Данас 20. децембра 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Матеја Јовановић из Шимановаца.
Матеја је рођен 20. децембра 2024. године у Земуну од оца Борка Јовановића магационера и мајке Верице Јовановић рођене Јовановић домаћице настањених у улици Школској 48 у Шимановцима.
Кум на крштењу Матеји био је Дејан Андрејић фасадер из Барајева.
Текст приредио парох шимановачки
протојереј-ставрофор Жељко Кретић
Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету. Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру „Нови Сион“. Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан“. Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство.
Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу деветнаестог децембра 343 године. Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.
Тропар (глас 4):
Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатија, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Фамилије које у Шимановцима славе светог Николаја мирликијског чудотворца – Никољдан су:
Мандић, Живановић, Јовановић, Савић, Катанић, Ристески, Грујић, Милетић, Теодоровић, Тодоровић, Вучковић, Тешић, Атанацковић, Мирковић, Станковић, Ћурчић, Миличевић, Перић, Видановић, Милошевић, Нинков, Кнежевић, Тошовић, Лепојевић, Кљештан, Лазић, Гаврилов, Тошковић, Зељковић, Обрадовић, Келебуда, Париповић, Колунџија, Ђурић, Свилар, Матијевић, Ивичић, Стојков, Деспотовић, Јуришић, Ристовић, Свркота, Поповић, Видановски, Томасовић, Гутеша, Ристић, Јеличић, Велимировић, Јањанин, Симић, Петровић, Стојковић, Бркић, Вујановић, Мауковић, Тасић, Рељић, Бошковић, Пауновић, Батинић, Стевановић, Богдановић, Јоцић, Мраовић, Ивановић, Лаковић, Лукић, Николић, Колак, Далиповић, Ђорђевић, Марић, Грозданић, Антонић, Василић. Максић, Маркуш, Здјеларић, Тришић, Цветановић, Мишковић, Китановић, Лазаревић, Думић, Гајић, Јелић, Игњатовић, Кесер, Петковић, Јевтић, Липовац, Зоркић, Морар, Урукало и Сундаћ.
Данас 14. децембра 2025. године у свом дому у Шимановцима преминуо је Драге Ристески – Рики пензионер из Шимановаца. Драге је живео у улици Крњешевачкој број 67 у Шимановцима. Рођен је 02. октобра 1956. године у месту Мраморец у Македонији. Није се женио. Сахрана Драга Ристеског биће обављена сутра у понедељак 15. децембра 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Драге ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио парох шимановачки
протојереј-ставрофор Жељко Кретић
Данас 14. децембра 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Николина Добрић из Шимановаца.
Николина је рођена 07. децембра 2016. године у Земуну од оца Драгољуба Добрића аутомеханичара и мајке Тамаре Добрић рођене Митровић референта набавке настањених у улици Голубиначкој 36 у Шимановцима.
Кума на крштењу Николини била је Тамара Миловановић предузетник из Новог Београда.
Текст приредио парох шимановачки
протојереј-ставрофор Жељко Кретић
Он је био родом из града Витсаиде. Отац му је био Јеврејин Јоне, а брат апостол Петар. Свети Андреј Првозвани био је ученик Светог Јована Претече, али од оног тренутка када је угледао Исуса Христа, пође за њим као први апостол, те се стога и назва Првозвани. Он затим приведе и свог брата Симона (Петра) вери хришћанској. По занимању је био рибар, али на позив Исуса Христа, баци мреже и пође за Њим, након чијег васкрсења и вазнесења прими као и остали апостоли Духа Светога. Проповедао је у многим земљама, а између осталих у: Витинију, Прпонтију, Византији, Тракији и Македонији, Тесалији, Елади, Ираклији и Амастриди. Превео је многе народе у хришћанску веру, поставио многе свештенике и епископе. У Кијеву је побо Крст на висини и прорекао сјајну будућност хришћанском народу Русије. Проповедајући Христово Еванђеље, он претрпе многе недаће и невоље, али је остао непоколебљив у својој вери. Својим чудесним моћима исцелио је многе болесне, међу којима и жену царског намесника у граду Патри, коју он подиже из постеље, те она прихвати хришћанску веру. Силно се разгневи на то намесник Етеата и нареди да се свети Андреј разапне на крст и избоде копљима, што и би учињено. Али ни тада није одустао свети Андреј, већ је онако рањав и измучен и са крста делио народу корисне поуке, проповедавши веру хришћанску. Јер не плаши се он од смрти, по дрскости, но по вери, јер смрт праведних је драгоцена, а смрт грешника је љута. Усрдно се молећи Богу, своју душу му је предао у 62. години живота. После више година његове мошти су пренете у Цариград у храм Светих Апостола. Његова глава се налази у Риму, а једна рука у Москви, док се део моштију налази у манастиру Светог Апостола Андреја у Кефалонији (Грчка). Како је за живота исцељивао убоге и болесне, тако је настављено и након његове смрти са деловањем његових чудесних моштију. Он помаже свима, који у невољи и болести траже помоћ од њега.
Тропар (глас 4):
Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.
Фамилије које у Шиманопвцима славе светог апостола Андреја првозваног су:
Стојадиновић
Још у мајчиној утроби био је изабран од Господа за Његову службу. Родио се у веома побожној породици, у Андријанопољу и још као мали он је био предат на службу Богу, служавши као ђакон код андријанопољског епископа Теодора, који га научи Светом Писму. Како је одрастао, Свети Алимпије превазиђе многе својом мудрошћу и кротости, те се појави у њему неописива жеља за усамљеничким животом и он се повери својој мајци, која га подржа у томе и помоли се Богу за свог сина, те га уз свој благослов испрати на пут. Тражећи мирно место где би се могао у потпуности предати Богу и усамљеничком животу, дође он до Јелинског гробља, од кога су људи бежали и ту се настани. Ту постави крст и сагради храм Свете Ефимије, која му се била јавила у сну и рекла му да је она његова сапутница и помоћница од Бога дата. Био је он мучен и прогањан од стране демона, јер се борио против њих дан и ноћ. Поред храма је подигао стуб (столп) због чега је и назван Алимпије Столпник и на њему се непрестано подвизавао у посту и молитви пуних 53 године. По његовом наговору, мајка се замонаши и тако удвостручи своје подвиге, угоди Господу и оде к Њему.
Људи га почеше поштовати и долазише му ради утехе, поуке и исцељења. Поживео је 100 година, упокојио се 640 године у време цара Ираклије.
Свети Алимпије чињаше многа чудеса благодаћу Христовом. Он је болесне исцељивао, истеривао демоне из људи будућност је предсказивао. Од његових чудесних моштију сачувана је глава која се налази у Котломушком манастиру у Светој Гори. Након његове смрти настављена су исцелитељска чуда дејством моћи његових моштију светих у славу Христа Бога.
Тропар (глас 1):
Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праоцем преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству сиј в тјелеси, Алимпије оче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Фамилије које у Шимановцима славе светог Алимпија Столпника су:
Стојковић, Бошковић, Ђорђевић, Кузмановић и Николајев
Синоћ 02. децембра 2025. године у болници на Бежанијској Коси преминуо је Петар Војкић пензионер из Шимановаца. Петар је живео у улици Крњешевачкој број 37 у Шимановцима. Рођен је 29. августа 1932. године у Шимановцима. Оженио се Бисерком са којом је добио троје деце; ћерке Наталију и + Вукосаву (преминула 1955 год.) и сина Јовицу. Сахрана Петра Војкића биће обављена сутра у четвртак 04. децембра 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Петар ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио парох шимановачки
протојереј-ставрофор Жељко Кретић
Јутрос 29. новембра 2025. године у свом дому у Шимановцима преминула је Силва Петрић пензионер из Шимановаца. Силва је живела у улици Крњешевачкој број 153 у Шимановцима. Рођена је 14. маја 1958. године у Земуну. Удала се за Станислава Петрића са којим је добила двоје деце; ћерку Бранку и сина Првослава. Сахрана Силве Петрић биће обављена сутра у недељу 30. новембра 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Силва ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио парох шимановачки
протојереј-ставрофор Жељко Кретић
Јуче 28. новембра 2025. године у Болници у Земуну преминуо је Матеја Марковић пензионер из Шимановаца. Матеја је живео у улици Ново Насеље број 26/4 у Шимановцима. Рођен је 29. јула 1945. године у Рогачи. Оженио се Загорком са којом је добио двоје деце; сина Владана и ћерку Славицу. Сахрана Матеје Марковића биће обављена сутра у недељу 30. новембра 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред капеле у месту Трешња. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Матеја ће бити сахрањен на месном гробљу у Трешњи.
Текст приредио парох шимановачки
протојереј-ставрофор Жељко Кретић
Јуче 25. новембра 2025. године у болници у Сремској Каменици преминула је Анкица Савић пензионер из Ђурђева. Анкица је живела у Ђурђеву а има кућу и у улици Дечкој број 104 у Шимановцима. Рођена је 31. марта 1951. године у Пакрацу. Удала се за Перу Савића са којим је добила сина Славена. Сахрана Анкице Савић биће обављена сутра у четвртак 27. октобра 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Анкица ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио парох шимановачки
протојереј-ставрофор Жељко Кретић
