Archive for the ‘Комшилук’ Category

ПЕТРОВЧИЋ – КУЛТУРНИ САБОР „РАСПЕВАНА РАВНИЦА“

Постављено дана: 19. 09. 2017.

ПЕТРОВЧИЋ – КУЛТУРНИ САБОР „РАСПЕВАНА РАВНИЦА“

Одавно на једном месту није виђен толики број писаца, аутора, извођача и културних посленика као у суботу 16. септембра. 2017. у маленом сремачком селу Петровчић. Сигурно најзаслужнији је Радивој Прокопљевић Прока, највећи живи песник Срема, али треба похвалити спонзора Општину Сурчин, председника Стевана Сушу, МЗ Петровчић, Клуб пензионера Петровчић и наше драге домаћине: Бају, Миланка, Бранка, Миленка, Перу, Гулу, Мику, Путника, Мићу, Дула и многе друге, а да не увредим неког ако ми је које име промакло.
Петровчић је те суботе био престоница културе Срема, али и Војводине јер први пут дошли су гости из Баната, Зрењанина, етно Женска певачка група «Филиграм», квартет врсних вокала: солиста Вања Јурошевић, Љиља-Беба Петровић, Силвија Киш и Драгана Сабо. Гост из Бачке, од славних Шајкаша, дошао је чувени диванџија, писац и глумац Тодоровић Гојко.
Поред непосредних аутора на сабору су присуствовали и бројни посленици културе: издавач и писац Милутин Живановић из Руме, директор градске библиотеке Жељко Стојановић из Руме, романописац Ђока Филиповић из Путинаца, главни библиотекар Бранислав Јовичић Чварак, чувене библиотеке из Ирига. Све ово је медијски пропратила наша „Сремска телевизија“ из Шида, са чувеном водитељком Цицом-Саветом Ковачевић, као и бројни гости из околних места Срема.

После свечаног отварања и поздравне речи домаћина Проке, све присутне је поздравио председник Општине Сурчин Стеван Суша, а онда стари мајстор коферансе Бошко Неговановић из Руме, маестрално је водио дво часовни програм и на својствен и духовит начин и редом представљао учеснике.
Наступали су:
Миле Кајалић-Кајгана из Бежаније са гитаром и репертоаром евергрин музике шездесетих, Жика Лекић рецитатор из Купинова са песмама стрица Григорија Лекића, Предраг-Пеђа Бањеглав мулти уметник из Саса са љубавном поезијом, Оливера Котрљановић песникиња из Инђије са ауторском љубавном песмом, Никола Нинковић писац и песник из Батајнице са више кратких текстова и песмом о Срему, Немања Радивојшић песник и ТВ водитељ из Бачинаца, посветио је једну песму Проки, Тодор Бјелкић уважен и плодан песник из Ирига прочитао је песму из своје последње збирке, Санадровић Љиља песникиња из Гргуреваца прочитала је своје песме, Дана Пауновић песникиња из Гргуреваца прочитала је песме, Ђорђе Ћирковић писац из Шимановаца представио се са две кратке приче, Зоран Митић Змај песник из Ирига представио се са песмом, Тања Шћекић-Аћимовић песникиња из Сурчина читала је своју љубавну поезију, Бошко Маринковић афористичар из Сурчина насмејао је присутне својим досеткама и Тања Прокопљевић писац из Земуна прочитала је песму и афоризме из управо изашле књиге: «Мала књига смеха вредна».


На крају бард сремачке народне поезије Прока прочитао је неколико својих песама и добио громогласан аплауз свих присутних у испуњеној сали Дома културе у Петровчићу.
Дружење и пријатан разговор настављен је на закусци у Клубу пензионера. Писци су размењивали своје књиге, збијали шале, правили будуће планове и договарали следеће наступе.

Као и увек наш сремачки неуморни трубадур и вечити момак Миле Кајгана латио се своје гитаре па су се могли чути стари хитови: Про арта, Индекса и других ЕX-YU извођача.
Те вечери је обелодањена, од стране Немање Радивојшића, сигурно најдуховитија последња „подела Сремаца“, на оне по позивном броју „022, 011 и 021“, па сад одлучите и Ви који су прави и најбољи Сремци? И зашто?


Шимановце и шимановачке боје су достојанствено представиле и одбраниле наше даме из Удружења жена „Шимановчанке“, јер већ за три недеље оне организују сличан културан догађај у Шимановцима, па је искоришћен моменат за договоре и безецовање учесника.
Уместо закључка, кратка констатација-вече за памћење!

ПС. Захваљујем се Маријани Вучић на уступљеним фотографијама

Септембар. 2017. Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ИРИГУ, ПЕСНИКА РАДИВОЈА ПРОКОПЉЕВИЋА ПРОКЕ

Постављено дана: 26. 03. 2017.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ИРИГУ, ПЕСНИКА РАДИВОЈА ПРОКОПЉЕВИЋА ПРОКЕ


Први дан пролећа уједно је и «Светски дан поезије», али у времену велике медијске буке око учесталих избора, када смо сви већ преморени од свакодневних политичких порука, са малим закашњењем, десило се сремачко књижевно вече, за памћење у Иригу. Лепа варошица Ириг на падинама наше Фрушке Горе, стара је престоница књиге, са најстаријом Српском читаоницом у Срему, дугим трајањем већ 175 година и бројним другим традиционалним културним догађајима и манифестацијама током целе године.

Гостољубиви домаћини директорица библиотеке Вера Новковић и главни библиотекар-наш другарчина Бранислав Јовичић Чварак и Удруженје жена из Ирига, дочекали су широм отворених руку, 23. марта. 2017-те, песника и легенду Радивоја Прокопљевића Проку и његову пратећу дружину: водитеља Бошка Неговановића, пријатеље: песника Тодора Бјелкића, писца Ђоку Филиповића, афористичара Бошка Маринковића, глумце Милицу и Мићу Дудића, музичаре «Чарли бенда» и бројне госте поштоваоце његових стихова.

Представље су три најновије књиге: Прва збирка избора из поезије: Не будите ме , као и две најновије збирке песама: Господа из каљавог шора и Исповест Вуку.

Пред стотинак присутних и поред бисте прослављеног писца Борислава Михајловића Михиза  рођеног у Иригу, програм је непрекидно трајао скоро два сата уз смех, аплаузе и по који уздах. Прока нас је провео диљем целог Срема, од Земуна до Руме, од Саве до Дунава, од свињског до винског, са свим нашим наравима и обичајима у Срему, пуног весеља, смеха, туге, успомена али и правих сремачких загула.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

РИВИЦА- „21. ПУТ ЛУБЕНИЦИ У ЧАСТ“ И ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА

Постављено дана: 06. 08. 2016.

РИВИЦА- „21. ПУТ ЛУБЕНИЦИ У ЧАСТ“ И ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА

Мало, лепо и питомо фрушкогорско село Ривица, смештено на падинама Фрушке Горе, у троуглу између Ирига, Врдника и Руме. Познато од раније као успешан домаћин, и ове године је организовао две светковине: 21. пут-„Лубеници у част“ и „Фестивал фолклора Војвођанска традиција“. У суботу, 30. јула. 2016., у сунчано послеподне, присутне је поздравио: председник завичајног удружења «Фрушкогорје»-Сава Одровачки и председник Месне заједнице Ривица-Светозар Антоновић, и пожелели свим учесницима, такмичарима и гостима добродошлицу. Манифастације је отворио председник Општине Ириг, Стеван Казимировић, а затим модератор, Горан Ерор представио програм и најавио прве такмичаре. Учествовало је више културно уметничких друштава из Војводине, а такмичило се у више дисциплина, и то у јуниорској и сениорској конкуренцији: брзо једење лубеница, пуцању чобанским бичом, издувавање брашна из тањира, најбоље спремљеног колача, најтеже лубенице и најлепше уређеног бостана. Најбржи у једењу лубенице, убедљиво је победио, као јуниор-једанајстогодишњи ученик Вукашин Јовичић, а у класи сениора Миодраг Пругинић из Бановаца. Најлепши колач, у конкуренцији чак 17. понуђених, умесила је штрудлу са вишњама Љиљана Цвејић. Најтежу лубеницу од 17,5 кг донео је са свог бостана Светозар Бркић и за длаку победио другопласираног. Сигурно «најтежа дисциплина» за славну комисију је био избор најлепшег бостана, јер су морали да обиђу двадесетак пријављених бостана. Оцењивало се све: целокупан изглед, уредност, квалитет колебе, изглед страшила, лајање кере али и љубазност домаћина спрам комисије. Дал` је ту било мита, није утврђено, ал` једно је сигурно-радило се ту некол`ко дана, од раног јутра до касне вечери, па је неке и глава заболела од велике одговорности а можда и од `ладни шприцера!. Ипак, једногласно је проглашен за „најбостанџију“ Жика Нешковић и награђен од свих, снажним аплаузом.

У културном програму учествовао је песник Радивој Прокопљевић Прока и представио се са неколико песама: «Сремац продаје лубеницу» и на захтев публике, издеклемовао је чувену песму-оду: «Сланина». За добро расположење побринуо се афористичар Бошко Маринковић и са својим кратким досеткама добро засмејао присутне.

Посебно је било упечатљиво видети и чути чланове КУД-«Боривоје Ћирић Туре» из Ривице са богатом кореографијом «СРЕМ». Стварно је штета што остала КУ друштва ретко постављају сремачке кореографије, а има толико лепоте у игри као и пратећој песми. Сигурно, велике заслуге има председник КУД-а Станко Пајић као и млади чланови фолклора из Ривице. Ово дело је за сваку похвалу.

Сви победници, награђени и учесници добили су: праве пехаре, захвалнице и поклоне организатора а сама манифестација добила на квалитету и респекту.

У разговору са председником Месне заједнице Светозаром Антонијевићем сазнао сам и неке поражавајуће и забрињавајуће демографске податке.

Ривица је у сталном бројчаном опадању, тренутно живи укупно 554 становника, заједно са житељима из 22 избегличка дома, а школу похађа само 15 ђака од првог до четвртог разреда. У селу има 72. празне куће, а међу њима су десетак највећих и најлепших кућа на самом раскршћу. Село спада међу најстарија насеља Срема и спомињу се још у средње-вековним документима  давне 1284. Постојећа црква саграђена је 1735. и посвећена је Св. Ђорђу. Ривица организије почетком фебруара и фествал «Дани вина у Срему» која постаје озбиљна туристичка дестинација позната и ван граница Срема. 

На суботњој манифестацији било је око хиљаду људи, али добри домаћини су по завршетку програма све позвали и лепо угостили у великој сали Дома културе. Разговор, шала и песма уз музику, домаће вино и специјалитете чула се до касно у ноћ.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

ПОЗОРИШТЕ МЛАДИХ АМАТЕРА“ ИЗ ПЕЋИНАЦА, УЧЕСТВОВАЛО НА 11. ФЕСТИВАЛУ АМАТЕРСКОГ ТЕАТРА У ЛАКТАШИМА 2016.

Постављено дана: 30. 06. 2016.

ПОЗОРИШТЕ МЛАДИХ АМАТЕРА“ ИЗ ПЕЋИНАЦА, УЧЕСТВОВАЛО НА

11. ФЕСТИВАЛУ  АМАТЕРСКОГ ТЕАТРА У ЛАКТАШИМА 2016.

Селектор фестивала др.Љиљана Чекић, у делу свог извештаја каже:

«Представе које су ове године конкурисале за учешће на фестивалу су различитих естецких праваца, од реалистичког, понекад и натуралистичког сценског рукописа до истраживачког постдрамског театра… Као и предходних сезона и ове године појављује се значајан број ауторских пројеката у којима један стваралац преузима на себе улогу писца и редитеља, а неретко и организатора, глумца, светло и тон мајстора, што не умањује крајњи резултат»…       

Када на интернационални фестивал конкурише 23. представе, и то из: Зворника, Сиска, Приједора, Котор Вароши, Бања Луке, Пала, Пазарџика (Бугарска), Витеза, Загреба, Чаковца, Неделишћа, Београда, Крагујевца, Градишке, Тузле, Требиња, Прњавора, Костајнице, Бугојна, Сремске Митровице, Новог Сада и Пећинаца и будете изабрани у званични програм, то је већ само по себи успех.

Фестивал је отворен у четвртак 23. о6. 2016. представом «Два пута два је пет»-Драмског студија «Даске» из Лакташа. У петак 24. јуна. изведене су представе: «Ђавоља посла» -Театар «Федра» из Бугојна и «Камен за под главу»-Позориште младих «Абрашевић» из Крагујевца. У суботу 25. јуна изведене су представе: «На правој адреси» -Казалишна удруга КУУ «Сељачка слога» из Неделишћа и «Вирус»- Позориште младих аматера Пећинци, и у недељу 26. јуна представе: «Маратонци трче почасни круг» -Студенско позориште Пале и «Мало морген»- «Дис» театар и «Слу» театар из Бања Луке.

Поред позоришног програма на крају сваке вечери одржаван је получасовни округли сто на коме је модератор Марио Ћулум, учесници, стручни жири, гледаоци и новинари разговарали о одиграним представама. Такође у прелепој башти куглане одржавани су музички концерти, пројекције кракометражних филмова и дружења учесника уз разговор, гитару и песму.

У недељу, по завршетку последње представе, стручни жири у саставу: Душко Мазалица, Сњежана Милидраг и Велимир Бланић  је донео је једногласне одлуке:

  1. За најбољу позоришну представу проглашена је «Два пута два је пет» из Лакташа,
  2. Награду за најбољу режију добила је Јована Мирковић за представу «Два пута два је пет» из Лакташа.
  3. Награду за најбоњу мушку улогу додењена је Бојану Најићу за лик Александра Саше Петровића у представи «Вирус» из Пећинаца 
  4. За најбољу женску улогу награду је добила Марина Јуришић за улогу Симане у представи «Камен за под главу» из Крагујевца.
  5. Награду за костим додељена је Студенском позоришту из Пала.
  6. Награду за сценографију додељена је Антоно Џолану из Бугојна.
  7. Две специјалне награде: за стилско јединство и радост игре-театру из Неделишћа и за колективну игру-театру «Слу» и «Дис» из Бања Луке.

Градић Лакташи, удаљен је само двадесетак километара од Бања Луке, са сређеном ифраструктуром, веома чист и уредан, поред реке Врбас, опремљен продавницама, банкама, угоститељским објектима, спортским центром са прелепим базеном, плус има живописну околину и једноставно речено-све је некако скоцкано да прија и оку и души. 

Као војник ЈНА, боравио сам пре четири деценије у Лакташима, али «оно тада» и «ово сада» не могу се поредити јер место у међувремену веома изграђено и потпуно сређено.

Организација фестивала је на високом нивоу: почевши од смештаја до исхране учесника, помоћи око саме представе, па до сталне пажње домаћина из Културног центра.

Захвалио бих се, на гостопримству и љубазности: Маји, Јелици, Анђели, Весни, Јовани, Млађи, Николи, Стефану и свим осталима, што су нам учинили незаборавно време проведено на фестивалу.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

ГРАЂАНСКА ПАТРОЛА-КАКВИ СУ НАМ ПУТЕВИ У ОПШТИНИ ПЕЋИНЦИ

Постављено дана: 13. 06. 2016.

ГРАЂАНСКА ПАТРОЛА-КАКВИ СУ НАМ ПУТЕВИ У ОПШТИНИ ПЕЋИНЦИ

Лето је на прагу и народ се ужелео природе и путовања. Ушпар’o свет коју црвену, једва за пол’ резервоара бензина, због кризе нема новаца за велики пут, па пожелео скроман породични излет, посету некој локалној манифестацији или одлазак у госте код кумова и рођака. Општина Пећинци, има шта да покаже, али треба  до свега стићи, јер често нам све преседне мимо наше воље и кривице.

Сваке недеље гледамо на РТС-у легендарну емисију «САТ ПАТРОЛА» са господином Мирком Алвировићем који нас упознаје са стањем путева до Грчке, Јадрана, Бугарске и других даљих дестинација и не ретко озбиљно укори путаре на лоше стање друмова и боме их жестоко испрозива.

Наша општина у последњих пар година полаже велику наду у туризам, и руку на срце-коначно имамо неколико солидно сређених туристичких објеката:

1. Природни резерват „Обецка бара“ са пратећим садржајима; 2. Комплекс-Црква Св.Луке са портом, осматрачницом  и етно кућом у Купинову; 3. Аксентијева етно кућа из 18. века у Огару; 3. Ловачки дом са Свињарском колебом у Д.Товарнику и 4. «Музеј хлеба»– у Пећинцима; Музеј је велико животно дело сликара Јеремије, и прави је бисер наше општине познат широм Европе.

Грађанска патрола - Путеви у Општини Пећинци

У овој години јубилеја; 500 година Свете породице Сремских Бранковића и преноса моштију Свете мајке Ангелине Бранковић, свештенство и народ се у црквеним службама, молитвама, приредбама и беседама духовно одужио својим славним деспотима и прецима. Међутим, остаје нерешено-чудно власничко стање, средње-вековног краљевског и деспотског града Купиника-који чами, пропада и вапи за обновом. Наша држава као и локална власт, заробљена је у живом блату нечијих ранијих брљотина, неуспева већ више од деценију, да мало острвце у Обецкој бари, са остацима зидина Купиника врати народу и коначно постане видљиво и доступно. Треба неко да одговори; како је могуће да регистрован и обележен споменик културе постане приватно власништво(?) и коначно обнародовати, ко је такву глупост и немар дозволио?!

Купиник некад и сад - срамота наша

Прошло је време коњских запрега када смо лагано ишли једни код други’ на свечаре, велике госте и вашаре без автова, векера на руци и мобилних телефона. Живели смо смерно-без ове безглаве трке, стизали и постизали-ама баш све, имали смо чак времена за свакодневне диване на клупи на шору и асталске песме у гонку куће. Данас имамо брзе автове и желимо у једном дану да обиђемо све у цугу. ‘Оћемо одједаред да видимо све по систему; у вр’главе фртаљ сата  на једном месту па терај даље. Остварењу ових нашим брзопотезних жеља испречило се катастрофално стање наших локалних путева, о којима треба касти неку реч.

Ономад, возећи се аутом, по назови путу, од раскрснице Преке калдрме до села Деча, видео и доживео сам нешто невероватно страшно и опасно по живот. То нису више такозване ударне рупе-већ кратери, који су се на неким местима спојили и направили попречни шанац, који се једино цик-цак вожњом у првој брзини једва може обиђи, и при том пазећи да се картером не очеше пут. Замислите, како изгледа ноћна вожња по киши, када су рупчаге пуне воде и под светлима фарова створе возачу привид равног пута!!! Десиће се, изненада бууум и трас…Будите срећни, ако вам само пукне фелна, гума или спона, јер можете бити избачени-одбачени са пута у шипражје запуштеног канала или на леву страну пута на долазећи ауто. Упамтите, евентуалне повреде путника сноси ће возач, а учињену штету на возилу тешко ће те наплатити, јер саобраћајна полиција има кратак и јасан одговор:

Нисте прилагодили вожњу условима пута ?!

Питам се, а где је одговорност путара и локалне власти јер на описаној деоници нисам видео ни један-једини знак упозорења.

Како господин Мирко Алвировић често борави у свом „Центру НАВАК“ у Суботишту, овим путем га позивамо да направи получасовну САТ-ПАТРОЛУ по Туристичком кругу Општине Пећинци и својим ауторитетом, стручношћу и медијском промоцијом помогне саобраћајној безбедности и афирмацији наше средине.

Пре пар година враћајући се из Купинова са манифестације Ноћ музеја, на кривини код „споменика“ улетео сам у једну повећу рупчагу и том приликом трајно оштетио две фелне и обе гуме. Нажалост, за скоро годину дана постојања те рупетине нисам само ја био жртва. Сазнао сам од вулканизера да поред нас Сремаца било је и неколико странаца са скупоценим аутомобилима и великом причињеном штетом.

 

Последице лоших путева у општини Пећинци 2014.

 

Туризам, гости и обиласци знаменитости нашег краја са оваквим путевима не иду баш никако заједно.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

ПРЕМИЈЕРА ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ «ВИРУС» У ПЕЋИНЦИМА

Постављено дана: 04. 04. 2016.

ПРЕМИЈЕРА ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ «ВИРУС» У ПЕЋИНЦИМА

После скоро 45 дана интезивних проба и припрема, 30.марта.2016. одржана је премијера позоришне представе «Вирус» у КЦ Пећинци, по тексту Синише Ковачевића, а у режији младог Слободана Станковића из Пећинаца. Ансамбл ПОЗОРИШТА МЛАДИХ АМАТЕРА-Пећинци, успео је да у кратком временском року, упркос бројним проблемима успешно реализује: сценско извођење, непходну сценографију, реквизите, костиме и у врло скромним сценским условима сале, обезбеди квалитетно извођење ове сложене позоришне једночинке. Уствари, представа је замишљена из 12 засебних, али надовезујућих делова. Писац Синиша Ковачевић, и сам воли да каже, то је: Кратки курс о умирању у 12 лекција.

Са великим ентузијазам превазиђена је евидентна материјална криза, али нека је за утеху, да је таква ситуација и у другим аматерским позориштима Срема и Србије.

Премијера ''Вирус''- КЦ Пећинци 30.03.2016.

У овој позоришној престави-породичној драми, говори се о опакој болести сиди, и свим њеним разарајућим дејствима на ментално и физичко здравље: појединца, породице, као и свих традиционалних људских и друштених вредности. У драми главни лик, двадесет петогодишњи Александар-Саша Петровић, рок звезда, је инфициран вирусом хива, што изазива тешке сукобе међу члановима породице и лом у његовом интимном животу. Свако на  различит начин из окружења реагује на сазнање о вирусу, и тако-корак по корак, пре свега из страха и немоћи, долази до потпуног суноврата породице и пријатељства, као и сурове одбачености од околине. На крају све ескалира у трагичан конфликт, и чак јавно убиство главног лика.

Представа је поучна и ко је није погледао, треба то свакако да уради.

У представи глуме: Бојан Најић, Ђорђе Ћирковић, Драгана Кнежевић, Александар Бабић, Сања Чубрило, Мерима Радивојевић, Тамара Пејић, Александра Опачић, Младен Васић и Бојан Спасић.

 

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА ДАНИЦЕ ПАУНОВИЋ

Постављено дана: 14. 03. 2016.

ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА ДАНИЦЕ ПАУНОВИЋ- 

«ОПРОШТАЈНИ ПЛЕС» У ГРГУРЕВЦИМА

У четвртак 10. марта сакупио се сремачки свет из Доњег, Рузмаринског, Фрушкогорског и Планинског Срема, и одједаред малено село Гргуревци, нарасло је к`о тесто у лебарнику и постало значајно к`о кадгод што је било. Када књига и стих песме окупе море света, онда је то велики дан-празник за душу, око и срце.

Даница Дана Пауновић, рођена у Бешенову, априла 1951. године, удајом у Гргуревце, за младалачку љубав-њеног Ђорђа-Ђоку, наставља да живи и пише поезију до данашљег дана. У збирци песама „Опроштајни плес“ објављено је 26 песама и 3 прозна кратка текста.  Дане Пауновић подарила нам је  прелепе стихове, и на топао, и искрен начин преставила цео свој живот: детинство, устрепталу младост, љубавни занос, супруга Ђоку, мајку, деду, унука Радована, рођаке, пријатеље, сликарку Љиљу, Газда Белог, сремску равницу, фрушкогорске пејзаже, сељачки живот, обичаје, животне ломове, али и ратна страдања.

Рецензију је урадила песникиња Мирјана Марковић, која на крају каже:

-Није село што је некад било, а није ни град, обукли село и град ново рухо и плешу опроштајни плес временима далеким у којима је Срем био нека друга песма и прича!…

На промоцији у великој учионици Основне школе у Гргуревцима,  о збирци песама говорили су: проф. књижевности Јасна Калаузовић, песникиња Мирјана Марковић и песник и сликар Иван Вешић. У име гостију из Доњег Срема, песнички бард Радивој Прокопљевић Прока честитао је на изласку из штампе збирке песама.

Дана Пауновић прочитала нам је по свом избору неколико песама, и са сузом у очима захвалила се свим присутнима на подршци и разумевању.

Да још увек живи стари Срем и дише с`пуним плућима, у паузама између рецитала, уверили смо се кроз тамбурашку музику и веселе народне песме. Добри свирачи и још бољи певачи, локална тамбурашка банда «ШПРИЦЕР БЕНД», је присутнима вратила наду у будућност сремачке музике. Специјални гост из Бежаније, Миле Кајалић Кајгана, легенда на гитари, подсетио нас је на старе шлагере и игранке «седамдесетих» по Домовима културе широм Срема.

Увек добри домаћини Гргуревчани су спремили богату трпезу разних ђаконија: сремачке месне специјалитете, старе колаче и домаће вино. Песник Радивој Прокопљевић Прока, у част вина, одрецитовао је присутнима своју песму: «Мој, деда Пера».

Лепо вече и дружење настављено је уз песму и шалу.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА „НЕ БУДИТЕ МЕ”

Постављено дана: 08. 03. 2016.

ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА „НЕ БУДИТЕ МЕ”

РАДИВОЈ ПРОКОПЉЕВИЋ ПРОКА У РУМСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Већ више пута одлагана је промоција прве збирке поезије под називом «Не будите ме» – Радивоја Прокопљевића Проке, највећег живог песника Срема, у издању Градске библиотеке «Атанасије Стојковић» из Руме, одржана је трећег марта 2016. Избор поезије урадио директор Жељко Стојановић, а рецензију књижевник Тодор Бјелкић. У антологијској збирци песама налази се 20 изабраних Прокиних песама из 7 досадашњих објављених књига. Сигурно највећа мука је била како се одлучити за само двадесет песама, а да већина читалаца буде задовољна.

У препуној сали Градске библиотеке у Руми, били су бројни пријатељи и поштоваоци прокине поезије и присутнима су се обратили: Жељко Стојановић, Тодор Бјелкић, Ђока Филиповић, Рале Рацковић, Бошко Маринковић, Бошко Неговановић и глумац-рецитатор Мића Дудић.

Песник Прока, захвалио се издавачу, донаторима, пријатељима и присутнима на помоћи и подршци и прочитао неколико својих песама.

У паузи између рецитала, публику је разгалила сремачком песмом, банда чувеног Стеве Чарлаје из Руме и кантаутора и шоумена Милета Кајалића Кајгане из Бежаније.

Програм је трајао безмало два сата, и на крају на бис, Прока је одрецитовао своју легендарну и најпопуларнију «Песму о сланини» и награђен искреним аплаузом.

Из рецензије бих издвојио, само последњу реченицу:

-А ми, који га познајемо, и као песника, а још више као човека, можемо само да поручимо: «ЧАСТ ЈЕ БИТИ ПРОКИН СРЕМАЦ».

Преносим вам само трећи стих Прокине песме «Не будите ме», да и ви мало уживате:

Не будите ме, хоћу да уживам

док шинска кола калдрмом путују

и слушам клепет и топот коња

како у мојој души одјекују.

Мислим, да свака кућа у Срему, која држи до себе, има у својој библиотеци ову читанку Прокине поезије.

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

УДРУЖЕЊЕ „ВЕСЕЛИ СРЕМЦИ” ПРОСЛАВИЛИ КРСНУ СЛАВУ СВЕТИ МАКСИМ, АРХИЕПИСКОП СРПСКИ, 31. ЈАНУАР 2016. ГОДИНЕ.

Постављено дана: 06. 02. 2016.

УДРУЖЕЊЕ „ВЕСЕЛИ СРЕМЦИ” ПРОСЛАВИЛИ КРСНУ СЛАВУ СВЕТИ МАКСИМ, АРХИЕПИСКОП СРПСКИ, 31. ЈАНУАР 2016. ГОДИНЕ.

У пуној сали Ловачког дома у Доњем Товарнику, мало после поднева, 31. јануара. 2016. године, на Крсну славу удружења «Весели Сремци», Свети Максим, Архипископ српски и свети Атанасије Велики, окупио се велики број чланова, гостију и пријатеља удружења. Свештеници: јереј Бојан Мијановић и јереј Саша Милијашевић, већ како налажу обичаји-прво су освештали жито, Славски колач и пригодном беседом поздравили све присутне. Јереј Бојан Мијановић, благосиљао је све присутне, и пожелео да још многаја љета у миру и срећи славе славу. Посебно је нагласио да је ова година проглашена за годину «Сремски Бранковића», и замолио све присутне да узму учешће када мошти, сремске светице, Мајке Ангелине буду, на пролеће, боравиле у њиховом месту.
У другом делу прославе присутнима се обратио Митар Костић, председник синдиката занатства Србије и пожелео свим присутним добро здравље и успеха у послу. На свечарима било је свакојаки гостију: дугогодишњи пријатељи из Шумског газдинства «Голија» из Ивањице, представници општине Пећинци, пријатељи из Руме Бошко Неговановић и Никола Иванић, даме из више удружења жена из Пећинаца, Д. Товарника и Шимановаца, ловци из Д.Товарника и бројне јавне и друштвене личности. Шимановчани су били врло бројни, весели и истакнути на свечарима: Слободан Арсенијевић Кенда, Јовица Арсенијевић Зуке, Слободан Михић и Тома Ћирковић. За добро расположење били су задужени: песник Радивоје Прокопљевић Прока из Петровчића, афористичар Бошко Маринковић из Сурчина, рецитатор Жика Лекић из Купинова и писац Ђорђе Ћирковић из Шимановаца, и у њиховом получасовном представљању добро су орасположили присутне.
За прави сремачки штимунг и музичко уживање побринуо се тамбурашки оркестар «ЛОЛЕ» из Руме. Показали су од првог одсвираног такта и одпеваног стиха, да су прави зналци старих сремачких песама, које се у садашње време, ретко где и могу чути.
Кадгод су се свирци китили новцима, динарима ил` девизама, ал` у садашљој великог кризи, керити се може и са књигама. И тако, у `армуници се нашла књига «Ћоле ти дечије» и «Мождана перут у белој гриви», а за узврат отпевана је сигурно једна од најлепшиг сремачких песама «Гине, вене срце у меника».
Сви учесници у програму као и гости, добили су почасне чланске карте удружења «Весели Сремци». Међутим, треба припазити, да је случајно не примете саобраћајни полицајци, јер ондак, сигурно, следи алко-тест контрола.
Кад Сремац тера авто, после шест навече, већ је сумљив, и још кад је уписан у веселе, е ондак нема грешке!

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

ПЕТРОВЧИЋ ВЕЧЕ ПОКАЈАЊА, ПОМИРЕЊА, ПРИЈАТЕЉСТВА И КУЛТУРЕ

Постављено дана: 29. 10. 2015.

ПЕТРОВЧИЋ ВЕЧЕ ПОКАЈАЊА, ПОМИРЕЊА, ПРИЈАТЕЉСТВА И КУЛТУРЕ

 

У суботу 24. октобра 2015. у Петровчићу догодио се један скуп кога је тешко сврстати у уобичајену друштвену манифестацију. После неколико дана када су се утисци сабрали, једно је сигурно да је вече било препуно емоција и да ће многобројни мештани, књижевници и гости још дуго препричавати у својим срединама.

Централни догађај био је враћање и освећење спомен бисте Бранка Љубинковића Црног, првог партизана из Петровчића, у холу Дома културе, који је не тако давно носио његово име. Сетимо се, пре само три деценије повећи град, а камоли село, када је имало „шпанског борца, народног хероја и првоборца НОБ-а –од четрес прве” била је велика част и нема мештана који се није тиме поносио и јавно хвалио. Бранко Љубинковић, илегално име Црни, житељ Петровчића, рођен 1912-те, у сељачкој породици, као млад учи занат у Земуну и понесен комунистичким идејама одлази 1939-те у Шпанију и учествује у грађанском рату на страни републиканаца. После пораза републиканаца, обрео се у Загребу и одмах на почетку II Свецког рата, већ 1941. одлази у Босну, у партизане. Међутим, само годину дана касније гине у околини Сребренице на месту вековног стратишта многих војски и народа до данашњих дана.

У послератном времену било је уобичајено да се држава-власт у име народа одужују својим јунацима и револуционарима спомен бистама које су постављане на јавним местима. Уметница Каћа Ристивојев ваја бисту Бранка Љубинковића-Црног, и 1983. постављена је у сали Дома културе, али већ почетком деведесетих прошлог века долази до урушавања велике државе СФР Југославије, промене власти, граница, историје и свих дотадашњих друштвених вредности. Средином деведесетих, приликом реновирања Дома културе, тадаша власт се лако одриче предходних вредности, уз неодговорно намигивање и биста јунака преко ноћи завршава на сеоском сметлишту. Случајно, Прокопљевић Радован Миле, сада покојни, проналази бисту, вођен разумом, малтене тајно, односи је неоштећену кући и у почетку чува сакривену од погледа. За  протеклих две деценије у власти су се изређале све политичке странке и свака је била кобајаги државотворна. Странке су обећавале, без мере, све и свашта  а уствари сви су се прописно обрукали. Нажалост свих нас, нове друштвене вредности нису створене па се народ оправдано окренуо старим које се све више враћају и добијају на значају.

Прошле године покренута је у Петровчићу јавна иницијатива да се спомен биста врати у простор Дома културе. Више десетина мештана окупљени око Жике Маринковића и Милета Прокопљевића, својим средствима и уз помоћ ликовног уметника Аце Перишића Пикаса постављају ливену бисту са плочом на ново озидан постамент у реновираном холу. Поновним постављањем бисте страдалог мештанина афирмисана је жеља да се коначно стави тачка на погубни, крвави, антицивилизацијски и у свему најстрашнији Двасети век и међусобна политичка трвења Срба и свих народа.

Остаје нам веровање у наду да ће се то и догодити!

Песник Радивој Прокопљевић Прока, око 18 часова, поздравио је све присутне и затим је Миле Прокопљевић, видно узбуђен, прочитао пригодан говор и посебно се захвалио добротворима. Месни свештеник јереј Ненад Катић освештао је спомен бисту Бранка Љубинковића-Црног и одржао парастос свим жртвама у II Свецком рату. Затим је ученица Доротеја Перишић-Жикић, талентована и већ награђивана рецитаторка, надахнуто одрецитовала песму „Са које стране”-Јелене Лукић, у којој  су испеване све наше трагедије и неспоразуми. Миле Кајалић Кајгана из Бежаније, стојећи поред бисте, уз гитару отпевао је две старе партизанске песме „Коњух планином” и „Кад су Сремци кренули”. Многа сремска деца рођена непосредно пре и у  току II Свецког рата изгубили су очеве по босанским планинама. Неки присутни, иако већ дубоко у осмој деценији, загледани у бисту, видели су своје очеве и са сузом у очима и кнедлом у грлу гушили су бол у дубини своје душе.

У другом делу вечери у великој сали Дома културе Петровчић, одржано је богато књижевно вече уз учешће бројних емисара културе из целог Срема.

Ученици основне школе из Шимановаца, Вук и Анђела Денић, су премијерно одрецитовали неколико песама из недавно изашле збирке песама за децу „Небеске тајне” песника Радивоја Прокопљевића Проке.

Талентовани рецитатот, Ратко Вуковић, ученик Основне школе из Петровчића

одрецитовао је чувену Прокину „Сланину” и добио искрен аплауз свих присутних. У наставку вечери наступали су бројни књижевници. Три песникиње из Гргуреваца: Љиља Санадровић, Даница Пауновић и Љиља Недељковић, су представили своје старе и нове песме. Песникиње Оливера Котрљановић, из Инђије и Биљана Дамјановић из Саса одрецитовале су неколико својих најлепших песама. Књижевник и вајар Предраг Бањеглав, из Саса представио се са својом патриотском песмом. Писац Никола Нинковић из Батајнице, прочитао је неколико записа из своје триологије о сремачкој вишњовачи. Рецитатор Жика Лекић из Купинова прочитао је неколико песама из збирке песама „Кроз бразде” свога стрица, покојног Григорија Лекића издате давне 1940. године.

За шалу и смех био је задужен афористичар Бошко Маринковић из Сурчина, а старе речи у новом руху представио је писац Ђорђе Ћирковић из Шимановаца. У току вечери Миле Кајалић Кајгана уз гитару, у више наврата, отпевао је кадгодашње велике хитове седамдесетих и разгалио душе пре свега старијих присутних гледалаца. Домаћин Радивој Прокопљевић Прока, на крају вечери

одрецитовао је једну од својих најлепших песама „Златно доба Срема” и позвао све учеснике и госте на закуску.

У сали Клуба пензионера Петровчић, настављено је дружење уз песму вечитог младића Милета Кајалића Кајгане, легенде Бежанијског спорта, иако у свој осмој деценији живота незна за умор.

Сремачко вече неби било комплетно без, век-ипо старе, песме „Диван је кићени Срем”, јер уз њу су наши преци плесали валцер и већ тада били прави Европљани.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2020.