Author Archive

17- мај 2025. година – венчање Грубишић

Постављено дана: 17. 05. 2025.

Данас 17. маја 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Добановцима венчали су се Немања Грубишић из Шимановаца и Милица Дамњановић из Добановаца.
Немања Грубишић по занимању механичар рођен је 06. септембра 1998. године у Београду од оца Јове и мајке Саве Грубишић механичара и књиговође из Шимановаца.
Милица Дамњановић по занимању књиговођа рођена је 16. априла 2000. године у Београду од оца Саше и мајке Браниславе Дамњановић ауто механичара и административног радника из Добановаца.
Кумови на венчању Немањи и Милици били су Бошко Симић економиста из Пећинаца и Ивана Војводић економиста из Добановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

15. мај 2025. година – опело Михајловић

Постављено дана: 15. 05. 2025.

Јуче 14. маја 2025. године у болници у Сремској Митровици преминула је Злата Михајловић пензионер из Шимановаца. Злата је живела у улици Мандић Сокак број 33 у Шимановцима. Рођена је 28. новембра 1957. године у Карловчићу. Удала се за Ђорђа Михајловића са којим је добила сина Горана. Сахрана Злате Михајловић биће обављена сутра у петак 16. маја 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Злата ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

11. мај 2025. година – опело Јовановић

Постављено дана: 11. 05. 2025.

Данас 11. маја 2025. године у свом дому у Шимановцима преминула је Драгица Јовановић пензионер из Шимановаца. Драгица је живела у улици Катанић Сокак број 25 у Шимановцима. Рођена је 16. децембра 1948. године у Шимановцима. Драгица се није удавала. Сахрана Драгице Јовановић биће обављена сутра у понедељак 12. маја 2025. године. Скуп је од 15.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 16.00 часова и Драгица ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Свети Василије Острошки – 12. мај

Постављено дана: 11. 05. 2025.

Наш свети отац, Василије Острошки, рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини. Тачније родио се у селу Мркоњић, у Поповом Пољу, 28. децембра 1610. године. Родитељи му беху веома побожни и благочестиви људи. Тако да и њега васпиташе у духу православне вере и у великој побожности. По рођењу добио је име Стојан. Прва школа његове побожности беше у његовој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима.

По природи је био веома бистрог ума. Друга школа његове побожности беше пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Породица му је била веома сиромашна, но он ни оно мало хлеба што је добијао за појести, никада није јео сам, већ га је увек делио са другим чобанима чувајући овце. Неки зли људи, суседи његови, отпадници од вере, омрзнуше младог Стојана, због његове побожности и мудрости, те родитељи беху приморани да га склоне у манастир Завале, који је био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице., где он започе своје учење и образовање. На том мирном месту он је имао времена да чита црквене књиге и речи Светих Отаца, и тада се распали у њему љубав према Богу и подвижничком животу, те одлучи да се замонаши у том истом манастиру, одакле после неког времена пређе у манастир Успења Пресвете Богородице – Тврдош, где је тада било седиште Требињске Епархије. Када се замонашио добио је име Василије и у свом подвижничком животу угледа се на Светог и великог јерарха Цркве Божије, Василија Великог. После неког времена, он оде у Црну Гору, код митрополита Мардарија, који га задржа на Цетињу све док не дође до неких несугласица између њих. У манастиру Тврдош, наставио је своје подвиге за спасење православног народа. Из своје молитвене келије у манастиру он је сагледавао све невоље и беде које је подносио његов многонапаћени народ. Идући по народу, као некада његов праотац Свети Сава, он је обављао сва света богослужења и свете тајне по свету и храбрио је људе у вери и трпљењу. То засмета отпадницима од вере, те намислише да га убију, а он да би то избегао оде у православну Русију. После неколико година вратио се, доневши са собом много црквених књига и новца, и све то даровао је осиромашеним црквама у Херцеговини.

Када су Турци убили тадашњег митрополита источно-херцеговачког, Пајсија Требјешанина, поставише Светог Василија за митрополита. Склонивши се испред најезде Турака, он се скраси у манастиру Острог. Подвизавао се веома строго и богоугодно у једној пећини изнад Горњег манастира Острога, као и претходни митрополит Свети старац Исаија. У Острогу он окупи многе монахе и обнови цркву. Ваведења Пресвете Богородице. Многа чудеса чинио је за време свога живота овај велики угодник Божији, а то је настављено и након његове смрти. Његове мошти открише монаси неоштећене, и над њима се и дан данас дешавају чудесна исцељења. Њима на поклоњење даноноћно долазе, не само православни, него и други и беху исцељени. Реке поклоника сливају се непрестано ка овом манастиру и светитељу, без обзира на вероисповест. Крај његовог кивота узносе се молитве свакодневно. Многе заклетве и завети дају се ту и дан данас.

Поштовање овог угодника Божијег у нашем народу огледа се у подизању у његову част многобројних храмова. Многа се чудеса спомињу везано за Светог Василија Острошког, и не могу се сва набројати… Он помаже свакоме ко му се обрати са искреном молитвом и побожношћу. Напоменућемо само неке од њих, али најбоље могу нам посведочити многи који су осетили благодат његове молитве. Велики је број оних који су били отписани од свих, а који су се поново вратили у живот, нормални и здрави.

Молитвама Светог Василија, оца нашег, нека Господ помилује и спасе све православне хришћане и све људе добре воље. Амин.

Тропар (глас 4):

От јуности тојеја себе Господеви отдал јеси, пребиваја в молитвах, трудјех и постјех оче богоносне; образ бил јеси добродјетељи својему стаду; сего ради видја Бог твоје благоје произвољеније, постављајет тја својеј церкви пастира и добљаго архијереја, и по престављенији твојем собљуде, свјатоје твоје тјело нерушимо, свјатитељу Василије: тјемже јако имјеја дерзновеније молисја Христу Богу спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе Светог Василија Острошког су: Грубишић и ЕЛИТ СТУДИО

11. мај 2025. година – крштење Радосављевић

Постављено дана: 11. 05. 2025.

Данас 11. маја 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Мина Радосављевић из Шимановаца.

Мина Радосављевић је рођена 08. маја 2024. године у Земуну од оца Николе Радосављевића електричара и мајке Иване Радосављевић рођене Влаховић трговца настањених у улици Крњешевачкој број 120 у Шимановцима.
Кума на крштењу Мини била је Ивана Николић трговац из Добринаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

11. мај 2025. година – крштење Милинковић

Постављено дана: 11. 05. 2025.

Данас 11. маја 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Нина Милинковић из Шимановаца.

Нина Милинковић је рођена 05. маја 2024. године у Београду од оца Јована Милинковића комерцијалисте и мајке Милице Милинковић рођене Предраговић инжењера технологије настањених у улици Крњешевачкој број 70 у Шимановцима.
Кум на крштењу Нини био је Милан Јелесић менаџер продаје из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

11. мај 2025. година – крштење Мандић

Постављено дана: 11. 05. 2025.

Данас 11. маја 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Ангелина Мандић из Шимановаца.

Ангелина Мандић је рођена 04. септембра 2024. године у Сремској Митровици од оца Александра Мандића дипломираног економисте и мајке Мирјане Мандић рођене Гмизић дипломираног економисте настањених у улици Прховачкој број 1 у Шимановцима.
Кум на крштењу Ангелини био је Немања Војкић економиста из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

10. мај 2025. година – венчање и крштење Морар

Постављено дана: 10. 05. 2025.

Данас 10. маја 2025. године у манастиру Копорин венчали су се Драган Морар из Шимановаца и Катарина Марковић из Батајнице.
Драган Морар по занимању Возач рођен је 09. јуна 1994. године у Београду од оца Живка и мајке Кинге Морар машин бравара и куварице из Шимановаца.
Катарина Марковић по занимању студент рођена је 29. јула 1997. године у Смедереву од оца Ернеста и мајке Весне Марковић предузетника и спремачице из Батајнице.
Кумови на венчању Драгану и Катарини били су Милош Крстовић возач из Шимановаца и Милена Павловић инжењер машинства из Нових Бановаца.

 

Данас 10. маја 2025. године у манастиру Копорин крштено је дете Василије Морар из Шимановаца.

Василије Морар је рођен 09. августа 2024. године у Београду од оца Драгана Морара возача и мајке Катарине Морар рођене Марковић студента настањених у улици Добродолској број 37 у Шимановцима.
Кум на крштењу Василију био је Немања Поповић возач из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

09. мај 2025. година – крштење Радосављевић

Постављено дана: 09. 05. 2025.

Данас 09. маја 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Петра Радосављевић из Шимановаца.

Петра Радосављевић је рођена 08. маја 2024. године у Београду од оца Маринка Радосављевића аутомеханичара и мајке Маријане Радосављевић рођене Балог радника настањених у улици Дечкој број 48 у Шимановцима.
Кума на крштењу Петри била је Александра Ћурчић васпитач из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Свети Апостол и Јеванђелист Марко 8.мај

Постављено дана: 07. 05. 2025.

Пореклом беше јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом, син, не по телу, него по Духу. Свети Марко беше уврштен у седамдесет светих апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра и био је управо од њега постављен за епископа. На молбу верних написао је Јеванђеље, јер ти верни хришћани у Риму молили су га да им напише оно што им је са светим Петром усмено говорио о Господу нашем, Исусу Христу. Проповедао је Христову веру, у Аквилеју и Египту, где је он био први проповедник Јеванђеља и први епископ, јер све до тада, Египат је био незнабожачки. Но, свети апостол Марко то измени и просвети народ светлошћу свете вере и многе преведе у хришћанство. Сагради многе цркве и постави свештенике и епископе. Чинио је он многа чудеса: болесне је исцељивао, губаве чистио, нечисте и зле духове је изгонио из људи. Многи тада повероваше у Господа нашег Исуса Христа, поразбијаше своје идоле и крстише се у име Оца и Сина и Светога Духа. Одатле он настави пут у Александрију, да и тамо шири реч Јеванђеља. И ту својим делом и чудом показа Божију силу, тиме што зацели рану обућару, који шилом прободе своју леву руку. Тим чудом он преведе многе у хришћанство, али сазнавши за то, старешине града сковаше план да га убију и у тој намери успеше и то баш на Ускрс, када свети Марко служише Литургију у александријској цркви. Најпре га бацише у тамницу, а сутрадан га погубише, приликом чега Сунце сакри своје зраке, небо се отвори и би велики земљотрес. Овај свети апостол и јеванђелист и мученик Христов, сконча у Египту, у граду Александрији, 25. априла и беше стар 68 година и би увенчан венцем вечне славе.

Тропар (глас 3):

У верховнаго Петра научивсја, апостол Христов бил јеси, и јако солнце странам возсијал јеси, Александријом удобреније бив блажене; тобоју Египет от прелести свободисја, евангелским твојим ученијем просвјешч всја јако свјет; столп церковниј; сего ради твоју памјат чтушче свјетло празднујем, Марко богогласе: моли тобоју благовјестимаго Бога, да согрешениј остављеније подаст душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола и јеванђелиста Марка су:

Грубић, Николић и Ђукић

Шимановци рекламни банер


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2025.