Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват – по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:“Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Тропар (глас 4):

Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Фамилијуе које у Шимановцима славе преподобну мајку Параскеву – свету Петку су:

Грујић, Јовановић, Ђурић, Михић, Ђорђевић, Мишовић, Леповић, Лупшић, Богдановић, Калезић и РПЦ „Пешовић“

Данас 15. октобра 2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Милош Калезић из Шимановаца и Биљана Томић из Шимановаца.
Милош Калезић по занимању израђивач  рођен је 25. септембра 1985. године у Београду од оца Саве и мајке Љиљане Калезић пензионера из Шимановаца.
Биљана Томић по занимању хемичар  рођена је 09. фебруара 1986. године у Сарајеву од оца Пере и мајке Ранке Томић пензионера из Шимановаца.
Кумови на венчању Милошу и Биљани били су Огњан Комазец аутоелектричар из Шимановаца и Невена Јањић дипломирани менаџер из Сарајева.

Данас 15. октобра  2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Милица Далиповић  из Шимановаца.
Милица далиповић је рођена 15.  октобра 2015. године у Земуну као друго дете од оца Ибрахима Далиповића молера и мајке Милене Трифуновић радника настањених у улици Голубиначкој број 119  у Шимановцима.
Кум на крштењу Милици био је Вукоман Свркота аналитичар из Шимановаца.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

Родио се у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу. Заветова се он на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика. Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне. Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај велики угодник Божији.

Тропар (глас 1):

Пустињиј житељ и в тјалеси ангел, и чудотворец показалсја јеси богоносе оче наш Киријаче; постом, бденијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Киријака Отшелника – Михољдан су:

Марковић, Радивојевић, Ковачевић и Ивковић

Данас 17. септембра 2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Јован Стојановић из Шимановаца и Гордана Стегњаић из Грмовца.
Јован Стојановић по занимању инжењер машинства  рођен је 20. јула 1991. године у Београду од оца Зорана и мајке Мире Стојановић таксисте и економисте из Шимановаца.
Гордана Стегњаић по занимању студент  рођена је 13. маја 1990. године у Бенковцу од оца Душана и мајке Миље Стегњаић машинбравара и фризера из Грмовца.
Кумови на венчању Јовану и Гордани били су Санио Банићевић машински техничар из Шимановаца и Зорица Аћић студент из Батајнице.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки

Данас 10. септембра 2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Сибачу венчали су се Александар Мандић из Шимановаца и Мирјана Гмизић из Сибача.
Александар Мандић по занимању дипломирани економиста  рођен је 26. јануара 1988. године у Београду од оца Вељка и мајке Љиљане Мандић економисте и пензионера из Шимановаца.
Мирјана Гмизић по занимању дипломирани економиста рођена је 18. новембра 1989. године у Руми од оца Жикице и мајке Бранке Гмизић, пољопривредника и домаћице из Сибача.
Кумови на венчању Александру и Мирјани били су Немања Војкић економиста из Шимановаца и Ивана Живић студент из Суботишта.

Данас 10. септембра 2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Старим Бановцима венчали су се Стефан Кућеровић из Шимановаца и Марија Зековић из Војке.
Стефан Кућеровић по занимању тренер  рођен је 06. октобра 1987. године у Београду од оца Мирољуба и мајке Анђелке Кућеровић грађевинца и текстилца из Шимановаца.
Марија Зековић по занимању фризер  рођена је 06. децембра 1991. године у Београду од оца Павла и мајке Данијеле Зековић, пољопривредника и домаћице из Војке.
Кумови на венчању Стефану и Марији били су Милан Јелесић комерцијалиста из Шимановаца и Лазар Ћурчин студент из Војке

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки