Саша Шљукић | Шимановци

Author Archive

Школа у Шимановцима (1918.-1944.)

Постављено дана: 13. 06. 2011.

После ослобођења Срема 1918. године одмах се приступило отварању нових школа. Школа добија назив Државна народна основна школа у Шимановцима. 1929. године донез+т је Закон о народним школама по коме она постаје обавезна.

Школска библиотека формирана је 1925. године и налазила се у зборници.

Школа је давала два пута годишње приредбе и то за Светог Саву 27. јануара и за Видовдан 28. јуна.

Учитељи и учитељице били су стални наставници са положеним учитељским испитом. Свој рад са ученицима обављали су са пуно одговорноси. Наричито је био запажен рад на пропагирању соколства, тако да је соколска организација, осим ученика обухватила и омладинце у селу. Организатор и један од руководилаца Сокола у селу био је учитељ Ђорђе Јовановић.

Други светски рат донео је велике промене у школству Срема који је припао усташкој НДХ. Нова власт је забранила ћирилицу а ђаци су учили хрватски језик, рачунство, земљопис, рисање, лијепо писање, тјеловјежбе, господарство… Школа је тада носила назив државна пучка школа у Шимановцима. После паљења школске архиве 1943. године она престаје са радом.

9. септембра 1943. године узима се као дан почетка рада партизанских школа у Срему. Рад партизанске школе у Шимановцима престао је почетком фебруара 1944. године када је у село дошла немачка војска која је заузела обе школске зграде. Припреме за наставак рада школе почеле су после одласка немачке војске из села 27. септембра 1944. године. Зграду бивше немачке школе запалили су фашисти при повлачењу из села и она је изгорела.

Коришћен материјал из књиге Данета Клепића Шимановци
текст приредио Саша Шљукић

Школа у Шимановцима (1871.-1918.)

Постављено дана: 13. 06. 2011.

1871. године објављена је Уредба о граничарским народним школама, по којој свака народна школа постаје јавна установа, коју могу похађати сва деца без разлике на вероисповест. По укидању Војне границе школске зграде и друге некретнине бивше српске и немачке школе грунтовно су укњижене као својина Општинске комуналне школе, која ће под тим називом радити до завршетка Првог светског рата 1918. године.

Позиција зграда некада

Где су се налазиле школе?

Зграда немачке школе налазила се на месту данашње школе и дела сале. Она је изграђена 1775. године. У њој је извођена настава све до 1944. године када су је фашисти запалили.

Зграда српске школе је такође изграђена 1775. године и налазила се у парку где су сада станови породица Ђорђевић и Станојевић.
Друга зграда српске школе била је изграђена 1871. године и налазила се на месту где су данас пекара и бутик (преко пута цркве). По њеном завршетку зграда прве српске школе је срушена.
Трећа зграда српске школе била је саграђена 1906. године и налазила се на месту на коме је сада амбуланта.

Коришћен материјал из књиге Данета Клепића Шимановци
текст приредио Саша Шљукић

Школа у Шимановцима (1775.-1871.)

Постављено дана: 13. 06. 2011.

6. децембра 1774. године царица Марија Терезија је донела „Општу школску Уредбу за немачке нормалне, главне и тривијалне школе у Аустрији.“ Ова школска уредба значила је велику добит за тадашње народне школе у Аустрији. По њој су све оне одједном постале државно-световне просветне установе, уређене према законским прописима и стављене под државни надзор.

Тривијалне школе су се отварале по селима и паланкама, главне школе по варошима и слободним градовима а нормалне школе су се отварале у седиштима пукова и покрајинских управа. Већ 1775. године отворене су и државне граничарске тривијалне школе, најпре у седиштима компанија (чета), без обзира на то да ли у тим местима живе: Немци, Срби, Хрвати, Мађари или Словаци. Тада су школе отворене у следећим местима војне границе у Срему: Сремској Митровици, Старој Пазови, Сланкамену, Адашевцима, Шимановцима и Дреновцима.

У исто време са отварањем ових школа Главно заповедништво Војне границе позвало је све општине у којима није било народних вероисповедних школа да учине све да се у њиховим местима може слушати настава на матерњем језику. После овог позива отворена је исте 1775. године у Шимановцима, осим немачке, и српска народна школа.

Школском обавезом била су обухваћена деца од 6. до 12. године. Поред основне школе у сваком месту је морала бити отворена и пофторна школа која је радила недељом и празником. Похађање ове школе било је обавезно до 20. године живота. У њој се учила веронаука и понављало се оно што се научило у тривијалној школи.

Настава је била целодневна и трајала је 30 часова недељно. Средом и суботом поподне био је одмор. На крају сваке школске године ученици су полагали испит. На испиту су присуствовали: месни свештеник, угледни грађани са кнезом, командир чете (компаније) и школски надзорник. Народне школе су биле дворазредне а од 1856. године троразредне.

