Данас 23. јануара  2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Марија Тарлаћ  из Шимановаца.

Марија Тарлаћ је рођена 26. јануара 2015. године у Београду као прво дете од оца Рајка Тарлаћа електроничара и мајке Марине Бркушанац ветеринара  настањених у улици Катанић Сокак број 15  у Шимановцима.
Кум на крштењу Марији био је Симо Марић возач из Језера код Јајца.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 20. јануара  2016. године у дому родитеља у Шимановцима  крштео је дете Ивана Шарић  из Шимановаца.
Ивана Шарић је рођена 01. јуна 2014. године у Земуну као друго дете од оца Ивана Шарића возача и мајке Драгане Шарић рођене Тимотић трговца  настањених у улици Прховачкој број 2  у Шимановцима.
Кум на крштењу Ивани био је Дејан Љубинковић машински техничар из Шимановаца.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

Овај, у народу познати светитељ као Претеча Христов, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Стари су били њих двоје када од Бога измолише дете, а то дете касније одигра одлучујућу улогу на дан Богојављења. Црква због тога и узима баш овај датум да га празнује као Сабор Часног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Јована зато што је доликовало да се празником укаже поштовање ономе ко послужи Светој Тајни Крштења, ставивши руку своју на главу Господњу. Овај празник се назива Сабором због тога што се тог дана људи сабирају у Цркву ради певања и узношења славе Богу у част светог Јована Крститеља.

Сећање на овог светитеља празнује се неколико пута у години, али највише свечара има баш на овај датум.

Личност Светог Јована Претече и Крститеља, јеванђелисте, заузима посебно место у тој хијерархији, јер њему је био дат дар од Бога да крштава људе и ослободи их њихових грехова, те он крсти и Господа нашег Исуса Христа. То Крштење се обави на реци Јордану. Био је такве моралне чистоте, да се слободно могао назвати Ангелом Божјим, пре него човеком, и једини је од пророка који је руком могао показати онога кога је пророковао. Прогањан је од стране цара Ирода, бачен у тамницу и погубљен одсецањем главе. Пострадао је овај мученик за веру хришћанску и за Господа нашег Исуса Христа.

Његове свете мошти хтеде свети апостол Лука да пренесе из Севастије у Храм у Антиохију, али не доби пристанак, но само могаше руку Претечину понети са собом, и то ону руку којом Проказа Спаситеља нашег. Многа чудеса су везана баш за њу, јер учини та рука много тога па чак и данас. Можда треба напоменути између осталог да сваке године на овај датум архиепископи износе ту руку пред народ, па ако се појави отворена предсказује родну и обилату годину, а ако се појави затворена биће то гладна година. Зато и ми празнујемо Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, молећи га да се моли Богу за нас да се и ми саберемо у Цркви небеској, да нам подари излечење од свих телесних и душевних болести и патњи.

Рука је касније пренета у Цариград, али под најездом Турака губи јој се сваки траг.

Тропар (глас 2):

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Јована Крститеља су:

Видовић, Чавић, Муњиза, Живановић, Антешевић, Врањеш, Денић, Миљуш, Марић, Грубљешић, Милетић, Михајловић, Димитријевић, Бркљач, Вујић, Татић, Чанаџија, Шарић, Вукобратовић, Милошевић, Павловић, Тодоровић, Мирчета, Јовановић, Армуш, Саватовић, Врачар, Козарев, Добрић, Антић, Богдановић, Милосављевић, Растовић, Таталовић, Илић, Вокић, Крајиновић, Мандић, Зинајић, Наумов, Карлаш, Мићић, Миљковић, Јездимировић, Чакан, Рељић, Мркајић, Савић, Бован, Живојнов, Јовић, Вукајловић, Најдановић, Русић. Обреновић и Кркобабић.

Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: „Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан“. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: „Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета“ (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.

Рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање. Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију, реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – цар одступник.

Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св. Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики Четвртак и на Велику Суботу.

По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379 године, преселивши се у Царство Христово.

Тропар (глас 1):

Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шумановцима славе светог Василија Великог су:

Ненадић, Штрбац и Петровић

Данас 09. јануара  2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Никола Ђурић  из Шимановаца.

Никола Ђурић је рођен 09. јануара 2015. године у Београду као прво дете од оца Милана Ђурића радника и мајке Снежане Љубојевић правног техничара  настањених у улици Голубиначкој број 43  у Шимановцима.
Кум на крштењу Николи био је Иван Гавриловић комерцијалиста из Петровчића.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

По пореклу је био Јеврејин, из области јелинске, сродник апостола Павла. Архиђаконом је прозван, јер беше први од седам ђакона, које свети апостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Снагом своје вере, архиђакон Стефан чинио је многа чудеса међу људима, а својим злобним противницима, Јеврејима, супротстављао се својом мудрошћу и силом Светог Духа. Посрамљени Јевреји узбунише народ, клеветајући га да је хулио на Бога и Мојсија, те уз помоћ лажних сведока би осуђен. Тада Стефана изведоше пред народ и сви видеше његово озарено лице као у анђела, заправо његово лице било је озарено благодатном светлошћу, као некада Мојсејево. Стаде он говорити о многим доброчинствима и чудесима Божијим, која је Бог учинио за народ Израиљски, а истовремено их осуди за многе злочине и за противљење Богу. Назвао их је издајницима и крвницима и осудио их је за убиство Господа нашег, Исуса Христа. У том тренутку погледа у небо и виде да се отворило над њим и угледа он славу Божију и то објави Јеврејима: „Ево, видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Бога (Дел. ап. 7).

После тога га изведоше из града и осудише на смрт каменовањем. Међу његовим мучитељима био је и његов сродник, Савле (касније апостол Павле). Његову мученичку смрт гледала је из даљине Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом, усрдно се молећи Богу за овог истинитог страдалника. Тело св. Стефана тајно је узео и сахранио јеврејски кнез и потајни хришћанин, Гамалил.

Тропар (глас 4):

Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучитељ обличил јеси нечастије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јеже свише десници пријал јеси, и к’ Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјехе сего.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Првомученика и Архиђакона Стефана су:

Марић, Милосављевић, Ђурић, Петрушић, Трнинић, Божанић, Бабић, Перлић, Добријевић, Вулетић, Сврабић, Филиповић, Петровић, Мрђен, Лазић, Васић, Раконић и Живковић

На дане празника Бадњег дана и Божића у Шимановцима је било заиста свечано. На сваком кораку се осећала радост какву може донети само Богомладенац Христос.

На Бадњи дан од раног јутра шимановчани су почели долазити у свој храм по бадњаке и остале Црквене потребе (тамјан, фитиље, брикете).

У 16,00 часова служено је вечерње Богослужење. Свети храм је био попуњен са децом и одраслима који су дошли да заједно прославе радост празника. Као никад до сада богослужење је прошло у тишини и пажњи свих присутних. На крају после поучних речи свештеника свој деци су подељени пакетићи које већ традиционално припремају чланице Удружења жена „Шимановчанке“. Ваља напоменути да већ неколико година припремају пакетиће за децу присутну у светом храму, за Васкрс мрсне и за Бадњи дан посне, тако је било и ове године. По подели пакетића извршено је освећење и паљење бадњака. За све старије припремљено је кувано вино и кавана ракија. Пуна порта је била народа окупљеног око бадњака.

Тачно у поноћ је служено јутрење Богослужење. Опет пуна Црква, сада старијих јер је деци време да спавају. Опет тишина и молитве какве приличе овом радосном дану. На крају јутрења свештеник је изнео задовољство за бољитак који је и те како приметан и у сваком погледу напредује. „Има још ствари које можемо и требамо да поправимо а сад је најбоље време да то отпочнемо. Празник Бадњег дана и Божића и јесте да свако од нас покрене себе на боље“, речено је у обраћању свештеника присутном народу. На лицима присутних у светом храму се видела радост најрадоснијег празника.

Као круна свега свакако је света Литургија на сам дан Божића која је почела у 09.00 часова. Доста верника је постило цео Божићни пост. Причешћивало се сваке недеље и празника током поста а и са сам дан Божића причестило се око 50 верника шимановчана. Радост је ово за све Православне хришћане па и за нас Шимановчане. Свима желимо срећне Божићне празнике.

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ

Фото Саша Ђорђевић и Светлана Велимировић