венчање Милована и Наташе Крстовић

Данас 26. априла 2014. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Милован Крстовић из Шимановаца и Наташа Радојчић из Радаља.
Милован Крстовић по занимању полицајац рођен је 02. јануара 1984. године у Београду од оца Радосава и мајке Марине Крстовић радника из Шимановаца.
Наташа Радојчић по занимању здравствени радник рођена је 24. октобра 1986. године у Тузли од оца Милорада и мајке Милијане Радојчић електричара и здравственог радника из Радаља.
Кумови на венчању Миловану и Наташи били су Зоран Милићевић професор из Крушевца и Радивоје Бјелетић пензионер из Београда.

***

венчање Николе и Тамаре Вулетић

Данас 26. априла 2014. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Никола Вулетић из Ивердона Швајцарска и Тамара Радосављевић из Шимановаца.
Никола Вулетић по занимању ученик рођен је 19. децембра 1994. године у Ивердону Швајцарска од оца Милутина и мајке Милке Вулетић пензионера из Ивердона.
Тамара Радосављевић по занимању студент рођена је 27. јануара 1993. године у Београду од оца Горана и мајке Бојкице Радосављевић привредника из Шимановаца.
Кумови на венчању Николи и Тамари били су Александар Вукашиновић техничар друмског саобраћаја из Шимановаца и Јована Тешић студент из Шимановаца.

***

крштење Гордане, Тамаре и Јоване Живковић

Данас 26. априла 2014. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштене су: Гордана, Тамара и Јована Живковић из Шимановаца.
Гордана Живковић је рођена 10. октобра 1975. године у Земуну као прво дете од оца Славољуба Катанића угоститеља и мајке Наде Катанић рођене Љубинковић домаћице настањених у улици Крњешевачкој број 61 у Шимановцима.
Тамара Живковић је рођена 27. априла 1996. године у Београду као прво дете од оца Милана Живковића радника и мајке Гордане Живковић рођене Катанић раднице настањених у улици Голубиначкој број 61 у Шимановцима.
Јована Живковић је рођена 09. августа 1998. године у Земуну као друго дете од оца Милана Живковића радника и мајке Гордане Живковић рођене Катанић раднице настањених у улици Голубиначкој број 61 у Шимановцима.
Кум на крштењу Гордани, Тамари и Јовани био је Миољуб Милошевић машинац из Коцељеве.

***

крштење Адријане Кнежевић

Данас 26. априла 2014. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Адријана Кнежевић из Шимановаца.
Адријана Кнежевић је рођена 24. априла 2013. године у Земуну као прво дете од оца Светислава Кнежевића водоинсталатера и мајке Александре Кнежевић рођене Станисављевић васпитача настањених у улици Крњешевачкој број 149 у Шимановцима.
Кума на крштењу Адријани Кнежевић била је Јасмина Китанов машински техничар из Земуна.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

И ове 2014. године празник Васкрсења Христовог у Шимановцима је прослављен свечано. Света Литургија као и обично почела је у 09,00 сати. У препуном храму осећала се радост празника над празницима. У храму велики број верника а посебно деце што је свакако додатни разлог за задовољство свих шимановчана. Обављена је и Света тајна причешћа за све који су се достојно припремали за Свету тајну. По завршеној светој Литургији свој деци у светом храму подељени су Васкршњи пакетићи које су као и до сада припремиле жене из удружења „Шимановчанке“ из Шимановаца. За похвалу је активна сарадња жена „Шимановчанки“ са својом Црквом на добро свих нас а на радост највише деце. Сви присутни су уз нафору добили и по освећено Васкршње јаје.
На крају је као и прошле године организована Туцанијада. У туцању јаја такмичила су се деца у три категорије: прва категорија деца до седам година, друга од седам до једанаест година и трећа од једанаест до петнаест година.
У првој категорији победу је однела Сара Лепојевић
У другој категорији победу је однео Марко Евђенић
У трећој категорији победи је однео Угљеша Радивојевић
Деца су у свему уживала и надамо се да ће овако да се настави у Шимановцима. Како је предходних дана била киша и лоше време, данас је дан био какав се само пожелети може. Све ово је употпунила и ТВ НОВА својим доласком и снимљеним материјалом да се види и чује како се дешава у Шимановцима о празнику Васкрсења Христовог.

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

крштена Андреа Штрбац

Данас 23. марта  2014. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Андреа Штрбац  из Шимановаца.
Андреа Штрбац  је рођена 20. марта 2013. године у Београду као прво  дете од оца Марка Штрбца аутомеханичара и мајке Татјане Штрбац  рођене Кресојевић студента настањених у улици Првомајској у Шимановцима.
Кум на крштењу Андреи Штрбац  био је Никола Станковић студент  из Шимановаца.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

Васкршњи пост

Назива се још и Велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана – најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.

Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим.

Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.

Историјат

Најстарије сведочанство ο овом посту потиче с краја II века. Св. Иринеј Лионски (202), у писму папи Виктору (189-198), поводом спорова ο времену празновања Пасхе, спомиње пасхални пост који је трајао краће него данас (три дана), а практикован је свуда. Даље податке ο овом посту даје Тертулијан (220), према пракси Римске и Африканске цркве. Он говори ο „пасхалном посту у спомен страдања Христових“, који је сам Спаситељ одредио, па се у том смислу сматра да пасхални пост потиче од наређења Господа Исуса Христа.

Из Сиријске дидаскалије (друга половина III века), види се да је пасхални пост трајао једну седмицу, а сигурно сведочанство ο пасхалном посту од четрдесет дана потиче из IV века, од Јевсевија Кесаријског (340), као и из Пасхалних посланица Св. Атанасија Великог (373). Данашњи облик Васкршњег поста (грч: Μεγάλη Τεσσαρακοστή – Велика четрдесетница) развио се у V веку.