1871. године објављена је Уредба о граничарским народним школама, по којој свака народна школа постаје јавна установа, коју могу похађати сва деца без разлике на вероисповест. По укидању Војне границе школске зграде и друге некретнине бивше српске и немачке школе грунтовно су укњижене као својина Општинске комуналне школе, која ће под тим називом радити до завршетка Првог светског рата 1918. године.

Позиција зграда некада

Где су се налазиле школе?

Зграда немачке школе налазила се на месту данашње школе и дела сале. Она је изграђена 1775. године. У њој је извођена настава све до 1944. године када су је фашисти запалили.

Зграда српске школе је такође изграђена 1775. године и налазила се у парку где су сада станови породица Ђорђевић и Станојевић.
Друга зграда српске школе била је изграђена 1871. године и налазила се на месту где су данас пекара и бутик (преко пута цркве). По њеном завршетку зграда прве српске школе је срушена.
Трећа зграда српске школе била је саграђена 1906. године и налазила се на месту на коме је сада амбуланта.

Коришћен материјал из књиге Данета Клепића Шимановци
текст приредио Саша Шљукић

6. децембра 1774. године царица Марија Терезија је донела „Општу школску Уредбу за немачке нормалне, главне и тривијалне школе у Аустрији.“ Ова школска уредба значила је велику добит за тадашње народне школе у Аустрији. По њој су све оне одједном постале државно-световне просветне установе, уређене према законским прописима и стављене под државни надзор.

Тривијалне школе су се отварале по селима и паланкама, главне школе по варошима и слободним градовима а нормалне школе су се отварале у седиштима пукова и покрајинских управа. Већ 1775. године отворене су и државне граничарске тривијалне школе, најпре у седиштима компанија (чета), без обзира на то да ли у тим местима живе: Немци, Срби, Хрвати, Мађари или Словаци. Тада су школе отворене у следећим местима војне границе у Срему: Сремској Митровици, Старој Пазови, Сланкамену, Адашевцима, Шимановцима и Дреновцима.

У исто време са отварањем ових школа Главно заповедништво Војне границе позвало је све општине у којима није било народних вероисповедних школа да учине све да се у њиховим местима може слушати настава на матерњем језику. После овог позива отворена је исте 1775. године у Шимановцима, осим немачке, и српска народна школа.

Школском обавезом била су обухваћена деца од 6. до 12. године. Поред основне школе у сваком месту је морала бити отворена и пофторна школа која је радила недељом и празником. Похађање ове школе било је обавезно до 20. године живота. У њој се учила веронаука и понављало се оно што се научило у тривијалној школи.

Настава је била целодневна и трајала је 30 часова недељно. Средом и суботом поподне био је одмор. На крају сваке школске године ученици су полагали испит. На испиту су присуствовали: месни свештеник, угледни грађани са кнезом, командир чете (компаније) и школски надзорник. Народне школе су биле дворазредне а од 1856. године троразредне.

Изменама у школским прописима од 1871. године одређено је да настава траје 6 година, а да у свакој школи буду 4 разреда с тим да први и четврти трају по две године. Обе школе су постојале од 1775. до 1873. године.

Коришћен материјал из кљиге Данета Клепића Шимановци
текст приредио Саша Шљукић