Archive for the ‘Дом културе’ Category

ПЕЋИНАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО – најава

Постављено дана: 22. 07. 2019.

Пето књижевно-сликарско вече у Шимановцима

Постављено дана: 15. 11. 2018.

Пето књижевно-сликарско вече у Шимановцима

Када се нека манифестација одржава пети пут по реду, онда се слободно може рећи да је традиционална, и да заслужује већу и ширу пажњу јавности.
20-ог октобра 2018. у шимановачком Дому културе-Соколском дому, као никад досад, окупило се много посленика културе, али и посетилаца на књижевној вечери под називом «У СРЦУ СРЕМ(А)» .
Организација, као и досад, била је поверена Удружењу жена «Шимановчанке», а модератор и водитељ програма био ја Саша Ђорђевић из Шимановаца.
Програм се састојао из два дела.
У првом су наши књижевници и гости:
Гордана Јовановић Шарић, Радивоје Прокопљевић Прока, Ђока Филиповић, Стеван Видовић Брица, Бранислав Ђинђиновић, Горан Витић, Татјана Маријановић, Бошко Маринковић, Дуња Радосављевић и промотери Жика Лекић и глумац Мића Дудић читали изабране стихове и одломке из својих књига.
У другом делу су деца рецитатори: Маша Ђорђевић, Вук Пековић, Валентина Ковачевић, Ксенија Шарић, Исидора Милетић, Дуња Радосављевић, Анђела и Вук Денић, успешно и надахнуто рецитовали стихове наших присутних песника.
У музичком интермецу учествовали су: вокални солиста Дуња Радосављевић, женска певачка група «Свитац» из Деча и талентовани извођачи на хармоници Михајло Шљукић и Вук Денић.
Ентеријер у етно стилу су аранжирале жене из Удружења «Шимановчанке», а зидове су украсили са својим делима наши сликари:
Гордана Јовановић Шарић, Татјана Маријановић, Благица Флипчевић и Саша Марић.
Треба нагласити да је била и промоција дванајсте по реду књиге Гордане Јовановић Шарић «На крилима загонетке», и пете по реду књиге Ђоке Филиповића «Приче о љубави свакојакој».
Међутим, оне ипак заслужују, да им се посвети посебно књижевно вече са више промотера и извођача.
Искрен да будем, надам се да ће се то ускоро догодити, јер многи присутни су изразили жељу, као и сами аутори.
Вече је био лепо организовано и добро посећено, али неко је ипак недостајао…
Из локалне власти био је присутан председник МЗ Александар Мандић, али нико из Општине Пећинци!?
Такође, примећено је, да из Основне школе из Шимановаца од просветних радника нико није присуствовао!?!?
Било-како било, ипак се надам(о) да ћемо се и следеће године окупити на традиционалној смотри културе, али у «пуном» броју!
Живели!
ПС. Због квара на компјутеру, ова објава је нешто каснила па се овом приликом извињавам свима.
Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

“ДОМ КУЛТУРЕ-СОКОЛАНА” У ШИМАНОВЦИМА-80 ГОДИНА ТРАЈАЊА

Постављено дана: 06. 06. 2017.

“ДОМ КУЛТУРЕ-СОКОЛАНА” У ШИМАНОВЦИМА-80 ГОДИНА ТРАЈАЊА

 

Пре осамдесет година, тачније 23. маја. 1937. године постављени су темељи Соколског дома у Шимановцима. Организована је тада, велика манифестација-јавна вежба, на раскршћу и фудбалском стадиону на којoj су Соколске чете из Сурчина, Прогара, Грабоваца, Купинова и уважени гости из матичног друштва Земуна и друштава Старе Пазове и Батајнице приредили спортско надметање и приказали разне вежбе у духу прокламованог телесног васпитања. Посебно је било громогласно поздрављен и наступ «Руског сокола», основаног од емиграната избеглих после победе Октобарске револуције, у којем су Козаци изводили спектакуларне вежбе на коњима у трку.

Соколска чета је основана у Шимановцима 1934., на иницијативу учитеља Ђорђа Јовановића и лекара др.Стевана Радосављевића-зета трговца Саве-Бате Гудурића. За старешину чете изабран је др.Стеван Радосављевић, његов заменик Негован Љубинковић, а секретар и начелник Ђорђе Јовановић, као и још три члана управе били су омладинци. Становници Шимановаца су били одушевљени телесним вежбањима и спортским духом, и од почетних четрдесет чланова Соколске чете, убрзо се број удвостручио. Прво се вежбало у школској учионици, али је постала сувише тесна за гимнастичке справе и све већи број чланова. Чланови шимановачке чете учествовали су, почев од 1935. на свим слетовима у оквиру среза и имали запажене успехе. Учествовали су на слетовима у Загребу, Суботици, као и у Софији 1935. на «Свесоколском слету».

 

 

На једном од јавних наступа, 1936. учитељ Ђорђе Јовановић се обратио мештанима села и представио идеју о градњи великог Соколског дома по узору на сличне у већим местима. Окупљени народ се сложио и цело село одушевљено прихватило предлог. План зграде урадио је бесплатно инж. Јован Станковић, из Земуна, иначе и сам члан матичног Соколског друштва и координатор за рад свих доњосремских сеоских друштава. Направљен је план обезбеђења финансијских средстава и поступак градње. Општина Земун је из буџета финансијски подржала градњу, а омладинци су у више наврата сакупљали добровољна новчана средства по селу. Учитељ Ђорђе Јовановић и бановни (срески) лекар др. Стеван Радосављевић су искористили свој политички и друштвени утицај и успели да обезбеде, као поклон: пола „вагона“ (5.000 кг) цемента од Беочинске фабрике и 40.000 комада цигли од циглана из Старе Пазове и Војке. Мештани села су добровољно и бесплатно превозили на својим коњским запрегама сав потребан грађевински материјал за градњу. Сакупљена су велика и средства од освећења заставе, коју је чети даровао Душан Вујичић, лугар у пензији, а сва имена давалаца од 500 и више динара су била урезана на позлаћене клинце и затим укуцана у копље заставе. Највећи прилог је обезбеђен од организовања велике сеоске томболе, када су чланови чете прикупљали по трговинама и фирмама у Земуну, Ст.Пазови, Београду и осталим  селима. Сакупљено је много: одевних предмета, обуће, платна, посуђа, кућни предмета, пољопривредних алата, а сељаци су давали прилоге у стоци: прасе, јагње, овца, гуска, патка  или у храни: чабар масти, чабрица сира, или метар дрва, чак и балон ракије или буре вина. Сви томболски листићи су распродати и убрзо је, на пролеће, почиње са градњом. Копање темења су добровољно обавили чланови Соколске чете и мештани села. Груби грађевински радови су већ 1938. били завршени. Била је озидана и покривена зграда, и сваке наредне године је довршавана и опремана. Вежбало се предано преко целе године и наши соколи су постизали све веће успехе на слетовима у Купинову и Скопљу 1939. Нај успешнији шимановачки сокол био је Јован Живић-Курло.

Соколски дом постаје и место културних дешавања, па су 1940. глумци позоришта из Београда давали четири вечери за редом представе у препуној сали. Поред мештана Шимановаца присуствовао је и народ из суседних села. Почетком ратних дејстава и доласком окупационе војске 1941. у село престало се са радом, али чланови Соколске чете су одмах масовно приступили у партизанске јединице.

Окончањем рата и успостављања нове Југословенске државе, свим Соколским друштвима забрањен је рад и убрзо је промењан и сам назив зграде, у „Дом културе-Шимановци“. Нове власти у Дому културе одржавају честе политичке скупове, конференције и организују приредбе и игранке. Када је уведена струја у селу 1955. одмах је електрифициран и Дом културе и убрзо су почеле редовне биоскопске представе, двапут недељно и празником, као и гостовања познатих „радио“ певача и позоришних представа. Крајем осамдесетих урађена је до тада највећа поправка на самој згради: реконструисан је улаз са новом настрешницом, замењени подови, реконструисана бина, електро инсталација и остало. У Дому културе се у то време одвијао богат културно-забавни живот све до почетка деведесетих година прошлог века, када полако све замире. Нажалост, и у овом веку се ништа није променило, у Дому културе одржавају се годишње свега неколико фолклорно-школских приредби у току целе године. Зграда је запуштена без сталне људске бриге и контроле, неадекватно се одржава и почиње озбиљно да пропада.

    1. маја.2017. одржана је у Шимановцима, већ традиционална „Трећа смотра фолклорних друштава Србије“ уз учешће 15 ансамбала, и том приликом уочено је да се дрвена бина опасно угиба, шкрипи и превише „таласа“ и сваког момента, сви присутни, стрепели да се не уруши и дође до повређивања учесника. Такође, бина по дубини нема довољно простора и јако ограничава могућности, како фолклорне, тако и позоришне представе. Комуникација и кретање учесника се одржава искључиво из сале преко бинских неподесних степеница и тако се успорава и ремети нормалан ток већих манифестација. Стање остале опреме и уређаја је у лошем стању: бинске завесе већ одавно нема, расвета спорадично ради, каљеве пећи су оштећене па фактички нема грејања, прозори оштећени, већина врата се не закључавају, и ко зна шта још. Библиотека је претесна, без читаонице а спиралне степенице за библиотеку су опасне и дотрајале, као и само техничко решење није прихватљиво за јавну употребу. Најбоље је да се образује стручна комисија која ће пописати све недостатке, запажања и тако указати на опасне тачке и спречити даље пропадање.

     

    Када је зидана зграда пре 80 година село је имало скоро дупло мање становника. Према садашњим реалним предвиђањима број становника у Шимановцима ће се сигурно убрзано увећавати, а самим тим и потребе за културним манифестацијама ће бити све изражајније.

    Дому културе предстоји капитална, стручна и хитна реконструкција па овом приликом предлажем идејно решење за:

 

 

АДАПТАЦИЈУ И ПРОШИРЕЊЕ ДОМА КУЛТУРЕ ШИМАНОВЦИ:

Ово техничко решење би створило основне услове за квалитетно одржавање свих врста културних манифестација: позоришне представе, школске приредбе, биоскопске пројекције, музичке концерте и фолклорне фестивале, а на спрату анекса у читаоници: књижевне промоције-вечери, трибине, ликовне изложбе и фунционалан рад сеоске библиотеке.

ГРАЂЕВИНСКИ  РАДОВИ-ТЕХНИЧКИ ОПИС:

Доградња анекса са задње стране зграде Дома културе, дим. Основе 10 ˟ 15 м. а висине као постојећи објекат, без нарушавања облика и висине крова.

Предложени анекс садржаће следеће просторије по етажама:

Приземље анекса:

а) Пробија се зид постојеће зграде и бина се продужава-по дубини за минимум 3 метра. Бина има четири бочна улаза-излаза и посебан технички (повећан) улаз за уношење сценографије.

б) На спољњој страни зграде анекса отвара се посебан бочни улаз у објекат са настрешницом и двокрилним вратима 2 ˟ 2,2 м, по потреби служи као службени улаз за учеснике манифестација и улаз за кориснике библиотеке и читаонице.

в) Централни ходник (ширине 1,5 дужине 15м), повезан је са: позорницом и сценским пролазима(леви и десни), двема просторијама за пресвлачење (4,8 ˟ 4 м), два тоалета и туш кабином и комотним степеништем за одлазак на први спрат.

Први спрат анекса:   

а) Библиотека и депо за књиге укупне површине око 32 м2

б) Читаоница и по потреби сала за књижевне промоције, трибине и ликовне изложбе дим. око 6,5˟8,5 м.

в) Депо за сценску опрему, сценографију, кулисе и слично око 25 м2.

Свуда у свету друштвене заједнице поклањају велику пажњу старим и историјским грађевинама, и друштвена брига о њима је стална и стручна.

Поставља се свима питање, зашто је дошло до оваког немара?

Отворено треба питати надлежне у Општини Пећинци каква је судбина Дома културе у Шимановцима?!

Можда је, послератна комунистичка, неразумна, забрана рада свих «Соколских удружења» још увек на „снази“, па је то разлог за садашње дерастирање овако важног, историјског и лепог здања на раскршћу села.

 

Требало би бар, поставити скромну спомен плочу на улазу у Дом културе, ради очувања успомене, на заслужне мештане, који су личним несебичним трудом и визионарством, пре осам деценија подигли највећу општу друштвену зграду, икада у селу. Спомен плоча треба да потакне садашње и будуће генерације мештана на слична неимарска дела од опште друштвене користи.

Треба по сваку цену сачувати и одржавати „Соколоски дом-Дом културе“, јер то је део наше светле историје, који су нама оставили преци у аманет!

Надам се да ће овај текст и предлог допрети и позитивно утицати на:

– Чланове Савета месне заједнице Шимановци и

– Надлежне службе у Општини Пећинци.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

Сећање – ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ЖИВОТ СРПСКЕ ЦРКВЕ“ У ШИМАНОВЦИМА

Постављено дана: 05. 12. 2016.

Сећање

 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ЖИВОТ СРПСКЕ ЦРКВЕ“ У ШИМАНОВЦИМА

 

Прелиставајући стари албум слика пронашао сам фотографије од пре 27 година, тачније 10-тог децембра 1989-те године, када је у Шимановцима одржана успешна промоција књиге, „Живот српске цркве“, аутора протођакона Љубомира Ранковића. У то време у нашем једнопартиско-атеистичком друштву долази до промена друштвених односа, и шимановчани су међу првима имали част да у  месном Дому културе-Соколани упознају се и проговоре, после скоро педесет година „илегале и добровољног ћутања“, о црквеним питањима на јавном месту-изван црквене порте.

Књига је изашла у издању «Гласа цркве» из Ваљева, и то је прва књига са црквеном тематиком после много година, представља својеврстан „кућни буквар“ историје хришћанства и Српске православне цркве, са објашњењима појмова, значење, организације и терминологије. Посебно се водило рачуна да су објашњена прилагођена свим узрастима и образовању читалаца, а текстови су  писани лако и разумљиво.

На промоцији су просуствовали аутор протођакон Љубомир Ранковић, високи црквени достојанственици:  владика Сремски Василије, епископ моравски и доцент на богословском факултету у Београду Иринеј Буловић, професор мр. Мирко Ђорђевић и јереј Драган Видаковић, свештеник овдашњи као домаћин.

У препуној сали Дома културе присуствовало је бројно свештенство Епархије Сремске, чланови месне заједнице, просветари из Основне школе, новинари, публицисти и гости из удружења «Божур» из Обилића.

После упознавања са књигом уследила је жива и плодоносна дискусија о питањима односа цркве и државе, улози цркве у просвети и образовању, о односу Спске цркве са другим верским заједницама и улози цркве у савременом свету.

После више од два сата у толерантној, живој и пријатељској атмосвери гости и публика узели су учешће у дискусији.

Вече за памћење и зато вреди помена.

 

Децембар.2016.г.                                                 Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

ШИМАНОВЦИ „ЛЕТЊА ПОЗОРНИЦА“-ДА ИЛИ НЕ!?

Постављено дана: 10. 08. 2016.

ШИМАНОВЦИ „ЛЕТЊА ПОЗОРНИЦА“-ДА ИЛИ НЕ!?

Култура није опипљива роба, и не може се купити на пијаци, јер она се ствара вековима кроз образовање, рад, традицију и васпитање. Свако друштво на свету је богато само онолико колико је развијена општа култура. Мале средине код свих народа света, имају велики значај за стање у националној кутури, и што су оне развијеније и цивилизованије, онда је и она јача и квалитетнија.

Наше село, Шимановци одувек је имало традицију културних манифестација и дало је много истакнутих и признатих културних посленика: социолога, сликара, песника, писаца, оперских вокала, певача других музичких праваца, музичара, новинара, енигмата, фолклориста, јавних радника и истакнутих спортиста.

Кулурне манифестације се не могу одржавати на ливади већ треба обновити постојеће и изградити нове савремене објекте у којима ће се обезбедити квалитетни услови за све учеснике. Од општинских структура треба тражити децентрализацију културе, тешње повезивање сеоских удружења и друштава, као и много већа и стручнија улагања у сва села општине. У последњих две ипо деценије у Шимановце се доселио велики број нових становника и било је очекивано да се културни садржаји и капацитети повећају и побољшају. Међутим, десило се супротно и дошло је до потпуног урушавања културе и дерастирања постојећих културних објеката. Село ове величине нема ни једну(!?) традиционалну манифестацију препознатљиву на туристичкој мапи Србије и Војводине. Једино, из периода социјализма, остала је  Еx*-Партизанска слава„, али се данас обележава под именом „Сеоска слава“. Одржава се обично крајем августа, али из политичко-идеолошких разлога је маргинализована, па осцилује у квалитету, садржају и интересовању. Треба хитно и пажљиво одабрати оргиналан садржај манифестације, и сходно томе и нов назив. Пазити да се бар на територији Срема не понавља и затим обавезно конкурисати и ући у туристичку понуду Војводине и Србије.

Ново изабрана власт у МЗ Шимановци, има пун кредибилитет у Општини Пећинци и становници имају велика очекивања у сређивању нагомиланих проблема.

У разговору са много мештана села Шимановаца, дошао сам до закључка, да би требало покренути иницијативу за доградњу и стављање у функцију комплет објекта «Летња позорница» у парку, поред месне Основне школе. Детаљно је прегледан и премерен терен око постојеће бине и затим се приступило изради техничких цртежа, као и макете како би житељима и заинтересованима била олакшана презентација предлога.

Технички опис „Летње позорнице“:

  1. Габаритне мере комплет објекта: Дужина 27(м), ширине 19 (м) и укупне површине P=513м²
  2. Капацитет седишта: Укупно: 232 места. Фиксно степенасто гледалиште-типа амфитеатар са 8 редова по 20 места, укупно 160 места, балкон 32 места и по потреби 20 +20= 40 мобилних места (клупе, столице) испред првог реда. Овај број места је оптималан за потребе насеља као и школских приредби. Будући простор обезбедиће свим гледаоцима сигурност од атмосверских падавина, потпун комфор, прегледност, добру акустику и уживање у аудио-визуелним ефектима.
  3. Позорница-бина: димензија ширине 8 (м) и дубине 6 (м) и висине 4(м) Једним делом ослоњена-везана за армирано бетонске стубове зида школе, а са предње стране на два масивна стуба-решеткаста носача. Носећа конструкција крова израђена од решеткастих носача, са двоводним кровом, покривена лименим покривачем и опремљена сценском опремом: завесама, озвучењем, светлосним мостом и сценским панелима. На горњем фронталном делу  позорнице постављена је маска која својим изгледом подсећа на „старе забате“ по некадашњим кућама у Срему.
  4. Степенасто гледалиште-анфитеатар: Димензија 10м са 15м и висине 3.2м на највишој тачки. Састоји се од 8 бетонско-зиданих степеника-каскада висине 40 цм и ширине 120 цм, а међу-осно растојање седишта је комотних 62,5 цм. Са обе бочне стране гледалишта-амфитеатра налазе се комуникациона степеништа ширине 125 цм, са газиштем од 40 цм и висине 13,3 цм. Кров је једноводан, а кровна челична конструкција израђена је од решеткастих носача и ослоњена на четири масивна решеткаста стуба, преко анкер плоча заливеним у стабилним темељима. Пре почетка радова обавезно урадити прописане статичке прорачуне свих елемената конструкције и темеља. Покривач може бити непрозиран-лимени или полу прозиран-затамњен лексан са припадајућим прибором. На нижем делу крова поставити олуке за сакупљање кишнице и безбедно одвођење ван објекта..
  5. Балкон је димензија 8м са 3,5м, и потпуно покривен, двоводним кровом и са три стране затворен зидом. Отвор према гледалишту треба потпуно да изгледом асоцира на „гонак“, као код старих сремачких кућа. На обе бочне стране степенасто је постављено по 16 седишта у четири реда. На средишњем делу балкона потпуно физички је издвојена контролна соба за управљање аудио-визуелним и осталим сценским ефектима.
  6. Тоалети женски и мушки налазе се испод балкона и у потпуности треба да задовоље тражене стандарде за јавне објекте.
  7. Кантина димензија 3,5м са 3м, налази се испод балкона, опремљена је са фрижидерима, шанком и пар столова, и треба да понуди посетоцима освежавајућа пића, топле напитке и сендвиче (евентуално) у време манифестација.
  8. Магацин-депо, димензија око 3,5м са 12 м, налази се испод највишњег  дела гледалишта-амфитеатра и користи се за смештај столица, кулиса, опреме и прибора везаних за летњу позорницу. Улаз је поред «кантине» и обезбеђен је са металним пуним вратима.
  9. Електро-енергетска просторија налази се испод највишљег дела гледалишта-анфитетра и димензија је око 3,5м са 2м, и у њој је смештен главни електро орман, мерна група и помоћна РТ са прекидачима, склопкама и осигурачима за правилно фунционисање уређаја и расвете комплет «летње позорнице». Улазна врата су метална, пуна и прописно означена.
  10. Ограда летње позорнице. Према општем договору и потребама, може бити изведена као „жива ограда“ или као метална конструкција, и то се може касније реализовати при крају свих радова.
  11. Уређење зелених површина. Због непходних радова четири стара парковска стабла се морају извадити, али одмах по завршетку радова цео простор се може поновном садњом потпуно ревитализовати.

 

Кроз историју села Шимановаца највише су упамћене особе и групе које су оставиле трага у градњи јавних добара и тако променили село и побољшали живот свих мештана.

Пример генерације Добровољаца и Солунских ратника, који су почетком тридесетих година прошлиг века, највише помогали у изградњи «Соколане», данас се зове «Дом културе». Садашњи старији мештани се сећају како су почетком седамдесетих година прошлог века, тадашње руководство села на челу са Мандић Ђорђем и Миланом Ћирковићем, својим савременим идејама, мудром политиком, анимирали и ујединили житење села. У року десетак година Шимановци су препорођени кроз обимне грађевинске радове и по комуналној сређености сврстани у ранг вароши.

Летња позорница је шанса ове генерација мештана да оставе нешто значајно будућим нараштајима, и уз више слоге и заједничког рада, већ следеће године могу се одржавати разне културне приредбе и народне манифестације у Шимановцима.

Предложени цртежи, фотографије и макета «Летње позорнице-Шимановци» су добра полазна основа за стручну дебату, и зато сви заинтересовани треба својим корисним предлозима да помогну у доношењу коначног техничког решења.

Надам се да ће идеја бити подржана од новог Савета Месне заједнице Шимановци и Општине Пећинци и ускоро кренути ка реализацији овог пројекта.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

Пс. Макета «Летње позорнице-Шимановци» , књига утисака и мини проспект   биће јавно доступни-изложени током «Сеоске славе» да се житељи што боље упознају.

ЋУТАЊЕ (НИ)ЈЕ ЗЛАТО! ЗАР НЕ?

Постављено дана: 25. 01. 2016.

ЋУТАЊЕ (НИ)ЈЕ ЗЛАТО! ЗАР НЕ?

Писо је свет цела века писма, на почетку на дрвеним плочама, касније на папирусу а највише на артији. Данас захваљујући интернету писма путују брзо и сигурно, кроз жице и ваздук и проналазе људе ма где били на кугли земаљској. Ал`, од вајкада је постојо ред и неписано правило да кад се неком пошље писмо, да се што пре одпише па макаркакав одговор био. Јес, ал` то је било кадгод, јер саде нико никог не зарезива ни за ич. Море света је одскора стекло пуно којекакви диплома и тако постали одједаред здраво мудри. Уласком или преласком у бар некол`ко партија, сигурно су, кад тад постали власт и автоматцки постали здраво важни.

Е ондак, се без пардона свим људским вредностима може судити и пресуђивати, јер просто то је тако код нас и канда неможе друкчије бити.

Обичан свет није кадар, тој људској фели, ни честито питање да постави, па мој браћела Мика из Сурдука каже на све то:

-Ма, кој` очин учиш, питаш, думаш и пишеш макаршта, јер ак` нема «политичке воље», све ти је то браћин џаба и мош`сам` да се сликујеш за купусни лист!

Е, тек сад ми баш ништа није јасно, испало је одједаред, да је та политичка воља, постала као дух: тајновита, свугде присутна и кобојаги здраво важна.

Бојим се, да брез њеног «одобрења»: неће се ускоро ни лебац моћи пазарити у пекари, ил` нормално изићи на шор, па диванити на клупи са светом, ил` недај Боже запевати бећарац у сватовима и можда у кревету извршавати оне брачне обавезе !  Кажеду, може да нас поклопи ко страшна ала, и ко зна шта још учини са нама! Испало је да нико живи незна шта је то политичка воља, ал` некако се сви фуртом бојимо и у страви живимо ко зецови у пољу. Браћин, од ње се неможе утећи, то је као ноћна мора, кад бегаш у сну, ал` све бегаш у месту, а она све ближе и таман да те укечи, пробудиш се сав у зноју, а од страја залармаш и разбудиш по комшилука…

Политичку вољу изумева власт према својим аршинима и зато никад се незна каква ће бити зајутра кад се пробудимо!… А тек после избора шта ће бити?… Ко зна?…

СУДБИНА ЈЕДНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ

Прошле године, некако спролећа, око прве годишњице смрти проф. Мирка Ђорђевића из Шимановаца, на једној књижевној вечери родила се идеја о трајном очувању имена и сећања. Убрзо је прихваћена идеја о преименовању, тренутно безименог огранка библиотеке у Шимановцима, у Библиотека «Проф. Мирко Ђорђевић». Иницијативу је подржао велики број становника села Шимановаца, већина просветних радника основне школе из Шимановаца и посленици културе и јавне речи Срема:

Радивој Прокопљевић Прока песник, Ратко Рацковић Рале историчар и публициста, Жељко Стојановић директор библиотеке, Ђока Филиповић романописац, Бошко Маринковић афористичар, Мића Дудић глумац, Никола Нинковић писац, Милан Ђурић сликар, Анђелка Мали новинар, Бошко Неговановић новинар-водитељ, Ружица Рагастовац галериста, Драгана Живковић библиотекар, Весна Ђурић педагог, итд.

За непуних три недеље прикупљено је око 120 потписа, што се увек сматрало у нормалним друштвеним односима, довољан број да се иницијатива (бар) разматра. Општина Пећинци је оснивач Народне библиотеке и све статусне промена као и промене имена су искључиво у њеној надлежности.

Уз скениране потписе грађана послата је комплетна животна биографија и библиографија (на 10 страна) са прегледом награда и друштвених признања покојног проф. Мирка Ђорђевића следећим општинскм званичницима:     Председница Општине Пећинци- Дубравка Ковачевић Суботички,

Председник Скупштине Општине Пећинци- Сава Чојчић,

Секретар Скупштине Општинске Пећинци-Јелена Мићић.

—–Прослеђена порука——————
Од: Djordje Cirkovic <djordje.v.cirkovic@gmail.com>
Датум: 18. мај 2015. 09.04
Наслов: Иницијатива
Коме: predsednik@pecinci.org

—-Прослеђена порука——————

—————Прослеђена порука——————
Од: Djordje Cirkovic <djordje.v.cirkovic@gmail.com>
Датум: 18. мај 2015. 09.06
Наслов: Fwd: Иницијатива
Коме: predsednik.so@pecinci.org
Од: Djordje Cirkovic <djordje.v.cirkovic@gmail.com>
Датум: 18. мај 2015. 09.07
Наслов: Fwd: Иницијатива
Коме: sekretar.so@pecinci.org

Нажалост, прође цела 2015. година, а ево пролазе дани и недеље у 2016 годину, а одговора, као и било каквог наговештаја нема, јер иницијатива није званично ни разматрана тамо где треба.

Именовањем сеоске библиотеке именом проф. Мирка Ђорђевића, неће бити оштећен општински буџет, јер одлука некошта ништа, а сви ћемо добити много на угледу и поштовању шире друштвене заједнице.

Очигледно је да неко кочи и игнорише грађанску иницијативу мештана Шимановаца,  и покушава да све гурне у заборав, прекрије прашином и тако створи апсурдну ситуацију. Никада ми неће бити јасни овакви поступци!

Ипак, надам се да ће до Ускрса текуће године преовладати разум и да ће на вратима, само «16 квадрата», шимановачке библиотеке бити постављен натпис:

                            Библиотека Проф. Мирко Ђорђевић.

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

ПС. Примери назива огранака библиотека у Срему:

Библиотека у Војки – Владислав Чикош ( рођен у Војки),

Библиотека у Белегишу – Душан Ј.Поповић (рођен у Сурдуку а живео у Блегишу),

Библиотека Стари Бановци – Димитрије Руварац (рођен у Старим Бановцима),

Библиотека Голубинци – Дамјан Прерадовић (рођен у Голубинцима),

Библиотека Сурдук – Мирослав Антић (Војвођански песник),

Градска библиотека Рума – Атанасије Стојковић, (рођен у Руми), итд.


1. потписи од 1-23

2. потписи од 24-55

3. потписи од 56-75

4. потписи од 76-95

5.Просветари из Шимановаца од 1-15

6. Јавни и културни посленици Срема од 1-14

1. Скупштина општине Пећинци – Предлог за преименовање библиотеке у Шимановцима

2. Mirko Đorđević-Biografija

3. MIRKO DJORDJEVIC BIBLIOGRAFIJA poslednja verzija (10 страна)

Библиотека неће радити до 8. јануара

Постављено дана: 01. 01. 2013.

Драги љубитељи књига,

 

Обавештавамо вас да Народна библиотека неће радити до 8. јануара 2013. године.

Од 8. јануара библиотека ће радити у стандардним терминима.

 

До следећег читања,

Ваша Народна библиотека

Одржана представа „Цигани лете у небо“

Постављено дана: 16. 11. 2012.

Синоћ у Дому културе у Шимановцима одржана је представа „Цигани лете у небо“ у извођењу Позоришта младих Културног центра Пећинци. Ова представа била је хуманитарног карактера и сав приход од улазница је намењен за лечење нашег суграђана Николе Мркајића. Приход од улазница износи 22.800 динара.
Породица Мркајић се захваљује свима који су присуствовали представи као и људима који су помогли око организације представе а то су: првенствено Позориште младих Културног центра Пећинци, Едукативном центру Discipulus из Пећинаца, цвећари Цветић, киоску Пиколо, Удружењу жена Шимановчанке, Месној заједници Шимановци, Елит студију, Олгици Богдановић и Воји Добрићу.
Акција „За живот достојан младости“ се наставља!

Фото: Воја Добрић

ИГРАМО ЗА НИКОЛУ – ПРЕДСТАВА „ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО“

Постављено дана: 31. 10. 2012.
ИГРАМО ЗА НИКОЛУ - ПРЕДСТАВА "ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО"

ИГРАМО ЗА НИКОЛУ – ПРЕДСТАВА „ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО“

Позориште младих Културног центра Пећинци ће извести позоришну представу „Цигани лете у небо“ по мотивима прича Максима Горког, а у режији Слободана Станковића, у оквиру Хуманитарне акције „За живот достојан младости“ под слоганом

„ИГРАМО ЗА НИКОЛУ!“

Сав приход од продатих улазница је намењен за помоћ у лечењу нашег мештанина, младог Николе Мркајића.

Сама представа је рађена у оквиру пројекта Министарства омладине и спорта Републике Србије МЛАДИ СУ ЗАКОН!

Дођите да заједно ЗАИГРАМО ЗА НИКОЛУ
јер МЛАДИ ЈЕСУ ЗАКОН!!!

КАРТЕ СУ У ПРОДАЈИ ОД 1. НОВЕМБРА 2012. ГОДИНЕ!

САЛА ДОМА КУЛТУРЕ У ШИМАНОВЦИМА 15. НОВЕМБАР У 20 ЧАСОВА!

Текст је преузет са званичног догађаја на фејсбуку: https://www.facebook.com/events/167278330078365/

Снимак фолклорног хуманитарног концерта

Постављено дана: 27. 09. 2012.
Снимак фолклорног хуманитарног концерта

Снимак фолклорног хуманитарног концерта

Захваљујући Таурунум спорт тиму преносимо вам снимак хуманитарног концерта за Николу, који су заједничким снагама приредили Фолклорни ансамбл “Дукат“ из Старе Пазове и Друштво за неговање народне традиције „Искон“ из Шимановаца.

У овом случају су спојене две лепе ствари.

Фолклор и хуманост.

Уживајте у игри и песми!

Шимановци рекламни банер

Твитер


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2020.