У периоду „пролећа нашега покајања“ – другој недељи Часнога поста свештенство Архијерејског намесништва пећиначког на челу са својим Архијерејским намесником – протојерејем Бојаном Мијановићем, парохом пећиначким, присутним вероучитељима, члановима црквеног одбора и верним народом дочекали су 12. марта 2025. лета Господњег Његово Високопреосвештенство Митрополита сремског Г. Г. Василија у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Шимановцима.

Повод овога сабрања било је служење Свете Литургије Пређеосвећених дарова, исповест и причешће свештенства Архијерејског намесништва пећиначког, вероучитеља и вернога народа.

Светом Литургијом Пређеосвећених дарова, започетом у 9:30 часова, началствовао је Архијерејски заменик и настојатељ световаведењског манастира у Сремским Карловцима високопреподобни архимандрит др Клеопа Стефановић уз саслуживање протојереја Александра Урумовића, пароха ашањског, јереја Гвоздена Милановића, пароха купинског, протођакона Горана Власца и чтечева г. Марка Палежевића и г. Марка Ракића.

За певницом су појали јереј Милан Главашевић, парох попиначки и сибачки, јереј Слободан Мицић, парох обрешки, јереј Марко Јелисавац, парох прховачки и сремскомихаљевачки, вероучитељица Бојана Радивојевић, као и присутно свештенство и верни народ. Паримије је читао протојереј Мићо Ристић, парох доњетоварнички. Исповедник свештенству и вероучитељима био је протојереј – ставрофор Момир Џамбић, пензионисани парох.

Надахнутом беседом присутнима, након Свете Литургије Пређеосвећених дарова, обратио се високопреподобни архимандрит др Клеопа Стефановић, говоривши о Светој Литургији Пређеосвећених дарова, лепоти братског светолитургијског заједничарења, смислу и потреби исповести и причешћа како свештенства тако и  вернога народа, уз благодарност свим присутнима на учешћу и молитвеној жељи за духовно и телесно здравље и напредак.

Трпеза љубави настављена је трудом и жртвом протојереја – ставрофора Жељка Кретића, пароха шимановачког, црквеног одбора и вернога народа из Шимановаца у сали парохијског дома.

Том приликом прочитана је беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Г. Г. Василија, за духовно бодрење присутном свештенству и вероучитељима, као онима који духовно воде, бодре и старају се о повереној духовној пастви – верном народу, живој Цркви Христовој, о чему се током наставка трпезе љубави и разговарало. За време трпезе љубави присутнима се обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Г. Г. Василије, очински поучивши присутне и давши потребне смернице, као и Архијерејски намесник пећиначки протојереј Бојан  Мијановић, заблагодаривши Митрополиту сремском, служашчим свештеницима, исповеднику, домаћинима и свима присутнима.

приредио:

јереј Слободан Мицић

прив. парох обрешки

Данас 09. марта 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Тадија Ђурђевић из Шимановаца.

Тадија Ђурђевић је рођен 09. марта 2024. године у Земуну од оца Душана Ђурђевића алатничара и мајке Данијеле Лазић посластичара настањених у улици Прховачкој број 134 у Шимановцима.
Кум на крштењу Тадији био је Дарко Ковачевић механичар расхладне технике из Брестача.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 06. марта 2025. године у манастиру Велика Ремета крштено је дете Ника Гајић из Шимановаца.

Ника Гајић је рођена 06. марта 2024. године у Београду од оца Ненада Гајића магационера и мајке Александре Гајић рођене Товаровић предузетника настањених у улици Катанић Сокак број 57 у Шимановцима.
Кум на крштењу Ники био је Немања Радивојевић предузетник из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Назива се још и Велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана – најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.

Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим.

Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.

Историјат

Најстарије сведочанство ο овом посту потиче с краја II века. Св. Иринеј Лионски (202), у писму папи Виктору (189-198), поводом спорова ο времену празновања Пасхе, спомиње пасхални пост који је трајао краће него данас (три дана), а практикован је свуда. Даље податке ο овом посту даје Тертулијан (220), према пракси Римске и Африканске цркве. Он говори ο „пасхалном посту у спомен страдања Христових“, који је сам Спаситељ одредио, па се у том смислу сматра да пасхални пост потиче од наређења Господа Исуса Христа.

Из Сиријске дидаскалије (друга половина III века), види се да је пасхални пост трајао једну седмицу, а сигурно сведочанство ο пасхалном посту од четрдесет дана потиче из IV века, од Јевсевија Кесаријског (340), као и из Пасхалних посланица Св. Атанасија Великог (373). Данашњи облик Васкршњег поста (грч: Μεγάλη Τεσσαρακοστή – Велика четрдесетница) развио се у V веку.

Данас 01. марта 2025. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Мина Јовановић из Шимановаца.

Мина Јовановић је рођена 28. фебруара 2024. године у Земуну од оца Марка Јовановића геодете и мајке Зоране Јовановић рођене Јовановић стоматолога настањених у улици Крњешевачкој број 17 у Шимановцима.
Кум на крштењу Мини био је Ђорђе Лалић предузетник из Шведске.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти – а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године – ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.

Тропар (глас 4):

Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, Богомудри Кириле и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Кирила словенског су: Коларовић

Овај велики светитељ био је епископ у Магнезији. Живео је у време цара Септимија Севера, који је био свирепи прогонитељ хришћана.

Овај велики светитељ био је епископ у Магнезији. Живео је у време цара Септимија Севера, који је био свирепи прогонитељ хришћана.

Овај велики светитељ био је епископ у Магнезији. Живео је у време цара Септимија Севера, који је био свирепи прогонитељ хришћана.

Не плашећи се гонитеља својих он је слободно проповедао хришћанску веру, те је због тога био много гоњен и мучен, али све те муке олако је подносио, као да су се дешавале неком другом а не њему самом. Живом су му одрали кожу, али га нису поколебали у његовој вери јер он благосиљаше мучитеље своје увек истим речима: „Хвала вам браћо моја, што остругавши моје старо тело ви обновисте дух мој за нови, вечни живот“. Ништа га није могло уплашити, нити натерати да напусти Христа и веру Његову. Угледајући се на њега и његову издржљивост, многи прихватише хришћанску веру, а међу њима и кћерка незнабожачког цара Севера, Галина. Због тога се разгневи цар те нареди да се овај свет човек, Харалампије, погуби. Приликом свог погубљења, он још једном узнесе молитву Богу, да опрости људима све грехе њихове и да им подари здравље и душевно спасење.

Пострадао је овај мученик за Христа Бога нашег 202 године. Његово тело сахранила је царева кћерка, Галина, по свим хришћанским обичајима, а његове свете мошти поштују хришћани широм света. Глава овог светитеља чува се и дан данас у манастиру Светог Архиђакона Стефана на Метеорима у Грчкој. Нема сумње, да овај непобедиви и несавладиви мученик Христов посредује за цео свет пред Богом, коме стоји са десне стране престола и својим молитвама моли Бога за све нас и опроштење свих наших грехова.

Тропар (глас 4):

Мученик твој Господи Харалампије во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.

Светог великомученика Харалампија у Шимановцима слави:

Земљорадничка Задруга

Јуче 20. фебруара 2025. године у болници на Бежанијској Коси преминуо је Урош Цвијетић пензионер из Шимановаца. Урош је живео у улици Дечкој број 100 у Шимановцима. Рођен је 17. јануара 1947. године у месту Брезове Дане општина Маглај, Босна и Херцеговина. Урош се оженио Босанком. Сахрана Уроша Цвијетића биће обављена сутра у суботу 22. фебруара 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Урош ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Синоћ 17. фебруара 2025. године у свом дому у Шимановцима преминуо је Здравко Томасовић пензионер из Шимановаца. Здравко је живео у улици Прховачкој број 140 у Шимановцима. Рођен је 18. априла 1940. године у месту Смрдеље – Скрадин, Република Хрватска. Здравко се оженио Босиљком са којим је добио два сина; Велибора и Жељка. Сахрана Здравка Томасовића биће обављена сутра у среду 19. фебруара 2025. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Здравко ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Синоћ 17. фебруара 2025. године у свом дому у Шимановцима преминула је Јелисавета Теодоровић пензионер из Шимановаца. Јелисавета је живела у улици Крњешевачкој број 103 у Шимановцима. Рођена је 17. априла 1937. године у месту Јазовник општина Владимирци. Јелисавета се удала за Живка Теодоровића са којим је добила два сина; Мирка и Жељка. Сахрана Јелисавете Теодоровић биће обављена данас у уторак 18. фебруара 2025. године. Скуп је од 14.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 15.00 часова и Јелисавета ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић