Данас 15. марта 2015. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Сташа Петрић из Шимановаца.
Сташа Петрић је рођена 12. марта 2014. године у Земуну као прво дете од оца Првослава Петрића возача и мајке Тамаре Петрић рођене Стојковић медицинске сестре васпитача настањених у улици Дечкој број 14 у Шимановцима.
Кум на крштењу Сташи био је Дарко Миличевић предузетник из Шимановаца.
Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.
Јуче рано ујутро 08. марта 2015. године у болници у Земуну преминуо је Петар Дукић пољопривредник из Шимановаца. Петар Дукић је рођен 14. децембра 1936. године у месту Курјак општина Кореница. Оженио се Драгицом са којом је добио троје деце синове Душана и Мирка и ћерку Милену. Сахрана Петра Дукића биће обављена сутра у уторак 10. марта 2015. године. Скуп је у 13.00 часова испред дома ожалошћене фамилије у улици Негована Љубинковића број 63 у Шимановцима где ће и бити обављено опело и Петар ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки
Јуче ујутро 28. фебруара 2015. године у болници у Земуну преминула је Олгица Савић пензионер из Шимановаца. Олгица Савић је рођена 15. јуна 1933. године у Јакову. Удала се за Саву са којом је изродила троје деце ћерке Споменку и Марицу и сина Душана. Сахрана Олгице Савић биће обављена сутра у понедељак 02. марта 2015. године. Скуп је у 13.00 часова испред дома ожалошћене фамилије у улици Крњешевачкој број 34 у Шимановцима а опело ће бити обављено у храму Преноса моштију светог оца Николаја и Олгица ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки
Данас по подне 27. фебруара 2015. године у свом дому у Шимановцима преминула је Нада Марковић пензионер из Шимановаца. Нада Марковић је рођена 04. децембра 1931. године у Шимановцима у фамилији Стојковић. Удала се за Срету са којом је изродила двоје деце сина Стевана и ћерку Драгану. Сахрана Наде Марковић биће обављена сутра у суботу 28. фебруара 2015. године. Скуп је у 14.00 часова испред дома ожалошћене фамилије у улици Прховачкој број 68 у Шимановцима где ће и бити обављено опело и Нада ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки
Прекјуче 24. фебруара 2015. године рано ујутро у болници на Бежанијској Коси преминула је Нада Стојадиновић домаћица из Шимановаца. Нада Стојадиновић је рођена 11. марта 1944. године у Карловчићу у фамилији Деврња. Удала се за Радивоја са којом је изродила троје деце сина Предрага и ћерке Мирјану и Љиљану. Сахрана Наде Стојадиновић биће обављена сутра у петак 27. фебруара 2015. године. Скуп је у 12.30 часова испред храма Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима где ће и бити обављено опело и Нада ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки
Назива се још и Велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана – најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.
Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим.
Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.
Историјат
Најстарије сведочанство ο овом посту потиче с краја II века. Св. Иринеј Лионски (202), у писму папи Виктору (189-198), поводом спорова ο времену празновања Пасхе, спомиње пасхални пост који је трајао краће него данас (три дана), а практикован је свуда. Даље податке ο овом посту даје Тертулијан (220), према пракси Римске и Африканске цркве. Он говори ο „пасхалном посту у спомен страдања Христових“, који је сам Спаситељ одредио, па се у том смислу сматра да пасхални пост потиче од наређења Господа Исуса Христа.
Из Сиријске дидаскалије (друга половина III века), види се да је пасхални пост трајао једну седмицу, а сигурно сведочанство ο пасхалном посту од четрдесет дана потиче из IV века, од Јевсевија Кесаријског (340), као и из Пасхалних посланица Св. Атанасија Великог (373). Данашњи облик Васкршњег поста (грч: Μεγάλη Τεσσαρακοστή – Велика четрдесетница) развио се у V веку.
НАЧИН ПОСТА
Две стране поста
Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Пошто тело заједно са душом учествује у греху, треба заједно са њом да учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. Стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. Свети Оци су одувек истицали духовну страну поста, и писали да сам телесни пост Бог не прихвата. Чак су га називали „демонским постом“, јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. Па је тиме онај који само телесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.
Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. У смирењу човек почиње да стиче сазнање, да је спасење могуће једино у Богу, кроз Његову велику милост. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање подразумева дар разликовања онога што је корисно, од онога што је штетно.
16.фебруар
Овај свети старац живеше у време цара Птоломеја Филаделфа одликовавши се великом мудрошћу и познавањем Божанског Писма, те због тога би уврштен у седамдесеторицу знаменитих, који су преводили Библију (Свето Писмо) са јеврејског на грчки језик. Обављао је овај праведни и побожни старац савесно свој посао, али када дође до пророчанске реченице: „Ето, девојка ће затруднети без мужа и родиће сина“, помисли да је нека грешка, те хтеде избрисати речи које су написане. У том тренутку јави му се анђео Господњи, који му рече да поверује у оно што је написано и да ће се када дође време сам уверити у то. И заиста тако и би, јер када Пречиста и Преблагословена Дева Марија донесе Сина свог, Исуса Христа у храм Божији, по промислу Божијем нађе се ту и свети Симеон, који би прозван Богопримцем јер узе од ње Младенца на своје руке. Испуни се реч анђела Господњег, да свети старац неће умрети док својим очима не види Месију. На тај догађај чекао је он веома дуго, можда и предуго и најзад када је дочекао он мирно предаде душу своју Господу у 360 години овоземаљског живота.
Овај праведни и свети старац, свети Симеон Богопримац данас се код нас сматра заштитником деце.
Тропар (глас 1):
Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.
Фамилије које у Шимановцима славе светог Симеуна Богопримца су:
Цвијетић
Јуче 13. фебруара 2015. године у болници на Новом Београду преминула је Живка Павловић домаћица из Шимановаца. Живка Павловић је рођена 11. августа 1937. године у месту Шабачка Каменица општина Коцељева. Удала се за Љубишу са којом је изродила два сина Велимира и Милана. Сахрана Живке Павловић биће обављена сутра у недељу 15. фебруара 2015. године. Скуп је у 13.00 часова испред дома ожалошћене фамилије у улици Добродолској број 11 у Шимановцима где ће и бити обављено опело и Живка ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки
14. фебруар
Свети мученик Трифун, био је дете благочестивих родитеља. Рођен је у селу Кампсади, сиромашног порекла, али веома побожан још од малих ногу. Као дете време је проводио чувајући гуске, те преблаги Бог изабра да баш у њега усели благодат Духа Светог. Дарован од Бога даром чудотворства и исцељења, овај свети младић за време свог живота исцели многе болеснике, истера демоне из многих људи и поможе многима који од њега искаше помоћ. Многа чуда чинио је он, а између осталог, у оно време када је римским царством завладао цар Гордије прослави се овај угодник Божији, тако што излечи цареву кћерку, прелепу Гордијану, која опседнута ђаволом сиђе с ума. Десило се то по промислу Божијем, када се јавио ђаво из девојке, рекавши да га из ње не може истерати нико други, него једино човек по имену Трифун. Чувши то, цар позове све људе са овим именом из царства свог, али никоме не пође за руком да истера ђавола из девојке. Дође ред и на младог Трифуна, који једини успе да истера ђавола и ис цели Гордијану. Пресрећни цар Гордије богато награди овог чудотворца, а он затим сву своју награду подели сиромасима. Овим исцељењем за њим пођоше многи и примише хришћанску веру. Касније, када на римски престо дође христоборни цар Декије, почеше страшни прогони хришћана и њихово страдање и мучење, те тако би и са светим Трифуном. Не хтеде се одрећи Христа и вере своје, те због тога би свирепо мучен и прогањан, а касније и погубљен од стране цара незнабожца.
Подносио је овај благочестиви младић све муке своје са искреном радошћу, непрестано понављајући речи: „О, кад би се могао удостојити да огњем и у мукама скончам у име Христа, Господа мога“. Погубљен је 250 године, а побожни хришћани из Никеје, тело његово увише у чисте плаштанице и хтедоше да га сахране ту у Никеји, али јави им се овај свети младић и рече да његово тело пренесу у његово родно село, Кампсаду и они тако и поступише.
Тако свети Трифун, који од рођења свог би само Богу посвећен, преведе многе у хришћанску веру, исцели многе болеснике и подносећи велике муке у Христово име би увенчан вечном славом од Оца и Сина и Светог Духа.
Тропар (глас 1):
Мученик твој Господи Трифун во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.
Фамилије које у Шимановцима славе светог мученика Трифуна су:
Трифуновић, Душанић и Славнић
Јуче 30. јануара 2015. године у болници у Земуну преминла је Софија Новаковић пензионер из Шимановаца. Софија Новаковић је рођена 30. јуна 1932. године у месту Велика Попина општина Грачац република Хрватска. Удала се за Душана са којом је изродила четворо деце, синове Веселинка и Петра и ћерке Љиљану и Снежану. Сахрана Софије Новаковић биће обављена прекосутра у понедељак 02. фебруара 2015. године. Скуп је у 13.00 часова испред уласка на гробље у Шимановцима где ће и бити обављено опело и Софија ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.
Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки
