Овај, у народу познати светитељ као Претеча Христов, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Стари су били њих двоје када од Бога измолише дете, а то дете касније одигра одлучујућу улогу на дан Богојављења. Црква због тога и узима баш овај датум да га празнује као Сабор Часног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Јована зато што је доликовало да се празником укаже поштовање ономе ко послужи Светој Тајни Крштења, ставивши руку своју на главу Господњу. Овај празник се назива Сабором због тога што се тог дана људи сабирају у Цркву ради певања и узношења славе Богу у част светог Јована Крститеља.

Сећање на овог светитеља празнује се неколико пута у години, али највише свечара има баш на овај датум.

Личност Светог Јована Претече и Крститеља, јеванђелисте, заузима посебно место у тој хијерархији, јер њему је био дат дар од Бога да крштава људе и ослободи их њихових грехова, те он крсти и Господа нашег Исуса Христа. То Крштење се обави на реци Јордану. Био је такве моралне чистоте, да се слободно могао назвати Ангелом Божјим, пре него човеком, и једини је од пророка који је руком могао показати онога кога је пророковао. Прогањан је од стране цара Ирода, бачен у тамницу и погубљен одсецањем главе. Пострадао је овај мученик за веру хришћанску и за Господа нашег Исуса Христа.

Његове свете мошти хтеде свети апостол Лука да пренесе из Севастије у Храм у Антиохију, али не доби пристанак, но само могаше руку Претечину понети са собом, и то ону руку којом Проказа Спаситеља нашег. Многа чудеса су везана баш за њу, јер учини та рука много тога па чак и данас. Можда треба напоменути између осталог да сваке године на овај датум архиепископи износе ту руку пред народ, па ако се појави отворена предсказује родну и обилату годину, а ако се појави затворена биће то гладна година. Зато и ми празнујемо Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, молећи га да се моли Богу за нас да се и ми саберемо у Цркви небеској, да нам подари излечење од свих телесних и душевних болести и патњи.

Рука је касније пренета у Цариград, али под најездом Турака губи јој се сваки траг.

Тропар (глас 2):

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Јована Крститеља су:

Видовић, Чавић, Муњиза, Живановић, Антешевић, Врањеш, Стииљковић, Денић, Баничевић, Миљуш, Марић, Грубљешић, Милетић, Михајловић, Димитријевић, Бркљач, Татић, Чанаџија, Шарић, Вукобратовић, Милошевић, Павловић, Нинић, Мирчета, Јовановић, Саватовић, Врачар, Козарев, Добрић, Томашевић, Богдановић, Милосављевић, Растовић, Таталовић, Илић, Вокић, Крајиновић, Чанковић, Мандић, Стојић, Наумов, Карлаш, Мићић, Миљковић, Јездимировић, Чакан, Рељић, Мркајић, Савић, Бован, Живојнов,  Вукајловић, Трубуловић, Русић. Обреновић, Давидовић, Дошеновић, Зељић, Радојевић, Јелесић, Остојић, Ћорковић и Кркобабић.

Данас 17. јануара 2026. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштена су деца Аурора и Ненад из Шимановаца.

Аурора је рођена 12. децембра 2022. а Ненад 17. јануара 2025 године у Новом Саду од оца Манојла Јовановића возача и мајке Кристине рођене Јовановић домаћице настањених у улици Михаљевачкој број 25  у Шимановцима.
Кума на крштењу Аурори била је Кристина Јовановић домаћица из Обрежа, а Ненаду кум је био Александар Јовановић конобар из Обрежа.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 17. јануара 2026. године у манастиру Старо Хопово крштено је дете Миа Божанић из Шимановаца.

Миа је рођена 17. марта 2025. године у Београду од оца Зорана Божанића сервисера и мајке Сање Вукосављевић медицинске сестре настањених у улици Дечкој 85  у Шимановцима.
Кум на крштењу Мии био је Милан Атанацковић дипломирани инжењер менаџмента из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање. Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију, реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – цар одступник.

Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св. Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики Четвртак и на Велику Суботу.

По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379 године, преселивши се у Царство Христово.

Тропар (глас 1):

Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шумановцима славе светог Василија Великог су:

Ненадић, Штрбац, Петровић, Несторовић и Вулетић

По пореклу је био Јеврејин, из области јелинске, сродник апостола Павла. Архиђаконом је прозван, јер беше први од седам ђакона, које свети апостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Снагом своје вере, архиђакон Стефан чинио је многа чудеса међу људима, а својим злобним противницима, Јеврејима, супротстављао се својом мудрошћу и силом Светог Духа. Посрамљени Јевреји узбунише народ, клеветајући га да је хулио на Бога и Мојсија, те уз помоћ лажних сведока би осуђен. Тада Стефана изведоше пред народ и сви видеше његово озарено лице као у анђела, заправо његово лице било је озарено благодатном светлошћу, као некада Мојсејево. Стаде он говорити о многим доброчинствима и чудесима Божијим, која је Бог учинио за народ Израиљски, а истовремено их осуди за многе злочине и за противљење Богу. Назвао их је издајницима и крвницима и осудио их је за убиство Господа нашег, Исуса Христа. У том тренутку погледа у небо и виде да се отворило над њим и угледа он славу Божију и то објави Јеврејима: „Ево, видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Бога (Дел. ап. 7).

