Овај, у народу познати светитељ као Претеча Христов, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Стари су били њих двоје када од Бога измолише дете, а то дете касније одигра одлучујућу улогу на дан Богојављења. Црква због тога и узима баш овај датум да га празнује као Сабор Часног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Јована зато што је доликовало да се празником укаже поштовање ономе ко послужи Светој Тајни Крштења, ставивши руку своју на главу Господњу. Овај празник се назива Сабором због тога што се тог дана људи сабирају у Цркву ради певања и узношења славе Богу у част светог Јована Крститеља.

Сећање на овог светитеља празнује се неколико пута у години, али највише свечара има баш на овај датум.

Личност Светог Јована Претече и Крститеља, јеванђелисте, заузима посебно место у тој хијерархији, јер њему је био дат дар од Бога да крштава људе и ослободи их њихових грехова, те он крсти и Господа нашег Исуса Христа. То Крштење се обави на реци Јордану. Био је такве моралне чистоте, да се слободно могао назвати Ангелом Божјим, пре него човеком, и једини је од пророка који је руком могао показати онога кога је пророковао. Прогањан је од стране цара Ирода, бачен у тамницу и погубљен одсецањем главе. Пострадао је овај мученик за веру хришћанску и за Господа нашег Исуса Христа.

Његове свете мошти хтеде свети апостол Лука да пренесе из Севастије у Храм у Антиохију, али не доби пристанак, но само могаше руку Претечину понети са собом, и то ону руку којом Проказа Спаситеља нашег. Многа чудеса су везана баш за њу, јер учини та рука много тога па чак и данас. Можда треба напоменути између осталог да сваке године на овај датум архиепископи износе ту руку пред народ, па ако се појави отворена предсказује родну и обилату годину, а ако се појави затворена биће то гладна година. Зато и ми празнујемо Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, молећи га да се моли Богу за нас да се и ми саберемо у Цркви небеској, да нам подари излечење од свих телесних и душевних болести и патњи.

Рука је касније пренета у Цариград, али под најездом Турака губи јој се сваки траг.

Тропар (глас 2):

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Јована Крститеља су:

Видовић, Чавић, Муњиза, Живановић, Антешевић, Врањеш, Денић, Миљуш, Марић, Грубљешић, Милетић, Михајловић, Димитријевић, Бркљач, Вујић, Татић, Чанаџија, Шарић, Вукобратовић, Милошевић, Павловић, Нинић, Мирчета, Јовановић, Саватовић, Врачар, Козарев, Добрић, Антић, Богдановић, Милосављевић, Растовић, Таталовић, Илић, Вокић, Крајиновић, Мандић, Зинајић, Наумов, Карлаш, Мићић, Миљковић, Јездимировић, Чакан, Рељић, Мркајић, Савић, Бован, Живојнов,  Вукајловић, Најдановић, Русић. Обреновић, Давидовић и Кркобабић.

Данас 18. јануара  2020. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Пећинцима  крштено је дете Маша Перишић  из Шимановаца.
Маша Перишић је рођена  13. јануара  2019. године у Београду као прво дете од оца Петра Перишића економисте и мајке Тијане Перишић рођене Вујичић шанкера настањених у улици Прховачкој број 57  у Шимановцима.
Кум на крштењу Маши  био је Слободан Гајић комерцијалиста из Пећинаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Данас 16. јануара  2020. године у манастиру Фенеку  крштено је дете Тајана Стојановић из Шимановаца.
Тајана Стојановић је рођена  22. јануара  2019. године у Београду као друго дете од оца Саше Стојановића и мајке Бранке Милошевић музичара настањених у улици Катанић Сокак број 14  у Шимановцима.
Кум на крштењу Тајани  био је Драган Лазић музичар из Брестача.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање. Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију, реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – цар одступник.

Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св. Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики Четвртак и на Велику Суботу.

По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379 године, преселивши се у Царство Христово.

Тропар (глас 1):

Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шумановцима славе светог Василија Великог су:

Ненадић, Штрбац и Петровић

Данас 12. јануара  2020. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Стефан Вукашиновић из Шимановаца.
Стефан Вукашиновић је рођен  13 јануара  2019. године у Земуну као прво дете од оца Александра Вукашиновића електричара и мајке Јулије Вукашиновић рођене Арсеновић студента настањених у улици Милоша Обилића број 30  у Шимановцима.
Кум на крштењу Стефану  био је Жарко Докнић пензионер из Ниша.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 10. јануара  2020. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Лана Јовичић из Шимановаца.
Лана Јовичић је рођена  11 јуна  2013. године у Београду као друго дете од оца Ђорђа Јовичића електро инсталатера и мајке Соње Јовић саобраћајног техничара настањених у улици Ново Насеље број 16/2 у Шимановцима.
Кум на крштењу Лани  био је Дарко Лаушевић бравар из Карловчића.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 10. јануара 2020. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Никола Ивковић из Шимановаца и Ивана Стјепановић из Огара.
Никола Ивковић по занимању возач рођен је 14. маја 1993. године у Београду од оца Мирослава и мајке Јасенке Ивковић возача и домаћице из Шимановаца.
Ивана Стјепановић по занимању медицинска сестра рођена је 28. јуна 1992. године у Руми од оца Зорана и мајке Весне Стјепановић, електричара и трговца из Огара.
Кумови на венчању Николи и Ивани били су Радивој Радосављевић фризер из Шимановаца и Слађана Урошевић кувар из Београда

Никола и Ивана су овог дана крстили дете Богдана Ивковића.
Богдан Ивковић је рођен  15 августа  2019. године у Сремској Митровици као њихово прво дете. Ивковићи су настањени у улици Војводе Мишића број 12 у Шимановцима.
Кум на крштењу Богдану  био је Радивој Радосављевић фризер из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

По пореклу је био Јеврејин, из области јелинске, сродник апостола Павла. Архиђаконом је прозван, јер беше први од седам ђакона, које свети апостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Снагом своје вере, архиђакон Стефан чинио је многа чудеса међу људима, а својим злобним противницима, Јеврејима, супротстављао се својом мудрошћу и силом Светог Духа. Посрамљени Јевреји узбунише народ, клеветајући га да је хулио на Бога и Мојсија, те уз помоћ лажних сведока би осуђен. Тада Стефана изведоше пред народ и сви видеше његово озарено лице као у анђела, заправо његово лице било је озарено благодатном светлошћу, као некада Мојсејево. Стаде он говорити о многим доброчинствима и чудесима Божијим, која је Бог учинио за народ Израиљски, а истовремено их осуди за многе злочине и за противљење Богу. Назвао их је издајницима и крвницима и осудио их је за убиство Господа нашег, Исуса Христа. У том тренутку погледа у небо и виде да се отворило над њим и угледа он славу Божију и то објави Јеврејима: „Ево, видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Бога (Дел. ап. 7).

После тога га изведоше из града и осудише на смрт каменовањем. Међу његовим мучитељима био је и његов сродник, Савле (касније апостол Павле). Његову мученичку смрт гледала је из даљине Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом, усрдно се молећи Богу за овог истинитог страдалника. Тело св. Стефана тајно је узео и сахранио јеврејски кнез и потајни хришћанин, Гамалил.

Тропар (глас 4):

Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучитељ обличил јеси нечастије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јеже свише десници пријал јеси, и к’ Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјехе сего.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Првомученика и Архиђакона Стефана су:

Марић, Ђурић, Петрушић, Трнинић, Божанић, Бабић, Перлић, Поповић, Добријевић, Вулетић, Сврабић, Шијаковић, Филиповић, Степановић, Петровић, Мрђен, Лазић, Васић, Јовичић, Раконић, Милинковић и Живковић.

Лепо зимско време, помало хладно, суво без снега, са већим сунчаним деловима дана, допринело је да се радост Божића  осећа на сваком кораку. Верујемо да се срби, православци радују у целом свету па и тамо где се боре за свој опстанак. Мислећи о нашој браћи у Црној Гори и молећи се за њих да истрају у одбрани наших светиња, молимо Богомладенца да залутале изведе на пут и све нас поведе путем љубави, мира и слободе. Сам Господ, својим рођењем у Витлејемској пећини, нас позива да се окупимо, молимо и радујемо. Како су се радовали пастири у Витлејемској ноћи тако се и ми шимановчани радујемо, долази Христос, родио се Господ.

Вечерње богослужење као и обично почело је у 16,00 сати. Шимановачки храм је био испуњен у правом смислу речи. Додатна радост је велики број деце на вечерњем богослужењу. Удружење жена „Шимановчанке“ из Шимановаца и ове године припремише пакетиће, посне за децу у светом храму. Договоримо се да буде као и до сада 150 пакетића и беше мало. Жао ми оних који нису добили а драго ми јер их је више присутно. Нису се љутили што не добише пакетић, кажу биће други пут. Набавићемо више за други пут па опет ако буде мало, ништа страшно.

По завршетку вечерње молитве и поделе пакетића, освештали смо и запалили Бадњак у порти храма шимановачког. Ватромет је употпунио леп призор попуњене порте радосних шимановчана. За одрасле смо као и ранијих година спремили кувано вино и кувану ракију. Кажу ми задужени за тај део да је било мало и вина и ракије иако су допуњавали а мало и чаша. И то, како ствари стоје морамо повећавати, и добро је, хоћемо.

Божићно јутрење као и ранијих година почело је у поноћ. На позив звона почели су шимановчани пристизати у свој свети храм. Да је ово најрадоснији празник да се приметити и на лицима верника. Највише обичаја, дешавања и садржаја, управо се дешава за празник Рођења Христовог. По завршеном богослужењу две групе вертепа су изнели свој програм. Сви у храму су пажљиво слушали речи мудраца који су вођени звездом дошли да дарују Богомладенца.

Света Литургија је као и сваке године почела у 09,00 сати. Служио је као и остала богослужења надлежни парох прото Жељко а певницу је водио студент богословског факултета Милан Ерић. Сви који су се постом припремали за  овај радосни празник дошли су да кроз свету Тајну причешћа у потпуности осете радост празника. Велики број верника се причестио а било је и доста оних који су дошли на Божићну Литургију. На крају после отпуста прото је поздравио све присутне са поздравом ХРИСТОС СЕ РОДИ! а присутни у храму су громогласно одговарали са ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! После поучних речи проте Жељка уз дељење нафоре дељена је и чесница свим присутним у храму. И ове године ченицу су припремили у пекари ЗЕК (Душко Лончар) а златник је купио Урош Рељић. Златник је нашла Јованка Јовановић из улице Голубиначке. Па нека јој је на благослов. До следеће године све Вас поздрављамо.

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!