Данас 16. фебруара 2025. године у свом дому у Шимановцима преминула је Живка Јовановић домаћица из Шимановаца. Живка је живела у улици Михаљевачкој број 15 у Шимановцима. Рођена је 09. августа 1951. године у Петровчићу. Живка се удала за Перицу Јовановића у Шимановце са којим је добила двоје деце; сина Жељка (+2017) и ћерку Ангелину. Сахрана Живке Јовановић биће обављена сутра у понедељак 17. фебруара 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Живка ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Свети мученик Трифун, био је дете благочестивих родитеља. Рођен је у селу Кампсади, сиромашног порекла, али веома побожан још од малих ногу. Као дете време је проводио чувајући гуске, те преблаги Бог изабра да баш у њега усели благодат Духа Светог. Дарован од Бога даром чудотворства и исцељења, овај свети младић за време свог живота исцели многе болеснике, истера демоне из многих људи и поможе многима који од њега искаше помоћ. Многа чуда чинио је он, а између осталог, у оно време када је римским царством завладао цар Гордије прослави се овај угодник Божији, тако што излечи цареву кћерку, прелепу Гордијану, која опседнута ђаволом сиђе с ума. Десило се то по промислу Божијем, када се јавио ђаво из девојке, рекавши да га из ње не може истерати нико други, него једино човек по имену Трифун. Чувши то, цар позове све људе са овим именом из царства свог, али никоме не пође за руком да истера ђавола из девојке. Дође ред и на младог Трифуна, који једини успе да истера ђавола и ис цели Гордијану. Пресрећни цар Гордије богато награди овог чудотворца, а он затим сву своју награду подели сиромасима. Овим исцељењем за њим пођоше многи и примише хришћанску веру. Касније, када на римски престо дође христоборни цар Декије, почеше страшни прогони хришћана и њихово страдање и мучење, те тако би и са светим Трифуном. Не хтеде се одрећи Христа и вере своје, те због тога би свирепо мучен и прогањан, а касније и погубљен од стране цара незнабожца.

Подносио је овај благочестиви младић све муке своје са искреном радошћу, непрестано понављајући речи: „О, кад би се могао удостојити да огњем и у мукама скончам у име Христа, Господа мога“. Погубљен је 250 године, а побожни хришћани из Никеје, тело његово увише у чисте плаштанице и хтедоше да га сахране ту у Никеји, али јави им се овај свети младић и рече да његово тело пренесу у његово родно село, Кампсаду и они тако и поступише.

Тако свети Трифун, који од рођења свог би само Богу посвећен, преведе многе у хришћанску веру, исцели многе болеснике и подносећи велике муке у Христово име би увенчан вечном славом од Оца и Сина и Светог Духа.

Тропар (глас 1):

Мученик твој Господи Трифун во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.

Фамилије које у Шимановцима славе светог мученика Трифуна су:

Трифуновић, Душанић, Славнић, Стојаковић, Васић и Ловачко Удружење

Данас 09. фебруара 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Анђелија баничевић из Шимановаца.

Анђелија Баничевић је рођена 31. јануара 2024. године у Београду од оца Саниа Баничевића машинског техничара и мајке Ане Баничевић рођене Наумов васпитача настањених у улици Михајла Пупина број 11 у Шимановцима.
Кум на крштењу Анђелији био је Милан Атанацковић технички руководилац из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 06. фебруара 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Ксенија Стојковић из Шимановаца.

Ксенија Стојковић је рођена 23. јуна 2024. године у Земуну од оца Немање Стојковића радника и мајке Далиборке Стојковић рођене Недељковић економисте настањених у улици Дечкој број 1/2/5 у Шимановцима.
Кум на крштењу Ксенији био је Карађорђе Грујић инж. електро технике из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 05. фебруара 2025. године у свом дому у Шимановцима преминуо је Милован Ђурић пензионер из Шимановаца. Милован је живео у улици Дечкој број 91 у Шимановцима. Рођен је 23. новембра 1949. године у месту Мала Косаница општина Куршумлија. Милован се оженио Станом са којом је добио двоје деце; сина Срђана и ћерку Снежану. Сахрана Милована Ђурића биће обављена сутра у четвртак 06. фебруара 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Милован ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 31. јануара 2025. године у свом дому у Шимановцима преминуо је Милош Тошовић пензионер из Шимановаца. Милош је живео у улици Катанић Сокак број 63 у Шимановцима. Рођен је 07. јануара 1954. године у месту Хртица општина Подујево. Милош је ожењен Драгицом са којом је добио сина Дејана. Сахрана Милоша Тошовића биће обављена сутра у суботу 01. фебруара 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Милош ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском. Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог „раба вјернаго“, 373. године (в. 2. мај)

Тропар, глас 4:

Боже отец наших, творјај присно с нами по твојеј кротости, не остави милост твоју от нас: но молитвами их в мирје управи живот наш.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Атанасија великог су:

Георгијевић

Јуче 28. јануара 2025. године у дому за старе у Београду преминула је Анђа Јанковић пензионер из Шимановаца. Анђа је живела у улици Дечкој број 68 у Шимановцима. Рођен је 20. новембра 1937. године у месту Равни општина Мостар. Анђа је била удата у Шимановце за Добривоја Јанковића. Сахрана Анђе Јанковић биће обављена сутра у четвртак 30. јануара 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 12.30 часова и Анђа ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Овај свети апостол беше бачен у тамницу по заповести цара Ирода и окован у двоје вериге. Једне ноћи, док је спавао апостол Петар, сиђе у тамницу анђео Господњи и ослободи га из верига и изведе из тамнице. То чудо се рашчуло по Јерусалиму, те неки хришћани кришом узеше вериге и чуваху их, као да чувају самога врховног апостола Петра. Након тога, апостол Петар напусти Јерусалим и оде у друге крајеве да проповеда реч Божију, а вериге добише целебну силу од његовог апостолског тела. Многи се болесници излечише само додиром о њих као и о убрус, који је био натопљен знојем апостола Петра (Дела ап. 19,12).

Ове часне вериге, верни, побожно поштоваху и клањаху им се, преносећи их са колена на колено. Тако оне доспеше у руке пресветог патријарха јерусалимског Јувелијана, а он их потом даде царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Она их преполови, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариграду, а другу половину даде својој кћерки царици Евдоксији у Рим. Она сазида цркву Светог Петра и положи у њу часне вериге, заједно са оним у које је апостол Петар био окован од стране цара Нерона.

Овај дан је узет за празник поклоњења тим Часним веригама, у част и спомен светог апостола Петра, који пострада за веру своју, а у славу Христа, Бога нашега.

Тропар (глас 4):

Риме не остављ, к нама пришел јеси честними веригами јаже носил јеси, апостолов первопрестолне; имже вјероју поклањајушчесја, молимесја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола Петра – Часне Вериге су:

Ћирковић