Archive for the ‘Вести’ Category

Завршен састанак са општином поводом укиданја линије 711

Постављено дана: 15. 09. 2020.

Поштовани грађани Шимановаца,

Kао што знате, данас смо у 11 сати примљени на заказани састанак код председника Општине Пећинци, а у вези враћања градског превоза. Састанку су присуствовали: председник Општине Пећинци Синиша Ђокић, потпредседник Општине Пећинци Зоран Војкић и председник МЗ Шимановци Александар Мандић. Делегацију грађана Шимановаца су чинили: Данијела Ћирковић, Стеван Галић, Маја Терзић и Небојша Терзић.
На почетку састанка достављен им је предлог грађана за враћење линије 711, као што можете видети у прилогу.
Представници Оштине су као главни разлог укидања линије 711 навели неплаћање доплатне карте до Угриноваца у износу од 2500 динара како би се смањио трошак средстава који општина издваја за превоз – у износу од 1.250.000,00 динара месечно. Такође, су предлагали алтернативне начине превоза од Шимановаца до Угриноваца, али трудили смо се да инсистирамо на томе да градски превоз нема алтернативу.
Ми смо зато предложитли неке од начина за смањење трошкова Општине, као што можете видети у прилогу.
На наш предлог да се то реши до 1. октобра, они су тражили 3 недеље. За то време свако ће уложити максималан напор да се превазиђе ова ситуација и врати градски превоз.
Господин Зоран Војкић и Стеван Галић су се обавезали да ће разговарати са фирмама о виду суфинансирања превоза. Господин Александар Мандић је дао конструктиван предлог да се обратимо као грађани на још неколико адреса, а они ће разговарати са ГСП-ом као легитимни представници Општине Пећинци.
У току разговора упознали смо их са свим проблемима превозника „Ласта“, како запослених, тако и студената, средњошколаца, спортиста и других.
Овом приликом захваљујемо Александру Мандићу на разумевању о проблемима грађана и давању конструктивних предлога.
У нади да ће се градски превоз вратити у Шимановце,

Захваљујемо се на подршци и саветима господина Ђорђа Ћирковића који није могао присуствовати састанку.

 

Дана, 15. септембар 2020. године
Шимановци
Преговарачки тим:

1. Стеван Галић

2. Маја Терзић

3. Данијела Ћирковић

4. Небојша Терзић

КОНЦЕПТ РАЗГОВОРA У ПЕЋИНЦИМА
ПРЕГОВАРА СЕ О ВРАЋАЊУ ГРАДСКОГ , А НЕ О АЛТЕРНАТИВАМА

ГРАДСКИ ПРЕВОЗ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ:
1. НАЈЈЕФТИНИЈИ ВИД ПРЕВОЗА
2. НАЈВИШЕ ПОЛАЗАКА
3. ТАЧНОСТ ПОЛАЗАКА
4. ВИШЕСТРУКА КОРИСТ КОРИСНИКА ПРЕВОЗА:
ШКОЛА
ЛЕКАРИ
ЗАПОСЛЕЊЕ
СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ
ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ ИТД..
5. ГРАДСКИ ПРЕВОЗ СЕ СВУГДЕ ДОНИРА ИЗ БУЏЕТА (ПРИМЕР ГРАД БЕОГРАД) – ТО ЈЕ ИОНАКО НОВАЦ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА

ЗАШТО НЕ ЛАСТА:
1. У ШПИЦУ ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА НЕ МОЖЕ ДА СЕ УЂЕ У АУТОБУС (ТРЕБА ПОДСЕТИТИ ДА СУ АУТОБУСИ РЕГИСТРОВАНИ НА ОДРЕЂЕНИ БРОЈ ПУТНИКА)
2. У СЛУЧАЈУ КОВИД СИТУАЦИЈЕ НЕДОПУСТИВО ЈЕ ДА СЕ ТОЛИКО ПУТНИКА ВОЗИ У ЛАСТИ
3. ЛАСТА ТРЕБА ДА ОСТАНЕ КАО АЛТЕРНАТИВА ГРАДСКОМ КАО ШТО ЈЕ И БИЛО
4. МЕСЕЧНА МАРКИЦА ЈЕ 5600 ДИНАРА, 2600 ДИНАРА ЈЕ ЗА ШКОЛАРЦЕ ЗА ДВЕ НЕДЕЉЕ ШКОЛЕ) – ОГРОМАН УДАРАЦ НА БУЏЕТ ПОРОДИЦА СА ДЕЦОМ
5. ЈАКО МАЛИ БРОЈ ПОЛАЗАКА ЛАСТЕ
6. НЕМА РЕДА ВОЖЊЕ ( НЕ ЗНА СЕ КАД ЋЕ ДОЋИ, А У НЕКИМ СИТУАЦИЈАМА И ДА ЛИ ЋЕ ДОЋИ) – НЕ ПОСТОЈИ ВИД КОМУНИКАЦИЈЕ СА ОПЕРАТЕРИМА ЛАСТЕ
7. ЗИМИ НЕМА ГРЕЈАЊА У НЕКИМ АУТОБУСИМА

КАКО ФИНАНСИРАТИ ПРЕВОЗ ГСП
1. НА КОЈИ НАЈМАЊИ ИЗНОС ПРИСТАЈУ ИЗ ГСП-А ДА СЕ ПЛАЋА МЕСЕЧНА РЕНТА
2. ДЕО ПУТА ИДЕ КРОЗ ОПШТИНУ СТАРА ПАЗОВА. С ОБЗИРОМ ДА ЋЕ ПРЕВОЗ КОРИСТИТИ И ГРАЂАНИ И ФИРМЕ ИЗ ТОГ ДЕЛА, ТРЕБА ВИДЕТИ КОЛИКО БИ ОНИ ДОНИРАЛИ ЗА ПРЕВОЗ
3. МЕСЕЧНЕ МАРКИЦЕ: ДОСАДАШЊИХ 2500 ДИНАРА ДОПЛАТНЕ КАРТЕ ДО УГРИНОВАЦА НА МЕСЕЧНОМ НИВОУ ЈЕ НЕОДРЖИВО ЗБОГ ЧИЊЕНИЦЕ ДА ГСП НАПЛАЋУЈЕ ДОПЛАТУ ОД 2 ДО 3 ЗОНЕ СВЕГА 600 ДИНАРА. МИ ПРЕДЛАЖЕМО ДА ЗАПОСЛЕНИ ПЛАЋАЈУ НАЈВИШЕ 1000 ДИНАРА, А СРЕДЊОШКОЛЦИ, СТУДЕНТИ НАЈВИШЕ 500 ДИНАРА МЕСЕЧНО. ЦЕНА ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ НЕКА БУДЕ СИМБОЛИЧНА – 200 ДИНАРА ЗА МЕСЕЦ ДАНА ИЛИ НЕКА БУДЕ НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ (400 ДИНАРА ЈЕ ГОДИШЊА ГСП-А)
4. НАПЛАТУ ОВЕ ВРСТЕ МАРКИЦЕ ТРЕБА ДА ОСИГУРА МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ШИМАНОВЦИ ИЛИ ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ
5. НАПЛАТА ПОРЕЗА ОД ФИРМИ СА СЕДИШТЕМ У ШИМАНОВЦИМА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА (СВИМА ЈЕ У ИНТЕРЕСУ).

ПС. Предлог припремили чланови преговарачког тима грађана
из Шимановаца

УКИДА СЕ ЛИНИЈА 711 ДО ШИМАНОВАЦА

Постављено дана: 02. 09. 2020.

УКИДА СЕ ЛИНИЈА 711 ДО ШИМАНОВАЦА

 

Пренесено са званичног фб профила Општине Пећинци

(Среда 26. август.2020).

***

ОБАВЕШТЕЊЕ

 

Општина Пећинци обавештава грађане да ће од 1. септембра линија 711 Градског саобраћајног предузећа Београд престати да саобраћа на релацији Шимановци – Угриновци.

Разлог за укидање градске линије је недовољан број путника, јер бројне компаније које послују у шимановачкој индустријској зони имају организован сопствени превоз за своје запослене, па је да би одржала исплативост ове аутобуске линије Општина била приморана да из буџета месечно ГСП-у доплаћује 1.250.000 динара, што је дугорочно неодрживо решење.

***

Као “гром из ведрог неба”, стигла је поразна и изненађујућа вест, за већину обичног света,  и зато је изазвала велико огорчење у јавности.

Вероватно, ово необично “Обавештење” се већ дуже времена крчкало у општинско-партијским кабинетима у престолници” у Пећинцима, и само се чекало да прођу “јунски избори”, како се не би “величанствена победа” на било који начин умањила а тиме и задржала јавна радна места и партијскa хијерархија.

Званично “Обавештење” је препуно нелогичних и неразумних образложења, као да се ради о неком секундарној комуналној информацији типа: -“Сутра од 9-12 неће бити воде или струје” или “ Ђубре ће се носити од 10 сати-12 сати”!?

 

Као један од разлога, у “Саопштењу» спомиње се доплаћивање од  чак 1,250.000

динара  месечно ГСП-у Београд, из буџета Општине Пећинци, што свакако треба проверити!? Да подсетимо, продужетак линије 711 од Угриноваца,  прво добрим делом, пролази и кроз Општину Стара Пазова и њихову Радно-индустријску зону. На  “њиховој” аутобуској станици увек има десетак-петнаест путника. Треба проверити, да ли и они партиципирају у тој доплати?

Разлог прекида “сарадње” наше Општине Пећинци са ГСП “Београд”, вероватно је “штедња средстава из благо пренапрегнутог општинског буџета”, а можда има ту и скривених високих политичких игара, и усмеравања новца на неке друге рачуне и пројекте? Пракса је показала, да не може ништа да прође без тог “транге-франге адитива”?! Ко зна, можда ћемо једног дана и то дознати?

Колико је наша општина у предходном периоду била “штедљива и рационална” показије званичан и објављен извештај ДРИ (Државна Ревизорска Институција), од пре пар година, када је формирано преко 64 којекакве (или речено по сремачки “макаркаке”) општинске плаћене комисије и потрошено десетоструко више новца од напред наведене суме. Посебно скандалозно, у том званичном извештају ДРИ, да су највиши општински функционери били у по неколико плаћених, кобојаги комисија, и тако “оприходовали”-не могу касти зарадили, чак милионе динара. Међутим, све се завршило на констатацији тадашњег “финансијско-законодавног стручњака и мага” и до недавно највише котираног увезеног политичара, да је “све било по закону”! Тачка, а можда и запета! Да ли је то све било тако, тек ћемо видети-време ће показати!?.

Такође, новац из општинског буџета трошен је на мегаломанске, неразумне и непотребне тзв. “развојне пројекте” по општини. Више месеци је актуелна скупа изградња фонтане и (пре)поплочавање маленог трга око цркве у Пећинцима, иако за то није било ваљаног разлога. Данима бруји о десетинама “чудних пројеката” диљем наше општине просперитета који се реализују брзином «Муње», са средствима из буџета, највише остварених баш на територији Шимановаца. Последице, таквог “домаћинског и све по закону понашања”, већ осећамо и ово укидање дуго жељене и насушне градске везе са Београдом (боље речено Земуном), је само почетак гетоизације и удара на обичног житеља Општине Пећинци и посебно Шимановаца.

 

Зашто, фамозно “Обавештење” није потписано-да знамо по ком закону-одлуци-уредби, или по чијој вољи, се највеће село са околином доводи у безнадежно стање и евиденту изолацију-гетоизацију становништва од града и насушних животних потреба (школе, факултета, запослења, лечења, културе, спорта, породице, пријатеља,…)?! Велика већина становника нема лични ауто и зато свако одговорно друштво (у нашем случају Општина Пећинци и МЗ Шимановци) треба да обезбеде достојанствен јавни превоз, а не да га урушава и гаси. Стиче се утисак да је “Обавештење” некако склепано и потурено-као “кукавичије јаје”, на званичном општинском фб бук профилу, и то само пет дана пред почетак школске године, на завршетку сезоне летњег одмора и почетку новог радног (јесењег) циклуса,

За непуне три године рада, градске линије 711, житељи Шимановаца и околиних села су се прилагођавали реду вожње ГСП и број путника се стално увећавао. Тако да, тврдња из општинског “Обавештења” о недовољном броју путника није тачна, и само се користи као провидан алиби и квази (о)правдање.

Велики број: запослених, ђака, студената, као и пензионера је раније извадило картице БУС-ПЛУС и уплатило месечне и годишње маркице, па се поставља озбиљно питање ко ће њих обештетити?

У доба “Короневируса” сигурно је дошло до смањења путника, али то не сме, и није меродавно мерило за оцењивање тренутног стања у јавном превозу.

Ситуација у целом свету због пандемије је оцењена као привремена, али преовладава  препорука да “живот не сме да стане”! Такође, и највиши наши званичници у власти државе исто говоре и апелују на становништво, да наставе нормално са животом уз дужну пажњу и одговорно понашање.

Продужетак линије 711 од Угриноваца до Шимановаца, није само везан за постојеће фирме у индустријској зони, већ могућност и за неколико хиљада обичног света-житеља да задовоље легитимне животне потребе у граду и оклини. Мора се нагласити, и то да је линија 711 поред директне везе са градом, такође и ефикасно повезала Општину Пећинци и њена села са осталим доњо сремским селима: Угриновцима, Батајницом, Добановцима, Сурчином и допринела општем цивилизацијском напредку друштва.

Очекујем(о) да се пећиначко општинско руководство: прилагоди, уразуми и повуче једнострану одлуку, и хитно седне за преговарачки сто са ГСП “Београд” и са забринутим народом-за сада.

Потписивање петиције је у току, и сигурно оваква скандалозна одлука неће проћи мирно код становништава Шимановаца и околних села.

 

Житељи, подржите петицију, и захтевајте од ваших политичких представника да  што пре изнађу позитивно решење за јавни превоз.

Уколико се оглуше, како већ знају, идемо даље, и нека нам је Бог упомоћ-правда је на нашој страни!

 

01.септембар.2020.

Дан “Д”

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

 

Одржана 14. међународна изложба фотографија “ ПРАВОСЛАВЉЕ НА ЕНТЕРНЕТУ“

Постављено дана: 12. 11. 2019.

У холу Дома културе у Беочину 9. новембра. 2019. уз прогодне духовне песме, најмлађег црквеног хора, при храму Светог Василија Острошког из Беочина, а под управом вероучитељице Јевгеније Којић, отворена је четрнаеста-сада већ традиционална изложба фотографија под називом „Православље на интернету“.

Све присутне, поздравио је председник МЗ Беочина Срђан Степанов, а затим се пригодном беседом, обратио парох беочински презвитерр Милош Маријанац, и потресно говорио о страдалничком животу Светог исповедника Варнаве, хвостанског и беочинског, од стране комунистичке власти после рата.

На овогодишњем конкурсу, у друштво „Беофото“ приспело је 357 фотографија, од укупно 80 аутора, из седам земаља-Русије, Северне Македоније, Бугарске, Црне Горе, Босне и Хецеговине, Пољске и 28 места из Србије.

Жири- „Фото и кино савеза Војводине“, Душан Живкић и Синиша Бубњевић, имали су заиста тежак задатак, и у ужи избор су прихватили 163 фотографије и 67 аутора.

Прво место, освојила је Оља Симовић из Рашке, са фотографијом богојављенског пливања за Крст часни.

Шимановчан, Слободан Чавић, освојио је прво место за „колективну фотографију“-четири фотографије, са посета Светој гори-Атосу.

Вече је било лепо посећено, владала је пријатна атмосвера, одштампан је леп каталог изложбе, и сваког је чекао на улазу, па такмичари и гости имају само лепе речи похвале за домаћина.

Цео ток, ове значајне изложбе фотографија коректно и афирмативно је пропратила екипа РТ Војводина.

 

Невембра 2019.                                                                                                       Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

МИТРОВДАН-8.XI.2019. Јесењи вашар у Шимановцима

Постављено дана: 08. 11. 2019.

МИТРОВДАН-8.XI.2019.
Јесењи вашар у Шимановцима

 

Од раног јутра, звоне звона на цркви и позивају верујући народ на празничну службу. Данас је црвено слово, велики светац, Свети Димитрије Солунски, или у народу познат као Митровдан.
Дан је почео са јесењом досадном кишом, али већ oкo поднева засијало је сунце.
Боље би било да је обрнуто, јер када је вашарски дан најважније је пре подне. У кући, ома после фруштука, сви се лепо дотерају, па родитељи са децом, а бабе и деде са унучићима, у колони по двоје, крећу лагано-али и парадно, према раскршћу. Неко ће прво у цркву, па онда на пазар.
Недељама пред вашар деца се видно «поправе», и буду добра, а за узврат очекују леп поклон-неку играчку и прегрш вашарских слаткиша. Сви имају своје планове, и зато се новци склањају и чувају, како би баш за Вашар свако нешто себи купио. Ваља се-тако су старији, одвајкада диванили.
Ипак, најбоље иде купус за кисељење, јер скоро свака кућа у Шимановцима, баш за Митровдан га купује. Кажу, тако је било од памтивека, па не треба традицију мењати, поготово ако је исправна. Од једног познато произвођача купуса из Ашање, сазнао сам да је већ до десет сати, прод’о скоро целу приколицу-око тону ипо.
У Шорићу-Голубиначкој улици било је седам-осам продаваца, па ви лепо срачунајте кол’ко је тона купуса данас пазарено на вашару?!
Било је свега на вачару, али најмање онога због чега су се кадгод вашари и организовани.
Нема више на вашару домаћих животиња-стоке: коња, крава, свиња, оваца, живине, коза, зецова,…
Нема производа старих занатлија који су бестрагом исчезли, а заменили су их пластика и бижутерија са далеког истока.
Нема ни проводаџија, прија и момака на поседку, удварања са лицидерским срцима, ни вечерње игранке у «Соколском дому» и ноћом сремачке песме по кафанама.
Већ, око подне, народ се разишао, а на пустом раскршћу остао је тек по који папирић и мање гомолице ђубрета.
Већ сутрадан комуналци ће га очистити, и као да ништа није било.

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

In memoriam Дарко Новаковић (1949-2018)

Постављено дана: 20. 02. 2018.

In memoriam
Дарко Новаковић (1949-2018)
За Дарка Новаковића се слободно може рећи да је Шимановчан. Цео свој живот био везан за Шимановце.
Даркова мајка Стаза-Маза Ћирковић и баба Савета (рођена Милошевић) су из староседелачких шимановачких породица.
Као дете проводио је безбрижне дане у Шимановцима, за време распуста, играјући се по сремачким авлијама, прашини и њивама као и сва друга сремачка деца.
Бројна рођаци су пресудно утицали на његову сталну приврженост Шимановцима. Отворено и споносом је исказивао међу колегама у Београду да му је порекло из Шимановаца и Срема.
Када сам му 2012. предложио да штампамо речник-подсетник старог Срема; „ЋОЛЕ ТИ ДЕЧИЈЕ“, са нескривеним одушевљењем је прихватио и поред ликовно-графичког дизајнирања књиге активно је допринео повећању фонда речи и израза.
2014. године изразио је жељу да његова животна изложба „Ћирилица архитектура писма“ буде постављена у Шимановцима, али они који су то требали да помогну, из неразумних разлога су напрасно одустали.
Ипак, главни експонат, са изложбе, велико тродимензионално слово „Ћ“ је касније даровао основној школи у Шимановцима .
Дневни лист „ПОЛИТИКА“ својим текстом се достојно опростила од Дарка Новаковића-легендарног графичког уредника и честитог колеге.
Дарко, хвала ти за све. Почивај у миру.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

ПОЧЕЛА СА РАДОМ ГРАДСКА ЛИНИЈА 711

Постављено дана: 24. 10. 2017.

ПОЧЕЛА СА РАДОМ ГРАДСКА ЛИНИЈА 711

Већ дуги низ година причало и обећавало се да ће Шимановци добити градску линију са Београдом. Коначно 02. октобра. 2017-те. и то се догодило.
Пронађено је најцелисходније решење, продужена је линија 711 – Н. Београд (Павиљони)-Угриновци, до Шимановаца. Са 20 постојећих линија радним даном и 16 линија викендом, за сада, сигурно ће задовољити потребе мештана и запослених у индустријској зони око села.
Међутим, остављена је извесна резерва па ће наредних пола године ГСП Београд „пратити“ финансијску исплативост уведених линија и проходност путева, и сходно томе донети коначно решење.
Уочено је да сваким даном мештани села Шимановаца, све више користе градску линију 711, јер увиђају њене предности. Очекује се да ђаци и запослени изваде „месечне претплатне карте“ у наредном периоду и тако сигурно економска исплативост неће долазити у питање.


Много озбиљнија ситуација је са изградњом деонице пута од фабрике „Бош“ до раскршћа села, јер тих око 800 метара представља вишегодишњи проблем за везу села и индустријске зоне. Пут је потпуно дерастиран, узан, закрчен, необележен, са неколико непотребних оштрих кривина и две видно оштећене уске ћуприје преко важних регионалних канала. Надлежни из Општине Пећинци су недавно обавестили да је пројекат готов, усаглашен, паре обезбеђене и радови су требали већ да почну, али до данашњег дана нису су се појавили извођачи радова и путарска механизација.


Суво и сунчано време је за нама, и већ су почеле обилне падавине, а ускоро стиже хладно време са мразем. Једно је сигурно, да ће постојећи-назови пут бити потпуно неупотребљив за јавни градски превоз и ГСП сигурно неће «ломити» своје аутобусе.
Многи скептици постављају оправдано питање:
-Шта ако, због тих разлога ГСП Београд откаже линију?
Одговоре већ сада треба потражити у Општини Пећинци, јер они држе све конце у својим рукама.

24.окт.2017. Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

ШИМАНОВЦИ – ПОМЕНИ И ТРАЈАЊА

Постављено дана: 22. 08. 2017.

ШИМАНОВЦИ – ПОМЕНИ И ТРАЈАЊА

 

 

Окупили смо се овде, ипред споменика Солунским добровољцима, да  вратимо достојанство сећању на све наше претке и тако очувамо континуитет трајања нашег идентитета и постојања. Историја је строга учитељица живота и ако не познајемо прошлост, ма каква била, сигурно садашњост нећемо разумети, а у будућност нећемо исправно гледати.

Кратка историја насеља Шимановци:

Шимановци спадају у ред најстаријих средњевековних насеља у доњем Срему, основани су 1385-е. указом Мачванског Бана Стјепана И. Коргија. Оснивање насеља поверено је, извесном Шимонолцу, који је био „важан човек“ у служби код мачванског бана. Са својим поданицима-војницима добија данашњи простор села Шимановаца и ту оснива насеље, које од тада по њему носи назив. У то време Мачва и Срем, припадају Краљевини Угарској, под именом „доња земља“ и имају статус посебне бановине-претече будуће граничарске службе.

У богатој шестовековној историји насеље Шимановци су припадали под више државних управа и територијалних подела, било је различитих развојних периода и друштвених улога, падова и успона и неколико варијатета у самом називу места. Првих век и по’ насеље се назива Шимонолц(и), у турско доба Шимоновци, од почетка 18-ог века у аустријско доба Шимуновци, у време Војне границе Шанац Шимуновци и од краја 19. века данашње име Шимановци.

У овој години наше село обележава неколико јубилеја везаних за важне догађаје из наше даље и ближе историје.

  1. Навршило се 250 година од уласка Шимановаца у Војну границу, и сигурно највећих промена у урбанистичком уређењу и организацији друштвеног живота у нашем месту до тада. Од средине 18. века почиње ушоравање свих села Срема, а уласком у Војну границу 1767-е у Шимановцима се формира простран трг-раскршће, на коме се плански граде војни објекти за потребе граничарске компаније-чете, као и војна амбуланта, отвара се српско-немачка школа, копају канали и војни шанчеви, исушују мочваре, граде путеви, лоцира гробље и међу првим местима у околини, 1791-е почиње градња велике садашње црква Св. Николе. Због државно-војних потреба долази до расељавања појединих околних места, пре свега Керека, затим Долинаца, Толинаца, Сакула,Обеда и осталих.                                                   Од 1738-е у Шимановце се плански досељавају многе породице током трајања Војне границе. Данашњи потомци првих староседелачких  породице су 14-о или чак 15-о колено својих далеких предака. Попис из 1749-е године потврђује континуитет постојања следећих породица: Вујичић, Катанић, Војкић, Урошев(ић), Мандић,  Љубинков(ић), Тодоров(ић), Атанацков(ић), Ћирков(ић), Добрић, Милошев(ић), Радивојев(ић), Чавић, Шимановачки(?) итд. У каснијим пописима свим презименима је углавном придодато, на крају, ић и које је остало до данашњих дана. Наши преци су били углавном из околних места и та врста сеоба се називала унутрашње пресељење у Срему. Шимановци пописом 1746-е имају 21-о домаћинство, или нумеру како се то тада звало, на следећем попису 1749-е имају 28 нумера, а већ 1766-е пред сам добровољни улазак у Војну границу село има 73 нумере. Црквеним детаљним пописом свих чланова домаћинстава, на преласку у Нови век, 1800-те Шимановци имају 94 нумере и око 1.045 становника, па већ тада спадају у значајна места у доњем Срему.

Треба бити поносан на наше претке-Војне граничаре јер они су припадали  важном делу војне границе-коридору одбране Европе од „Јадрана до Црног мора“.  Захваљујући храбрости, истрајности и свести, наши преци су сачували национални и верски идентитет, културно се уздизали, постали  равноправни грађани и толерантни према осталим народима у великом аустријском царству. После више од века, строге граничарске службе, долази до  развојачења-укидања 1873-ће Војне границе и од тада постајемо грунтовни власници кућа и земље, и све стечене и коришћене имовине. Шимановачки атар је тада имао 5.966 јутара земље.

 

  1. Широм света ове године обележава се 100 година Првог светског рата, јер баш те 1917-е године, сплетом догађаја, одлучен је исход страшног сукоба вођеног пре свега на тлу Европе. Споменик пред нама је подигнут 1934-е и он нас подсећа на наше храбре претке који су поднели велике жртве у Првом светском рату. Шимановци су поред војничких имали тада и прве веће цивилне жртве и запаљено је неколико кућа у самом селу. Овде на плочи поред наших предака уписано је име Светислава Крстића, рођеног 1896. у Шимановцима од оца Ђорђа Крстића, овдашњег учитеља и перовође. Као ђак петог разреда Карловачке гиманазије, са непуних 18 година, обрео се у Батајници 1914-е, када је српска војска победоносно продрла у Срем све до Руме. Међутим, славље је кратко трајало, јер се аустро-угарска војска убрзо консолидовала и потиснула српску војску преко Саве. Светислав Крстић, звани Лала, и многи младићи, из Срема тајно прелазе Саву, неки још увек деца од 14 година, ступају у Сремски добровољачки одред и припремају се за одбрану Београда.

На Дунавском кеју 1915-е прочитана је чувена наредба мајора Драгутина Гавриловића 24. септембра.1915.г.  

 

“Војници, тачно у три сата непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за Краља и Отаџбину. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје… Зато напред, у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ!

Живео Београд!”

 

Настала је страшна битка и у року три септембарска дана у крвавим борбама од 340 припадника Сремског одреда, избачено је из строја 223 војника. Светислав, лакше рањен, чудом остаје жив и са остатком јединице повлачи се на југ са целокупном српском војском. Отац Ђорђе Крстић је 1915-е интерниран у Констајницу, а мајка Даринка и млађи брат Бранко, пред опасношћу од хапшења напуштају Шимановце. Светислав учествује у пробоју „Солунског фронта“ и другим биткама, и на крају рата стиче чин артиљериског капетана. Његова ратна сведочења су објављена у историјским делима и публикацијама, као и у познатој књизи Антонија Ђурића- „За част отаџбине„, по којој је урађена и позоришна представа.

 

  1. Обележавамо и 80 година од почетка изградње данашњег „Дома културе“, односно „Соколског дома“ у Шимановцима. Генерација солунских добровољаца је од почетка подржавала и помагала „Соколски пансловенски спортски покрет“ и 1934-е основан је у Шимановцима од стране учитеља Ђорђа Јовановића, др. Стевана Радосављевића бановног лекара с још неколико младића из села. Од почетних 40 чланова, већ у првој години се број вежбача удвостручио и на неколико слетова у: Скопљу, Загребу, Софији и Купинову, остварени су велики такмичарски успеси. Иницијатива за градњу Соколског дома покреће се 1936-е и у најкраћем року обезбеђена је пројектна документација, материјал и новац. У пролеће 1937-е ангажовањем свих мештана почела је изградња „Соколског дома-Соколане“, и већ следеће године објекат је стављен под кров. Данас, после 80 година објекат вапи за поправком. Очекујемо и надамо се, да ће у што скорије време бити урађена озбиљна санација и адаптација, како би се објекат користио у пуном капацитету. Шимановци, су насеље са око четири хиљаде становника и такав објекат је насушна потреба свима.

  1. Навршава се 50 година од велике и вишегодишње изградње комуналне инфраструктуре села Шимановаца, када је за само три-четири године од 1964-1967. великом слогом, општим ангажовањем, самодоприносом и личним радом, изграђени главни сеоски путеви, уређени риголи-канали, бетонске ћуприје, бетонски тротоари, обновљен парк, засађене нове саднице по шоровима и село је добило изглед лепе вароши. Свакако највеће заслуге имају иницијатори тадашњи шеф Месне канцеларије Милан Ћирковић и директор задруге Ђорђе Ђокица Мандић.

Споменици се подижу да не заборавимо своје хероје, мислиоце, градитеље и знамените особе, како би сачували своју историју, културу, памћење и особеност. Код споменика се евоцирају успомене и даје млађим генерацијама пример и подстрек да буду честити људи одани своме завичају, народу и држави.

Као народ и мештани морамо прекинути досадашњу праксу да после сваког рата, сваког устанка, сваке династије и сваког владара стално почињемо испочетка. Само у 20. веку имали смо четири трагична дисконтинуитета са предходним генерацијама. Учесталим одрицањем, потирањем предходника сами себи бришемо памћења и губимо свест о континуитету и трајању.

Како ће ова генерација Шимановчана бити упамћена, сведочиће само њихова дела, јер њих ће у будућности оцењивати следеће генерације.

 

Живели, у слози, раду, успеху и нади у боље дане!

 

Прочитано приликом полагања венаца

на споменику Солунским добровољцима

  1. августа. 2017. У Шимановцима

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

 

 

„ДАНИ ШИМАНОВАЦА“

Постављено дана: 12. 08. 2017.

ПРОСЛАВА СЕОСКЕ СЛАВЕ

„ДАНИ ШИМАНОВАЦА“

13,18, 19. И 20. АВГУСТ 2017. ГОДИНЕ

 

  1. август 2017. год.
  • 10:00 часова – екипни турнир у шаху у просторијама МЗ Шимановци (Деч, Прхово, Доњи Товарник, Пећинци и Шимановци)

 

  1. август 2017. год.
  • 18:30 часова – дефиле чланова културно-уметничких друштава улицама Мандић Сокак, Дечка, Крњешевачка, Трг Св. Николаја
  • 19:00 часова – турнир у малом фудбалу на терену основне школе
  • 20:00 часова – концерт „Игром до пријатељства“ КУД-а „Искон“

Учесници: АД „Нови Београд“, КУД „Пећинци“, КУД „Босна“, КУД „Доситеј Обрадовић“ Угриновци, КУД „Свитац“ Деч, КУД „Бранко Радичевић“ Бољевци, КУД „Искон Ветерани“ Шимановци, КУД „Искон“ Шимановци

 

  1. август 2017. год.
  • 16:00 часова – отворено првенство Шимановаца у екипном и појединачној конкуренцији у боћању на терену код Дома здравља
  • 17:00 часова – кошарка (2007. год. и млађи) код основне школе; гости из Ваљева, Лознице, Апатина. Нове Пазове, Голубинаца и Војке
  • 17:30 часова – фудбалска утакмица сениора ФК „Хајдука 1932“ и гостију из Кормана (Шабац)
  • 19:00 часова – наступ удружења „TOP GYM“ (деца гимнастичари), музички програм

 

 

  1. август 2017. год.
  • 11:00 часова – свечано полагање венаца на споменицима погинулима у Првом и Другом светском рату. Интонирање химне.

Парастос за све погинуле Шимановчане служиће протојереј Жељко Кретић. Подсећање на важне јубилеје Шимановаца – Ђорђе Ћирковић.

  • 15:00 часова – турнир у малом фудбалу млађих категорија, школа фудбала ФК „Хајдук 1932“
  • 16:00 часова – „Културни вашар“ у организацији удружења жена „Шимановчанке“. Учествоваће 27 удружења жена, грнчар, дуборезац, расадник лековитог биља. Такмичење у категоријама: етно штанд, слатки колач, слани колач, шпајз, сувенири, ношње, ручни радови.

Културно-уметнички програм: КУД „Искон“ припремни и први ансамбл, хармонике свираће М. Шљукић и В. Денић,  рецитатори: В. Денић и А. Денић, С. Божанић, В. Пековић. Глумци аматери из Пећинаца, вокални солисти: В. Бујила, И. Арсенијевић, Т. Радосављевић и Д. Радосављевић.

  • 17:00 часова – фудбалска утакмица ветерани ФК „Црвена звезда“ из Београда (генерација европских и светских шампиона) и ветерана ФК „Хајдук1932“
  • 18:30 часова – музички програм уз „Комарац бенд“ – летња позорница у парку

 

Позивамо Вас да својим присуством увеличате све догађаје предвиђене овим програмом!

 

САВЕТ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ШИМАНОВЦИ

„Летња позорница“ у процедури

Постављено дана: 27. 10. 2016.

letnje-pozornica-simanovci-u-proceduri

Иницијатива за уређење летер позорнице у Шимановцима је и званично пријављена локалној управи и тиме пуштена у процедуру за извршење.

Очекујемо одговор месне заједнице током наредних месец дана, након чега ћемо вас обавестити о исходу.

Предати документ преносимо у целости, а исти можете преузети у пдф формату кликом на линк након текста.

 

 

Савет Месне заједнице                                                                Ђорђе Ћирковић

Шимановци                                                                                   предлагач иницијативе

Примљено

Бр.60/26.10.2016.g

 

Предмет: Покретање иницијативе за изградњу

Летње позорнице“ у Шимановцима

 

Наше село, Шимановци одувек је имало традицију културних манифестација и дало је  досад много истакнутих и признатих културних посленика: социолога, преводилаца, сликара, песника, писаца, оперскух вокала, певача различитих музичких праваца, музичара, новинара, енигмата, фолклориста, јавних радника и истакнутих спортиста. У последњих две-ипо деценије у Шимановце се доселио велики број нових становника и било је за очекивати да се културни садржаји и капацитети повећају и побољшају. Међутим, десило се супротно и дошло је до потпуног урушавања културе и дерастирања постојећих културних објеката. Велики број мештана села Шимановаца у протеклом периоду изразило је оправдану жељу за обновом културног живота у месту, и као предуслов да се покрене иницијатива за што хитнију доградњу и стављање у функцију комплет објекта „Летња позорница“ у парку, поред месне Основне школе.

Кулурне манифестације се не могу одржавати на запуштеним-неусловним местима, већ треба обновити постојеће и изградити нове савремене објекте у којима ће се обезбедити квалитетни услови за све учеснике. Када објекат „Летња позорница Шимановци“ буде комплетно уређен обезбедиће свим гледаоцима и учесницима: потпун конфор, прегледност, добру акустику, уживање у аудио-визуелним ефектима и заштиту од временских неприлика-сунца или атмосверских падавина.

 

А. Општи разлози изградње Летње позорнице:

 

  1. Село Шимановци спада у већа насеља, са око 4.000 становника, великим бројем ђака основаца и омладине. У непосредној близини, у сеоском атару, отворен је значајан број привредних субјеката и самим тим број становника је у сталном порасту. Насеље има важан положај у округу јер се налази у близини Коридора 10 и кроз село пролази неколико важних саобраћајница: регионални пут и важан локални пут што повезује села Доњег Срема.  Село је удаљено тридесетак километара од Београда-Земуна, и угодном вожњом  аутопутем стиже се за пола сата
  2. Постојећа бина у парку налази се на идеалном месту, на раскршћу, у амбијенту сеоског парка, поред зграде основне школе и у близини већег ауто паркинга.
  3. Величина објекта неће нарушити целокупни амбијент нити битно угрозити зелену површину, јер постојећа бина са приступним стазама и околним површинама већ заузима око 50% предвиђене површине.
  4. Летње позорнице у фунцији су пола календарске године, обично се отварају средином маја и програми се организују све до средине октобра. Веома важно је напоменути, да се објекат може самостално издржавати са приближно 40% од услужно-комерцијалних ангажмана.
  5. Искоришћење и намена овог објекта биће стално и вишеструко. Тренутно у општини и ближој околини нема сличних објеката и промоцијом интересантних садржаја сигурно ће постати важно место окупљања и запажених манифестација.

 

Б. Намена Летње позорнице:

 

  1. Школске приредбе: свечаности, јубилеји и такмичења.
  2. Културни догађаји: музички концерти, фолклорне вечери, позоришне и биоскопске представе, културне трибине, промоције књига,…
  3. Месне потребе: сеоске славе, приредбе, промоције локалних удружења и зборови грађана.
  4. На нивоу општине и округа организовање: разних манифестација, фестивала и светковина…
  5. Сајмови народног стваралаштва: удружења грађана, еснафских удружења, удружења жена, домаће радиности-старих заната, пчеларства,…
  6. Издавање простора околним фирмама за потребе њихових презентација, стручних симпозијума и јубилеја
  7. Политичке и страначке промоције у предизборним и партијским активностима.

 

В. Технички опис Летње позорнице:

 

У протеклом времену извршене су неопходне припремне радње: излазак на лице места, детаљан преглед, премеравање терена око саме постојеће бине и дела парковског терена. На основу анализе података приступило се изради техничких цртежа, као и макете како би житељима и заинтересованима била олакшана презентација предлога.

 

  1. Капацитет седишта: Укупно: 232 места. Фиксно степенасто гледалиште-типа анфитеатар са 8 редова по 20 места, укупно 160 места, балкон има 2 пута16=32 места и по потреби у партеру-испред првог реда: 20 +20= 40 мобилних места (клупе, столице). Овај број места је оптималан за потребе школских приредби и житеља насеља.
  2. Габаритне мере комплет објекта: Дужина 27(м), ширине 19 (м) и укупне површине P=513м²
  3. Позорница-бина: димензија ширине 8 (м) и дубине 6 (м) и висине 4(м) Једним делом ослоњена-везана за армирано бетонске стубове зида школе, а са предње стране на два масивна стуба-решеткаста носача. Носећа конструкција крова израђена од решеткастих носача, са двоводним кровом, покривена лименим покривачем и опремљена сценском опремом: завесама, озвучењем, светлосним мостом и сценским панелима. На горњем фронталном делу позорнице постављена је маска која својим изгледом подсећа на старе забате по некадашњим кућама у Срему.
  4. Степенасто гледалиштенфитеатар: Димензија 10м са 15м и висине 3.2м на највишљој тачци. Састоји се од 8 бетонско-зиданих степеника-каскада висине 40 цм и ширине 120 цм, а међу-осно растојање седишта је комотних 62,5 цм. Са обе бочне стране гледалишта-анфитеатра налазе се комуникациона степеништа ширине 125 цм, са газиштем од 40 цм и висине 13,3 цм. Кров је једноводан, а кровна челична конструкција израђена је од решеткастих носача и ослоњена на четири масивна решеткаста стуба, преко анкер плоча заливеним у стабилним темељима. Пре почетка радова обавезно урадити прописане статичке прорачуне свих елемената конструкције и темеља. Покривач може бити непрозиран-лимени или полу прозиран-затамљен лексан са припадајућим прибором. На нижем делу крова поставити олуке за сакупљање кишнице и безбедно одвођење ван објекта..
  5. Балкон је димензија 8м са 3,5м, је потпуно покривен, двоводним кровом и са три стране затворен зидом. Отвор према гледалишту треба потпуно да изгледом асоцира на гонак„, као код старих сремачких кућа. На обе бочне стране степенасто је постављено по 16 седишта у четири реда. На средишњем делу балкона потпуно физички је издвојена контролна соба за управљање аудио-визуелним и осталим сценским ефектима.
  6. Тоалети женски и мушки налазе се испод балкона и у потпуности треба да задовоље тражене стандарде за јавне објекте овог капацитета и намене.
  7. Кантина димензија 3,5м са 3м, налази се испод балкона, опремљена је са фрижидером, шанком и пар столова, и треба да понуди посетоцима освежавајућа пића, топле напитке и сендвиче (евентуално) у време већих манифестација.
  8. Магацин-депо, димензија око 3,5м са 12 м, налази се испод највишњег дела гледалишта-амфитеатра и користи се за смештај столица, кулиса, опреме и прибора везаних за летњу позорницу. Улаз је поред «кантине» и обезбеђен је са металним пуним вратима.
  9. Електро-енергетска просторија налази се испод највишљег дела гледалишта-анфитетра и димензија је око 3,5м са 2м, и у њој је смештен главни електро орман, мерна група и помоћна РТ са прекидачима, склопкама и осигурачима за правилно фунционисање уређаја и расвете комплет «летње позорнице». Улазна врата су метална, пуна и прописно означена.
  • Ограда летње позорнице. Према општем договору и потребама, може бити изведена као „жива ограда“ или као метална конструкција, и то се може касније реализовати при крају свих радова.
  • Уређење зелених површина. Због неопходних радова четири стара парковска стабла се морају извадити, али одмах по завршетку радова цео простор се може поновном садњом потпуно ревитализовати и оплеменити новим и квалитетним садницама, жардињерама, фонтаном и сличним садржајем пејзажне хорти културе.

 

Од августа месеца текуће године цео пројекат је презентован на више места: Током прославе „Сеоске славе“ у августу, на Књижевној вечери крајем октобра у Дому културе и на сајту www.simanovci.rs и fb simanovci. Приликом јавних промоција подељен је и мањи број промотивних флајера и у међусобним разговорима грађани су подржали идеју.

Понуђени цртежи и макета „Летње позорнице-Шимановци“ су добра полазна основа за стручну дебату, која треба да помогне у уобличавању коначног техничког решења.

Очекујем да ново изабрани Савет МЗ Шимановци својом одлуком подржи ову идеју, аргументовано је презентује и заступа у вишим органима власти у Општини Пећинци.

Предлажем,

Члановима Савета Месне заједнице Шимановци, да у што краћем року организују јавну трибину-презентацију: идеје, техничке документације и макете „Летње позорнице„.

Потребно је позвати: представнике основне школе, представнике свих удружења грађана, представнике спортских и културних удружења, заинтересована предузећа, стручна лица, и виђене грађане како би се упознали са идејом и помогли у реализацији.

 

Да се подсетимо:

Кроз историју села Шимановаца највише су упамћене особе и групе које су оставиле трага у градњи јавних добара и тако променили село и побољшали живот свих мештана.

Зидање наше прелепе сеоске цркве Св.Николе почело је давне 1791. а окончано око 1823. уз велики труд и одрицање тадашњих становника. Наши предци, њих око 1000 оставили су нам здање са којим се и ми данас поносимо.

Генерације Добровољаца и Солунских ратника, су почетком тридесетих година прошлиг века, иницирали и највише помогали у изградњи зграде «Соколског дома-Соколане». После II Свецког рата, из политичких разлога, је промењено само име, у  «Дом културе», али и даље се у њему одвија активан друштвени живот.

Попочетком седамдесетих година прошлог века, тадашње руководство села на челу са Мандић Ђорђем и Миланом Ћирковићем, својим савременим идејама, мудром политиком су анимирали и ујединили житење села. У року десетак година Шимановци су препорођени кроз обимне грађевинске радове и по комуналној сређености сврстани у ранг вароши.

-По чему ће се памтити ова генерација мештана, зависи од нас самих!  

 

Пројекат Летња позорница је шанса ове генерација мештана да оставе нешто значајно будућим нараштајима, и сигуран сам да уз више слоге и заједничког рада, већ следеће године могу се одржавати разне културне приредбе и народне манифестације у Шимановцима

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

25.октобар.2016.г.


predmet-mz-sim-letnja-pozornica predmet-mz-sim-letnja-pozornica

ПРОСЛАВЉЕНА „СЕОСКА СЛАВА“ У ШИМАНОВЦИМА

Постављено дана: 23. 08. 2016.

ПРОСЛАВЉЕНА „СЕОСКА СЛАВА“ У ШИМАНОВЦИМА

Само пре десетак дана на састанку у Месној заједници Шимановци, када је обнародован амбициозан план прославе Сеоске славе, многи су с’неповерењем прихватили план, поучени ранијим искуством и вишегодишњим запостављањем обележавања «Сеоске славе». Да подсетимо, скоро пола века ова се манифестација звала «Сеоска Партизанска слава» и «деведесетих» понекад сe називала «Социјалистичка слава». У селу је годинама владала потпуна апатија за општи друштвени живот и сама иницијатива тргла је многе Шимановчане из сна. Почели смо, без много помпе, да међусобно комуницирамо и још важније правимо корисне договоре око организације. Није се без потребе закерало и после дуго времена почели смо једни друге да уважавамо и прихватамо предлоге без резерви и подсмеха.
Дошао је петак, 19.август. 2016., званично први дан «Сеоске Славе», и у први сумрак почео је турнир у малом фудбалу и приредба на подијуму «Летње позорнице». Девојчице из Гимнастичка групе «Топ Џим», вредног тренера и учитеља Маје Радосављевић, приказале су неколико тачака из свог богатог репертоара, са којима је освојиле бројне награде у протеклом периоду. Мини концерт одржала је Теодора Радосављевић, већ афирмисан вокал познат широј јавности. Својим гласом и избором нумера показала је да ће у будућности припадати самом врху поп и рок музике у региону. Затим премијерно наступа шимановачки рок бенд «Вук и три прасета» и «тврдим роком» даје до знања да се на њих мора рачунати у будућности.
Сенку на ведро и славско расположења бацила је послеподневна изненадна акција многобројне специјалне полиције, инспектора и багера који су уклонили бетонску плочу (?) из ново формираног паркића на раскршћу села. Многима није јасно о чему се ту ради, и с’разлогом се поставља питање: Зар то није могло који дан раније или касније, а не баш на дан Сеоске славе насеља !?
У суботу 20. августа. 2016., предвече-за прве ладовине, на кошаркашком терену одиграна је локална кошаркашка утакмица шимановачких ветерана и Првог тима «КК Шимановци».
Мало после 19 часова, на бини Летње позорнице, пред више стотина гледалаца, почео је врло интересантан и богат програм са више десетина учесника. Фолклорни ансамбл шимановачких ветерана представио се са две кореографије и заслужено су добили аплаузе за уиграност и исказану младалачку енергију. Фолклорни припремни ансамбл «Искона» одиграли су такође две кореографије, па иако млади, показали су висок ниво умећа играња. Два талентована дечака, инструменталисти на хармоници Шљукић Михајло и Вук Денић, одсвирали су неколико кола и добили снажан аплауз за квалитет и видан напредак. Дуња Радосављевић, ученица основне школе, одпевала је две песме «Бледи месец» и «Магла пала преко пола Срема» и показала завидан калитет у интерпретацији. Такође, Дуња је успешно дебитовала и као водитељица програма.
У оквиру књижевне вечери «Кићени дивани о Срему», представљен је књижевник Никола Нинковић, из Батајнице са своје три књиге: «Стара сремачка вишњевача», «Приче уз сремачку вишњевачу» и «Кићени дивани». О својим књигама говорио је сам аутор, а Ђорђе Ћирковић, по свом избору, читао је кратке приче из све три књиге. Наступили су и млади рецитатори његове поезије Вук и Ађела Денић, и казивали следеће песме: «Моровић», «Хеј зоро» и «Мој Срем».
Као изненађење вечери, представио се Радивој Прокопљевић Прока, највећи живи песник Срема, Жика Лекић рецитатор, Бошко Маринковић афористичар и Миле Кајалић Кајгана,«Сремачки трубадур» и вечити младић са гитаром. Сат и три фртаља је пролетело у трену и после два биса Милета Кајгане, ово незаборавно вече је успешно завршено. У клубу пензионера настављено је дружење уз богат репертоар Милета Кајгане и тада је пао договор да се већ на јесен направи права сремачка игранка уз старе евергрин Екс- Ју хитове у Дому културе.
У недељу, 21.августа. 2016., од раног јутра на раскршћу, у парку почеле су обимне припреме за дочек многобројних гостију из Срема, Републике Српске и централне Србије, постављен је велики шатор, озвучење, струја, столице и столови за штандове удружења жена, уметника и етно стваралаца.
На Ловачкој шицари већ од десет сати почело је званично такмичење.
Као и ранијих година у 11 часова положени су венци на споменику «Солунским добровољцима» и поред Спомен плоче погинулих Шимановчана у Другом свецком рату, а председник савета месне заједнице Александар Мандић одржао је пригодан говор.
Манифестацију «Културни вашар-Шимановци», свечано је отворио Зоран Војкић, подпредседник Општине Пећинци, и на почетку Ирина Арсенијевић је отпевала химну Србије «Боже правде». Програм је водио млади Слободан Станковић из Пећинаца, и у скоро у два сата представило се више десетина учесника: више фолклорних група, деца рецитатори, каратисти из карате клуба «Срем», гимнастичка група «Топ Џим», вокални интерпретатори Валентина Буила, Теодора и Дуња Радосављевић и Ирина Арсенијевић и рок бенд «Вук и три прасета», сви из Шимановаца.
По први пут, успешно су гостовали глумци КЦ Пећинци: Мерима Радивојевић, Драгана Кнежевић и Опачић Сашка са интересантном представом «Тиквице», у режији Слободана Станковића.
Комисија у саставу Јован Деврња и Александар Мандић после обиласка, прегледа и дегустирања производа са штандова, донели су правичне одлуке и у више категорија уручени су бројни пехари, захвалнице и признања. Тиме је званичан програм ове манифестације завршен, а бројни учесници су развили коло на платоу испред бине.
Уследио је поздрав: -Видимо се и следеће године!
На стадиону ФК Хајдук 1932, одржана је у 16 часова утакмица «Све звезде Хајдука 1932 и ветерана», па су се многи присетили некадашњих успеха клуба.
Око 19 часова на бини у парку одржали су концерт тамбурашки оркестар «Да не умре тамбура» из Шашинаца. Можда, због умора публике и велике запаре, на почетку је било само десетак гледалаца, али убрзо се почео свет сакупљати и попуњавати столице. Иако млади по годинама, чланови оркестра наступају више од осам година заједно и већ сада важе за један од бољих тамбурашких банди у Срему.
Певали смо сви заједно старе народне песме, али и обраде песама Ђорђа Балашевића, Бијелог Дугмета, Апсолутно романтично и Здравка Чолића. На крају уз два биса и снажан аплауз присутни су испратили одличне тамбураше.
Макета будуће «Летње позорнице» била је приказана присутнима прве и друге вечери «Сеоске славе». Изазвала је велику пажњу и добила је много похвала за идеју и изглед. Акција се наставља и после јавне дебате приступиће се конкретним потезима на реализацији овог значајног пројекта за село.
Шта рећи на крају!? Показали и доказали смо свима а пре свега себи, да су Шимановци «село од давнина» и да можемо све-само кад хоћемо! Било је лепо, весело, маштовито, сложно и без иједног инцидента.
Можда, већ следеће године, ако буде изграђен, бар део нове, «Летње позорнице» имаћемо разлога за још веће славље и радост.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2020.