Најнепоштенија ствар у животу је његов крај. Живот је тежак и одузме ти доста времена, и шта добијеш на крају - смрт.
Сигурно је неко животни циклус окренуо наопачке.
Смрт би требала да буде на почетку.
Потом следи живот у старачком дому из кога те избаце јер си био прездрав.
Онда почнеш да радиш тако што узмеш своју пензију и већ првог радног дана добијеш златан сат.
Затим радиш једно 40 година док не постанеш довољно млад за уживање у пензији.
Пијеш пуно алкохола, идеш са журке на журку и полако се припремаш за средњу школу.
Онда следи основна школа, постајеш клинац, играш се и немаш никаквих одговорности.
Онда постајеш мало дете, па затим беба, враћаш се унутра и девет месеци лебдиш док те греје најлуксузније централно грејање, купка, а храна ти стиже кроз цевчицу.
И коначно, крај долази једним фантастичним оргазмом.
