Archive for the ‘Црквене вести’ Category

25. фебруар 2024. година – опело Небригић

Постављено дана: 25. 02. 2024.

Дана 25. фебруара 2024. године у свом дому у Земуну преминула је Веселинка Небригић пензионер из Шимановаца. Веселинка је последње време живела код сина Јовице у Земуну а раније је са мужем Миленком живела у улици Крњешевачкој број 15 у Шимановцима. Рођена је 08. августа 1933. године у Војки. Удала се за Миленка са којим је добила двоје деце; сина Јовицу и ћерку Светлану. Сахрана Веселинке Небригић биће обављена сутра у понедељак 26. фебруара 2024. године. Скуп је од 12.30 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Веселинка ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

25. фебруар 2024. година – крштење Цветановић

Постављено дана: 25. 02. 2024.

Данас 25. фебруара 2024. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштена је Весна Цветановић из Шимановаца.

Весна Цветановић је рођена 30. јуна 1962. године у месту Прусци општина Нови Град од оца Миљанка Жујића пензионера  и мајке Милосаве Жујић рођене Максимовић домаћице настањених у месту Прусци општина Нови Град а Весна се удала за Драгана Цветановића и живи у Шимановцима.
Кума на крштењу Весни била је Божана Јеличић домаћица из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

14. фебруар 2024. година – опело Јовановић

Постављено дана: 14. 02. 2024.

Дана 10. фебруара 2024. године у болници у Бечу преминуо је Душко Јовановић пензионер из Шимановаца. Душко је живео у улици Михаљевачкој број 5 у Шимановцима. Рођен је 19. фебруара 1955. године у Земуну. Оженио се Зорицом са којом је добио сина Мирослава који је преминуо 2023. године. Сахрана Душка Јовановића биће обављена сутра у четвртак 15. фебруара 2024. године. Скуп је од 13.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Душко ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Свети Мученик Трифун 14. фебруар

Постављено дана: 14. 02. 2024.

Свети мученик Трифун, био је дете благочестивих родитеља. Рођен је у селу Кампсади, сиромашног порекла, али веома побожан још од малих ногу. Као дете време је проводио чувајући гуске, те преблаги Бог изабра да баш у њега усели благодат Духа Светог. Дарован од Бога даром чудотворства и исцељења, овај свети младић за време свог живота исцели многе болеснике, истера демоне из многих људи и поможе многима који од њега искаше помоћ. Многа чуда чинио је он, а између осталог, у оно време када је римским царством завладао цар Гордије прослави се овај угодник Божији, тако што излечи цареву кћерку, прелепу Гордијану, која опседнута ђаволом сиђе с ума. Десило се то по промислу Божијем, када се јавио ђаво из девојке, рекавши да га из ње не може истерати нико други, него једино човек по имену Трифун. Чувши то, цар позове све људе са овим именом из царства свог, али никоме не пође за руком да истера ђавола из девојке. Дође ред и на младог Трифуна, који једини успе да истера ђавола и ис цели Гордијану. Пресрећни цар Гордије богато награди овог чудотворца, а он затим сву своју награду подели сиромасима. Овим исцељењем за њим пођоше многи и примише хришћанску веру. Касније, када на римски престо дође христоборни цар Декије, почеше страшни прогони хришћана и њихово страдање и мучење, те тако би и са светим Трифуном. Не хтеде се одрећи Христа и вере своје, те због тога би свирепо мучен и прогањан, а касније и погубљен од стране цара незнабожца.

Подносио је овај благочестиви младић све муке своје са искреном радошћу, непрестано понављајући речи: „О, кад би се могао удостојити да огњем и у мукама скончам у име Христа, Господа мога“. Погубљен је 250 године, а побожни хришћани из Никеје, тело његово увише у чисте плаштанице и хтедоше да га сахране ту у Никеји, али јави им се овај свети младић и рече да његово тело пренесу у његово родно село, Кампсаду и они тако и поступише.

Тако свети Трифун, који од рођења свог би само Богу посвећен, преведе многе у хришћанску веру, исцели многе болеснике и подносећи велике муке у Христово име би увенчан вечном славом од Оца и Сина и Светог Духа.

