После ослобођења Срема 1918. године одмах се приступило отварању нових школа. Школа добија назив Државна народна основна школа у Шимановцима. 1929. године донез+т је Закон о народним школама по коме она постаје обавезна.

Школска библиотека формирана је 1925. године и налазила се у зборници.

Школа је давала два пута годишње приредбе и то за Светог Саву 27. јануара и за Видовдан 28. јуна.

Учитељи и учитељице били су стални наставници са положеним учитељским испитом. Свој рад са ученицима обављали су са пуно одговорноси. Наричито је био запажен рад на пропагирању соколства, тако да је соколска организација, осим ученика обухватила и омладинце у селу. Организатор и један од руководилаца Сокола у селу био је учитељ Ђорђе Јовановић.

Други светски рат донео је велике промене у школству Срема који је припао усташкој НДХ. Нова власт је забранила ћирилицу а ђаци су учили хрватски језик, рачунство, земљопис, рисање, лијепо писање, тјеловјежбе, господарство… Школа је тада носила назив државна пучка школа у Шимановцима. После паљења школске архиве 1943. године она престаје са радом.

9. септембра 1943. године узима се као дан почетка рада партизанских школа у Срему. Рад партизанске школе у Шимановцима престао је почетком фебруара 1944. године када је у село дошла немачка војска која је заузела обе школске зграде. Припреме за наставак рада школе почеле су после одласка немачке војске  из села 27. септембра 1944. године. Зграду бивше немачке школе запалили су фашисти при повлачењу из села и она је изгорела.

Коришћен материјал из књиге Данета Клепића Шимановци
текст приредио Саша Шљукић