке школе Пећинци и вече са завичајним писцима Срема. Приредбу је отворио директор Јован Деврња, а талентовани ђаци извели су на клавиру неколико дела класичне музике. Већ сада се са озбиљном сигурношћу може рећи да ће се о Ани Вуков из Пећинаца и Марку Арсенијевићу из Попинаца, тек чути и хвале писати. Њиховом успеху сигурно је допринела и професорка Бранка Савић која већ петнаест година вредно ради са децом из наше општине. У програму су наступили: песник Радивој Прокопљевић Прока из Петровчића, афористичар Бошко Маринковић из Сурчина, рецитатор Жика Лекић из Купинова и писац Ђорђе Ћирковић из Шимановаца.

Оцена догађаја би била баш висока, само да, да је било присутно више публике.

Организатор убудуће када припрема овако велику и вишедневну народну манифестацију, у којој су локације дешавања на већој удаљености од места живљења, нужно је да организује целодневни јавни аутобуски превоз и тако омогућити већем броју обичног(сиромашног), народа да види и учествује у дешавању. Пећинци као место нема капацитет да пропрати овако велика дешавања и тек када се укључе и остала села општине биће правог ефекта.

Веома важно је да народ непосредно доживи поруку културних посленика, јер култура и публика су један недељив организам.

 

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

Војка, место богатог друштвеног живота, традиције и опште културе

Постављено дана: 16. 05. 2015.

Војка, место богатог друштвеног живота, традиције и опште културе

У само четири дана у Војци су одржана два значајна културна догађаја на којима би позавидели и већи градови.

1. У петак 24.априла.2015. у препуној малој сали Дома културе, у организацији Месне библиотеке и Месне заједнице Војка, одржано је разноврсно и богато «Сремачко књижевно вече», уз учешће: бројних посленика писане речи, најбољег сремског модератора приредби, неколико добрих музичара, беседника-глумца и два врсна рецитатора. Програм је водио Бошко Неговановић из Руме, а учествовали су: Радивој Прокопљевић Прока  песник из Петровчића, Ђока Филиповић писац из Путинаца, Милан-Миле Кајалић Кајгана, кантаутор и фудбалска легенда из Бежаније, Бошко Маринковић афористичар из Сурчина, Никола Нинковић писац из Батајнице, Мића Дудић беседник и глумац из Голубинаца, Жика Лекић рецитатор из Купинова, Вук Денић талентовани ученик-рецитатор из Шимановаца и Ђорђе Ћирковић писац из Шимановаца. Бројни Војчани и савесни организатори, као и увек до сада, показали су велико интересовање за очување сремачке традиције, добром посетом али и искреним аплаузима награђивали су све учеснике.

2. У уторак 28.априла 2015., у главом шору, у камерној сали музичке школе мр. Љубинко Лазић, отворена је изложба сликара Бранка Орешчанина и «Јавни час» ученика Музичке школе у Војци. Талентовани ђаци из Војке и околних места уз подршку својих професора изводили су дела класичне музике, али и композиције филмске, поп и традиционалне музике у маштовитим аранжманима професора мр.Љубинка Лазића. Школа постоји пет година и сваког месеца одржавају се отворени «Јавни часови» да ђаци стекну неопходну сценску сигурност, а родитељи да уживају у музичком напредтку своје деце. Полазници Музичке школе често учествују на музичким такмичењима по региону и редовно освајају награде и тако афирмишу свој труд и таленат, као и родни Срем.

Већ ускоро, у Војци очекују нас нови бројни културни догађаји: сликарска колонија, позоришне представе, промоције књига, вече рок музике, смотра фолклора и можда још неко пријатно изненађење ?

Шта рећи, него браво Војчани!

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

 

ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА „ЧУВАРИ ОСМЕХА” У ПЕЋИНЦИМА

Постављено дана: 19. 04. 2015.

ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА „ЧУВАРИ ОСМЕХА” У ПЕЋИНЦИМА

У сали „Културног центра Пећинци”, у петак 17.04.2015. одржана је свечана промоција збирке песама «Чувари осмеха», литералне секције «Руже и каваљери» из Пећинаца. Наша деца, мали песници, из Карловчића, Обрежа, Суботишта, Сибача и Пећинаца уприличили су прави фестивал поезије и својеврсну ретроспективу стваралаштва литералне секције «Ружа и каваљери». После скоро шест година од оснивања, септембра 2009-те године, до данашњег дана више од тридесет пет чланова секције створили су стотинак предивних песама о другарству, породици, љубави, срећи, радости, слободи, природи и родном Срему. Наше песникиње девојчице-руже  и песници дечаци-каваљери, искрено из  срца и душе, су стварни-ововремени јунаци који ће вам поспешити расположење и сачувати жељени осмех на лицу.

Родитељи деце и много племенитих људи су од почетка здушно помагали младе песнике, пре свега оснивач секције књижевник Радован Дрљача, особље Месне заједница Пећинци – Мила Наић, пресудна подршка Заре Милетића кад је било повуци-потегни, афирмисани књижевници Срема: Видак Петровић, Тодор Бјелкић и Секула Петровић дали су велику допринос у раду, песник Радивој Прокопљевић Прока као организатор бројних дечијих песничких приредби, Јован Деврња учитељ у Карловчићу а сада директор Културног центра Пећинци на неуморном организовању и оживљавању драмско-песничких секција, сликар Драгољуб Триндић из Карловчића маштовито осликава корице књиге, посебно Милутин Живановић власник „Српске књиге” из Руме као почасни члан и велики донатор и пре свега Општина Пећинци на разумевању и финансијској помоћи.

Образ и част Шимановаца одбранила је девојчица, вокални извођач, Теодора Радосављевић, када је отпевала три сложене забавне песме и измамила снажне аплаузе свих присутних.

Збирка песама је квалитетно графички опремљена, прегледна, са фотографијама и кратким биографијама песника, на 132 стране и сигурно ће заузети важно место у вашој кућној библиотеци.

Приредба је имала висок квалитет и културни садржај, али зашто је сала опет била полу празна?

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

 

 

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2020.