Archive for the ‘Шимановачке приче’ Category

ПАРОЛА – СНАЂИ СЕ!

Постављено дана: 04. 08. 2017.

ПАРОЛА-СНАЂИ СЕ!
Сваког трећег у месецу на десетине хиљада људи запути се пут Руме на надалеко чувени РУМСКИ ВАШАР. По регистарским таблицама има света из свих државица Еx-Yу (да не нанабрајам) као и из Мађарске, Румуније,… Где наћи паркинг је највећи проблем. Па, кад је већ проблем, е однак, ту има и новаца!?

Стигли ми зарана, око пола седам и у споредној улици, испред једне лепе преке куће са анфортом паркирали се. Брзо смо обавили пазар и шетњу, купили ситнице, славину, федер за браву, мало шрафова, старински бонбона и мало алве, али не оне што бломбе вади, па лагано до аута. Сунце упекло, брига нас, наш авто у дебелој ладовини. У даљини двојица са кесама леба и патлиџана, осматрају нас и погледом прате… Прилазимо ауту, кад око њега некакво камење поређано, тако да се не можеш честито испаркирати! Таман се сагли се, и кад смо узели камење, ево ти једног: -Ко вам је дозволио да дирате камење? Погледамо увређеног и дрчног „кесеџију“, а около по целој улици, еј човече, камења к’о да је пала метеорска киша по Срему. Крајње озбиљно настави: -Не можете ви тек тако, да померате МОЈЕ камење, мора да се плати паркинг!? Коментаришемо: -Опа, …откуд сад то, а где то пише и кол’ко новаца! Бизнисмен ће, ко из топа: -Двеста динара! Питам га ја: – А чија је ова кућа испред које смо се паркирали, јер ваља прво видети домаћина! Одговара нервозно: -Нико ту тренутно не живи, али то је кућа моје сестре(?) и ја је „обилазим“! Кроз смех додајемо: -Поготово „сваког трећег“ кад’ је вашар! Одмах спушта цену на 100 динара, јер управо стиже нова „овца за шишање“, а и почела је и незгодна расправа! Добија тих његових, „крваво зарађених“ СТО ДИНАРА, и љубазно помера камење, а ми му допацујемо да ћемо га пријавити „органу реда“ што стоји на оближњој раскрсници. Само се победоносно насмеши. Прилазимо органу и таман да га упитамо, хитро замаче међ’ тезге…
Није луд да сече грану на којој седи!

Сећам се давних седамдесетих у Београду је било у „моди“ да локалне силеџије продају цигле народу у пролазу, као улазницу, на пример: у Сарајвску, на Калемегдан, итд. Изгледа да је овај „камењарски“ занат једини преживео, а све друго је отишло до бестрага?!

МАЈКЕ

Постављено дана: 04. 10. 2012.
МАЈКЕ

МАЈКЕ

Видевши наслов, сигурно очекујете причу о мама, женама које су нас родиле. Није осми март, каква иронија, па ћемо их сада само поздравити.
У нашем Срему, од вајкада су старије жене, обично очеве маме добијале ново име како су их године сустизале. Тада је свако дете имало мајку, а ако је она била јако стара, из поштовања, звали смо их стара мајка.

Мајке су обично биле ниског раста. Смањиле се од силног надничења и рада у задругама у младости. Не ретко свака је имала своју тужну животну причу везану за ропства, изгубљеним родитељима ”окупацијом” Швабама са бичевима на коњима и оним озлоглашеним Есесовцима. Седеле би на шору наслоњене на штап и гледале чије су то нове младе и из ког су села дошле – можда су фамилија. Деца су их слушала. Биле су мале енциклопедије. Пуне духа и времена за диван. Оне су имале своје собе са асталом застртим ”леакриланим” стољњаком, углацаним смедеревцем, линолеумом, дебелим каучима и незаобилазним шифоњером. Све су биле тихе, срећне старице, не захтевне и увек забрађене косе. Зими би поред штрикова имале и прслуке ручно штрикане у оној ”клот-фркет” форми. Њихове собе су мирисале на чисте фиранге, гуње са шифоњера и замешене колаче на ”курузовину”. А шифоњери су деци били лавиринти са скривеним благом. Свака је нешто чувала од заборава… Кецељу, пешкир.

Пред Божић су шифоњери били добро затворени и шамлица померена далеко у други крај собе. Током године су куповале чарапе, хеклале ”миљенца” скривале свилене бомбоне и на тај нас највећи празник, Божић даровале своју децу, унуке, праунуке… С пролећа би чупкале у баштицама и радовале се са децом ластама, родама… Волеле су живот. Волеле су децу, унуке, праунуке и бдиле над свима као анђели заштитници. Неке су биле мршаве, а моја мајка је била мала па дебела и увек јој је било жао што није имала прћаст нос…

И данас у неком селу постоји мајка. Чини ми се, више из штоса, него заправо се тако зову. Није свака мајка, онако она права мајка као што је некада била. Мајке се нису ”андулирале”, а сада …. и тренерке носе.
Ја немам више ”мајку” . Жао ми је све оне деце који је нису имали. Никада ниједно крило није било тако топло и сигурно као што су ”мајке” имале.

 

Наташа Рељић

Шимановци рекламни банер


Promena pisma

Ћирилица

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2024.