Данас 06. фебруара 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Ксенија Стојковић из Шимановаца.

Ксенија Стојковић је рођена 23. јуна 2024. године у Земуну од оца Немање Стојковића радника и мајке Далиборке Стојковић рођене Недељковић економисте настањених у улици Дечкој број 1/2/5 у Шимановцима.
Кум на крштењу Ксенији био је Карађорђе Грујић инж. електро технике из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 05. фебруара 2025. године у свом дому у Шимановцима преминуо је Милован Ђурић пензионер из Шимановаца. Милован је живео у улици Дечкој број 91 у Шимановцима. Рођен је 23. новембра 1949. године у месту Мала Косаница општина Куршумлија. Милован се оженио Станом са којом је добио двоје деце; сина Срђана и ћерку Снежану. Сахрана Милована Ђурића биће обављена сутра у четвртак 06. фебруара 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Милован ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 31. јануара 2025. године у свом дому у Шимановцима преминуо је Милош Тошовић пензионер из Шимановаца. Милош је живео у улици Катанић Сокак број 63 у Шимановцима. Рођен је 07. јануара 1954. године у месту Хртица општина Подујево. Милош је ожењен Драгицом са којом је добио сина Дејана. Сахрана Милоша Тошовића биће обављена сутра у суботу 01. фебруара 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Милош ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском. Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог „раба вјернаго“, 373. године (в. 2. мај)

Тропар, глас 4:

Боже отец наших, творјај присно с нами по твојеј кротости, не остави милост твоју от нас: но молитвами их в мирје управи живот наш.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Атанасија великог су:

Георгијевић

Јуче 28. јануара 2025. године у дому за старе у Београду преминула је Анђа Јанковић пензионер из Шимановаца. Анђа је живела у улици Дечкој број 68 у Шимановцима. Рођен је 20. новембра 1937. године у месту Равни општина Мостар. Анђа је била удата у Шимановце за Добривоја Јанковића. Сахрана Анђе Јанковић биће обављена сутра у четвртак 30. јануара 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 12.30 часова и Анђа ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Овај свети апостол беше бачен у тамницу по заповести цара Ирода и окован у двоје вериге. Једне ноћи, док је спавао апостол Петар, сиђе у тамницу анђео Господњи и ослободи га из верига и изведе из тамнице. То чудо се рашчуло по Јерусалиму, те неки хришћани кришом узеше вериге и чуваху их, као да чувају самога врховног апостола Петра. Након тога, апостол Петар напусти Јерусалим и оде у друге крајеве да проповеда реч Божију, а вериге добише целебну силу од његовог апостолског тела. Многи се болесници излечише само додиром о њих као и о убрус, који је био натопљен знојем апостола Петра (Дела ап. 19,12).

Ове часне вериге, верни, побожно поштоваху и клањаху им се, преносећи их са колена на колено. Тако оне доспеше у руке пресветог патријарха јерусалимског Јувелијана, а он их потом даде царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Она их преполови, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариграду, а другу половину даде својој кћерки царици Евдоксији у Рим. Она сазида цркву Светог Петра и положи у њу часне вериге, заједно са оним у које је апостол Петар био окован од стране цара Нерона.

Овај дан је узет за празник поклоњења тим Часним веригама, у част и спомен светог апостола Петра, који пострада за веру своју, а у славу Христа, Бога нашега.

Тропар (глас 4):

Риме не остављ, к нама пришел јеси честними веригами јаже носил јеси, апостолов первопрестолне; имже вјероју поклањајушчесја, молимесја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола Петра – Часне Вериге су:

Ћирковић

Овај, у народу познати светитељ као Претеча Христов, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Стари су били њих двоје када од Бога измолише дете, а то дете касније одигра одлучујућу улогу на дан Богојављења. Црква због тога и узима баш овај датум да га празнује као Сабор Часног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Јована зато што је доликовало да се празником укаже поштовање ономе ко послужи Светој Тајни Крштења, ставивши руку своју на главу Господњу. Овај празник се назива Сабором због тога што се тог дана људи сабирају у Цркву ради певања и узношења славе Богу у част светог Јована Крститеља.

Сећање на овог светитеља празнује се неколико пута у години, али највише свечара има баш на овај датум.

Личност Светог Јована Претече и Крститеља, јеванђелисте, заузима посебно место у тој хијерархији, јер њему је био дат дар од Бога да крштава људе и ослободи их њихових грехова, те он крсти и Господа нашег Исуса Христа. То Крштење се обави на реци Јордану. Био је такве моралне чистоте, да се слободно могао назвати Ангелом Божјим, пре него човеком, и једини је од пророка који је руком могао показати онога кога је пророковао. Прогањан је од стране цара Ирода, бачен у тамницу и погубљен одсецањем главе. Пострадао је овај мученик за веру хришћанску и за Господа нашег Исуса Христа.

Његове свете мошти хтеде свети апостол Лука да пренесе из Севастије у Храм у Антиохију, али не доби пристанак, но само могаше руку Претечину понети са собом, и то ону руку којом Проказа Спаситеља нашег. Многа чудеса су везана баш за њу, јер учини та рука много тога па чак и данас. Можда треба напоменути између осталог да сваке године на овај датум архиепископи износе ту руку пред народ, па ако се појави отворена предсказује родну и обилату годину, а ако се појави затворена биће то гладна година. Зато и ми празнујемо Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, молећи га да се моли Богу за нас да се и ми саберемо у Цркви небеској, да нам подари излечење од свих телесних и душевних болести и патњи.

Рука је касније пренета у Цариград, али под најездом Турака губи јој се сваки траг.

Тропар (глас 2):

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Јована Крститеља су:

Видовић, Чавић, Муњиза, Живановић, Антешевић, Врањеш, Стииљковић, Денић, Баничевић, Миљуш, Марић, Грубљешић, Милетић, Михајловић, Димитријевић, Бркљач, Татић, Чанаџија, Шарић, Вукобратовић, Милошевић, Павловић, Нинић, Мирчета, Јовановић, Саватовић, Врачар, Козарев, Добрић, Томашевић, Богдановић, Милосављевић, Растовић, Таталовић, Илић, Вокић, Крајиновић, Чанковић, Мандић, Стојић, Наумов, Карлаш, Мићић, Миљковић, Јездимировић, Чакан, Рељић, Мркајић, Савић, Бован, Живојнов,  Вукајловић, Трубуловић, Русић. Обреновић, Давидовић, Дошеновић, Зељић, Радојевић, Јелесић, Остојић, Ћорковић и Кркобабић.

Сутра наша цркве прославља празник Богојављења, дан када је на реци Јордану крштен Господ Исус Христос руком светог Јована Крститеља.

Суштину смисла и опис овог великог празника, Црква је сажела у Богојављенском тропару:

У Јордану када си се крштавао Господе,
показало се поклоњење Тројици,
јер глас Родитеља сведочаше за Тебе,
именујући Те Сином Љубљеним,
а Дух у виду голуба,
потврђиваше истинитост речи:
Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!

На празник Богојављења верни народ долази у свој храм по Богојављенску воду која се тог дана освећује у свим храмовима православним. Тако је и у нашем храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима.

НАПОМЕНА за све: сутра долазећи по Богојављенску воду ПОНЕСИТЕ ФЛАШИЦЕ ЗА БОГОЈАВЉЕНСКУ ВОДУ КОЈЕ СТЕ ДОБИЛИ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ.

Припремљено је још флашица за оне који немају, само ће мало сачекати док узму они који су понели како би сви имали флашице које се наменски користе за Богојављенску воду.

Видимо се сутра о празнику Богојављења да заједно прославимо овај велики празник.

Б  О  Г   С Е   Ј А В И     –     В А И С Т И Н У   С Е   Ј А В И

Данас 11. јануара 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Страхиња Димитријевић из Шимановаца.

Страхиња Димитријевић је рођен 30. децембра 2023. године у Сремској Митровици од оца Бојана Димитријевића електро техничара и мајке Данијеле Димитријевић рођене Бачевац економисте настањених у улици Прховачкој број 109 у Шимановцима.
Кум на крштењу Страхињи био је Александар Катанић ауто лимар из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић