Сутра 28. новембра 2013. године почиње Божићни пост, али мало ко ће се од православаца одлучити да пости све дане до 7. јануара. Велики број је и оних који ће га заобићи, посебно због свињокоља и новогодишњег славља. С друге стране, и само обележавање поста углавном се своди на трпезу која по добром старом обичају мора да буде богата. О духовној страни поста и вредностима, мало ко размишља.
Весна Марјановић, етнолог, објашњава да се у нашем народу углавном пости прва и последња недеља поста.
-Тако је од давнина, а неке духовне елементе који га прате као што су помирење, уздржавање од сексуалних односа,кажњавања деце мало ко је поштовао. Све је остало, до данас, на нивоу реторике – каже она.
Колико се код нас заиста и како пости, међутим, никад није прецизније испитивано, али се зна да печењаре највише прасетине продају за Светог Николу.
– Код Руса, на пример, а слично је и код Грка, установљено је да мање од пет одсто верника пости цео пост, ускршњи, који је свакако главни, али ништа није боље ни за божићни, који је блажи. Вероватно је слично и код нас, мада неки свештеници кажу да је тај проценат и мањи – наводи Живица Туцић, верски аналитичар.
Ипак, проф. др Љубивоје Стојановић, свештеник из београдске цркве свете Петке на Калемегдану, каже да све више младих прилази цркви и пости на прави начин, односно да духовни аспект поста прати адекватна исхрана тих недеља. На јеловнику су само намирнице биљног порекла и риба, док су месо, јаја и млечни производи потпуно искључени.
– Најважније је схватити да пост сам по себи није циљ, него средство, пост није нешто што је наређено, већ га треба доживети. Пост није гладовање, или дијета, већ је његов смисао у чињењу добрих дела, у јачању заједништва. То није мучење, већ човек пости зато што хоће, а не зато што мора. Он се кроз пост бори против својих порива, слабости, труди се да помогне другима око себе – објашњава Стојановић.
Хришћанима је међутим, наводи Туцић, важно само да испуне форму, често не узимајући у обзир његову духовну димензију која треба да је у центру.
протојереј Жељко Кретић
