Archive for the ‘Црквене вести’ Category

Свети Мученици Сергије и Вакх – Срђевдан

Постављено дана: 19. 10. 2021.

Свети мученици, Сергије и Вакх, пореклом су били Римљани, високи достојанственици и први међу великашима на двору цара Максимијана. Цар их је много волео и уважавао. Сви су им се обраћали са својим молбама, а они су о свему томе обавештавали цара. Али вероваше њих двојица у Једног Господа Бога, Исуса Христа и не хтедоше се ни по коју цену одрећи Га се, те то ожалости цара који беше многобожац. Пошто их није могао ничим приморати да се одрекну Бога у кога су веровали, он их тешка срца протера у Азију, намеснику Антиоху, који је био у то доба познат као гонитељ и мучитељ хришћана. Но, ни он не успе да их поколеба у њиховој вери у Христа те нареди да их баце у тамницу. И док боравише у тамници сво време проводише у молитви и посту и многе речи изговорише, узносећи славу и хвалу Господу Богу нашем, Исусу Христу, а истовремено ружећи идоле и изобличававши многобожце. Вакх сконча овоземаљски живот мученичком смрћу ишибан до смрти. Седећи у тамници и чувши за смрт свог сабрата, Сергије се јако ражалости, али не задуго, јер му се те ноћи у сну јави свети Вакх, сав у светлости и утеши га јављајући му да је на небу спремљена награда и за њега и да издржи још мало, а онда ће нестати све муке и невоље.

Изјутра би изведен и Сергије из тамнице, обуше му гвоздене опанке и натераше га да тако иде у град Росаф у Сирију, где га погубише мачем, одсекавши му главу. Његова душе оде у Рај где он прими венац славе Господње.

Хришћани града Суре хтедоше узети тело светог Сергија и пренети га у свој град али не успеше у тој намери, јер појави се из мучениковог гроба велики огњени стуб. То им послужи као опомена да одустану, јер мученикове свете мошти желе да остану где и јесу. Касније 15 епископа пренесе његове мошти у цркву коју сагради народ на оном истом месту где је био погубљен. Многи болесници се исцелише управо на том месту где је скончао и погребен овај свети мученик. Интересантно је споменути можда и то, да сваке године на овај празник дивље звери излазе из својих јазбина и пећина и сабирају се на овом месту и тада њихова дивља природа преображава се у јагњећу кротост. Обишавши око светог места оне се поново враћају у своја пребивалишта не дирајући никога.

Њиховим молитвама нека Преблаги Бог укроти и јарост непријатеља наших као и јарост дивљих звери.

Тропар (глас 5):

Удобреније Христових страстотерпаца и очи Христови церкве, очи просвјетите дух наших, Сергије многострадалне и Ваксе преславне; молитесја ко Господу, јако да убјежим тми грјеховнија и свјета јавимсја обшчници невечерњаго, молитвами вашими, свјатији.

Фамилије које у Шимановцима славе свете мученике Сергија и Варха – Срђевдан су:

Смиљанић и Рекић

Свети Апостол Тома – Томиндан 19. октобар

Постављено дана: 18. 10. 2021.

Родом беше из галилејског града Панеаде. Један је од дванаесторице великих апостола и једини међу њима који није крио своју сумњу у Васкрсење Христово. Кроз ту његову неверицу, добили смо нову потврду тог чудесног догађаја, јер се васкрсли Господ јавио ученицима да би уверио Тому, са речима: „Пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран него вјеран„. На те речи Тома узвикну: „Господ мој, Бог мој“ (Јов. 20)! Овај догађај који се збио, потврђује истинитост васкрсења Господњег, јер је Он заиста васкрсао и јавио се ученицима својим, али не као привиђење, већ у истом телу у ком пострада ради нашег спасења.