Тропар (глас 1):

Мученик твој Господи Трифун во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.

Фамилије које у Шимановцима славе светог мученика Трифуна су:

Трифуновић, Душанић, Славнић, Стојаковић, Васић и Ловачко Удружење

Свети Апостол Петар – Часне Вериге 29. јануар

Постављено дана: 28. 01. 2024.

Овај свети апостол беше бачен у тамницу по заповести цара Ирода и окован у двоје вериге. Једне ноћи, док је спавао апостол Петар, сиђе у тамницу анђео Господњи и ослободи га из верига и изведе из тамнице. То чудо се рашчуло по Јерусалиму, те неки хришћани кришом узеше вериге и чуваху их, као да чувају самога врховног апостола Петра. Након тога, апостол Петар напусти Јерусалим и оде у друге крајеве да проповеда реч Божију, а вериге добише целебну силу од његовог апостолског тела. Многи се болесници излечише само додиром о њих као и о убрус, који је био натопљен знојем апостола Петра (Дела ап. 19,12).

Ове часне вериге, верни, побожно поштоваху и клањаху им се, преносећи их са колена на колено. Тако оне доспеше у руке пресветог патријарха јерусалимског Јувелијана, а он их потом даде царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Она их преполови, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариграду, а другу половину даде својој кћерки царици Евдоксији у Рим. Она сазида цркву Светог Петра и положи у њу часне вериге, заједно са оним у које је апостол Петар био окован од стране цара Нерона.

Овај дан је узет за празник поклоњења тим Часним веригама, у част и спомен светог апостола Петра, који пострада за веру своју, а у славу Христа, Бога нашега.

Тропар (глас 4):

Риме не остављ, к нама пришел јеси честними веригами јаже носил јеси, апостолов первопрестолне; имже вјероју поклањајушчесја, молимесја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола Петра – Часне Вериге су:

Ћирковић

 

Свети Сава прослављен  у Шимановцима 2024 године

Постављено дана: 28. 01. 2024.

Свети Сава, први Архиепископ српски, прослављен је 27. јануара 2024. године у цркви Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима. Свету Литургију са почетком у 09,00 сати служио је протојереј-ставрофор Жељко Кретић надлежни парох шимановачки.

Дан сунчан и помало хладан, али нама радостан јер прослављамо велики нам празник, празник Светог Саве Првог Архиепископа српског. Наше је да се молимо а Господ  даје баш онолико колико и онако како нам треба. Тако смо се и ми данас молили у храму шимановачком. У присуству верника, шимановчана, наше молитве и наше појање се узносило из нашег храма ка небу. Радујемо се сви јер је наш Свети Сава ту, међу нама. На нашу заједничку молитвену радост присутан је био и у освећењу славских колача и жита учествовао је и протојереј-ставрофор Слободан Радојчић пензионисани свештеник из Сурчина.

Црквени кумови за Светог Саву; породице Вељка Мандића, Драгана Ерића, Немање Мандића, Жељка Ћирковића и Николе Петровића су припремили и славске колаче и жита, као и послужење за све присутне у храму. На крају свете литургије ови дарови су освећени и подељени присутнима. Поменути кумови си се прихватили кумства и за следећу годину.

Надлежни парох прото Жељко је на крају све поздравио и поучио пригодном беседом, а и  постарао се да све протекне у најбољем реду, како и приличи овом дану.

У школи „Душан Јерковић – Уча у Шимановцима је спремљен пригодан програм за све просветне раднике, ученике, помоћно особље и госте како и приличи овако лепом и радосном дану. После отпеване химне „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“ освештан је славски колач и славско жито, где се прото Жељко обратио свој деци, радницима школе и свима присутнима у школској сали. Затим је после поздравног говора директорице школе Госпође Живке Михић изведен програм примерен овом дану, Светом Сави као школској слави. Школски кумови Месна Заједница Шимановци и њени представници Господа Александар Мандић и Зоран Војкић су се потрудили да свега има довољно за присутне на овом слављу. Исти су се прихватили кумства и за следећу годину.

Свети Сава Архиепископ Српски 27. јануар

Постављено дана: 26. 01. 2024.

Једног дана, у престоници старе српске државе Рашке, у граду Расу (данашњем Новом Пазару) велики жупан Стефан Немања седео је замишљен. Његова жена велика књегиња Ана, приђе му и упита га: -“Сада, кад си мачем и копљем, мудрошћу и одлучношћу, основао јединствену и велику српску државу, кажи ми зашто си замишљен? Шта те мучи“? -“Иако већ имамо два сина, Вукана и Стефана, нека су нам живи и здрави, морам ти рећи да би желео још једног. Биће у овој великој држави за сву тројицу довољно и области и посла – одговори велики жупан“. -“И ја бих желела“ – рече му Ана, загрливши га. „Молим Бога да нам се ова жеља испуни.“ Овако су разговарали Стефан и Ана пре више од осам векова, око 1175. године. „Много година проћи ће и не роди поменута, благочастива Ана“ – каже у свом животопису Теодосије, један од биографа Светог Саве. Но, велики жупан Стефан Немања и његова жена Ана нису губили наду у испуњење ове њихове велике жеље. „Господе Боже, Сведржиоче, дај нам по благости твојој да доживимо још једно мушко дете, које ће бити утеха душе наше и наследник државе наше и старости наше на чијој ћемо руци, легавши, починути“ – записа Теодосије да се мољаху родитељи. „И заједничке ти завете дајемо: од зачећа детињега одлучићемо и сачуваћемо се, свако за се, у чистоти тела све до краја живота“. И најзад, та њихова жеља Божијим милосрђем је услишена. Стефан Немања се толико обрадовао да је одмах прекинуо лов, и појурио у двор. Успут је наредио да рођење његовог сина огласе на свим црквама и манастирима. Затим је објавио да се народ три дана весели уз јело и пиће. Владарима суседних држава послао је поклоне са вешћу да је добио трећег сина. У знак неизмерне захвалности Немања је на највишој кули свога двора подигао главу према небу и рекао: „Боже, Теби хвала!“.

Од ране младости Растко је испољавао велику љубав за богослужење и пост. Кад је ушао у седамнаесту годину узраста, спремали су га да влада земљом а и за женидбу. Но младић је желео да избегне свет и да се одвоји од свих. Немањин двор је био пун монаха, и они су долазили из далеке Свете Горе по дарове. Растко са њима оде у Свету Гору. Тамо се замонаши и добије име Сава. Провео је дане и ноћи у посту и молитви.

Његови родитељи су жалили због његовог одласка у Свету Гору. На крају, ипак су се с’тим помирили. Чак су схватили да је њихов син добро урадио. Немања и Ана су се убрзо и они замонашили у манастиру Студеници.

Сава је долазио у Србију да мири своју завађену браћу на моштима свога оца Симеона (у монаштву). Сава је са својим братом Стефаном Првовенчаним саградио манастир Жичу.

Једно време је провео у манастиру Студеници. Ту свара духовни центар српске државе. Пуних осам година он је игуман тог манастира. Отвара прву школу. Обнавља запустеле цркве и манастире. Ствара прву српску болницу. Стефан Првовенчани је био нестрпљив, па је краљевску титулу затражио од римокатоличке цркве. Сава је зато желео да српска православна црква постане самостална, да може давати краљевске титуле.

Године 1219. Свети Сава одлази у Никеју и од тадашњег патријарха и цара добија дозволу да Српску цркву учини самосталном и независном од охридског архиепископа. Никејски патријарх је Саву произвео у епископа српског и одлучио да друге српске архиепископе у будуће не посвећује патријарх у Никеји нити охридски архиепископ, већ да то чине епископи српски на своме сабору. Са овим важним одлукама, свечано дочекан од браће и велможа, Сава се вратио у Србију са новим ученим монасима и књигама. За седиште првог српског архиепископа био је одређен манастир Жича. У договору са краљем и велможама, Св. Сава је извршио промене у црквеној организацији, основао је девет епископија и на места епископа довео српске монахе. За 14 година, колико је управљао Српском православном црквом (1219.-1233.), Сава је њу учврстио, материјално обезбедио и одредио које народне послове има да обавља. Такву је улогу Српска црква задржала годинама, а и до данас је остала битан државни и културни ослонац српског народа.

У повратку са другог путовања Св. Сава је стигао у ондашњу престоницу Бугарске, у Трново. Хтео је да лично преда одлуку да Бугарска црква буде самостална. Ту је назебао и разболео се. Сава је умро у Трнову, 14. јануара 1235. године.

Краљ Владислав пренео је 1237. године његове мошти у манастир Милешеву. На његовом гробу су се многи исцелили. Чак су и Турци долазили Сави на поклоњење. То је сметало Синан Паши и он је 1594. године пренео мошти и спалио их на Врачару.

Крајем 18. и почетком 19. века прослављење Светог Саве се претворило у „националну прославу, школску свечаност, празник матерњег језика, словенске идеје, словенског јединства и наде у бољу будућност“, пише Милош Црњански. „Народни обичаји све су се више мешали са чисто црквеним обредима. У школама се реже славски колач, говорило се о славној националној прошлости, скупљају се дарови и поклони за издржавање националних школа, за васпитање сиромашних ученика, а затим пева се, игра и весели. То је прави ђачки сабор.“ Остало је записано да је дан Светог Саве (Савиндан) прослављен као школска свечаност већ 1735. године.

Тропар (глас 3):

Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси; первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив тоје духом свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак, чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Саву Архиепископа Српског су.

 

Барац,  Петрић, Михајловић, Алексић и О.Ш. „Душан Јерковић – Уча“

 

22. јануар 2024. година – опело Калезић

Постављено дана: 22. 01. 2024.

Данас 21. јануара 2024. године у дому за старе у Београду преминуо је Сава Калезић пензионер из Шимановаца. Сава је живео у улици Ново Насеље број 30/1/4 у Шимановцима. Рођен је 27. јануара 1941. године у Даниловграду. Оженио се Љиљаном са којом је добио троје деце: Вању, Ивана и Милоша. Сахрана Саве Калезића биће обављена сутра у уторак 23. јануара 2024. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Сава ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

21. јануар 2024. година – венчање и крштење Игњатовић

Постављено дана: 21. 01. 2024.

Данас 21. јануара 2024. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Марко Игњатовић из Шимановаца и Наташа Ђукановић из Шабца.
Марко Игњатовић по занимању оператер рођен је 14. априла 1993. године у Руми од оца Александра и мајке Данице Игњатовић радника и пензионера из Брестача.
Наташа Ђукановић по занимању бабица рођена је 19. јануара 1995. године у Шабцу од оца Зорана и мајке Слободанке Ђукановић пластичара и кројача из але Врањске – Шабац.
Кумови на венчању Марку и Наташи били су Предраг Крњулац  предузетник из Брестача и Мирко Петровић ИТ радник из Попинаца.

 

Данас 21. јануара 2024. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштена су деца Максим, Емилија, Игњат и Анастасија Игњатовић из Шимановаца.

Максим Игњатовић је рођен 16. октобра 2017. године у Шабцу,
Емилија Игњатовић је рођена 25. марта 2019. године у Сремској Митзровици,
Игњат Игњатовић је рођен 05. августа 2020. године у Сремској Митровици и
Анастасија Игњатовић је рођен 20. јула 2022. године у Сремској Митровици

од оца Марка Игњатовића оператера  и мајке Наташе Игњатовић рођене Ђукановић настањених у улици Школској број 14 у Шимановцима.

Кум на крштењу:
Максиму био је Давид Крњулац предузетник из Брестача.
Емилији био је Драгиша Кулинчевић службеник из Ваљева.
Игњату био је Младен Васић предузетник из Прхова и
Анастасији био је Зоран Табаковић предузетник из Ваљева.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

21. јануар 2024. година – крштење Мандић

Постављено дана: 21. 01. 2024.

Данас 21. јануара 2024. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Лео Мандић из Шимановаца.

Лео Мандић је рођен 18. августа 2023. године у Сан Франциску – Америка од оца Дарка Мандића менаџера  и мајке Милице Радовић Мандић менаџера настањених у улици Крњешевачкој број 39 у Шимановцима.
Кум на крштењу Леу био је Бранимир Ракић менаџер из Београда.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Шимановци рекламни банер

Твитер


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2024.