Archive for the ‘Лепљиве’ Category

ШИМАНОВЦИ – ПОМЕНИ И ТРАЈАЊА

Постављено дана: 22. 08. 2017.

ШИМАНОВЦИ – ПОМЕНИ И ТРАЈАЊА

 

 

Окупили смо се овде, ипред споменика Солунским добровољцима, да  вратимо достојанство сећању на све наше претке и тако очувамо континуитет трајања нашег идентитета и постојања. Историја је строга учитељица живота и ако не познајемо прошлост, ма каква била, сигурно садашњост нећемо разумети, а у будућност нећемо исправно гледати.

Кратка историја насеља Шимановци:

Шимановци спадају у ред најстаријих средњевековних насеља у доњем Срему, основани су 1385-е. указом Мачванског Бана Стјепана И. Коргија. Оснивање насеља поверено је, извесном Шимонолцу, који је био „важан човек“ у служби код мачванског бана. Са својим поданицима-војницима добија данашњи простор села Шимановаца и ту оснива насеље, које од тада по њему носи назив. У то време Мачва и Срем, припадају Краљевини Угарској, под именом „доња земља“ и имају статус посебне бановине-претече будуће граничарске службе.

У богатој шестовековној историји насеље Шимановци су припадали под више државних управа и територијалних подела, било је различитих развојних периода и друштвених улога, падова и успона и неколико варијатета у самом називу места. Првих век и по’ насеље се назива Шимонолц(и), у турско доба Шимоновци, од почетка 18-ог века у аустријско доба Шимуновци, у време Војне границе Шанац Шимуновци и од краја 19. века данашње име Шимановци.

У овој години наше село обележава неколико јубилеја везаних за важне догађаје из наше даље и ближе историје.

  1. Навршило се 250 година од уласка Шимановаца у Војну границу, и сигурно највећих промена у урбанистичком уређењу и организацији друштвеног живота у нашем месту до тада. Од средине 18. века почиње ушоравање свих села Срема, а уласком у Војну границу 1767-е у Шимановцима се формира простран трг-раскршће, на коме се плански граде војни објекти за потребе граничарске компаније-чете, као и војна амбуланта, отвара се српско-немачка школа, копају канали и војни шанчеви, исушују мочваре, граде путеви, лоцира гробље и међу првим местима у околини, 1791-е почиње градња велике садашње црква Св. Николе. Због државно-војних потреба долази до расељавања појединих околних места, пре свега Керека, затим Долинаца, Толинаца, Сакула,Обеда и осталих.                                                   Од 1738-е у Шимановце се плански досељавају многе породице током трајања Војне границе. Данашњи потомци првих староседелачких  породице су 14-о или чак 15-о колено својих далеких предака. Попис из 1749-е године потврђује континуитет постојања следећих породица: Вујичић, Катанић, Војкић, Урошев(ић), Мандић,  Љубинков(ић), Тодоров(ић), Атанацков(ић), Ћирков(ић), Добрић, Милошев(ић), Радивојев(ић), Чавић, Шимановачки(?) итд. У каснијим пописима свим презименима је углавном придодато, на крају, ић и које је остало до данашњих дана. Наши преци су били углавном из околних места и та врста сеоба се називала унутрашње пресељење у Срему. Шимановци пописом 1746-е имају 21-о домаћинство, или нумеру како се то тада звало, на следећем попису 1749-е имају 28 нумера, а већ 1766-е пред сам добровољни улазак у Војну границу село има 73 нумере. Црквеним детаљним пописом свих чланова домаћинстава, на преласку у Нови век, 1800-те Шимановци имају 94 нумере и око 1.045 становника, па већ тада спадају у значајна места у доњем Срему.

Треба бити поносан на наше претке-Војне граничаре јер они су припадали  важном делу војне границе-коридору одбране Европе од „Јадрана до Црног мора“.  Захваљујући храбрости, истрајности и свести, наши преци су сачували национални и верски идентитет, културно се уздизали, постали  равноправни грађани и толерантни према осталим народима у великом аустријском царству. После више од века, строге граничарске службе, долази до  развојачења-укидања 1873-ће Војне границе и од тада постајемо грунтовни власници кућа и земље, и све стечене и коришћене имовине. Шимановачки атар је тада имао 5.966 јутара земље.

 

  1. Широм света ове године обележава се 100 година Првог светског рата, јер баш те 1917-е године, сплетом догађаја, одлучен је исход страшног сукоба вођеног пре свега на тлу Европе. Споменик пред нама је подигнут 1934-е и он нас подсећа на наше храбре претке који су поднели велике жртве у Првом светском рату. Шимановци су поред војничких имали тада и прве веће цивилне жртве и запаљено је неколико кућа у самом селу. Овде на плочи поред наших предака уписано је име Светислава Крстића, рођеног 1896. у Шимановцима од оца Ђорђа Крстића, овдашњег учитеља и перовође. Као ђак петог разреда Карловачке гиманазије, са непуних 18 година, обрео се у Батајници 1914-е, када је српска војска победоносно продрла у Срем све до Руме. Међутим, славље је кратко трајало, јер се аустро-угарска војска убрзо консолидовала и потиснула српску војску преко Саве. Светислав Крстић, звани Лала, и многи младићи, из Срема тајно прелазе Саву, неки још увек деца од 14 година, ступају у Сремски добровољачки одред и припремају се за одбрану Београда.

На Дунавском кеју 1915-е прочитана је чувена наредба мајора Драгутина Гавриловића 24. септембра.1915.г.  

 

“Војници, тачно у три сата непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за Краља и Отаџбину. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје… Зато напред, у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ!

Живео Београд!”

 

Настала је страшна битка и у року три септембарска дана у крвавим борбама од 340 припадника Сремског одреда, избачено је из строја 223 војника. Светислав, лакше рањен, чудом остаје жив и са остатком јединице повлачи се на југ са целокупном српском војском. Отац Ђорђе Крстић је 1915-е интерниран у Констајницу, а мајка Даринка и млађи брат Бранко, пред опасношћу од хапшења напуштају Шимановце. Светислав учествује у пробоју „Солунског фронта“ и другим биткама, и на крају рата стиче чин артиљериског капетана. Његова ратна сведочења су објављена у историјским делима и публикацијама, као и у познатој књизи Антонија Ђурића- „За част отаџбине„, по којој је урађена и позоришна представа.

 

  1. Обележавамо и 80 година од почетка изградње данашњег „Дома културе“, односно „Соколског дома“ у Шимановцима. Генерација солунских добровољаца је од почетка подржавала и помагала „Соколски пансловенски спортски покрет“ и 1934-е основан је у Шимановцима од стране учитеља Ђорђа Јовановића, др. Стевана Радосављевића бановног лекара с још неколико младића из села. Од почетних 40 чланова, већ у првој години се број вежбача удвостручио и на неколико слетова у: Скопљу, Загребу, Софији и Купинову, остварени су велики такмичарски успеси. Иницијатива за градњу Соколског дома покреће се 1936-е и у најкраћем року обезбеђена је пројектна документација, материјал и новац. У пролеће 1937-е ангажовањем свих мештана почела је изградња „Соколског дома-Соколане“, и већ следеће године објекат је стављен под кров. Данас, после 80 година објекат вапи за поправком. Очекујемо и надамо се, да ће у што скорије време бити урађена озбиљна санација и адаптација, како би се објекат користио у пуном капацитету. Шимановци, су насеље са око четири хиљаде становника и такав објекат је насушна потреба свима.

  1. Навршава се 50 година од велике и вишегодишње изградње комуналне инфраструктуре села Шимановаца, када је за само три-четири године од 1964-1967. великом слогом, општим ангажовањем, самодоприносом и личним радом, изграђени главни сеоски путеви, уређени риголи-канали, бетонске ћуприје, бетонски тротоари, обновљен парк, засађене нове саднице по шоровима и село је добило изглед лепе вароши. Свакако највеће заслуге имају иницијатори тадашњи шеф Месне канцеларије Милан Ћирковић и директор задруге Ђорђе Ђокица Мандић.

Споменици се подижу да не заборавимо своје хероје, мислиоце, градитеље и знамените особе, како би сачували своју историју, културу, памћење и особеност. Код споменика се евоцирају успомене и даје млађим генерацијама пример и подстрек да буду честити људи одани своме завичају, народу и држави.

Као народ и мештани морамо прекинути досадашњу праксу да после сваког рата, сваког устанка, сваке династије и сваког владара стално почињемо испочетка. Само у 20. веку имали смо четири трагична дисконтинуитета са предходним генерацијама. Учесталим одрицањем, потирањем предходника сами себи бришемо памћења и губимо свест о континуитету и трајању.

Како ће ова генерација Шимановчана бити упамћена, сведочиће само њихова дела, јер њих ће у будућности оцењивати следеће генерације.

 

Живели, у слози, раду, успеху и нади у боље дане!

 

Прочитано приликом полагања венаца

на споменику Солунским добровољцима

  1. августа. 2017. У Шимановцима

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

 

 

“ДОМ КУЛТУРЕ-СОКОЛАНА” У ШИМАНОВЦИМА-80 ГОДИНА ТРАЈАЊА

Постављено дана: 06. 06. 2017.

“ДОМ КУЛТУРЕ-СОКОЛАНА” У ШИМАНОВЦИМА-80 ГОДИНА ТРАЈАЊА

 

Пре осамдесет година, тачније 23. маја. 1937. године постављени су темељи Соколског дома у Шимановцима. Организована је тада, велика манифестација-јавна вежба, на раскршћу и фудбалском стадиону на којoj су Соколске чете из Сурчина, Прогара, Грабоваца, Купинова и уважени гости из матичног друштва Земуна и друштава Старе Пазове и Батајнице приредили спортско надметање и приказали разне вежбе у духу прокламованог телесног васпитања. Посебно је било громогласно поздрављен и наступ «Руског сокола», основаног од емиграната избеглих после победе Октобарске револуције, у којем су Козаци изводили спектакуларне вежбе на коњима у трку.

Соколска чета је основана у Шимановцима 1934., на иницијативу учитеља Ђорђа Јовановића и лекара др.Стевана Радосављевића-зета трговца Саве-Бате Гудурића. За старешину чете изабран је др.Стеван Радосављевић, његов заменик Негован Љубинковић, а секретар и начелник Ђорђе Јовановић, као и још три члана управе били су омладинци. Становници Шимановаца су били одушевљени телесним вежбањима и спортским духом, и од почетних четрдесет чланова Соколске чете, убрзо се број удвостручио. Прво се вежбало у школској учионици, али је постала сувише тесна за гимнастичке справе и све већи број чланова. Чланови шимановачке чете учествовали су, почев од 1935. на свим слетовима у оквиру среза и имали запажене успехе. Учествовали су на слетовима у Загребу, Суботици, као и у Софији 1935. на «Свесоколском слету».

 

 

На једном од јавних наступа, 1936. учитељ Ђорђе Јовановић се обратио мештанима села и представио идеју о градњи великог Соколског дома по узору на сличне у већим местима. Окупљени народ се сложио и цело село одушевљено прихватило предлог. План зграде урадио је бесплатно инж. Јован Станковић, из Земуна, иначе и сам члан матичног Соколског друштва и координатор за рад свих доњосремских сеоских друштава. Направљен је план обезбеђења финансијских средстава и поступак градње. Општина Земун је из буџета финансијски подржала градњу, а омладинци су у више наврата сакупљали добровољна новчана средства по селу. Учитељ Ђорђе Јовановић и бановни (срески) лекар др. Стеван Радосављевић су искористили свој политички и друштвени утицај и успели да обезбеде, као поклон: пола „вагона“ (5.000 кг) цемента од Беочинске фабрике и 40.000 комада цигли од циглана из Старе Пазове и Војке. Мештани села су добровољно и бесплатно превозили на својим коњским запрегама сав потребан грађевински материјал за градњу. Сакупљена су велика и средства од освећења заставе, коју је чети даровао Душан Вујичић, лугар у пензији, а сва имена давалаца од 500 и више динара су била урезана на позлаћене клинце и затим укуцана у копље заставе. Највећи прилог је обезбеђен од организовања велике сеоске томболе, када су чланови чете прикупљали по трговинама и фирмама у Земуну, Ст.Пазови, Београду и осталим  селима. Сакупљено је много: одевних предмета, обуће, платна, посуђа, кућни предмета, пољопривредних алата, а сељаци су давали прилоге у стоци: прасе, јагње, овца, гуска, патка  или у храни: чабар масти, чабрица сира, или метар дрва, чак и балон ракије или буре вина. Сви томболски листићи су распродати и убрзо је, на пролеће, почиње са градњом. Копање темења су добровољно обавили чланови Соколске чете и мештани села. Груби грађевински радови су већ 1938. били завршени. Била је озидана и покривена зграда, и сваке наредне године је довршавана и опремана. Вежбало се предано преко целе године и наши соколи су постизали све веће успехе на слетовима у Купинову и Скопљу 1939. Нај успешнији шимановачки сокол био је Јован Живић-Курло.

Соколски дом постаје и место културних дешавања, па су 1940. глумци позоришта из Београда давали четири вечери за редом представе у препуној сали. Поред мештана Шимановаца присуствовао је и народ из суседних села. Почетком ратних дејстава и доласком окупационе војске 1941. у село престало се са радом, али чланови Соколске чете су одмах масовно приступили у партизанске јединице.

Окончањем рата и успостављања нове Југословенске државе, свим Соколским друштвима забрањен је рад и убрзо је промењан и сам назив зграде, у „Дом културе-Шимановци“. Нове власти у Дому културе одржавају честе политичке скупове, конференције и организују приредбе и игранке. Када је уведена струја у селу 1955. одмах је електрифициран и Дом културе и убрзо су почеле редовне биоскопске представе, двапут недељно и празником, као и гостовања познатих „радио“ певача и позоришних представа. Крајем осамдесетих урађена је до тада највећа поправка на самој згради: реконструисан је улаз са новом настрешницом, замењени подови, реконструисана бина, електро инсталација и остало. У Дому културе се у то време одвијао богат културно-забавни живот све до почетка деведесетих година прошлог века, када полако све замире. Нажалост, и у овом веку се ништа није променило, у Дому културе одржавају се годишње свега неколико фолклорно-школских приредби у току целе године. Зграда је запуштена без сталне људске бриге и контроле, неадекватно се одржава и почиње озбиљно да пропада.

    1. маја.2017. одржана је у Шимановцима, већ традиционална „Трећа смотра фолклорних друштава Србије“ уз учешће 15 ансамбала, и том приликом уочено је да се дрвена бина опасно угиба, шкрипи и превише „таласа“ и сваког момента, сви присутни, стрепели да се не уруши и дође до повређивања учесника. Такође, бина по дубини нема довољно простора и јако ограничава могућности, како фолклорне, тако и позоришне представе. Комуникација и кретање учесника се одржава искључиво из сале преко бинских неподесних степеница и тако се успорава и ремети нормалан ток већих манифестација. Стање остале опреме и уређаја је у лошем стању: бинске завесе већ одавно нема, расвета спорадично ради, каљеве пећи су оштећене па фактички нема грејања, прозори оштећени, већина врата се не закључавају, и ко зна шта још. Библиотека је претесна, без читаонице а спиралне степенице за библиотеку су опасне и дотрајале, као и само техничко решење није прихватљиво за јавну употребу. Најбоље је да се образује стручна комисија која ће пописати све недостатке, запажања и тако указати на опасне тачке и спречити даље пропадање.

     

    Када је зидана зграда пре 80 година село је имало скоро дупло мање становника. Према садашњим реалним предвиђањима број становника у Шимановцима ће се сигурно убрзано увећавати, а самим тим и потребе за културним манифестацијама ће бити све изражајније.

    Дому културе предстоји капитална, стручна и хитна реконструкција па овом приликом предлажем идејно решење за:

 

 

АДАПТАЦИЈУ И ПРОШИРЕЊЕ ДОМА КУЛТУРЕ ШИМАНОВЦИ:

Ово техничко решење би створило основне услове за квалитетно одржавање свих врста културних манифестација: позоришне представе, школске приредбе, биоскопске пројекције, музичке концерте и фолклорне фестивале, а на спрату анекса у читаоници: књижевне промоције-вечери, трибине, ликовне изложбе и фунционалан рад сеоске библиотеке.

ГРАЂЕВИНСКИ  РАДОВИ-ТЕХНИЧКИ ОПИС:

Доградња анекса са задње стране зграде Дома културе, дим. Основе 10 ˟ 15 м. а висине као постојећи објекат, без нарушавања облика и висине крова.

Предложени анекс садржаће следеће просторије по етажама:

Приземље анекса:

а) Пробија се зид постојеће зграде и бина се продужава-по дубини за минимум 3 метра. Бина има четири бочна улаза-излаза и посебан технички (повећан) улаз за уношење сценографије.

б) На спољњој страни зграде анекса отвара се посебан бочни улаз у објекат са настрешницом и двокрилним вратима 2 ˟ 2,2 м, по потреби служи као службени улаз за учеснике манифестација и улаз за кориснике библиотеке и читаонице.

в) Централни ходник (ширине 1,5 дужине 15м), повезан је са: позорницом и сценским пролазима(леви и десни), двема просторијама за пресвлачење (4,8 ˟ 4 м), два тоалета и туш кабином и комотним степеништем за одлазак на први спрат.

Први спрат анекса:   

а) Библиотека и депо за књиге укупне површине око 32 м2

б) Читаоница и по потреби сала за књижевне промоције, трибине и ликовне изложбе дим. око 6,5˟8,5 м.

в) Депо за сценску опрему, сценографију, кулисе и слично око 25 м2.

Свуда у свету друштвене заједнице поклањају велику пажњу старим и историјским грађевинама, и друштвена брига о њима је стална и стручна.

Поставља се свима питање, зашто је дошло до оваког немара?

Отворено треба питати надлежне у Општини Пећинци каква је судбина Дома културе у Шимановцима?!

Можда је, послератна комунистичка, неразумна, забрана рада свих «Соколских удружења» још увек на „снази“, па је то разлог за садашње дерастирање овако важног, историјског и лепог здања на раскршћу села.

 

Требало би бар, поставити скромну спомен плочу на улазу у Дом културе, ради очувања успомене, на заслужне мештане, који су личним несебичним трудом и визионарством, пре осам деценија подигли највећу општу друштвену зграду, икада у селу. Спомен плоча треба да потакне садашње и будуће генерације мештана на слична неимарска дела од опште друштвене користи.

Треба по сваку цену сачувати и одржавати „Соколоски дом-Дом културе“, јер то је део наше светле историје, који су нама оставили преци у аманет!

Надам се да ће овај текст и предлог допрети и позитивно утицати на:

– Чланове Савета месне заједнице Шимановци и

– Надлежне службе у Општини Пећинци.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2020.