Након вазнесења Господа Христа на небо, и силаска Светог Духа на апостоле, они бацише коцке да одлуче куда ће који да иде и да проповеда. Светоме Томи паде коцка да иде у Индију и да тамо, незнабоштвом помрачене крајеве просвети и научи народ истинитој вери. Био је тужан што одлази тако далеко, али охрабрен Господом, успео је да обрати много народа у хришћанску веру, установи Цркву и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома и две сестре, жене двојице кнежева индијских, Тетријану и Мигдонију. Због вере су обе ове сестре биле намучене од својих мужева, али ослободише се брака и поживеше богоугодно до краја живота. Ту је и пример Дионисија и Пелагије, који су били верени међусобно, али када чуше апостолску проповед не саживеше се, но се посветише подвигу. Пелагија пострада као мученица за веру, а Дионисије беше постављен за епископа.

Кнез Муздије, коме је апостол Тома крстио жену и сина Азана, наредио је својим војницима да убију овог Светог Апостола, те га они избодоше копљима. Тако сконча свој земни живот, свети апостол Тома, пострадавши за веру, мученичком смрћу.

Али пре смрти, догоди се и са њим као и са осталим апостолима, који су неком чудесном силом били пренети у Јерусалим да би присуствовали погребу Пресвете Богородице, Деве Марије. Закаснивши на погреб, апостол Тома горко заплака, те на његову молбу отворише гроб Свете Пречисте Деве Марије, али њеног тела не беше у њему, јер Господ узе тело Мајке Своје и пресели га у Царство небеско.

Да ли случајно или са намером, апостол Тома би изабран да нам прво својим неверовањем потврди и утврди веру у васкрсење Христово, а потом и да нам открије чудесно прослављање Мајке Божије.

Тропар (глас 2):

Ученик Христов бив, божественаго собора апостолскаго сопричастник, невјерствијем бо Христово воскресеније извјестив, и того пречистују страст осјазанијем уверив, Томо всехвалне, и ниње нам проси мира и велија милости.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола тому су:

Манојловић, Лончар и Кокотовић

 

16. октобар 2021. година – венчање Радосављевић

Постављено дана: 16. 10. 2021.

Данас 16. октобра 2021. године у манастиру Крушедол венчали су се Андреја Радосављевић из Шимановаца и Тијана Чотра из Батајнице.
Андреја Радосављевић по занимању економиста рођен је 10. октобра 1995. године у Београду од оца Дејана и мајке Наташе Радосављевић економисте и комерцијалисте из Шимановаца.
Тијана Чотра по занимању економиста рођена је 04. априла 1994. године у Београду од оца Зорана и мајке Гордане Чотра комерцијалисте и економисте из Батајнице.
Кумови на венчању Андреју и Тијани били су Никола Милићевић правник из Земуна и Катарина Загорац економиста из Батајнице.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Преподобни Киријак Отшелник – Михољдан 12. октобар

Постављено дана: 11. 10. 2021.

Родио се у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу. Заветова се он на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика. Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне. Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај велики угодник Божији.

Тропар (глас 1):

Пустињиј житељ и в тјалеси ангел, и чудотворец показалсја јеси богоносе оче наш Киријаче; постом, бденијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Киријака Отшелника – Михољдан су:

Марковић, Радивојевић, Михајловић, Ковачевић, Ивковић и компанија ЛАГЕРМАКС

 

ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈИ

Постављено дана: 08. 10. 2021.

 

Ове године, одлуком Светог Архијерејског Сабора и са благословом Епископа шабачког Господина Лаврентија, обележавамо трогодишњи јубилеј Светог Владике Николаја Српског:

140-годишњицу рођења (1881-2021)
65-годишњицу упокојења (1956-2021)
30-годишњицу преноса моштију (1991-2021)

ПУКИ СИРОМАХ

Владика Николај је као изгнаник из отаџбине и емигрант у Америци, живео изузетно скромно, оскудевајући у свему. Био је пуки сиромах. Све што је имао и што би му доносили пријатељи и поштоваоци он је одмах делио свима којима је било потребно. Велику помоћ из Америке слао је манастирима, монасима, монахињама и свештеницима по Србији, као и многим нашим сиромашним сељацима. Потписивао се некад као Нико, а некад другим именом „да не би знала левица шта чини десница“. Све што би од својих пријатеља добио другима је делио и слао. Подстицао је и друге имућније људе у Америци да помажу ратом осиротелим појединцима и породицама у земљи.

Понекад би из Србије, од Владичине духовне деце, и њему стигао покоји пакет. Нарочито од монахиња. Слале су скромне поклоне које ће га подсетити на Србију. Тако је мати Ана (бивша сестра Нада Аџић), послала једанпут пакет у коме је било упакована једна кесица семенки босиљка за расаду, један бокор корена чуваркуће, неколико пуцета манастирског грожђа, фине тканине од домаће радиности, од које се у Србији шиле кошуље, и разних ситних потрепштина за кућу.

Уследило је Владичино писмо дирљивог садржаја:

„За м. Ану ја шаљем само ову својеручну молитву за Чисти и Часни Пост. И поруку: не слати ми ништа, баш ништа. Шта у Америци нема? Свега, свега осим једне шљивове свирале од пола метра… Куће немам да бих посадио чуваркућу, ни градине да бих посејао босиљак. Зато сам и остало што је за кућу дао Српкињама у Њујорку. Красне тканине дао сам девојкама из хора „Коста Манојловић“ у Лакавани, да их носе и да се поносе. Узео сам неколико пуцета од грожђа као лек, и од тада се осећам много здравији. Посматрајући сваку ствар слао сам благослове рукама које су радиле и паковале, на првом месту мати Богдајки“.

 

БЕСЕДА У КАТЕДРАЛИ СВ. ПАВЛА

 Када је јеромонах Николај, као члан српске Мисије за придобијање савезника у Европи, стигао у Лондон, био је непознат у народу и у енглеским утицајним круговима. Бриљантно је говорио енглески, и имао познаника и пријатеља у Оксфорду и Кембриџу, где је студирао философију.

Са фрулом у Хајд-парку

 – Размишљао сам данима – причао је касније – како да скренем пажњу на наше присуство и како да заинтересујем пословично индиферентне Енглезе, за нашу ствар и за Србију. Пролазећи једанпут поред чувеног Хајд-парка, видим неколико говорника који нешто беседе групицама доконих људи у парку. Узмем сутрадан моју пастирску фрулу, на којој сам свирао још као дете код стада у Лелићу и коју сам увек са собом носио негде на дну путничког кофера, и кренем у Хајд-парк. Онако у црној мантији, са брадом и косом, станем у парку и почнем да свирам. Народ са чуђењем гледа и поче да прилази.

Сви оставише оне друге говорнике. Ја онда ставим фрулу под руку и почнем да им говорим. По мојој одећи и црној мантији, мислили су да долазим из Азије или Африке. Ја објасних где је Србија и испричах кратку историју Срба. Онда сам говорио о давнашњим страдањима нашег народа. Сви су са пажњом слушали. Приђе ми на крају један свештеник англиканске цркве и упита да ли у мом календару могу наћи један слободан дан да говорим у његовој цркви. Ја нисам имао никакав календар и сви су ми дани били слободни. Од тада, кренуо сам да проповедам по многобројним црквама Енглеске. Било је дана када сам говорио у неколико цркава. Мало помало, стигнем тако захваљујући архиепископу кентерберијском и у чувену катедралу светог Павла, у Лондону.

„Дан Косова“ у Енглеској

 Један од најзначајнијих догађаја у раду наше мисије и др Николаја у Енглеској, био је прослава Видовдана 1916. године. Душа ове прославе био је Николај. То је био преломни тренутак када је цело енглеско јавно мњење стало на страну Србије. „Дан Косова“, како су га Енглези називали, имао је за циљ да име Србије разнесе по целој Енглеској и да покрене народ на дарежљивост у корист напаћених и измучених наших војника и народа.

У Лондону прослава је била најсвечанија. У највећој лондонској цркви, знаменитој катедрали Светог Павла, одржана је свечана литургија. Николај је одржао беседу на тему „Душа Србије“. Било је то први пут да један странац друге конфесије говори у овом храму. Био је присутан краљ Џорџ V, и сва угледна енглеска аристократија. У храм се могло ући само са специјалним позивницама и пропусницама.

Николај је изашао на предикаоницу (место за проповед) у најпростијој монашкој ризи. Цео један минут фиксирао је својим црним очима окупљени народ у храму. Када су се све очи, срца и мисли слиле у једно, извадио је једну фотографију и почео је своју знамениту беседу:

Потресна Беседа

 Господо и пријатељи! Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством краљем Џорџем Петим и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.

Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм, који је понос Енглеске и хришћанства. Ја сам видео да је он саграђен од најскупоценијег материјала, донесеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем, донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.

Ћеле Кула

 Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм, и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овог храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се ЋЕЛЕ КУЛА. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа. Народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору, на јужној капији Европе. А кад би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би дана, могао подићи руку и показати: Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума. Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Ширера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју, када је Европа вршила смело кориговање, и богова и људи из прошлости, и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно.

Србији вратити дуг

 Ми смо, као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним, бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју, док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу на браник хришћанске Европе, и дао живот за одбрану хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза.

Данас их је десет пута мање.

Где су? Изгинули бранећи Европу.

Сада је време да Европа Србији врати дуг!

 

ОЧИ У ОЧИ СА БОГОМ

 Владика Николај преживео је тешка страдања у логору Дахау. Притиснут годинама тешког живота, оронулог здравља и исцрпљен дугим робијањем, проводио је тамничке дане у логору попут првих хришћанских мученика. Касније, у разговору, за једну хришћанску ревију, са Рускињом, Милицом Зернов, описујући те дане, изјавио је:

„У логору је било овако: Седиш у неком углу и понављаш себи:

– Ја сам прах и пепео. Господе, узми моју душу!

Душа ти си одједном вазноси на небо и видиш Бога лицем к лицу. Али на можеш да издржиш, па Му говориш:

– Нисам спреман, не могу, врати ме тамо!

Затим поново сатима седиш и понављаш у себи:

– Ја сам прах и пепео. Господе, узми моју душу!

И – опет те вазноси Господ…

Укратко, сав живот који ми преостаје дао бих, када би то било могућно, за један сат боравка у Дахау”.

Сећајући се боравка у логору, причао би Владика често и ово:

„Прилазили су ми тамничари и, подсмевајући се, питали ме:

– Верујеш ли ти да је Исус Христос био Бог?

– Не – одговарао бих им.

Они би на то почињали да се смеју и да ме опет запиткују:

– Ти, дакле, више не верујеш?

– Не верујем, него знам – гласио је мој одговор.

Они би раздражени, одмах одлазили”.

Извор: ГЛАС ЦРКВЕ – епархија шабачка

08. октобар 2021. година – опело Ђукић

Постављено дана: 08. 10. 2021.

Дана 07. октобра 2021. године у болници у Земуну преминула је Мира Ђукић домаћица из Шимановаца. Мира је живела у улици Дечкој број 10 у Шимановцима. Мира је рођена 15. априла 1950. године у месту Курјак општина Удбина Р Хрватска. Није се удавала. Сахрана Мире Ђукић биће обављена прекосутра у недељу  10. октобра 2021. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13,00 часова и Мира ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

08. октобар 2021. година – опело Бујила

Постављено дана: 08. 10. 2021.

Данас 08. октобра 2021. године у болници у Сланкамену преминуо је Силвестер Бујила пензионер из Шимановаца. Силвестер је живео у улици Крњешевачкој број 147 у Шимановцима. Силвестер је рођен 20. децембра 1935. године у месту Петровци Вуковар. Оженио се Слободанком са којом је добио сина Владимира. Сахрана Силвестера Бујиле биће обављена сутра у суботу  09. октобра 2021. године. Скуп је од 14.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 15,00 часова и Силвестер ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Задушнице – молитвено сећање на покојне сроднике

Постављено дана: 08. 10. 2021.

Задушнице су дан посвећен молитвама за покој душа наших преминулих сродника. У Цркви се увијек молимо како за живе тако и за оне који су се упокојили, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свијету и они који су већ у наручју Божијем.

У току године више пута свенародно обављамо задушнице, а сваке суботе, поред осталих служби, служи се и служба за упокојене. Али није само субота дан посвећен молитвама за покојне, јер се у Цркви увијек молимо како за живе, тако и за упокојене. То је потпуно у сагласности са нашом вјером и са Јеванђељем, јер Господ наш Исус Христос је разапет на Велики петак, а на Велику суботу је почивао у гробу, и та субота је основа сваке суботе. У дан недјељни Господ је васкрсао и однио побједу над смрћу, даровавши свима нама нови живот, нову заједницу, ново заједништво са Богом и једних са другима. Православни хришћани, ако су у прилици, сваке суботе треба да дођу у цркву, запале свијећу и у молитвама се сјете својих покојних сродника.

Веома је важно да се заједно помолимо Богу за све, да освештамо жито у спомен на оне који су преминули у благочестивој вјери православној. Важно је за оне који су отишли од нас. Њима су потребне наше молитве, а такође, њихове молитве су потребне нама. Треба да знамо да се и они моле пред лицем Божијим. Они су добили слободу да се моле Господу, а ми се надамо да ће за све оне који су крштени, који су са вјером живјели, који су живјели у страху Божијем, Господ наћи мјеста у Царству небеском. Њих неће бити мали број, већ много више од оних 365 имена које читамо за сваки дан у календару, али нам све то још није откривено.

Гледано из божанске перспективе, они који су у наручју Божијем имају прави живот, а то су светитељи Божији, и према њима ми смо у смрти, а они су у животу. Од оних који су отишли из овог свијета у нови свијет ми не знамо колико их је светих, јер је Господ само поједине пројавио као светитеље још овдје у историји, али, у Царству небеском ће бити много више оних који ће се показати као свети, праведни и који су задобили живот вјечни, задобили близину Божију.

Митровданске задушнице послије оних прољећних, задушница пред Васкршњи пост, имају највећи значај. Код нас се и на Видовдан врше посебни помени за наше претке, као и на михољске задушнице, и то је нешто што постоји само код српског народа. Митровданске и прољећне задушнице су свеопште, а не треба, свакако, да заборавимо ни оне које се у свим црквама врше у суботу уочи Тројичиндана. То је устројство које важи за све Цркве Православне, али знамо, да свака помјесна Црква има и нешто своје што није обавезујуће за остале Цркве, него чини једно богатство у тим различитостима. То су разлике које доприносе јединству, а не раздвајају, него нам је драго кад код других – наше браће православних хришћана са којима смо у јединству вјере, љубави и евхаристијског заједништва – видимо нешто посебно, као што многе задивљује наша крсна слава.

07. октобар 2021. година – опело Бањеглав (Бешка)

Постављено дана: 07. 10. 2021.

Дана 04. октобра 2021. године у болници у Бечу – Аустрија преминула је Вера Бањеглав рођена Бешка пензионер из Шимановаца. Вера је живела 50 година у Бечу. Рођена је 07. априла 1955. године у Шимановцима у фамилији Бешка. Удала се за Николу и нису имали деце. Сахрана Вере Бањеглав биће обављена прекосутра у суботу  09. октобра 2021. године. Скуп је од 11.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 12,00 часова и Вера ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

28. септембар 2021. година – опело Поповицки

Постављено дана: 28. 09. 2021.

Јуче 27. септембра 2021. године у болници у Батајници преминула је Радмила Поповицки пензионер из Београда. Рођена је 11. јуна 1940. године у фамилији Ћирковић у Шимановцима. Удала се за Драгољуба Поповицки са којом је добила две ћерке Ану и Тању. Сахрана Радмиле Поповицки биће обављена сутра у среду  29. септембра 2021. године. Скуп је од 13.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 14,00 часова и Радмила ће бити сахрањена на шимановачком месном гробљу.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Шимановци рекламни банер

Твитер


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2021.