Нема веће радости од празника рођења Христовог. Свуда око нас се осећа празнична атмосфера. Ово је свакако прилика да се учврсти породица као стуб нашег друштва.

Сва дешавања у протеклих неколико недеља су нас подсећала и припремала за овај велики и најрадоснији дан у години. Прво празник Детинци, дан кад су деца даривала своје родитеље. Затим празник Материце, дан кад се мајке даривале своју деци и на крају празник Очеви или Оци, дан кад се Очеви даривали своју децу. Ове године посебно јер празник Очеви падоше на Бадњи дан.

Бадњи дан је посебна радост у нашем српском народу ма где био. Тако је било и у Шимановцима.  Света Литургија је служена у 09,00 часова, на којој се причестило доста шимановчана. Вечерње је као и обично служено у 16,00 часова уз присуство препуног храма верника а највише деце, чија је и радост највећа. Било је и оних који нису могли ући у храм па су чекали испред, Како то већ традиционално бива, „Удружење Жена Шимановчанке“ припремиле су пакетиће за сву децу у светом храму, пакетиће посне како приличи овом дану. Припремљено је 150 пакетића и све је подељено.

По завршетку вечерњег освећен је и запаљен Бадњак у порти шимановачког храма. Порта је била у потпуности испуњена верницима. Да не буде да су само деца била почашћена, одраслима  је спремљено послужење; кувано вино и кувана ракија, како се то већ годинама практикује. Потрајало је то дружење у потри уз чашицу разговора, па и вина или ракије, по жељи.

Божићно јутрење је служено у 00,00 часова. Већ је устаљена пракса да шимановачки храм буде најпосећенији на Божићно јутрење. Иако је време било јако хладно и права мећава, то није спречило шимановчане да заједно дочекамо Богомладенца.  Углавном су ту одрасли, док су деца смештена на спавање. Лепоту јутрења употпуне ветрепи који из обиласка села дођу на јутрење. На крају после поздравне речи пароха и поучних речи из посланице Патријарха српског Иринеја,  пред присутнима у храму износе свој програм и објављују рађање Богомладенца Господа Христа.

На празник Божића света Литургија је као и обично почела у 09,00 часова. Свуда око нас се осећала радост празника. Празнична Литургија унесе мир у нас као што је сам Господ донео мир својим доласком на свет. На Литургији се причестио  велики број верника који су се постом припремали за овај радосни дан . Па завршеној Литургији и проповеди пароха освећена је Божићна чесница и подељена верницима.  Чесницу је припремила пекара „ЗЕК“ (Душко Лончар) а набављен је и златник, дар Бранка Ђурића аутопревозника из Шимановаца, који је стављен у чесницу. Ове године златник је припао Николини Кретић која је у благословеном стању па у свом дому очекују и новог члана.  Нека је Њеној породици на благослов а ми остали чекамо следећу годину, па можда се деси, ко зна.

ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Назван је Богоносцем, јер је у свом срцу и на својим уснама стално носио име Бога Живога и још због тога, што по старом предању беше узет рукама нашег Господа Исуса Христоса. То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: „Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме“ (Мат. 18,4). Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње). Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима.

Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију. У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти. Молитва му је била услишена. Лавови га растргоше 103 године у римској арени.

Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.

Тропар (глас 4):

И правом причастник, и престолом намјесник апостолом бив, дјејаније обрјел јеси богодухноване во видјенија восход; сего ради слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал јеси даже до крове свјашченомучениче Игњатије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Игњатија Богоносца су:

Драгић. Лакетић и Маћевић

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 30. децембра  2018. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Марко Војкић  из Шимановаца.
Марко Војкић је рођен  08 маја  2018. године у Пјаћенци – Италија као друго дете од оца Младена Војкића магистра економије и мајке Бојане Војкић, рођене Блебић економског техничара настањених у улици Прховачкој број 12 у Шимановцима.
Кум на крштењу Марку  био је Никола Миланковић економиста из Сурчина.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету. Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру „Нови Сион“. Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан“. Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство.

Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу деветнаестог децембра 343 године. Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.

Тропар (глас 4):

Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатија, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Николаја мирликијског чудотворца – Никољдан су:

Мандић, Живановић, Јовановић, Савић, Катанић, Ристовски, Грујић, Милетић, Теодоровић,  Тодоровић, Микелић, Вучковић, Тешић, Атанацковић, Мирковић, Станковић, Ћурчић, Миличевић, Перић, Видановић, Милошевић, Нинков, Кнежевић, Тошовић, Лепојевић, Кљештан, Лазић, Гаврилов, Тошковић, Зељковић, Обрадовић, Келебуда, Париповић, Колунџија, Ђурић, Свилар,  Матијевић, Ивичић, Стојков, Деспотовић, Јуришић, Ристовић, Свркота, Поповић, Видановски, Томасовић, Гутеша, Ристић, Јеличић,  Велимировић, Јањанин, Симић, Петровић, Стојковић, Радић, Бркић, Вујановић, Мауковић, Тасић, Брдар, Рељић, Бошковић, Тарабановић, Пауновић, Батинић, Стевановић, Богдановић, Јоцић,  Мраовић, Ивановић, Лековић, Лукић, Николић, Колак, Далиповић, Ђорђевић, Марић Грозданић, Антонић, Василић и Јевтић.