Archive for the ‘Црква’ Category

30. март 2020. година – опело Прентић

Постављено дана: 30. 03. 2021.

Јутрос 30. марта 2021. године у болници у  Београду преминуо је Миодраг Прентић пензионер из Шимановаца. Живео је у улици Крњешевачкој број 76 у Шимановцима. Миодраг је рођен 10. октобра 1954. године у Београду. Оженио се Верицом са којом је добио сина Дарка. Сахрана Миодрага Прентића биће обављена сутра у среду 31. марта 2021. године. Скуп је од 13.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 14,00 часова и Миодраг ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

16. март 2021. година – опело Керезовић

Постављено дана: 16. 03. 2021.

Јуче 15. марта 2021. године у дому за старе у  Руми преминула је Стана Керезовић пензионер из Шимановаца. Живела је у улици Јована Јовановића Змаја бб у Шимановцима. Стана је рођена 25. априла 1932. године у месту Пауновићи општина Кнежево. Удала се за Јову са којом је добила троје деце; сина Недељка и две ћерке Мару и Јелу. Сахрана Стане Керезовић биће обављена сутра у среду 17. марта 2021. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13,00 часова и Стана ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

протојереј-ставрофор Жељко Кретић

13. март 2021. година – венчање Богдановић

Постављено дана: 13. 03. 2021.

Данас 13. марта 2021. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Александар Богдановић и Ања Кнежевић из Шимановаца.
Александар Богдановић по занимању економиста рођен је 03. марта 1986. године у Земуну од оца Радована и мајке Мирјане Богдановић машинбравара и домаћице из Шимановаца.
Ања Кнежевић по занимању медицинска сестра рођена је 11. фебруара 1994. године у Вуковару од оца Милана и мајке Драгане Кнежевић машинског техничара и правног техничара из Шимановаца.
Кумови на венчању Александру и Ањи били су Милош Миливојевић трговац из Шимановаца и Милица Чизмић студент из Земуна.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

03. март 2021. година – опело Лемајић

Постављено дана: 02. 03. 2021.

Рано јутрос 02. марта 2021. године у болници у  Земуну преминуо је Светислав Лемајић пензионер из Шимановаца. Живео је у улици Мандић Сокак број 23 у Шимановцима. Светислав је рођен 12. новембра 1949. године у Шимановцима. Оженио се Јелисавком са којом је добио две ћерке; Светлану и Анђелку. Сахрана Светислава Лемајића биће обављена сутра у среду 03. марта 2021. године. Скуп је од 13.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 14,00 часова и Светислав ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

07. фебруар 2021. година – крштење Ђурђевић

Постављено дана: 07. 02. 2021.

Данас 07. фебруара 2021. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Борис Ђурђевић из Шимановаца.
Борис Ђурђевић је рођен 07. фебруара 2020. године у Београду као прво дете од оца Дејана Ђурђевића механичара и мајке Бојане Ђурђевић рођене Милетић економског техничара настањених у улици Прховачкој број 116 у Шимановцима.
Кум на крштењу Борису био је Владан Благојевић електро механичар из Шимановаца.

 

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

05. фебруар 2021. година – опело Петровић

Постављено дана: 05. 02. 2021.

Данас 05. фебруара 2021. године у свом дому у  Шимановцима преминула је Пера Петровић пензионер из Шимановаца. Живела у улици Гробљанској број 1 у Шимановцима. Пера је рођена 07. фебруара 1948. године у месту Бастаји општина Кнежево. Удала се за Рада Петровића и нису имали деце. Сахрана Пере Петровић биће обављена сутра у суботу 06. фебруара 2021. године. Скуп је од 13.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 14,00 часова и Пера ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

31. јануар 2021. године – опело Драгојевић

Постављено дана: 31. 01. 2021.

Јутрос рано 31. јануара 2021. године у Шимановцима преминуо је Љубиша Драгојевић пензионер из Шимановаца. Живео у улици Голубиначкој број 75 у Шимановцима. Љубиша је рођен 12. фебруара 1937. године у месту Манастирица општина Петровац на Млави. Оженио се Верицом са којом је добио двоје деце;сина Драгана и ћерку Славицу. Сахрана Љубише Драгојевића биће обављена сутра у понедељак 01. фебруара 2021. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13,00 часова и Љубиша ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Свети Апостол Петар – Часне Вериге 29.јануар

Постављено дана: 29. 01. 2021.

 

Овај свети апостол беше бачен у тамницу по заповести цара Ирода и окован у двоје вериге. Једне ноћи, док је спавао апостол Петар, сиђе у тамницу анђео Господњи и ослободи га из верига и изведе из тамнице. То чудо се рашчуло по Јерусалиму, те неки хришћани кришом узеше вериге и чуваху их, као да чувају самога врховног апостола Петра. Након тога, апостол Петар напусти Јерусалим и оде у друге крајеве да проповеда реч Божију, а вериге добише целебну силу од његовог апостолског тела. Многи се болесници излечише само додиром о њих као и о убрус, који је био натопљен знојем апостола Петра (Дела ап. 19,12).

Ове часне вериге, верни, побожно поштоваху и клањаху им се, преносећи их са колена на колено. Тако оне доспеше у руке пресветог патријарха јерусалимског Јувелијана, а он их потом даде царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Она их преполови, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариграду, а другу половину даде својој кћерки царици Евдоксији у Рим. Она сазида цркву Светог Петра и положи у њу часне вериге, заједно са оним у које је апостол Петар био окован од стране цара Нерона.

Овај дан је узет за празник поклоњења тим Часним веригама, у част и спомен светог апостола Петра, који пострада за веру своју, а у славу Христа, Бога нашега.

Тропар (глас 4):

Риме не остављ, к нама пришел јеси честними веригами јаже носил јеси, апостолов первопрестолне; имже вјероју поклањајушчесја, молимесја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола Петра – Часне Вериге су:

Ћирковић

 

Шимановчани прославили Светог Саву

Постављено дана: 27. 01. 2021.

Прослава Светог Саве Првог архиепископа српског отпочела је светом Литургијом у храму Преноса моштију светог оца Николаја са почетком у 09,00 сати. Служио је парох протојереј-ставрофор Жељко Кретић. У светом храму  и није било много присутних, али опет довољно да се прослави највећи светионик из нашег рода српског. На крају су освећени славски колачи и жита које су припремили Црквени кумови: породице Вељка Мандића, Драгана Ерића, Жељка Ћирковића и Немање Мандића. Припремљено је и послужење за све присутне у светом храму, наравно посно како приличи данашњем дану.  Поменути кумови су се прихватили и за следећу годину кумства при нашем светом храму.

И у шимановачкој основној школи „Душан Јерковић Уча“ ове године је скромније и уз присуство мањег броја наставног особља и запослених у школи прослављена школска слава Свети Сава. Освештан и пресечен је славски колач и освећено славско жито, без присуства свих запослених и деце како је то до сада била пракса, а надамо се да ће бити и убудуће. Са својим свештеником колач су преломили, директорица школе Снежана Станковић и председник Месне заједнице Александар Мандић као представник Месне заједнице која је прихватила кумство школи шимановачкој.

Припремљен је и посни ручак за присутне јер је ове године празник Светог Саве у среду. За време ручка поштен је кратки филм, програм који су спремили ученици наше школе за сам дан школске славе.

Молимо се нашем Светом Сави да следећу а и сваку наредну годину прославимо свог заштитника како смо годинама уназад прослављали. Како је то изгледало можете погледати на фотографијама.

Свети Сава Архиепископ Српски 27. јануар

Постављено дана: 26. 01. 2021.

 

Једног дана, у престоници старе српске државе Рашке, у граду Расу (данашњем Новом Пазару) велики жупан Стефан Немања седео је замишљен. Његова жена велика књегиња Ана, приђе му и упита га: -“Сада, кад си мачем и копљем, мудрошћу и одлучношћу, основао јединствену и велику српску државу, кажи ми зашто си замишљен? Шта те мучи“? -“Иако већ имамо два сина, Вукана и Стефана, нека су нам живи и здрави, морам ти рећи да би желео још једног. Биће у овој великој држави за сву тројицу довољно и области и посла – одговори велики жупан“. -“И ја бих желела“ – рече му Ана, загрливши га. „Молим Бога да нам се ова жеља испуни.“ Овако су разговарали Стефан и Ана пре више од осам векова, око 1175. године. „Много година проћи ће и не роди поменута, благочастива Ана“ – каже у свом животопису Теодосије, један од биографа Светог Саве. Но, велики жупан Стефан Немања и његова жена Ана нису губили наду у испуњење ове њихове велике жеље. „Господе Боже, Сведржиоче, дај нам по благости твојој да доживимо још једно мушко дете, које ће бити утеха душе наше и наследник државе наше и старости наше на чијој ћемо руци, легавши, починути“ – записа Теодосије да се мољаху родитељи. „И заједничке ти завете дајемо: од зачећа детињега одлучићемо и сачуваћемо се, свако за се, у чистоти тела све до краја живота“. И најзад, та њихова жеља Божијим милосрђем је услишена. Стефан Немања се толико обрадовао да је одмах прекинуо лов, и појурио у двор. Успут је наредио да рођење његовог сина огласе на свим црквама и манастирима. Затим је објавио да се народ три дана весели уз јело и пиће. Владарима суседних држава послао је поклоне са вешћу да је добио трећег сина. У знак неизмерне захвалности Немања је на највишој кули свога двора подигао главу према небу и рекао: „Боже, Теби хвала!“.

Од ране младости Растко је испољавао велику љубав за богослужење и пост. Кад је ушао у седамнаесту годину узраста, спремали су га да влада земљом а и за женидбу. Но младић је желео да избегне свет и да се одвоји од свих. Немањин двор је био пун монаха, и они су долазили из далеке Свете Горе по дарове. Растко са њима оде у Свету Гору. Тамо се замонаши и добије име Сава. Провео је дане и ноћи у посту и молитви.

Његови родитељи су жалили због његовог одласка у Свету Гору. На крају, ипак су се с’тим помирили. Чак су схватили да је њихов син добро урадио. Немања и Ана су се убрзо и они замонашили у манастиру Студеници.

Сава је долазио у Србију да мири своју завађену браћу на моштима свога оца Симеона (у монаштву). Сава је са својим братом Стефаном Првовенчаним саградио манастир Жичу.

Једно време је провео у манастиру Студеници. Ту ствара духовни центар српске државе. Пуних осам година он је игуман тог манастира. Отвара прву школу. Обнавља запустеле цркве и манастире. Ствара прву српску болницу. Стефан Првовенчани је био нестрпљив, па је краљевску титулу затражио од римокатоличке цркве. Сава је зато желео да српска православна црква постане самостална, да може давати краљевске титуле.

Године 1219. Свети Сава одлази у Никеју и од тадашњег патријарха и цара добија дозволу да Српску цркву учини самосталном и независном од охридског архиепископа. Никејски патријарх је Саву произвео у епископа српског и одлучио да друге српске архиепископе у будуће не посвећује патријарх у Никеји нити охридски архиепископ, већ да то чине епископи српски на своме сабору. Са овим важним одлукама, свечано дочекан од браће и велможа, Сава се вратио у Србију са новим ученим монасима и књигама. За седиште првог српског архиепископа био је одређен манастир Жича. У договору са краљем и велможама, Св. Сава је извршио промене у црквеној организацији, основао је девет епископија и на места епископа довео српске монахе. За 14 година, колико је управљао Српском православном црквом (1219.-1233.), Сава је њу учврстио, материјално обезбедио и одредио које народне послове има да обавља. Такву је улогу Српска црква задржала годинама, а и до данас је остала битан државни и културни ослонац српског народа.

У повратку са другог путовања Св. Сава је стигао у ондашњу престоницу Бугарске, у Трново. Хтео је да лично преда одлуку да Бугарска црква буде самостална. Ту је назебао и разболео се. Сава је умро у Трнову, 14. јануара 1235. године.

Краљ Владислав пренео је 1237. године његове мошти у манастир Милешеву. На његовом гробу су се многи исцелили. Чак су и Турци долазили Сави на поклоњење. То је сметало Синан Паши и он је 1594. године пренео мошти и спалио их на Врачару.

Крајем 18. и почетком 19. века прослављање Светог Саве се претворило у „националну прославу, школску свечаност, празник матерњег језика, словенске идеје, словенског јединства и наде у бољу будућност“, пише Милош Црњански. „Народни обичаји све су се више мешали са чисто црквеним обредима. У школама се реже славски колач, говорило се о славној националној прошлости, скупљају се дарови и поклони за издржавање националних школа, за васпитање сиромашних ученика, а затим пева се, игра и весели. То је прави ђачки сабор.“ Остало је записано да је дан Светог Саве (Савиндан) прослављен као школска свечаност већ 1735. године.

Тропар (глас 3):

Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси; первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив тоје духом свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак, чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Саву Архиепископа Српског су.

 

Барац,  Петрић, Михајловић, Алексић и О.Ш. „Душан Јерковић – Уча“

 

Шимановци рекламни банер

Твитер


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Ћирилица

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2021.