После тога га изведоше из града и осудише на смрт каменовањем. Међу његовим мучитељима био је и његов сродник, Савле (касније апостол Павле). Његову мученичку смрт гледала је из даљине Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом, усрдно се молећи Богу за овог истинитог страдалника. Тело св. Стефана тајно је узео и сахранио јеврејски кнез и потајни хришћанин, Гамалил.

Тропар (глас 4):

Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучитељ обличил јеси нечастије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јеже свише десници пријал јеси, и к’ Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјехе сего.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Првомученика и Архиђакона Стефана су:

Марић, Ђурић, Петрушић, Трнинић, Божанић, Бабић, Перлић, Поповић, Добријевић, Вулетић, Сврабић, Шијаковић, Филиповић, Степановић, Петровић, Мрђен, Лазић, Васић, Раконић, Милинковић, Живковић, Гудовић и Ожеговић.

Као и ранијих година бадњаци ће бити обезбеђени и донешени у порту храма за домове шимановчана.

На Бадње јутро у 08,00 сати бадњаци ће бити освештани и у наставку, парохијани ће моћи да освештане бадњаке преузму и носе у свој дом.

Купити или негде набавити не освештан Бадњак не значи много ни за вас ни за ваш дом.

У прилогу је и распоред богослужења за Божићне празнике, како би сви могли планирати своје време за посету свом светом храму.

Јутрос 03. јануара 2026. године у свом дому у Шимановцима преминуо је Јован Чавић пензионер из Шимановаца. Јован је живео у улици Дечкој број 93 у Шимановцима. Рођен је 21. јуна 1949. године у Шимановцима. Оженио се Ковинком са којом је добио два сина; Сашу и Горана. Сахрана Јована Чавића биће обављена сутра у недељу 04. јануара 2026. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Јован ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Назван је Богоносцем, јер је у свом срцу и на својим уснама стално носио име Бога Живога и још због тога, што по старом предању беше узет рукама нашег Господа Исуса Христоса. То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: „Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме“ (Мат. 18,4). Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње). Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима.

Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију. У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти. Молитва му је била услишена. Лавови га растргоше 103 године у римској арени.

Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.

Тропар (глас 4):

И правом причастник, и престолом намјесник апостолом бив, дјејаније обрјел јеси богодухноване во видјенија восход; сего ради слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал јеси даже до крове свјашченомучениче Игњатије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Игњатија Богоносца су:

Драгић, Лакетић, Комадина и Маћешић

Данас 20. децембра 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Матеја Јовановић из Шимановаца.

Матеја је рођен 20. децембра 2024. године у Земуну од оца Борка Јовановића магационера и мајке Верице Јовановић рођене Јовановић домаћице настањених у улици Школској 48  у Шимановцима.
Кум на крштењу Матеји био је Дејан Андрејић фасадер из Барајева.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету. Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру „Нови Сион“. Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан“. Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство.

Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу деветнаестог децембра 343 године. Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.

Тропар (глас 4):

Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатија, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Николаја мирликијског чудотворца – Никољдан су:

Мандић, Живановић, Јовановић, Савић, Катанић, Ристески, Грујић, Милетић, Теодоровић,  Тодоровић, Вучковић, Тешић, Атанацковић, Мирковић, Станковић, Ћурчић, Миличевић, Перић, Видановић, Милошевић, Нинков, Кнежевић, Тошовић, Лепојевић, Кљештан, Лазић, Гаврилов, Тошковић, Зељковић, Обрадовић, Келебуда, Париповић, Колунџија, Ђурић, Свилар,  Матијевић, Ивичић, Стојков, Деспотовић, Јуришић, Ристовић, Свркота, Поповић, Видановски, Томасовић, Гутеша, Ристић, Јеличић,  Велимировић, Јањанин, Симић, Петровић, Стојковић, Бркић, Вујановић, Мауковић, Тасић, Рељић, Бошковић, Пауновић, Батинић, Стевановић, Богдановић, Јоцић,  Мраовић, Ивановић, Лаковић, Лукић, Николић, Колак, Далиповић, Ђорђевић, Марић, Грозданић, Антонић, Василић. Максић, Маркуш, Здјеларић, Тришић, Цветановић, Мишковић, Китановић, Лазаревић, Думић, Гајић, Јелић, Игњатовић, Кесер, Петковић, Јевтић, Липовац, Зоркић, Морар, Урукало и Сундаћ.