По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив: РАВНОАПОСТОЛНИ. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград).
И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе. Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу. То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест. Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену. Оде она на поклоњење Христовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом часног Крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 цркви.
Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана православна црква празнује тај догађај, 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења.
Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337 године у 65. години живота. Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у Цркви Светих Апостола у Цариграду.
И данас, после толико година, свети Равноапостолни цар, живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.
Тропар (глас 8):
Креста твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол твој Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи: јегоже спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине человјекољубче.

Фамилије које у Шимановцима славе свете цара Константина и царицу Јелену су: Сучић

Данас 01. јуна 2026. године у болници у Сланкамену преминула је Стојка Бркљач пензионер из Шимановаца. Стојка је живела у улици Катанић сокак број 13 у Шимановцима. Рођена је 01. априла 1955. године у месту Трговиште код Врања. Стојка се удала за Радивоја Бркљача са којим је добила сина Игора. Сахрана Стојке Бркљач биће обављена прекосутра у среду 03. јуна 2026. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Стојка ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 31. маја 2026. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Дамјан Калезић из Шимановаца.

Дамјан Калезић је рођен 31. маја 2025. године у Београду од оца Милоша Калезића супервизора и мајке Биљане Калезић рођене Томић хемичар настањених у улици Ново Насеље број: 22/1 у Шимановцима.

Кум на крштењу Дамјану био је Огњан Комазец менаџер из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 30. маја 2026. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја венчали су се Стефан Љубинковић из Шимановаца и Бранка Стевић из Новог Сада.
Стефан Љубинковић по занимању софтверски инжењер рођен је 24. маја 1995. године у Београду од оца Јовице и мајке Милане Љубинковић оператера и машинског техничара из Шимановаца.
Бранка Стевић по занимању дипломирани инжењер мехатронике рођена је 28. марта 1996. године у Бијељини од оца Златана и мајке Марије Стевић електро инжењера и економисте из Вршана општина Бијељина.
Кумови на венчању Стефану и Бранки били су Страхиња Шербула софтверски инжењер из Новог Сада и Тијана Сурла стоматолог из Новог Сада.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Данас 30. маја 2026. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Игњат Бибесковић из Шимановаца.

Игњат Бибесковић је рођен 26. маја 2025. године у Београду од оца Душана Бибесковића магационера и мајке Николине Бибесковић рођене Чавић магационера настањених у улици Мандић Сокак број: 7/1/11 у Шимановцима.

Кум на крштењу Игњату био је Александар Папић магационер из Београда.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Јутрос рано 21. маја 2026. године у болници у Београду преминула је Јелена Катанић фризер из Шимановаца. Јелена је живела у улици Дечкој број 79 у Шимановцима. Рођена је 27. фебруара 1984. године у Сиску, Република Хрватска у фамилији Богојевић. Јелена се удала у Шимановце за Данијела Катанића са којим је добила двоје деце; ћерку Јовану и сина Немању. Сахрана Јелене Катанић биће обављена прекосутра у суботу 23. маја 2026. године. Скуп је од 14.00 часова испред  капеле на бежанијском гробљу. Опело ће почети у капели у 14.30 часова и Јелена ће бити сахрањена у 15,00 часова на бежанијском гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Јутрос рано 09. маја 2026. године у свом дому у Шимановцима преминуо је Анђелко Чавић пензионер из Шимановаца. Анђелко је живео у улици Михаљевачкој број 47 у Шимановцима. Рођен је 03. маја 1946. године у Шимановцима. Анђелко се оженио Весном са којом је добио двоје деце; сина Момира и ћерку Мирјану. Разведен је од супруге Весне и живео је у заједници са супругом Станом. Сахрана Анђелка Чавића биће обављена прекосутра у понедељак 11. маја 2026. године. Скуп је од 13.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 14.00 часова и Анђелко ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Пореклом беше јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом, син, не по телу, него по Духу. Свети Марко беше уврштен у седамдесет светих апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра и био је управо од њега постављен за епископа. На молбу верних написао је Јеванђеље, јер ти верни хришћани у Риму молили су га да им напише оно што им је са светим Петром усмено говорио о Господу нашем, Исусу Христу. Проповедао је Христову веру, у Аквилеју и Египту, где је он био први проповедник Јеванђеља и први епископ, јер све до тада, Египат је био незнабожачки. Но, свети апостол Марко то измени и просвети народ светлошћу свете вере и многе преведе у хришћанство. Сагради многе цркве и постави свештенике и епископе. Чинио је он многа чудеса: болесне је исцељивао, губаве чистио, нечисте и зле духове је изгонио из људи. Многи тада повероваше у Господа нашег Исуса Христа, поразбијаше своје идоле и крстише се у име Оца и Сина и Светога Духа. Одатле он настави пут у Александрију, да и тамо шири реч Јеванђеља. И ту својим делом и чудом показа Божију силу, тиме што зацели рану обућару, који шилом прободе своју леву руку. Тим чудом он преведе многе у хришћанство, али сазнавши за то, старешине града сковаше план да га убију и у тој намери успеше и то баш на Ускрс, када свети Марко служише Литургију у александријској цркви. Најпре га бацише у тамницу, а сутрадан га погубише, приликом чега Сунце сакри своје зраке, небо се отвори и би велики земљотрес. Овај свети апостол и јеванђелист и мученик Христов, сконча у Египту, у граду Александрији, 25. априла и беше стар 68 година и би увенчан венцем вечне славе.

Тропар (глас 3):

У верховнаго Петра научивсја, апостол Христов бил јеси, и јако солнце странам возсијал јеси, Александријом удобреније бив блажене; тобоју Египет от прелести свободисја, евангелским твојим ученијем просвјешч всја јако свјет; столп церковниј; сего ради твоју памјат чтушче свјетло празднујем, Марко богогласе: моли тобоју благовјестимаго Бога, да согрешениј остављеније подаст душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола и јеванђелиста Марка су:

Грубић, Николић и Ђукић

У време када римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових следбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила са њим у своју родну Палестину. Израстао је Георгије у лепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе за војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздели сву своју имовину и пође за својом вером и истином. Цар се јако разгневи због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио. Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше веру у њему те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вера би толико јака, да, иако, кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све, јер знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића, који га охрабри речима: „Радуј се“! Видевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавестише цара о свему. А он нареди да светог мученика Георгија баце у ров пун креча и да га тако затрпаног држе три дана. Али, ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгневи цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија, венцем вечне славе.

Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову веру, 3. априла 303. године.

Таква су славља великих подвига храброг војника, такве су његове борбе и славне победе над непријатељима. Нека се његовим молитвама и ми удостојимо удела праведних и стајања с’ десне стране Господа. Велика чудеса чинио је свети Георгије и у току овоземаљског живота, а то је наставио и после представљања Богу.

Тропар (глас 4):

Јако пљених свободитељ и нишчих зашчититељ, немошствујушчих врач, цареј поборниче, побједоносче великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог великомученика Георгија – Ђурђевдан су:

Вујичић, Станивуковић, Милиновић, Јовановић, Босић, Вујатовић, Галић, Анџић, Грубишић, Трифуновић, Гајица, Радивојевић, Милошевић, Стојадиновић, Бабић, Инђић, Пописаиловић, Стојановић, Ђорђић, Ћетеновић, Товиловић, Чучковић, Виторац, Лемајић, Масникоса, Цвитковац, Марковић, Безбрадица, Тутук, Михајловић, Ристић, Павловић, Стефановић, Пештерац, Љубојевић, Думић, Батиница, Дукић, Лугоња, Радић, Ивковић, Станојевић, Чакало, Ђукић, Совиљ, Добрић, Јаковљевић, Младеновић, Ђорић, Глоговац, Павоковић, Живковић. Ескић. Поповић, Андрић, Антонијевић, Међедовић, Батало, Марковић, Петровић. Куљанин, Обрадовић, Симикић, Драгичевић, Луковић, Поштић, Терзић, Старчевић и Шљукић.

Данас 02. маја 2026. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја венчали су се Гојко Чучковић и Маргита Савић из Шимановаца.
Гојко Чучковић по занимању возач рођен је 18. септембра 1985. године у Глини РХ од оца Јовице и мајке Наде Чучковић возача и радника из Шимановаца.
Маргита Савић по занимању дипломирани економиста рођена је 28. јула 1993. године у Београду од оца Зорана и мајке Данијеле Савић предузетника из Шимановаца.
Кумови на венчању Гојку и Маргити били су Невен Тутук возач из Шимановаца и Марица Бурсаћ менаџер из Крњешеваца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић