И ове 2021. године дочекасмо најрадоснији дан у години, дан Рођења Господа нашег и Спас Исуса Христа. Притиснути пандемијом вируса КОВИД 19 имамо још већи разлог да се радујемо, јер ако нас Господ не избави из свега овога, нема ко други. Иако дан кишовит, зимски, нажалост без снега и поред забране окупљања због короне, шимановчани су се окупили да дочекају Рођење Христово. Верујемо да се срби, православци радују у целом свету па и тамо где се боре за свој опстанак. Зато, молимо Богомладенца да залутале изведе на пут и све нас поведе путем љубави, мира и слободе. Сам Господ, својим рођењем у Витлејемској пећини, нас позива да се окупимо, молимо и радујемо. Како су се радовали пастири у Витлејемској ноћи тако се и ми шимановчани радујемо, долази Христос, родио се Господ.

Вечерње богослужење почело је у 16,00 сати. Шимановачки храм је после дуго времена био испуњен верницима, шимановчанима. Свакако да је још већа радост присуство деце на вечерњем богослужењу. Удружење жена „Шимановчанке“ из Шимановаца и ове године припремише разно воће за децу у светом храму.

По завршетку вечерње молитве и поделе спремљеног воћа најмлађима, освештали смо и запалили Бадњак у порти храма шимановачког. За одрасле смо као и ранијих година спремили кувано вино и кувану ракију. Кажу ми задужени за тај део да је њих око сто узело да попије ракију или вино, шта је ко желео..

Божићно јутрење као и ранијих година почело је у поноћ. Да је ово најрадоснији празник да се приметити и на лицима верника. Највише обичаја, дешавања и садржаја, управо се дешава за празник Рођења Христовог. Очекивали смо већи број верника, дошли су изабрани и поред тога што је киша падала. По завршеном богослужењу вертепи су изнели свој програм. Сви у храму су пажљиво слушали речи мудраца који су вођени звездом дошли да дарују Богомладенца.

Света Литургија је као и сваке године почела у 09,00 сати. Служио је као и остала богослужења надлежни парох прото Жељко а певницу је водио студент богословског факултета Милан Ерић са појцима; Анђелком Стојковим, Драганом Сучићем и Спасом Ристивојевић. Сви који су се постом припремали за  овај радосни празник дошли су да кроз свету Тајну причешћа у потпуности осете радост празника. Доста је и оних који су дошли на Божићну Литургију. На крају после отпуста прото је поздравио све присутне са поздравом ХРИСТОС СЕ РОДИ! а присутни у храму су громогласно одговарали са ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! После поучних речи проте Жељка уз дељење нафоре дељена је и чесница свим присутним у храму. И ове године чесницу су припремили у пекари ЗЕК (Душко Лончар) а златник је купио Немања Митровић. Златник је ове године припао студенту богословског факултета Милану Ерићу. Па нека му је на благослов. До следеће године све Вас поздрављамо.

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету. Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру „Нови Сион“. Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан“. Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство.

Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу деветнаестог децембра 343 године. Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.

Тропар (глас 4):

Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатија, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Николаја мирликијског чудотворца – Никољдан су:

Мандић, Живановић, Јовановић, Савић, Катанић, Ристовски, Грујић, Милетић, Теодоровић,  Тодоровић, Микелић, Вучковић, Тешић, Атанацковић, Мирковић, Станковић, Ћурчић, Миличевић, Перић, Видановић, Милошевић, Нинков, Кнежевић, Тошовић, Лепојевић, Кљештан, Лазић, Гаврилов, Тошковић, Зељковић, Обрадовић, Келебуда, Париповић, Колунџија, Ђурић, Свилар,  Матијевић, Ивичић, Стојков, Деспотовић, Јуришић, Ристовић, Свркота, Поповић, Видановски, Томасовић, Гутеша, Ристић, Јеличић,  Велимировић, Јањанин, Симић, Петровић, Стојковић, Радић, Бркић, Вујановић, Мауковић, Тасић, Брдар, Рељић, Бошковић, Тарабановић, Пауновић, Батинић, Стевановић, Богдановић, Јоцић,  Мраовић, Ивановић, Лековић, Лукић, Николић, Колак, Далиповић, Ђорђевић, Марић, Грозданић, Антонић, Василић. Максић и Јевтић.

Још у мајчиној утроби био је изабран од Господа за Његову службу. Родио се у веома побожној породици, у Андријанопољу и још као мали он је био предат на службу Богу, служавши као ђакон код андријанопољског епископа Теодора, који га научи Светом Писму. Како је одрастао, Свети Алимпије превазиђе многе својом мудрошћу и кротости, те се појави у њему неописива жеља за усамљеничким животом и он се повери својој мајци, која га подржа у томе и помоли се Богу за свог сина, те га уз свој благослов испрати на пут. Тражећи мирно место где би се могао у потпуности предати Богу и усамљеничком животу, дође он до Јелинског гробља, од кога су људи бежали и ту се настани. Ту постави крст и сагради храм Свете Ефимије, која му се била јавила у сну и рекла му да је она његова сапутница и помоћница од Бога дата. Био је он мучен и прогањан од стране демона, јер се борио против њих дан и ноћ. Поред храма је подигао стуб (столп) због чега је и назван Алимпије Столпник и на њему се непрестано подвизавао у посту и молитви пуних 53 године. По његовом наговору, мајка се замонаши и тако удвостручи своје подвиге, угоди Господу и оде к Њему.

Људи га почеше поштовати и долазише му ради утехе, поуке и исцељења. Поживео је 100 година, упокојио се 640 године у време цара Ираклије.

Свети Алимпије чињаше многа чудеса благодаћу Христовом. Он је болесне исцељивао, истеривао демоне из људи будућност је предсказивао. Од његових чудесних моштију сачувана је глава која се налази у Котломушком манастиру у Светој Гори. Након његове смрти настављена су исцелитељска чуда дејством моћи његових моштију светих у славу Христа Бога.

Тропар (глас 1):

Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праоцем преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству сиј в тјелеси, Алимпије оче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Алимпија Столпника су:

Стојковић, Бошковић, Ђорђевић, Кузмановић и Николајев