Свети мученици, Сергије и Вакх, пореклом су били Римљани, високи достојанственици и први међу великашима на двору цара Максимијана. Цар их је много волео и уважавао. Сви су им се обраћали са својим молбама, а они су о свему томе обавештавали цара. Али вероваше њих двојица у Једног Господа Бога, Исуса Христа и не хтедоше се ни по коју цену одрећи Га се, те то ожалости цара који беше многобожац. Пошто их није могао ничим приморати да се одрекну Бога у кога су веровали, он их тешка срца протера у Азију, намеснику Антиоху, који је био у то доба познат као гонитељ и мучитељ хришћана. Но, ни он не успе да их поколеба у њиховој вери у Христа те нареди да их баце у тамницу. И док боравише у тамници сво време проводише у молитви и посту и многе речи изговорише, узносећи славу и хвалу Господу Богу нашем, Исусу Христу, а истовремено ружећи идоле и изобличававши многобожце. Вакх сконча овоземаљски живот мученичком смрћу ишибан до смрти. Седећи у тамници и чувши за смрт свог сабрата, Сергије се јако ражалости, али не задуго, јер му се те ноћи у сну јави свети Вакх, сав у светлости и утеши га јављајући му да је на небу спремљена награда и за њега и да издржи још мало, а онда ће нестати све муке и невоље.

Изјутра би изведен и Сергије из тамнице, обуше му гвоздене опанке и натераше га да тако иде у град Росаф у Сирију, где га погубише мачем, одсекавши му главу. Његова душе оде у Рај где он прими венац славе Господње.

Хришћани града Суре хтедоше узети тело светог Сергија и пренети га у свој град али не успеше у тој намери, јер појави се из мучениковог гроба велики огњени стуб. То им послужи као опомена да одустану, јер мученикове свете мошти желе да остану где и јесу. Касније 15 епископа пренесе његове мошти у цркву коју сагради народ на оном истом месту где је био погубљен. Многи болесници се исцелише управо на том месту где је скончао и погребен овај свети мученик. Интересантно је споменути можда и то, да сваке године на овај празник дивље звери излазе из својих јазбина и пећина и сабирају се на овом месту и тада њихова дивља природа преображава се у јагњећу кротост. Обишавши око светог места оне се поново враћају у своја пребивалишта не дирајући никога.

Њиховим молитвама нека Преблаги Бог укроти и јарост непријатеља наших као и јарост дивљих звери.

Тропар (глас 5):

Удобреније Христових страстотерпаца и очи Христови церкве, очи просвјетите дух наших, Сергије многострадалне и Ваксе преславне; молитесја ко Господу, јако да убјежим тми грјеховнија и свјета јавимсја обшчници невечерњаго, молитвами вашими, свјатији.

Фамилије које у Шимановцима славе свете мученике Сергија и Варха – Срђевдан су:

Смиљанић и Рекић

Јутрос 19. октобра 2026. године у свом дому у Шимановцима преминуо је Мирко Тодоровић пензионер из Шимановаца. Мирко је живео у улици Крњешевачкој број 103 у Шимановцима. Рођен је 05. децембра 1958. године у Земуну. Мирко се оженио Љиљаном са којом је добио двоје деце: сина Марка и ћерку Марију. Сахрана Мирка Тодоровића биће обављена сутра у уторак 20. октобра 2026. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Мирко ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Родом беше из галилејског града Панеаде. Један је од дванаесторице великих апостола и једини међу њима који није крио своју сумњу у Васкрсење Христово. Кроз ту његову неверицу, добили смо нову потврду тог чудесног догађаја, јер се васкрсли Господ јавио ученицима да би уверио Тому, са речима: „Пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран него вјеран„. На те речи Тома узвикну: „Господ мој, Бог мој“ (Јов. 20)! Овај догађај који се збио, потврђује истинитост васкрсења Господњег, јер је Он заиста васкрсао и јавио се ученицима својим, али не као привиђење, већ у истом телу у ком пострада ради нашег спасења.

Након вазнесења Господа Христа на небо, и силаска Светог Духа на апостоле, они бацише коцке да одлуче куда ће који да иде и да проповеда. Светоме Томи паде коцка да иде у Индију и да тамо, незнабоштвом помрачене крајеве просвети и научи народ истинитој вери. Био је тужан што одлази тако далеко, али охрабрен Господом, успео је да обрати много народа у хришћанску веру, установи Цркву и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома и две сестре, жене двојице кнежева индијских, Тетријану и Мигдонију. Због вере су обе ове сестре биле намучене од својих мужева, али ослободише се брака и поживеше богоугодно до краја живота. Ту је и пример Дионисија и Пелагије, који су били верени међусобно, али када чуше апостолску проповед не саживеше се, но се посветише подвигу. Пелагија пострада као мученица за веру, а Дионисије беше постављен за епископа.

Кнез Муздије, коме је апостол Тома крстио жену и сина Азана, наредио је својим војницима да убију овог Светог Апостола, те га они избодоше копљима. Тако сконча свој земни живот, свети апостол Тома, пострадавши за веру, мученичком смрћу.

Али пре смрти, догоди се и са њим као и са осталим апостолима, који су неком чудесном силом били пренети у Јерусалим да би присуствовали погребу Пресвете Богородице, Деве Марије. Закаснивши на погреб, апостол Тома горко заплака, те на његову молбу отворише гроб Свете Пречисте Деве Марије, али њеног тела не беше у њему, јер Господ узе тело Мајке Своје и пресели га у Царство небеско.

Да ли случајно или са намером, апостол Тома би изабран да нам прво својим неверовањем потврди и утврди веру у васкрсење Христово, а потом и да нам открије чудесно прослављање Мајке Божије.

Тропар (глас 2):

Ученик Христов бив, божественаго собора апостолскаго сопричастник, невјерствијем бо Христово воскресеније извјестив, и того пречистују страст осјазанијем уверив, Томо всехвалне, и ниње нам проси мира и велија милости.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола тому су:

Манојловић, Лончар и Кокотовић

Данас 18. октобра 2026. године у храму Светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Горан Бабић и Смиљана Матановић из Шимановаца.
Горан Бабић по занимању предузетник рођен је 14. маја 1990. године у Београду од оца Јована и мајке Весне Бабић пензионера из Шимановаца.
Смиљана Матановић по занимању економиста рођена је 08. маја 2002. године у Београду од оца Ђорђа и мајке Слађане Матановић предузетника и домаћице из Шимановаца.
Кумови на венчању Горану и Смиљани били су Марко Лазаревић механичар из Деча и Бранислава Белегишаснин васпитач из Београда.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Јуче 17. октобра 2026. године у храму Светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Радивој Радосављевић из Шимановаца и Катарина Јездић из Београда.
Радивој Радосављевић по занимању фризер рођен је 25. августа 1993. године у Београду од оца Дејана и мајке Јелене Радосављевић вулканизера и радника из Шимановаца.
Катарина Јездић по занимању васпитач рођена је 02. августа 1992. године у Београду од оца Раденка и мајке Горице Јездић калионичара и трговца из Раковице.
Кумови на венчању Радивоју и Катарини били су Никола Ивковић возач из Шимановаца и Сандра Давидовић васпитач из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Родио се у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу. Заветова се он на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика. Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне. Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај велики угодник Божији.

Тропар (глас 1):

Пустињиј житељ и в тјалеси ангел, и чудотворец показалсја јеси богоносе оче наш Киријаче; постом, бденијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Киријака Отшелника – Михољдан су:

Марковић, Радивојевић, Михајловић, Ковачевић,Ивковић и компанија ЛАГЕРМАКС

Јутрос 21. септембра 2026. године у болници у Земуну преминуо је Дејан Лемајић предузетник из Шимановаца. Дејан је живео у улици Крњешевачкој број 22 у Шимановцима. Рођен је 27. августа 1978. године у Земуну. Дејан се оженио Јеленом са којом је добио двоје деце: сина Луку и ћерку Лидију. Сахрана Дејана Лемајића биће обављена сутра у уторак 22. септембра 2026. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Дејан ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 20. септембра 2026. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Нина Тошовић из Шимановаца.

Нина Тошовић је рођена 29. маја 2026. године у Београду од оца Вујадина Тошовића предузетника и мајке Марине Тошовић рођене Кресојевић дипломираног економисте настањених у улици Катанић Сокак број: 36 у Шимановцима.

Кум на крштењу Нини био је Иван Јездимировић професор из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Јутрос 17. септембра 2026. године у свом дому у Шимановцима преминула је Милка Марковић пензионер из Шимановаца. Милка је живела у улици Михаљевачкој број 55 у Шимановцима. Рођена је 27. новембра 1944. године у месту Бобутово село код Угљевика. Милка се удала за Перу Марковића са којим је добила двоје деце: сина Мирослава и ћерку Милену. Сахрана Милке Марковић биће обављена сутра у петак 18. септембра 2026. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Милка ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Јутрос 16. септембра 2026. године у свом дому у Шимановцима преминула је Бранка Катанић пензионер из Шимановаца. Бранка је живела у улици Крњешевачкој број 61 у Шимановцима. Рођена је 19. новембра 1955. године у Славонској Пожеги Република Хрватска. Бранка се удала за Славољуба Катанића у Шимановце. Родила је два сина; Александра и Владимира. Сахрана Бранке Катанић биће обављена сутра у четвртак 17. септембра 2026. године. Скуп је од 13.45 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 14.30 часова и Бранка ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић