Родио се у Солуну, као једино дете благочестивих и веома побожних људи. Много времена проведоше његови родитељи у молитви и чинећи милостињу да им Бог подари наследника. И после дужег времена смилова се Господ Бог наш, и испуни им жељу, те они добише сина Димитрија, кога прослави цео Солун.

Отац му је био солунски војвода и потајно је веровао у Господа нашег Исуса Христа, не усуђујући се да јавно исповеда име Његово, због великог прогона хришћана од стране незнабожца цара.

Још као дете, Димитрије је био упознат са вером и Богом Истинитим. Примивши Свето Крштење, он изучи закон Божји и прими на себе благодат Господа Бога. Када он одрасте, родитељи му умреше, али му оставише велико имање и пример богоугодног живота.

У то време владао је цар Максимијан који сазнавши за памет и храброст, младог Димитрија, он га постави за царског намесника целог града Солуна, са задатком да очисти ту област од безбожних хришћана; оних који призивају име Распетога.

Али, насупрот томе, верујући и сам у Христа, поче јавно исповедати и прослављати Господа, постаде други Павле. Сазнавши да је намесник Димитрије хришћанин и да је многе, не одвратио него преобразио у хришћанство, цар се наљути и баци га у тамницу.

Пострада мученичком смрћу, по наређењу цара Максимијана, избоден копљима усред молитве, а тело му би бачено, те га хришћани тајно узеше и сахранише на неком месту, где је касније неки велможа из Илирије, по имену Леонтије, који се излечио од тешке болести на гробу овога светитеља и мученика, у знак захвалности подигао цркву.

Копајући темељ, пронађоше мошти светога великомученика Димитрија, потпуно читаве и нетљене. Исцелише се многи болесници посредством његових светих моштију.

Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна, јер је спасао град од непријатељске војске, исцелитељом болесника и невољника. Руси га такође славе и сматрају га за покровитеља и заштитника Сибира. И сви православни хришћани и верни славе овог великомученика верујући у његове исцељитељске моћи које су многима помогле.

Тропар (глас 3):

Велика обрјете в бједах тја поборника всењенаја страстотерпче, јазики побјеждајушча; јакоже убо Лијеву низложнил јеси гордињу и на подвиг дерзновена, сотворил јеси Нестора, тако свјате Димитрије, Христу Богу молисја, даривати нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог великомученика Димитрија – Митровдан су:

Крстовић, Стојановић, Марић, Синђелић, Косијер и КЛЕМАН – лифтови

Данас 04. новембра  2018. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Јакша Раконић  из Шимановаца.
Јакша Раконић је рођен  03 новембра  2017. године у Земуну као прво дете од оца Саше Раконића електро техничара и мајке Мирјане Ђурић трговца настањених у улици Ново Насеље број 30/1/2 у Шимановцима.
Кум на крштењу Јакши  био је Александар Мисиркић метало стругар из Прхова.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Данас 28. октобра  2018. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Стеван Трифуновић из Крњешеваца и Невена Тутук из Шимановаца.
Стеван Трифуновић по занимању пољопривредник рођен је 23. фебруара 1996. године у Београду од оца Жељка и мајке Слободанке Трифуновић пољопривредника и домаћице из Крњешеваца.
Невена Тутук по занимању фризер  рођена је 23. јуна 1991. године у Београду од оца Милорада и мајке Данице Тутук радника и трговца из Шимановаца.
Кумови на венчању Стевану и Невени били су Марко Радивојевић оператер из Шимановаца и Александар Кокар аутоелектричар из Крњешеваца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват – по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:“Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Тропар (глас 4):

Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Фамилијуе које у Шимановцима славе преподобну мајку Параскеву – свету Петку су:

Грујић, Јовановић, Ђурић, Михић, Ђорђевић, Мишовић, Леповић, Лупшић, Богдановић, Калезић, Кућеровић и РПЦ „Пешовић“

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 21. октобра  2018. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Урош Мирковић  из Шимановаца.
Урош Мирковић је рођен  17 октобра  2017. године у Сремској Митровици као друго дете од оца Горана Мирковића техничара друмског саобраћаја и мајке Марине Мирковић рођене Марковић економског техничара настањених у улици Катанић Сокак број 12 у Шимановцима.
Кум на крштењу Урошу  био је Саша Јурошевић аутомеханичар из Земуна.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 16. октобра  2018. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштен је Бобан Чутић  из Кладова.
Бобан Чутић је рођен  16 октобра  1969. године у Кладову као прво дете од оца Милана Чутића пензионера и мајке Љубинке Чутић рођене Калиновић пензионера настањених у улици Марије Илијевић број 31 у Кладову.
Кум на крштењу Бобану  био је Видосав Јенић васпитач из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Родио се у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу. Заветова се он на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика. Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне. Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај велики угодник Божији.

Тропар (глас 1):

Пустињиј житељ и в тјалеси ангел, и чудотворец показалсја јеси богоносе оче наш Киријаче; постом, бденијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Киријака Отшелника – Михољдан су:

Марковић, Радивојевић, Ковачевић и Ивковић

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 07. октобра  2018. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Коста Петрић  из Шимановаца.
Коста Петрић је рођен  01 октобра  2017. године у Земуну као друго дете од оца Првослава Петрића техничара маш. енергетике и мајке Тамаре Петрић рођене Стојковић медицинске сестре настањених у улици Дечкој број 12 у Шимановцима.
Кум на крштењу Кости  био је Дарко Миличевић предузетник из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.