Шимановачки форум

Радован Јелашић, бивши гувернер Народне банке каже да би грађани који су се задужили у швајцарцима требало бар део својих дугова да конвертују у другу валуту.
Он у интервјуу за Б92 каже да су банкарски производи у швајцарцима били мамац за брз профит, али да су се многе банке опекле јер због наглог јачања швајцарца све више грађана има проблема са враћањем кредита.
"Банке већ у последње две-три године ни под разно не нуде производе у швајцарцима, јер многе су се итекако опекле у таквој врсти финансирања, и тачно знају све је то био краткорочни профит који је итекако лепо изгледао у билансним сумама, донео један значајан профит. Међутим на средњи или дуги рок и код овога се доказало да је „ђаво однео шалу“ и да рачун пре или касније увек стигне", каже Јелашић.

Он подсећа и да је великом задуживању у овој валути "кумовала" и држава, која је швајцарац промовисала као најсигурнију валуту за задуживање.

"Дозволите ми да вас подсетим да су неки министри су јавно причали 2007, ’08, ’09 године да нема ништа лепше на свету него задужити се у швајцарцима, да би сви требало да се задужују у швајцарцима пошто је то најнижа каматна стопа. Међутим, сви који су то урадили, прилично су дебело платили у последњих пар година. Ако грађани боље погледају колико данас дугују у еврима, однсоно у динарима, видеће да независно од тога што су многи главницу враћали неколико година, данас дугују много више него што су дуговали пре две три године и то искључиво захваљујући томе што је швајцарски франак значајно ојачао", каже Јелашић.

Само у последњих недељу дана, швајцарски франак је у односу на евро ојачао за седам процената, што ће допринети расту кредитних обавеза.
Скоро сваки други грађанин који је купио стан на кредит узео је позајмицу у швајцарским францима.
То је тада, а то значи 2006, 2007. и 2008. године било веома повољно. Наиме, тада је швајцарац био слабији у односу на евро, камате на те кредите су биле доста ниже и они који су куповали станове, поведени таквим приликама, узели су кредите у швајцарским францима.
Камата за стамбени кредит тада је била 4,9 одсто па је и просечна рата, прерачуната у динаре, износила око 26.700 динара. Четири године касније, рата је скоро удвостручена и износи око 45.000 динара.
Слична ситуација је и за лизинг за аутомобиле индексиран у францима. Док је рата 2007. износила око 13.000 динара, сада је она на нивоу од 25.000.

Све оне који имају ове кредите може да забрине чињеница да се криза у евро зони наставља и да нико не очекује пад вредности швајцарске валуте, већ напротив, само даљи раст у односу на евро.

Банке су за три месеца, од марта до јуна ове године, добиле 5.000 нових клијената који касне са отплатом кредита.
У доцњи дужој од 90 дана сада је 115.000 клијената или тачно 89.065 грађана, 10.754 пољопривредника и око 16.000 предузећа.
Од марта ове године број грађана који нема новац за уплату месечних рата дуже од три месеца се попео за 3.754 грађана. Њихов проблематичан дуг је нарастао на 32 милијарде динара што је три милијарде више него у децембру 2010. године.