Изменама у школским прописима од 1871. године одређено је да настава траје 6 година, а да у свакој школи буду 4 разреда с тим да први и четврти трају по две године. Обе школе су постојале од 1775. до 1873. године.

Коришћен материјал из кљиге Данета Клепића Шимановци
текст приредио Саша Шљукић

Зачеће Светог Јована Крститеља 6. октобра

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Зачеће Светог Јована Крститеља

6. октобра

Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божја; милост према побожним и праведним родитељима св. Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења. Јер са Јованом имађаше Бог нарочите велике намере, на име, да он буде пророк и Претеча Христу Господу, Спаситељу света. Преко Својих ангела Бог је објавио рођење Исака од бездетне Саре, и Самсона од бездетног Маноја и његове жене, и Јована Претече од бездетних Захарије и Јелисавете. Преко ангела Својих Бог је објављивао рођење оних, с којима је имао нарочите намере. Како су се могла родити деца од старих родитеља? Ако је ко љубопитљив да то дозна, нека не пита о томе ни људе, јер људи то не знају, ни природне законе, јер то је изнад природних закона, него нека обрати поглед свој на силу Свемогућега Бога, који је из ништа створио сав свет, и који за стварање првога човека, Адама, није потребовао никакве родитеље ни старе ни младе. Место љубопитства одајмо хвалу Богу, који нам често јавља моћ и милост и мудрост Своју мимо природне законе, у које оковани ми би, без нарочитих чудеса Божјих, пали у очајање и Богозаборав.

Тропар глас 4.

Первјенераждајушчајанеплоди возвеселисја, се бо зачала јеси Солнца свјетилника јавје, просвјешчати имушча всју всељенују, сљепотојунедугујушчују. Ликуј Захарије, вопија со дерзновенијем: Пророк Вишњаго јест хотјај родитисја.

Фамилије које у Шимановцима славе зачеће светог Јована Крститеља су:

Бацковић

Крстовдан 18. јануара

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Крстовдан

18. јануара

Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане, те Римљани послаше писмо цару Константину, да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством Часног Крст. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу. У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: „Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма“. Царица Јелена, мајка цара Константина, оде на поклоњење Христовом гробу у Јерусалим и тамо пронађе на ђубришту Крст, којим оживе једног мртваца и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима:

„ИС ХС НИКА – Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин.

Тропар (глас 1):

Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнаја даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.

Фамилије које у Шимановцима славе Крастовда су:

Поповић

Лазарева субота

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Лазарева субота

Субота уочи празника Цвети (који увекпадају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.

Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и уцркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма сацрквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Тропар (глас 1):

Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Фамилије које у Шимановцима славе Лазареву суботу су;

Михић, Љубичић, Дангузов, Комазец и Живановић

Преподобни Кириjак Отшелник – Михољдан 12. октобар

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Преподобни Кириjак Отшелник – Михољдан

12. октобар

Родио се у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу. Заветова се он на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика. Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне. Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај велики угодник Божији.

Тропар (глас 1):

Пустињиј житељ и в тјалеси ангел, и чудотворец показалсја јеси богоносе оче наш Киријаче; постом, бденијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Киријака Отшелника – Михољдан су:

Марковић, Радивојевић, Михајловић, Ковачевић,Ивковић и компанија ЛАГЕРМАКС

Сабор Светoг Архангела Михаила – Аранђеловдан 21. новембар

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Сабор Светoг Архангела Михаила – Аранђеловдан

21. новембар

Још од давнина људи су празновали анђеле, јер по Старом Завету, када су људи одступили од Бога, почели су се клањати створењима Божијим, стварајући од њих идоле и приносећи им жртве. Јеретици су их називали боговима и створитељима свега видљивог и невидљивог. То је било јако распрострањено за време светих апостола.

Четири до пет година пре Првог Васељенског сабора на Лаодикијском помесном Сабору светих отаца, проклето је такво поштовање анђела и предато анатеми, те је по 35. Правилу уведено као благочестиво и правилно поштовање и празновање светих анђела, као служитеља Божијих и хранитеља рода људског.

Одређено је да то буде у новембру, јер је новембар девети месец, после марта, када је створен свет, због девет анђелских чинова који су најпре створени. Ових девет анђелских чинова описао је ученик светог апостола Павла, свети Дионисије Аеропагит у својој књизи „О небеској јерархији“ и они су следећи: шестокрили серафими, многоочити херувими, богоносни престоли, господства, силе и власти, начала, архангели и ангели. У тој строгој анђелској хијерархији, где влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран архистратиг Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст. Сваки народ има свог ангела хранитеља, заправо, сваки хришћанин има свог ангела хранитеља и чувара, те стога морамо имати на уму да, шта год чинимо или мислимо, јавно или тајно, то чинимо у присуству свог ангела. А на дан Страшног Суда сабраће се огромно мноштво ангела небесних око престола Христова и објавиће се дела, речи и мисли сваког од нас, а тада нека нас Бог помилује и нека нас спасе молитвама Својим, свети Архистратиг Михаил и бестелесне небесне силе.

Представљен је како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема се жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.

Тропар (глас 4):

Небесних војинстав Архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањујушче ни припадајушчија, приљежно и вопијушчија: от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.

Фамилије које у Шимановцима славе светог архангела Михаила су:

Ђурђевић, Андријевић, Цветковић, Николић, Димитријевић, Марјановић, Радојевић, Драгојевић, Вучинић, Новаковић, Стоисављевић, Пушкар, Ђурић, Драмарић, Гајић, Миливојевић, Мусић, Ерић, Умићевић, Јанковић, Миладиновић, Миленковић, Јевтић, Грујић, Милашиновић, Стојановић, Вулетић, Милованчевић, Брковић, Вуковић, Живковић, Радонић, Вукашиновић, Шћепановић, Спасић, Ђукановић, Радосављевић, Ђенић, Тадић, Драговић, Томић, Ђорђевић, Вукић, Михајловић, Јовановић, Антић, Јовић, Стојковић, Миљковић и Самарџија.

Света преподобномученица параскева – Петка 8. августа

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Света преподобномученица параскева – Петка

8. августа

Рођена у Риму од родитеља хришћанских, и од детињства научена вери Христовој, св. Параскева с великим усрђем стараше се да на делу испуни све заповести Божје. Верујући тврдо и живећи према својој вери она упућиваше и друге на пут помоћу праве вере иблагочестивог живота. Када јој родитељи умреше, Параскева раздаде све своје имање беднима, а она се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру Христову не тајећи се ни од кога, иако у то време вера Христова беше крваво гоњена од римских власти. Злобни Јевреји први оптужише св. Параскеву због проповеди забрањене вере. И она би изведена на суд пред цара Антонина. Сва ласкања царева не помогоше ни најмање да поколебају у вери ову слушкињу Божју. Тада је вргоше на огњене муке и метнуше јој на главу усијан шлем. Но Господ је чудесно спасе, и она се избави и удаљи из Рима. И пође опет од грададо града да обраћа тамни незнабожачки народ у веру истиниту. Још у два града би извођена пред кнежеве и судије, и истјазавана за Господа свога чинећи при том чудеса велика и силом Божјом брзо опорављајући се од мука и рана. Незнабошци, као и увек, приписиваху њена чудеса мађијама а њено опорављење сили и милости њихових богова. Рече једном св. Параскева кнезу мучитељу: „не твоји богови, кнеже, исцелише ме но Христос мој, Бог истинити“. Најзад је неки кнез Тарасије посече мачем. Тако славно заврши свој плодовити живот ова светитељка. Мошти њене беху доцније пренете у Цариград. Чесно пострада за Христа у II столећу.

Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Параскева зовет велијим гласом: тебе, женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја

Фамилије које у Шимановцима славе преподобномученицу параскеву – Петку су:

Тривковић и „ЕЛЕФАНТ“

Свети Апостол Петар – Часне Вериге 29.јануар

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Свети Апостол Петар – Часне Вериге

29.јануар

Овај свети апостол беше бачен у тамницу по заповести цара Ирода и окован у двоје вериге. Једне ноћи, док је спавао апостол Петар, сиђе у тамницу анђео Господњи и ослободи га из верига и изведе из тамнице. То чудо се рашчуло по Јерусалиму, те неки хришћани кришом узеше вериге и чуваху их, као да чувају самога врховног апостола Петра. Након тога, апостол Петар напусти Јерусалим и оде у друге крајеве да проповеда реч Божију, а вериге добише целебну силу од његовог апостолског тела. Многи се болесници излечише само додиром о њих као и о убрус, који је био натопљен знојем апостола Петра (Дела ап. 19,12).

Ове часне вериге, верни, побожно поштоваху и клањаху им се, преносећи их са колена на колено. Тако оне доспеше у руке пресветог патријарха јерусалимског Јувелијана, а он их потом даде царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Она их преполови, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариграду, а другу половину даде својој кћерки царици Евдоксији у Рим. Она сазида цркву Светог Петра и положи у њу часне вериге, заједно са оним у које је апостол Петар био окован од стране цара Нерона.

Овај дан је узет за празник поклоњења тим Часним веригама, у част и спомен светог апостола Петра, који пострада за веру своју, а у славу Христа, Бога нашега.

Тропар (глас 4):

Риме не остављ, к нама пришел јеси честними веригами јаже носил јеси, апостолов первопрестолне; имже вјероју поклањајушчесја, молимесја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола Петра – Часне Вериге су:

Ћирковић